DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Svetislav Basara

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Svetislav Basara   Sre Maj 20, 2009 9:38 am

Biografija[You must be registered and logged in to see this image.]


Svetislav Basara
Rođen je u Čačku 1957. godine. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu
završio je 1981. godine, u klasi profesora Mladena Srbinovića. Član je
ULUS-a od 1982. Izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi u
zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Beogradu kao slobodni umetnik.





Škola:

Fakultet likovnih umetnosti

Mesto škole:

Beograd

Godina završetka:

1981

Klasa:

Mladena Srbinovića

Zaposlenje:

slobodni umetnik

Članstvo u udruženjima:

Član ULUS-a od 1982. godine

Samostalne izložbe:

1977 Beograd, Galerija Studentskog kulturnog centra; Prva izložba Studija za novi strip.
Čačak, Hol Doma kulture; Studio za novi strip, Postanje 1–7.
Bitef, Postavangarda 77, u izboru Dragoša Kalajića.

1979 Zagreb, Galerija suvremene umjetnosti; Studio za novi strip.

1988 Beograd, Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta; „Blagovesti“; katalog sa tekstom Nikole Šuice.
Sremska Mitrovica, Dom omladine „1. novembar“.

1994 Beograd, Galerija „Zvono“; katalog sa tekstom Branka Kukića.
Budva, Grad teatar, Galerija „Sv. Stefan“.


1995 Čačak, Galerija „Nadežda Petrović“; „Aequilibrium“; katalog sa tekstom Katarine Radulović.
Beograd, Galerija „Pero“.

1999 Valjevo, Moderna galerija; period 1994–1999; katalog sa tekstom Svetislava Basare.

2000 Beograd, Galerija ULUS; „Velika čekaonica“.
Beograd, Diplomatski klub.

2001 Budva, Moderna galerija; „Slike Zemlje i Neba“; katalog sa tekstom Dragana Jovanovića Danilova.

2004 Herceg Novi, „Galerija Spinnaker“; katalog sa tekstom Bogdana V. Musovića.
Prijepolje, Muzej u Prijepolju; katalog sa tekstom Milenka Pajića.
Užice, Gradska galerija Užice.
Tokio, Seshion House Garden.

2005 Pariz, Centre Culturel SCG.
Valjevo, Moderna galerija; ciklus „Jedna slika – jedna izložba“; katalog sa tekstom Milana Komnenića.

2006 Beograd, Galerija „Dar Mar“; ciklus „Velovi“; katalog sa tekstom Milana Komnenića.

2007 Novi Sad, Galerija „ART-DEPO“; „Pandorina kutija“.

Grupne izložbe:

1982 Beograd, Novoprimljeni članovi ULUS-a.
Beograd, 23. Oktobarski salon likovnih i primenjenih umetnosti Srbije, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“.

1984 Beograd, 25. Oktobarski salon likovnih i primenjenih umetnosti
Srbije, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ (izložba posvećena
četrdesetogodišnjici oslobođenja Beograda).

1985 Beograd, 26. Oktobarski salon likovnih i primenjenih umetnosti Srbije, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“.

1987 Beograd, 28. Oktobarski salon likovnih i primenjenih umetnosti Srbije, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“.

1992 Beograd, 33. Oktobarski salon likovnih i primenjenih umetnosti Srbije, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“.

1994 Budapest, Art expo, 4th International Art Fair.
Čačak, Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, 18. memorijal Nadežde Petrović.
Čačak, Likovni salon Doma kulture, Mali prolećni anale.

1995 Budapest, Art expo.
Pančevo, Galerija Zadužbine Ilije M. Kolarca i Galerija „Picasso“, „Kontinuum figuracije“.

1996 Budapest, Art expo.

1997 Beograd, Kulturni centar, „Kritičari su izabrali“.
Požarevac, Fondacija „Milenin dom“, Galerija „Milena Pavlović Barili“, 7. međunarodni bijenale „U svetlosti Milene“.

