First topic message reminder :

Moj grad-BOR


Svako voli svoj grad,ma kakav život bio u njemu, pa tako i ja volim svoj Bor iako je pravo čudo živeti u njemu i ostati zdrav i normalan!

Upravo sada mi Borani preživljavamo najteža vremena u istoriji svoga grada!

Neupućeni će misliti da je to zbog zagađenosti vazduha koja se graniči sa ekološkim genocidom po čemu je Bor “prepoznatljiv”…? Ne, nije zbog toga,jer mi smo Borani već davno počeli da dišemo na škrge, a pluća samo “okačimo” kada idemo van grada…

Nedaj bože da se desi neka nuklearna katastrofa, ali…ako se desi,budite sigurni da će jedini preživeli biti Borani….

Šalu na stranu, ali nama Boranima najteže pada privredni sunovrat i katastrofa našeg privrednog giganta RTB-a Bor od koga smo nekada svii živeli veoma dobro,čak odlično, a i ne samo mi…!

Međutim sada…sada se situacija potpuno preokrenula. S’izuzetkom Majdanpeka, ovde se ubedljivo najgore živi u Srbiji…!

Taj veliki pad nas je satro,jer mnogi nisu navikli da se sami snalaze.Ljudske nesreće sustižu jedna drugu filmskom brzinom…više ne može da se prati ko je sve umro,ko je koga ubio,ko se sam ubio,ko je skočio sa zgrade,ko je umro od droge, ko u saobraćajnoj nesreći…a najviše stradaju ljudi mlađe i srednje dobi,i čitav grad je izlepljen čituljama….zgrade,izlozi,kuće…i što reče jedan moj prijatelj iz Beograda,kada sam ga proveo kroz Bor da ga razgleda: “u Boru ima više čitulja nego bilborda u celom Beogradu…!”

Ali,..i pored svega toga Borani vole svoj grad, mnogi su mogli da odu da žive u drugi grad, ali nisu.

Oni koji su otišli u druge gradove i zemlje da žive i mogli tamo još da ostanu i žive, polako se vraćaju svom Boru ili planiraju da to urade…

Izgleda da svaki grad ima neku svoju “tajnu” pa tako i Bor , i ta tajna se duboku “utisne’ u dušu svakog stanovnika i on to zove “dušom grada!”

Za mnoge Borane, pa i mene, pored ostalog…duša grada je ona slika Bora sa početka posta!!

Tog dela grada već odavno nema, jer kad su počeli da ruše, da bi izgradili nešto “novo”, počeli su od “duše”,ali sve jedno…duša je duša…tajna je tajna…svako to čuva duboko u svom srcu i duši…!

Svako od nas Borana ima neku svoju “gradsku dušu” i zato neizmerno volimo Bor i ne bi ga menjali ni za koji “lepši” grad u svetu!
FOTO GALERIJA BORA I NJEGOVE OKOLINE

Bor Danas

Stari Bor

Borsko Jezero

Brestovačka banja

Zlotske Pećine

Planina Stol

Dubašnica

Teško nama, kakav li ćeš tek postati kad nas posetiš

UBIJEN VLASNIK PICERIJE U BORU

Bogami Slatka ,kod vas to ide po kratkom postupku ?
Zameriš se ...žene magija ,muški nož ili sekirče ?

Pripadnici borske Vatrogasne jedinice u saradnji sa meštanima i radnicima RTB-a Bor ugasili su požar koji je juče izbio u blizini vikend naselja na Dubašnici pored Bora.

Po rečima zamenika komandira vatrogasne jedinice Dragana Krstića, požar je noćas lokalizovan i ugašen, a na terenu su još uvek vatrogasne ekipe koje zbog vetra dežuraju i proveravaju okolini, kako ne bi došlo do pojave novog požara.

Борски алпинисти на крову Европе

Највиши врх западне Европе Мон Блан освојили чланови икстрим клуба "Рок енд Ајс" из Бора, само два месеца након трагедије у којој је страдало девет алипинста у покушају да освоје тај врх.
Према речима Трифуновића (мој друг Маза ) успон је био изузетно тежак јер је дувао снажан ветар, који овај алипиниста није доживео ни током освајања врха Ама Даблам високог 6.812 метара на Хималајима.

"Човек који није пробао чоколаду, слатко не може да му се објасни. Тај осећај је јединствен. Током самог изласка све вам је тешко, али кад се изађе на врх онда се све заборави и срећа је невероватна", објашњава Трифуновић.

Њему је то био трећи успон на врх старе Европе.

Kod autobuskog stajališta preminuo muškarac, nema tragova krivičnog dela


Na autobuskom stajalištu kod nove pošte u Boru, policija je danas otkrila bespomćno telo jednog muškarca koji je ubrzo nakon dolaska policije i vozila hitne pomoći preminuo.
Prema dobijenim podacima iz borske policije, na telu muškarca nisu pronađeni tragovi nasilja.

(preko puta dampera)



Kako smo saznali, on kod sebe nije imao lična dokumenta zbog čega je bilo nemoguće identifikovati ga.

Kratka podsećanja....