1998 Beograd, Galerija „107“.

1999 Beograd, Skupština grada Beograda, Approaching new millenium.

2000 Budva, Moderna galerija; „Težnja ka lijepom“ – Iz budvanskih privatnih kolekcija.

2001 Aranđelovac, Likovna kolonija Orašac.
Beograd, Galerija „Progres“, Ciklus „Srpske kolekcije“ – Kolekcija „Nedeljković“, Aranđelovac.
Budva, Moderna galerija, Retrospektiva 1972–2002.
Čačak, Likovni salon Doma kulture, VI Prolećno anale.

2002 Beč, Galerija „Serafin“, Belgrader tage in Wien.

2003 Beograd, 44. Oktobarski salon POZITIV / NEGATIV.

2004 Beograd, Etnografski muzej, „Mrtva priroda riznica van vremena“.
Beograd, Galerija RTS, Likovna kolonija RTS, Zlatibor 2003.

2005 Toronto, „Art Salon“, Synergy.

2006 Beograd, Umetnički prostor „Pariski krug“, „Erotika u srpskom slikarstvu“.
Beograd, Art klub galerija „Canaletto“.

2007 Beograd, Hotel „Hyatt Regency“.
Vršac, Galerija „Hemofarm“, Omaž Paji Jovanoviću.
Beograd, Umetnički prostor „Pariski krug“, „U čast Gustavu Morou“.
Požarevac, Fondacija „Milenin dom“, Galerija „Milena Pavlović Barili“, 11. međunarodni bijenale „U svetlosti Milene“.

2008 Beograd, Galerija „Dar Mar“, „Poljubac“.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Svetislav Basara   Sre Maj 20, 2009 9:40 am

Svetislav
Basara o novom romanu "Uspon i pad Parkinsonove bolesti"



Srbija je bolesna, to je činjenica!


Kod nas se nacionalni parkinsonizam smatra zdravljem. Treba najpre
da u Srbiji napravimo jednu ogromnu opštu bolnicu i tada ćemo moći
da krenemo put zdravlja





Najnoviji roman Svetislava Basare "Uspon i
pad Parkinsonove bolesti" (Dereta), sudeći po tematici koju
pisac obrađuje, iako tek izašao iz štampe, već pobuđuje veliku
pažnju. Naime, u svojoj novoj knjizi Basara piše o nastanku doktrina,
ideologija i o borbi tih ideologija, približavajući nam donekle,
između ostalog, "fantazmagoričnu viziju kraja devetnaestog
i početka dvadesetog veka".


















[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
NINOVA NAGRADA
Da li će se "Uspon i pad Parkinsonove bolesti"
naći u konkurenciji za "Ninovu nagradu"?
Nisam raspoložen za nešto tako. Čak sam, pre objavljivanja
romana, izrazio želju da na koricama stoji "Van konkurencije
za Ninovu nagradu". Nažalost, odgovorili su me od toga,
pa će se možda i kandidovati.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Kako ste zapravo došli na ideju da napišete ovaj roman?
Teško je uopšte odrediti šta je to ideja. Nije to sijalica kojom
obično ilustruju ideju. Iskreno, ne znam ni sam u kom času i kako
sam došao na ideju da moj glavni junak zapravo bude bolest. Možda
se to dogodilo kao posledica čitanja bogootačke literature i katoličkih
mistika. Tokom čitanja brojnih knjiga shvatio sam da se sa aspekta
hrišćanstva bolest ne posmatra kao nešto loše, već kao vrlo važna,
čak ključna stepenica u razvoju čovečanstva. S druge strane, iz
ličnog ali i iskustva ljudi iz mog užeg i šireg okruženja shvatio
sam da je bolest neretko spasonosna. Prost primer mogao bi da
bude situacija kad čovek naprasno dobije grip, propusti zbog toga
avionski let, a avion kojim je trebalo da putuje se sruši. Šta
ćete konkretnije od toga? Da ne govorimo o naciji. Inače, uvek
su me zanimale slične teme. Podsećanja radi, Parkinson je svojevremeno
otkrio jednu bolest i od nje napravio jednu političku doktrinu
koja se sukobila sa drugim doktrinama toga doba. U pitanju je
kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka. Konačno, taj cirkus
i pometnja upravo danas doživljavaju svoju kulminaciju.
Zaključuje se da u svojoj knjizi istoriju tretirate kao bolest.
Moj junak smatra, a ja delim njegovo mišljenje, da je sama istorija
jedna bolest koja se legitimiše kao zdravlje, te da je ispravniji
prilaz istorijskim tokovima ako se prednost da bolesti. "Uspon
i pad Parkinsonove bolesti" predstavlja jedan isečak istorije
Evrope i Rusije kroz prizmu bolesti. Bolest se posmatra odviše
mehanički i materijalistički. Zapanjila me je industrijalizacija
zdravlja, da ne kažem bolesti u ovom veku u kojem živimo. Medicina
je u istoj ravni s, recimo, metalnom industrijom. Bolnice danas
liče na mašinske hale u kojima se nešto opravlja, prepravlja.
Zdravlje je opšta bolest dvadeset prvog veka. To je uzaludna opsesija
jer čovek je bolest sam po sebi, a bolest je neminovnost. Čovek
je bolest kao a priori, jednostavno, nema ga. Inače, sve doktrine
i ideologije su bile opsednute zdravljem: fašizam i komunizam,
na primer. Setimo se decenija koje smo proživeli u jednom od takvih
sistema. Danas vidimo koliko su ti silni programi koji su propagirali
zdravlje poput raznoraznih gimnastika, radnih akcija rezultirali
stanjem opšte bolesti. Ta tikva je jednostavno pukla, a mi smo
ostali kao svedoci tog vremena.
Postoji li neka veza između vaših prethodnih romana i nove
knjige?

Ima dosta toga. Neki od mojih junaka iz prethodnih romana našli
su se u ovoj knjizi. Inače, ja to radim od ranije. Može se reći
da se u mom slučaju menja samo forma, sadržaji ne.
Reklo bi se da sličnost pojedinih vaših književnih junaka s ličnostima
sa naše političke scene nije baš slučajna.
Nije potrebna naročita hrabrost da bi se napisao jedan roman.
Inače, osim nekolicine paranoika, ne verujem da će se mnogi prepoznati.
Kakve reakcije očekujete?
Iako je reč o, pre svega, literarnoj bolesti, očekujem da će me
prvo tužiti bolesnici o kojima pišem. Kod nas se, nažalost, nacionalni
parkinsonizam smatra zdravljem. Treba najpre da u Srbiji napravimo
jednu ogromnu opštu bolnicu i tada ćemo moći da krenemo put zdravlja.
Srbija je danas bolesna i to je činjenica. Načelno, sam parkinsonizam
ima tri kategorije. Naša dijagnoza je parkinsonizam B. To je inače
veoma bolesno stanje koje se samo prividno tretira kao zdravlje.
[You must be registered and logged in to see this image.]




[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Svetislav Basara   Sre Maj 20, 2009 9:40 am


Nova knjiga Svetislava Basare







[You must be registered and logged in to see this image.]


                            [You must be registered and logged in to see this image.]
                     


Predstavljena
nova knjiga Svetislava Basare pod nazivom "Izgubljen u samoposluzi".
Otuđenost i izgubljenost savremenog čoveka centralni motiv ove zbirke
priča. U knjizi "Izgubljen u samoposluzi", kako ističe urednik izdanja
Petar Arbutina, nalazi se većina pripovedaka, počev od osamdesetih
godina 20. veka, kada je Svetislav Basara "ušao u srpsku književnost",
do danas, uključujući i priču po kojoj je zbrika dobila naziv.
"U tim pričama okupljene su sve poetske osobenosti Basarinog
pripovedačkog opusa, koji se, pre svega, bavi otuđenošću i
izgubljenošću savremenog čoveka", rekao je Arbutina. Zbirka,
pored starijih Basarinih priča, obuhvata i dve novije, koje su pre
nekoliko meseci objavljene u zbirci "Majmunovo pisanije", kao i priču
"Letnji solisticij" koja je nedavno objavljena u zbirci "Poslastičarske
priče".Svetislav Basara je naveo da knjiga "Izgubljen u
samoposluzi" predstavlja do sada najpotpuniji izbor njegovih priča, kao
i da upravo piše novu proznu zbirku koja bi trebalo da bude objavljena
sledećeg proleća.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Svetislav Basara   Sre Maj 20, 2009 9:45 am

INTERVJU : SVETISLAV BASARA, KNJIŽEVNIK

         
           
   Kosovo je apsurd a ne nacionalna katastrofa


Svetislav Basara je sigurno najkontroverznija ličnost u književnom svetu savremene Srbije.Nagrađivan
i osporavan, politički veoma aktivan, samosvojni glas u kakofoniji
srpske javne scene. Obavljao dužnost ambasadora Srbije na Kipru nakon
petooktobarskih promena.