Brestovačka banja



Brestovačka banja se nalazi 9 km od Bora, a 4 km od sela Brestovac, po kome je i dobila ime. Brestovačka banja okružena je šumovitim predelima, koji se prostiru na oko 90 hektara. Ima 10 termomineralnih izvora čija se temperatura vode kreće od 32 do 42°C. Voda je bogata kaliumom, kalcijumom, natrijumom, magneziumom, oksidima gvožđa, aluminijuma, silicijuma, hlora, fosfata, nitrata i drugih sastojaka. U ovoj banji leče se oboljenja kičme, kostiju, kože, zglobova… Postoje izvori sa lekovitom vodom za nervni sistem, za želudac, oči i bibrege



Kulturno-istorijski spomenici u Brestovačkoj banji su:

- dvorac kralja Aleksandra Karađorđevića ( izgrađen 1857.godine, a rekonstuisan 2009. godine)
- turski hamam
- konak Kneza Miloša ( izgrađen 1837.godine)



Srpska kruna

joj moram vam reci nesto...ma mnogo ste mi slatki

Hvala

Borska Nađa Higl

Milica Marković, takmičarka plivačkog kluba Bor, u poslednje četiri godine osvaja medalje na svim takmičenjima na kojima se pojavi. Ova 13-to godišnja devojčica iz Bora ide u 6. razred O.Š. “3. Oktobar” i odličan je učenik. Plivanje joj predstavlja zadovoljstvo i ne remeti njene školske obaveze.
Ovim sportom se bavi od svoje devete godine. Na časove je krenula prvenstveno zbog kičme a danas naš grad predstavlja u najboljem svetlu.
“Plivam sve stilove: kraul, delfin, leđno, prsno, mešovito ali mi je delfin omiljeni. Najbrže vreme u ovom stilu, na 50 metara, sam isplivala za 35,13 sekundi”, kaže Milica.
Treninzi joj nisu naporni. Ponekad joj jedino smeta hladna voda. Za poslednje četiri godine Milica je propustila svega 10-tak treninga, kada je bila bolesna.
Za četiri godine takmičenja osvojila je mnogo nagrada. “Ne znam tačan broj ali mislim da ih ima oko 60”, ponosno ističe Milica.

Na međunarodnom mitingu “Šarengradski kup“ u Kruševcu, 5. maja 2012. godine osvojila je zlato na 50 metara leđno i srebro na 50 metara kraul, što je u toj konkurenciji odličan rezultat. Na ovom tradicionalnom takmičenju učestvovalo je 10 država sa ukupno 600 takmičara.
Jula ove godine dobila je poziv Plivačkog Saveza Srbije za kamp u Nišu.
“Bilo je naporno.Ustajali smo u 6 sati ujutru. Te nedelje smo imali tri treninga dnevno i samo smo tome bili posvećeni. Ali, najteže od svega mi je bilo uskraćivanje slatkiša”, žali se naša takmičarka.
Ovaj kamp podrazumeva kreiranje selekcije klinaca iz cele Srbije. Nakon nedelju dana vežbi sa vrhunskim trenerima, pravi se selekcija za na dalje. Posle par godina “praćenja” formira se državna selekcija. Milica je na ovom kampu “ostavila“ dobar utisak.

Večeras idem u šetnju....




SVI VI KOJI NE ZIVITE U BORU MOZETE POGLEDATI PUTEM INTERNETA DIREKTAN PRENOS '16.PRINCEZE ISTOKA, ako ukucate TV SEZAM UZIVO, OD 20 ,oo h

Bačeviću, i ortoped je bio bolji!