Gospodine Basara, istorija Srbije i metafora Parkinsonove bolesti, vašeg nagrađenog dela. Metafora premora.

Taj
roman nema veze sa Srbijom. Ovde će pre biti da je neka otupelost a ne
premor. Ne možemo da se iskobeljamo iz nekakvih matrica, ne možemo
nikako iz nekakvog populizma da izađemo, ideologije zajedničkog kazana
i lažne sabornosti. Možemo da se nadamo da će biti nešto bolje ali ja
čisto sumnjam. Ako se ovako nastavi čeka nas dug i lep period
stagnacije i propadanja.


Da
se vratimo na ``parkinsona``, Vi ste se, uslovno rečeno, poslužili
medicinskom terminologijom. Imamo dva stava, jedan je stvaralački, ta
drhtavica stvaranja a sa druge strane drhtavica svakodnevnog života, to
podrhtavanje, taj premor. Šta vam je bilo prevashodno važno kada ste
pisali taj roman?


Pa
kada sam počeo to da pišem prevashodno mi je bilo važno da ga završim !
To je glavni problem tokom pisanja, završiti započeto i završiti da
bude čitljivo i prihvatljivo za ljude, znači da bude artikulisano. U
tom žaru, sa tim premorom, se pišu pesme. Roman je posao od godinu i po
, dve, dana to ne može niti bi fizički moglo da se izdrži u toj
užarenoj atmosferi. To je rudarski posao , strpljiv, i treba da izazove
kod čitaoca uzbuđenje. Smatram da knjiga nije uspela ako ga ne uzbudi i ako ne probudi u njemu, u izvesnoj meri čak i otpor prema tom štivu. Znači da mora da bude intrigantno, da čitalac aktivno učestvuje u tom procesu završenog pisanja a ne da se samo zabavi. Za zabavu služi televizija.


-Godinama ste slovili kao glavni kandidata za NIN-ovu nagradu, našu najprestižniju nagradu za književnost. Ta je nagrada  takva
kakva jeste ali postoji već 50-ak godina. Uspeli ste to prošle godine.
Dakle, da li je to, po subjektivnom mišljenju, Vaš najbolji roman?


Ne,
nije, u stvari ne mislim da nije ali ima dve-tri knjige koje su meni
draže. Ne mogu da ocenjujem jer sam pristrasan. Imam nekoliko knjiga
koje su mi draže ali eto, tako se pogodilo da te knjige nisu
nagrađivane. Ćuti, dobro je, mogla je biti i neka gora knjiga. Nije ni
najgora
Prakinsonova bolest„ .

-Vi ste politički angažovan pisac, pišete i kolumne. Koliko vas je taj angažman koštao u umetničkom smislu?

Pa,
ne košta me ništa. Kolumna se piše jednom u sedam dana i nije neki
iscrpljujući tempo, recimo kao da moram svaki dan da pišem to to bi već
bilo teško i to bi se odrazilo. Ovako jednom u sedam dana dva
ili tri sata odvojiti da se napiše kolumna ne utiče ništa na kvalitet
umetničkog stvaranja. Osim toga,vrlo mi je drago jer volim da imam stav. Politička i kulturna sredina je takva da se neprestano  mora
uzburkavati. Mi radimo na tom poslu sa čitavim nizom sjajnih autora,
sjajnih novinara i da nije toga mislim da bi totalno potonuli u nekakvu
čamotinju , balkansku, i čak bih rekao , sličniju onoj koja vlada u
Anadoliji nego u susednoj Mađarskoj ili okolnim zemljama.


Provincija
protiv Beograda ili obrnuto. Čini mi se da su provincijski pisci , pod
znacima navoda, preuzeli primat kod nas. Mislim na Ćirića, na Vas,
Radovana Belog Markovića. To su ljudi koji nose duh ove zemlje, kakva
da je.


Znate
šta, provincija i provincijalizam je duhovna kategorija a ne
geografska. Pogotovo ne urbanistička ! Beograd je prepun malograđana i
sve više postaje, na žalost, jedna velika varošica. Hipertrofirana
varošica što je čudno. Pre tridesetak godina kada sam ja dolazio da
studiram on je bio mnogo otvoreniji, evropskiji, kosmopolitski grad.
Izgledao je mnogo lošije ali duh jedan je postojao , a to se sada
izgubilo. Znate, za pisanje je potrebna jedna sveska i olovka, naravno
minimalno, a mislim da se može čak i bolje raditi u malim sredinama i
ja na primer, pišem, uglavnom,  van Beograda, u manjim sredinama, da bih mogao da se skoncentrišem na to što radim.


-Sedamdesetih
godina Vi ste počeli u Užičkom pozorištu i tada ste pravili razne
kulturne ekscese i ono što je volšebno, tada ste bili nagrađivani.
Imate situaciju da ste godinama važili za ozbiljnog kandidata za
nagrade a zvanična kritika Vas je prihvatila tek prošle godine. Nije li
to kulturni nonsens?


Ne
bih baš rekao da me kritika nije prihvatila. Kritike su u glavnom bile
dobre, počev od prve knjige ali su me ta zvanična priznanja nekako
zaobilazila, upravo  zbog moje političke uloge,
ne zbog romana...Pa i u tim žirijima su bili..Znate ljudi su ljudi,
nije bilo lako recimo nagraditi roman ``Ukleta zemlja`` u kojem je
glavni lik Slobodan Milošević, pod pseudonimom naravno. Ljudi se boje
za svoj posao i ja im nisam ni zamerao. Uostalom, te godine je NIN-ovu
nagradu dobila jedna dobra knjiga. To su, znate, te čaršijske
nameštaljke i ne treba mnogo obraćati pažnju. Ako se čovek uvuče u to
onda ništa od tog posla.


-Nemate
problem da se lično, politički, zamerite, pre svega mislim na premijera
Vojislava Koštunicu. Vi to radite gotove svake nedelje u kolumnama.
Koliko se to reflektuje na emotivni stav, koliko možete da budete mirni
u smislu: Eh da sam u situaciji da mu to lično kažem?


Nemam
nikakvih problema s tim da kritikujem rad predsenika vlade ili države
zato što je to pravo zagarantovano Ustavom koji su ta gospoda onako
donela. Znači, pomalo je to ličilo na oktroisanje. Budući da je to
pravo zagarantovano Ustavom, znači, nikakvih skrupula nemam da bilo
kome i bilo šta `skrešem u brk`. Znači nemam nikakvih kočnica ni
bojazni nego uživam u tome. Jednostavno oni moraju da shvate da su
izabrani na te funkcije da služe narodu i državi a ne da budu nekakvi
polubogovi kojima se ne sme ništa ni reći ni skrenuti pažnja.


Krajnje privatno pitanje. Vi ste intimno, koliko sam shvatio kroz vaša dela,  čovek pozorišta i odrasli ste u pozorištu, družite se sa glumcima. Koliko proza može da se dramatizuje ?

Gubi
se tu mnogo. Bude i lepih dramatizacija ali obično to nije to. Ne
dosegne snagu romana. Ja sam napisao šest drama , tako da mislim da je
najbolje biti originalan. Pozorište je ipak drugi medij i drugačija je
struktura dramskog nego proznog dela. Ja sam uvek za to da se napravi
originalna drama ili da je bar autor, ako ima dara za to, sam
dramatizuje.