Bor, 2. oktobar MEDIJA CENTAR BOR

Pismo povodom nedavnih izjava u Boru Milana Bačevića, ministra rudarstva

Autor poznat Redakciji


Milan Bačević, ministar rudarstva Srbije, tokom nedavne posete Boru izjavio je da u RTB-u nema kriminala i da su sve priče, pisma i dopisi koji „šetaju“ Srbijom i Borom samo „izmišljotina zlonamernih“. U tročasovnom razgovoru sa menadžmentom kompanije on je utvrdio da borski kombinat posluje odlično i da se uverio, posle uvida u sve papire, da u poslovanju RTB-a nema kriminalnih radnji. I problemi privatizacije datiraju od ranije. Ova izjava, u ovom momentu, doista nema nikakve veze sa mišljenjem Tomislava Nikolića pre raspodele funkcija i kabineta kada je izjavio „da postoje ozbiljni poslovi koje bi mogao da radi njegov prijatelj Milan Bačević“ (ćerka Bačevića udala se za mlađeg predsednikovog sina). Dakle, ekspertski ministar (profesor geografije) uspeo je da za par sati utvrdi ono za šta tužilaštvu i celoj ekipi stručnjaka trebaju meseci i godine. Šta je prava pozadina može samo da se nagađa, mada se priča da su Bačević i Milinko Živković, direktor menadžmenta RTB Bor, zemljaci po zavičaju (Raška). Videćemo da li će sledeći „Insajder“ o problemima u RTB, kako se najavljuje, imati drugačiju priču od Bačevića o finansijskom poslovanju borskog kombinata bakra. I ne samo to. Jer, privatizacija Kisikane i Rudnika kvarcnog pesma „Belorečki peščar“ nije, veruju stručnjaci, najsrećnija, čak je i apsolutno problematična. Radnici „Peščara“ i danas protestvuju, a Topionica bakra sad kupuje „svoj kvarc“. Ono što je potpuno jasno, jeste da je RTB oduvek bio, ne samo državna, „krava muzara“. Cena bakra je istorijski visoka, a dugovi su ogromni, čak su, poslednje dve godine, zabeleženi i gubici. Šta će biti kada padne cena dragocenog metala i kada stignu razni krediti za vraćanje. Pita li se dotični ministar da li će i tada bakarna kompanija i njeno rukovodstvo raditi „odlično“i , po njegovom, valjda profesorokom mišljenju, zaraditi čistu – desetku. Koliko i kako Bačević razmišlja o narodu i državi Srbiji, vidljivo je i iz afere sa istraživanjima i eksploatacijom nikla po Mokroj gori, Topoli, Vrnjačkoj Banji, Trsteniku. Iako su različite stranke na vlasti u tim opštinama, svi su kategorični: „Nećemo rudnike nikla u Srbiji, nećemo prljavu tehnologiju i uništenu životnu sredinu“. Ni ogromna zagađenost vazduha, vode i zemljišta u Boru i okolini nije predmet Bačevićevog razmišljanja i ocene. A po najnovijim ispitivanjima, u vazduhu iznad Bora i okoline zapanjujuće su koncetracije arsena, olova, cinka, kadmijuma, aluminijuma, sumpor-dioksida… Ali, kombinat bakra posluje „odlično“. Evo kako? Sadašnji menadžment RTB-a je 2008. zatekao dug od 580 miliona evra, a ova brojka se za protekle četiri godine uvećala za još 400 milona evra. Izbor tehnologije za novu topionicu, procenjuju pojedini priznati stručnjaci, koštaće gotovo dvostruko više nego što bi trebalo. Ima tu još nedoumica. Po mnogima, nemilice se troši i rasipa, bez prave strategije i plana. Po ministru Bačeviću, generalni direktor i njegovi saradnici rade toliko dobro i pametno da je sramota zašto ih „tamo neki“ uopšte uznemiravaju. Neverovatno! Da li je njegovom ministarstvu jedino bitan profit i to po svaku cenu. Ili je još bitnija odbrana i zaštita nedodirljivih u RTB-u, gde recimo ekipa „Insajdera“, bar tako je ozvaničeno, istražuje mutne radnje godinu dana. Nije bez osnova ni istina, koliko je poznato, da Bačevićevo „gostovanje“ u Boru nije objavila ni jedna nacionalna TV. Zar to nije dovoljno da se njegovi šefovi bar raspitaju „šta to bi tom čoveku“.

Sad pitanje za Aleksandra Vučića – da li je on čuo Bačevićeve izjave iz Bora koje liče na napamet naučenu pesmicu, a poturenu od drugara, ovog puta iz menadžmenta RTB-a? Da li i on veruje da u ovoj kompaniji nema korupcije uprkos detaljnim objašnjenjima u pismima koje je dobijao odavde? Da li krivične prijave i policijske istrage nešto znače? I u listu „Kurir“ RTB je rangiran na lepom mestu (namerno ili slučajan redosled), jeste li i to bez osnova ili nije? Ako slušamo Bačevića, ovde teku med i mleko, ovde u Boru je cvetna bašta. Alal vera, svaka čast ministre. Zaključak je nedvosmislen iako je početak jednog ministrovanja: I onaj ortoped (bivši ministar rudarstva) bio je bolji. Verujte mi!


Sve je ovo jadno i neozbiljno i svakom laiku je vidljivo da se ovde radi o šačici frustriranih i neozbiljnih ljudi koji i dalje napadaju RTB a od njega žive. Ozbiljnost se pokazuje pre svega svojim potpisom i svojom profesionalnošću, a vi bežite i od jednog i od drugog. Dragi naši „zabrinuti inženjeri“ i „još zabrinutiji novinari“…
Svi ti zabrinuti rade u TRB, a šta rade?! Miniraju ideje poslovodstva pa ih posle kritikuju ili ne rade ništa! A plata kaplje dva puta mesečno plus regres, plaćen topli obrok i prevoz....
Grad živi, mnogo se ljudi vratilo u Bor. Ima jos mnogo toga što treba napisati a opet, suvišno je, pošto svi ti koji blate ovo rukovodstvo dobro znaju šta isto to rukovodstvo znači za grad Bor i gradjane koji u njemu žive.
Ja nikada nisam radila u TRB-u niti moj muž ali smo svesni toga da dok bude rudnika, biće i života u gradu. Da se samo nastavilo tamo gde se stalo 2000 godine, Bor bi sada pored rudarstva bio i jak turistički centar ali to nekome nije odgovaralo. Ne govorim o poštenju niti jednog rukovodstva ali kao što stari ljudi kažu: Oni su krali ali i nama davali a ovi sve pokradoše i iz usta nam uzeše