-17. februar i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Kako vi to komentarišete?
To je bolan problem. Međutim,  pošto
i ostatak Srbije grca u problemima, ako taj problem treba da ima recimo
pritisak od 2 atmosfere njega su veštački naduvali na 10 atmosfera. Sve
druge probleme su gurnuli u zapećak i sada vlada neka strepnja kao da
je Kosovo juče ili treba tek za koji dan da bude izuzeto iz pravnog
sistema Srbije. Iduće godine će biti deset godina kako Srbija na Kosovu
nema nikakvih ingerencija. I ta nezavisnost opet neće biti nekakav
dobitak za Kosovo jer sve dok ih ne priznaja Evropska unija kao celina,
Ujedinjene nacije i Srbija, to se svodi na bilateralne stvari Kosova i
određene zemlje. To nije nezavisnost u punom smislu i ne treba to
posmatrati katastrofički ali ovde je takva politička elita naša da sve
voli da dovodi do apsurda pa eto i ovu stvar.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Svetislav Basara   Pon Avg 24, 2009 10:55 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]



Nocas mi dusa stepa a po njoj u galopu jasu

pijani kozaci
Mihaile Solohovu ovaj Don i nije onako opisano tih
Kretanja s kojih je odvaljen djon i svaki montazni
stih
Oci prepune slepih sokaka blatnjavih ulica
S kojih su hirurskim zahvatom
Uklonjeni koraci
Ovaj vodoplavni Don sto me stihijski nosi u
unutrasnjem
Dzepu i povremeno izvadi na svetlost blata da vidi
koliko
je sati, dana, meseci, godina
Ovaj varvarski olovnoplavi Don
Nocas mi dusa
Zaglavljena u liftu izmedju hladnoca
I drugog sprata gde za pisacim stolom na tabake
Mozdane mase ona kao covek mala
Ispisuje ostrim zamisljenim bolom
Racunske operacije bunila i preteske jednacine
samoca

Samo da se noc ne ugoji i ne pobesni
Mihaile Solohovu dok ne ispale rafal daha u usta
Nekoj Anjusi ili Tanji
Dok me ovaj Don ne odnese
Na dno okeana...

Svetislav Basara
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Svetislav Basara   Pet Jan 01, 2010 8:40 pm

Svetislav Basara

Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Svetislav Basara   Sre Okt 24, 2012 8:34 pm

komendija del arte

Vi ste – vi, mali, porobljeni, balkanski narodi, a naročito Srbi –
bezočno ukrali našu muziku, našu kuhinju, naš orijentalni mentalitet i
sada u otmenim frankfurtskim restoranima, uz zvuke otete turske muzike,
po skupe pare prodajete lakovernim Nemcima ćevape, burek, sarmu, sač
kavurmu, musaku i sogan dolmu, dakle tekovine naše tradicionalne
kuhinje, dok Turci u Nemačkoj i dan-danas čiste kanalizacije, sakupljaju
sekundarne sirovine i rintaju na građevinama. Vi ste – vi mali,
porobljeni, balkanski narodi – temeljno urnisali Osmansku imperiju, a
kako stvari stoje, na dobrom ste putu da urnišete i Evropu i samo se
prostranstvu Atlantskog okeana može zahvaliti što, bar još neko vreme,
nećete biti u stanju da urnišete Ameriku...

Nov Basarin roman, nesvakidašnja alegorija o srpskim naravima, današnjim
i svagdašnjim, odvija se kroz razgovor glavnog lika, Nastasijevića, sa
svojim zemljakom Maslaćem, koji kao gastarbajteri obavljaju posao
hranitelja majmuna u frankfurtskom zoološkom vrtu. Glavni lik je
ozlojeđeni kritičar srpskog turbo-naciona, Maslać je zaluđeni srpski
patriota; iz sukoba njihovih mišljenja rađa se jedna od najgrotesknijih
priča u novijoj srpskoj književnosti, prepuna urnebesnih hiperbola,
fantastičnih porodičnih priča i pervertovanih istorijskih epizoda, koje
će u duhu najuspelijih komediografskih ostvarenja nasmejati čitaoce do
suza i još jednom, u Basarinom maniru i besprekornom pripovedačkom
stilu, nepogrešivo razotkriti lice i naličje našeg mentaliteta.


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Svetislav Basara   

Nazad na vrh Ići dole
 
Svetislav Basara
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: