DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Milica Jakovljević - Mir Jam

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Milica Jakovljević - Mir Jam   Uto Maj 19, 2009 1:14 pm

Milica Jakovljević (poznata pod pseudonimom - je bila
srpska književnica, rodjena 22. aprila 1887. u Jagodini. Detinjstvo i
mladost provela je u Kragujevcu, a nakon Prvog svetskog rata seli se u
Beograd. Novinarsku karijeru započinje u Beogradskim Novostima i
nastavlja u Nedeljnim Ilustracijama. Pod pseudonimom Mir Jam objavila
je više ljubavnih priča i romana.

Laki, ljubavni sadržaji kao i
jednostavan, često sladunjav i iznad svega slikovit stil, obezbeđuju
njenim romanima stalnu popularnost. Stvarnu vrednost njenih romana
predstavlja detaljno i autentično dočaravanje života i vrednosti
građanske klase u međuratnoj Jugoslaviji, koje Milici Jakovljević
donosi naziv Džejn Ostin srpske književnosti.

Milica
Jakovljević, sestra Stevana Jakovljevića (pisca dela Srpska trilogija)
govorila je ruski i francuski jezik, i iako je pisala o ljubavi i
braku, nikad se nije udavala. Umrla je u Beogradu, 22. decembra 1952.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Milica Jakovljević - Mir Jam   Uto Maj 19, 2009 1:15 pm

RANJENI ORAO



RANJENI ORAO - Inspiracija u stvarnosti



"RANJENI ORAO" - najpopularniji roman Mirjane Jakovljević ( Mir Jam) - popularna tv serija



Mirjana Jakovljević je bila rođena sestra Stevana Jakovljevića,
poznatog srpskog pisca ( "Srpska trilogija" i dr.) i živela je u
Kragujevcu i Beogradu. Njen brat Stevan bio je profesor na
Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i istaknuti književnik, rođen krajem
XIX veka, umro 1962.godine. Mirajana je rođena 22.4.1887. a preminula
22.12.1952.


Sarađivala je sa brojnim tzv.ženskim časopisima između ostalog sa
"Beogradskim novostima", "Nedeljnim ilustracijama" gde je u nastavcima
objavljivala romane. To je bio tip ljubavnih romana u kojima su glavni
likovi uglavnom bile neshvaćene emancipovane žene. Najpoznatji,
"Ranjeni orao" u decembru 2008. i januaru 2009. prikazan je u nekoliko
nastavaka na RTS i izazvao veliku medijsku pažnju.


Mir Jam je bila veoma popularna među ženskim delom čitalačke publike
pred Drugi svetski rat i tokom rata, a zatim je dolaskom komunista na
vlast pala u anonimnost. Tek sredinom sedamdesetih ponovo su objavljeni
njeni romani a početkom sedamdesetih predstava "Ranjeni orao" igrana je
"Ateljeu 212" , beogradskom pozorištu, a glavnu ulogu Anđelke igrala je
Seka Sablić. To je međutim bila karikirana verzija romana sa ciljem da
se ismeje malograđanski predratni moral a snimljen je i igrani film
sredinom sedamdesetih sa istim nazivom.


Serija u režiji Zdravka Šotre koja je prikazana na RTS izazvala je
veliku medijsku pažnju ne samo u Srbiji već i u ostalim državama, koje
su ulazile u sastav ex Jugoslavije. Građanski moral, način života, dat
je sa blagom dozom humora ali ništa manje nije umanjen značaj ljubavne
veze dvoje glavnih junaka, Nenada Aleksića, vazduhoplovnog oficira i
Anđelke Bojanić, mlade pravnice i verovatno se dopala gledaocima jer je
inače pravih kvalitetnih ljubavnih dramskih serija ne malo nego gotovo
da i nema na tv u domaćoj proizvodnji pa je i ovako, romantizovana
verzija nekadašnjeg lakog štiva u stilu španskih serija naišla na
oduševeljenje.


Sredovečni Beograđani i građani ex Jugoslavije pamte iz priča svojih
baka kako se nekada živelo, kako su se zabavljala gospoda, kako se
živelo na selu u gradovima, kakva je bila moda, način ophođenja, ali je
mlađim generacijama to potpuno nepoznato.


Odličan odabir glumaca, sjajna režija, kostimografija, scenografija doprineli su popularnosti serije.



Ko je bio inspiracija Mir Jam za roman „Ranjeni orao"



















                     
     



                         
Poznavala sam osobu koja je bila inspiracija za lik Nenada Aleksića,
pilota, glavnog lika romana „Ranjeni orao" koga u istoimenoj tv seriji,
preikazanoj na RTS igra glumac Ivan Bosiljčić.


Zvao se Momčilo Maksimčev, rodom iz Bečkereka tj. sadašnjeg Zrenjanina
i nakon pada aviona, posetila ga je Mir Jam više puta u bolnici i
detaljno s njim pričala o svemu . Momčilo Maksimčev je bio moj teča,
drugi suprug moje tetke Branislave, mamine rođene sestre. Mnogo
sličnosti između njega i Nenada, glavnog lika u romanu "Ranjeni orao"
nije bilo osim što su ga zvali Bata, imao je sestru Seju, udatu
Savković.


Momičlo Maksimčev, rođen 1912.po majčinoj liniji u srodstvu sa piscem
Milošem Crnjanskim ( brat od strica njegove majke) završio je
Vazduhoplovnu akademiju, i bio je u činu poručnka kada mu se dogodio
pad s avionom. U to vreme nije bilo civilnog vazduhoplovstva u
Jugoslaviji, već su piloti pripadali vojnoj avijaciji.













Tip aviona s kojim je pao Momčilo Maksimčev



Kako se dogodio pad aviona


Na poziv kapetana, pozvan je na trenažni let u
školskom avionu tipa „Brege" sa dva pilotska mesta i duplim komandama
.Kapetan je sedeo za drugim komandama, iza njega i odredio mu je pravac
leta prema selu u okolini Novog Sada.


U tom selu je kapetan imao devojku, učiteljicu i želeo je da se pred
njom prikaže nadlećući selo.Teča je leteo do sela a tada je kapetan
preuzeo komande. U to vreme nije bilo radio veze između pilota i
kopilota.Kapetan je nakon preuzimanja komandi počeo sa akrobacijama, i
u jednoj koja se stručno naziva „vri" ( leti se prema zemlji spiralno
na minimalnoj visini nešto iznad 800 m iznad zemlje, kada mora da se
naglim manevrom letilica podigne u protivnom dolazi do pada aviona) i
teča je signalizirao komandama kapetanu da dolaze u tu tačku kada treba
da se uzdignu, a on mu je odgovorio da on preuzima dalje
pilotiranje.Kontakt između njih dvojice je bio preko poluga na duplim
komandama ( ručne i nožne). Manevar nije uspeo i oni su se pali, pri
čemu je teča doživeo jak udarac glavom sa dubokom ranom iznad desne
obrve, leva noga se polomila i srušio se ispod sedišta. Kapetan je
prošao sa lakšim povredama, izašao iz aviona i krenuo putem, neko ga je
usput prevezao do aerodroma i on je prijavio nesreću uz izjavu da je
teča pilotirao pri tom manevru te je krivicu svalio na njega.


Seljaci iz okoline koji su videli da se avion srušio, prišli su avionu,
videli su teču na dnu kabine i prevezli ga u bolnicu. Kako je stigao u
kritičnom stanju, nakon pregleda, lekari su svu pažnju koncentrisali na
tešku povredu glave a potkolenicu su odmah amputirali. Kada je izašao
iz kritičnog stanja, aerodromska komisija je došla da uzme od njega
izjavu. Teča je ispričao svoju verziju koja se razlikovala od verzije
kapetana, ne znajući da je kapetan već u svojoj izjavi krivicu svalio
na njega. Komisija nije dalje ispitivala slučaj s obzirom da je bio
težak pacijent i nije nameravala da protiv njega podnosi tužbu, jer se
tako nešto može očekivati pri manavarskim letovima. Teča je nesreću
doživeo dan nakon svog dvadesetpetog rođendana 1.novembra 1937.


U vreme dok je Momčilo Maksimčev bio na oporavku u bolnici u komandu
vazduhoplovstva u Novom Sadu došao je nepoznat čovek, predstavivši se
kao mehaničar sa aerodroma u Vršcu. Izjavio je da je video kada je
avion pao, bio je na putu Novi Sad - Vršac na motorciklu, prišao je
avionu i kapetan kopilot ga je pitao da li ima klješta. Mehaničar mu je
dao pošto je imao alat kod sebe, a ovaj je ušao u kabinu i nešto sa
njima radio po kabini i vrato mu klješta. Rekao je da nije povređen da
može sam da ode do komande i nije mu rekao da mu je kolega na dnu
kabine, misleći da je teča poginuo, kako je i izjavio po dolasku u
komandu.


Komisija je otišla do aviona sa mehaničarem iz Vršca i on im je pokazao
tačno mesto na kome je kapetan nešto radio sa klještima. Ustanovljeno
je da je iščupan osigurač koji vezuje duple komande i time je želeo da
prikaže da on nije ni mogao da pilotira, već da je teča sve vreme
upravaljao letilicom. Shvatili su da je to njegova laž, jer je bila
oštećena boja na mestu osigurača i videlo se da je namerno osigurač
iščupan. Nakon toga usledile su sankcije protiv kapetana koji je
priznao da je sve to napravio misleći da je teča mrtav i želeći da sa
sebe skine svaku odgovornost.


Kažnjen je time što je izbačen iz vazduhoplovstva, skinut mu je čin ali
je ostao i dalje da radi pri vojsci i nikada više mu nije bilo
dozvoljeno da leti. Teča nikada nije o njemu pričao s ogorčenjem. Kada
je došao k sebi u bolnici i shvatio šta se dogodilo nije dozvolio da mu
bilo ko dođe u posetu, samo je želeo da mu dođe zet Savković i rekao mu
je da mu slučajno majka i sestra ne dolaze u posetu, nije podnosio da
ga iko sažaljeva.


Dobro se sećam njegovih reči „Rekao sam mu : Kada budem mogao da dođem
na svoje dve noge majci na vrata tada će me videti.").Tako je i bilo.
Dobio je protezu i nakon skoro godinu dana rehabilitacije pojavio se na
vratima svoje kuće. Izjavio je da bi želeo da ponovo leti.


Da bi ga oslobodio straha i traume, komadant aerodroma je seo s njim u
isti tip školskog aviona „Brege" i dao mu je zadatak da nad aerodrom
izvede istu akrobaciju koju je izveo ražalovani kapetan prilikom
njihovog pada. Teča je uspešno obavio taj zadatak i na aerodromu su ga
dočekale sve kolege i osoblje aerodroma sa aplauzom i ovacijama i
buketima poljskog cveća.


Posle toga u znak sećanja na taj događaj, njegove kolege su od ostataka
aviona sa kojim je pao, napravili mali model avona koji je on držao kao
ukras u svojoj radnoj sobi do kraja života. Takođe su mu poklonili deo
elise od tog aviona koji je on poklonio Muzeju vazduhoplovstva u
Beogradu, na Surčinskom aerodromu ( tj. aerodromu"Nikola Tesla").









                             
                         

Zarobljeništvo


Sve do okupacije od strane Nemaca u Drugom svetskom
ratu, Momčilo Maksimčev je bio aktivni letač, jedini u Jugoslaviji i
predratnoj i posleratnoj kao invalid sa protezom na nozi.


Za vreme aprilskog rata 1941. je zarobljen i poslat sa ostalim
zarobljenim oficirima u logor Osnabrik gde je bio do kraja rata. Tada
kada su Amerikanci bombardovali Osnabrik, s obzirom da naši oficiri
nisu imali nikakve informacije o tome ko ih bombarduje, drugovi iz
barake su zamolili Maksimčeva da izađe i da pogleda čiji su avioni jer
je bio jedini vazduhoplovac koji se u to razumeo. Iako je bilo vreme
zabrane izlaska iz barake, izašao je i stigao samo da im da znak da su
u pitanju američki avioni. Tog momenta je pala bomba na baraku i svi su
izginuli a on se posle izvesnog vremena osvestio u rovu podalje od
barake potpuno kontuzovan.


Po povratku u Jugoslaviju bio je aktivni oficir, sa činom potpukovnika
a kasnije i pukovnika i kratko vreme je leteo a zatim je premešten u
odeljenje arhive za fotografiju.


Mir Jam je na neki način odredila tečinu sudbinu ovim romanom. U prvi
brak je stupio posle rata sa ženom koja je bila razvedena sa dvoje dece
i proveo je sa njom devet godina njenu decu je mnogo voleo i dok je
docnije bio u braku sa tetkom održavao sa njima kontakt.Ni u jednom ni
u drugom braku nije imao dece.


Poznanstvo sa tetkom se i desilo preko bavljenja fotografijom i filmom
jer je tetka radila u „Dunav filmu". Venčali su se jula 1960. godine i
zaista je Dalmacija bila odredište na kome su provodili mnogo vremena (
svaku zimu su skoro provodili u hotelu "Lav" u Splitu) ili su boravili
u Opatiji. Posle rata teča je sve vreme živeo u Beogradu.Umro je maja
1991.u 79.godini života.






Tetka Branislava i teča Momičo Maksimčev - Omiš, 1960. na bračnom putovanju







Sličnost između pravog "Ranjenog orla"i Nenada Aleksića u lika iz romana  



Teča je bio izuzetno prefinjen ali veoma duhovit, bio je vitak, zgodan
i veliki šarmer. O ljubavnom životu u vreme pada aviona i bilo čega
sličnog poput ljubavi sa Anđelkom u romanu nikada nisam čula, te je to
najverovatnije bila literarna nadgradnja Mir Jam. Nije bio tip
nostaligčnog romatničara već duhovitog šarmera.Ipak, jaka logika i
disciplina bile su njegove glavne odlike. Samodisciplina još više.
Pričao mi je da je nakon tog pada i gubitka dela noge shvatio da je u
životu mora da se pomiri sa svim što mu se može dogoditi. Na jednom od
putovanja sa tetkom zahvatila ih je velika bura na moru i brod nije
mogao da pristane u riječku luku. Radio je sve vreme obaveštavao o
mogućoj velikoj nesreći na moru jer se radilo o putničkom brodu punom
domaćih i stranih turista. Osoblje broda je putnicima podelilo pojaseve
za spasavanje, izveli su ih sve na palubu i baš kao u "Titaniku" rekli
da čekaju znak kada da napuste brod. Teča je bio hladnokrvan, bar
prividno i rekao je tetki "Brano, ti nemoj ništa da paničiš, mi ćemo
sada da se oprostimo jer ako dođe do skakanja, da budemo realni, ja ću
zbog težine proteze prvi da potonem". Iako je bio dobar plivač, bio je
svestan opasnosti u kojoj se našao. Srećom, brod je nekako uplovio u
luku, prepunu građana koji su uplašeni čekali da vide da li će brod
bezbedno pristati.


Ono što se jednom dogodi, može uvek da se ponovi i sudbina se poigrala
s njim. Okliznuo se na mokro lišnje ujesen 1974 i polomio butnu kost na
nozi na kojoj mu je bila proteza.Imao je dve operacije koje je uspešno
podneo i posle rehabilitacije u Sloveniji, ponovo hodao sa protezom. I
sve vreme se šalio na svoj račun.


Prikaz građanskog života u romanu i seriji "Ranjeni orao" potpuno
odgovara onome što je meni pričala baka a ponašanje Nenada kao
vazduhoplovnog oficira je odgovaralo liku Momčila Maksimčeva i svemu
što mi je on pričao o tome. Avijatičari su pre rata bili veoma cenjeni,
naročito od strane pripadnica suprotnog pola. Teča mi je pričao da su u
Vazduhoplovnoj akademiji učili strane jezike, ples, bonton, oficiri su
bili nešto poput najvišeg džet seta i meta mnogih udavača.


Tetki koja je bila deset godina mlađa od teče, Momčilo Maksimčev je bio
drugi suprug ali prvi nije bio ni nalik Tomi, sudiji iz „Ranjenog orla"
naprotiv, bio je prefinjen pesnik, novinar, jedinac iz bogate porodice
sa Dedinja. Bili su kratko u braku i nisu imali dece. Ceo život su
ostali u dobrim odnosima.


Moja baka je čuvala primerke „Nedeljnih ilustracija" u kojima je
izlazio u nastavcima „Ranjeni orao". Tetka mi je pričala da je kao
šiparica svake nedelje trčala da ih rano ujutru kupi da bi čitala
„Ranjenog orla" i ne znajući kako je rekla da će biti udata za njega.


Teča je želeo da se njegov pepeo nakon smrti pospe po Vrtu sećanja na
Novom groblju u Beogradu, tako je i učinjeno a na ploči levo od ulaza
stoji ploča sa njegovim imenom.Očigledno sudibina mu je odredila da i
posle smrti bude popularan.


Copyright by Jasminka Holclajtner



Tekst ekskluzivno objaljen u časopisu "Revija 92" kompanije NOVOSTI od 20.1.2009.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Milica Jakovljević - Mir Jam   Uto Maj 19, 2009 1:22 pm

Milica Jakovljevic Mir-Jam
Romani Mir Jam-mogu se citati na svakom mjestu,u svako vrijeme i melem su za oputanje u ova danasnja teska vremena!
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Milica Jakovljević - Mir Jam   Uto Maj 19, 2009 1:25 pm

dobro je kad u zivotu za nesto se boris

rukama stvoris

dobro je kad u zivotu nekoga volis

neko te voli

dobro je kad u zivotu neko te sluti

ti nekoga slutis

ali najbolje kad u zivotu

imas nekog s kim mozes ovako da sutis...


Uz knjige....
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Milica Jakovljević - Mir Jam   Uto Maj 19, 2009 1:28 pm


Mir Jam/B.M.Mihiz - RANJENI ORAO


                     
                   
                                     

                         
                                                  
                       
                       
Mir-Jam/B.M.Mihiz
RANJENI ORAO Reditelj: ALISA STOJANOVIĆ Igraju: DUŠANKA STOJANOVIĆ,
JELENA ĐOKIĆ (SOFIJA JURIČAN), NENAD ĆIRIĆ, BRANKA ŠELIĆ-ILIĆ,
SVETISLAV GOCIĆ (MILUTIN MILOŠEVIĆ), SOFIJA JURIČAN (MILENA PREDIĆ),
NENAD JEZDIĆ, DRAGANA ĐUKIĆ i NEBOJŠA ILIĆ. "Ranjeni orao", čuveni
roman gospođe Mir-Jam, koji je za teatar preudesio Borislav
Mihajlović-Mihiz, ponovo na sceni pozorišta Atelje 212, ovoga puta u
režiji Alise Stojanović. Kako danas svet gleda na večita pitanja i
teme: Sama žena u svetu muškaraca. Nevina do prve bračne noći? Problemi
emancipovane žene. Život posle razvoda. Ispovest raspuštenice. Da li
prava ljubav postoji? I ako postoji, kako prepoznati onog pravog?
kritika Ne pitaj šta će to već opusti se i gledaj.Ne obavezuje , ne
traži da misliš i da se sećaš , a ne škodi.Muškarci će možda malo da
zevnu , a ženama će biti zabavno da se smeju - ženama.Odnosno vlastitoj
naivnosti,lakoumlju, spremnosti da zbog Gojka, Miše ili kakvog sličnog
...preruše i telo i mozak a da opet glume samopuzdanje.Rediteljki Alisi
Stojanovic se svidelo da se ponese poptpuno ženski, da se odmori od
istorije, angažmana , epohe i da postavi nešto “heklano.””Ranjenog
orla” Mir Jam.Što je oberučke prihvatio scenograf Darko
Nedeljkovic...Te je priču, smešnu onda kao i sad...iskoristio da ukrsti
ručni rad i elektroniku, ukrase na struju i molovane.Jer, sigurno još
negde,po kućama, preko kompjutera visi ono vezeno, protiv prašine.
Neobavezno za gledoaca, neobavezno za glumce i valjda baš zato, oni od
negledljivog i prevazidjenog prave ugodno, duhovito...ne muče tekst
modernošću, gotovo da čuvaju melodiju starih dana.Gledati, zašto da
ne?Nema reklama , nema nervoze, uz Mir Jam mnogo šta važno, postaje
nevažno. Branka Krilović, Dnevnik RTS DANAS Dragana Bošković VRLINE
JAVNE, A MANE TAJNE Mir-Jam, „Ranjeni orao“, rediteljka Alisa
Stojanović, Atelje 212 „Smeju li devojke dopustiti probu pre braka“,
pitanje je koje je Borislav Mihajlović Mihiz stavio kao podnaslov jedne
od tema koje je ekstravagantna Milica Jakovljević, Mir-Jam, razrađivala
dugo i uspešno za svoje čitateljke davnih „Nedeljnih ilustracija“.
Možda ovaj problem izgleda smešan. No, u današnje vreme, kada je
granica tinejdžerskih trudnoća spala na trinaest godina, granica zaraze
HIVom otprilike je tu, a granica uživanja opojnih droga je oko devet
godina života, Mihizovo pitanje ne deluje potpuno benigno. Jer, ako se
zanemari tradicionalni, patrijarhalni aspekt pitanja o seksu pre braka
/ima li ga u braku, pitaju se oni koji se bave našom „belom kugom“/,
moralni problem koji vodi ka uopšenom stavu prema muško-ženskom pitanju
je jasan. I svevremen. Alisa Stojanović je „spakovala“ „Ranjenog orla“
u pseudo medijsku priču, sa televizijskim prijemnikom/sa obaveznom
„šustiklom/ u dnu scene. Iz te „Pandorine kutije“ saznajemo sve što je
lažno objektivno i surovo istinito – da javno mnenje formira sud i,
zapravo, presuđuje pojedincu, kao atinski Areopag, u helensko doba.
Dobra podela uloga rediteljke je, zaista, bila pola uspeha /koji je
evidentan/ ove predstave. Pre svega izuzetna, nadarena Dušanka
Stojanović, koja je, kao Mir-Jam imala mnogo valera u pripovedanju i
odigravanju sudbine nesrećne usvojenice gospođe Nade, Andjelke Bojanić.
Dušanka Stojanović je glumica za sva vremena, i za sve žanrove. Iako je
poznata širokoj publiici u komičkim pozorišnim žanrovima, ova glumica
je, po mišljenju vašeg kritičara, još neotkriveno blago u modernom
pozorištu. Izražajna, spretna, beskrajno uverljiva, sposobna je da
svakoj dramskoj priči da pravi ton.A to je ogroman dar. Jelena Đokić,
Anđelka Bojan
                 
                     
                     
                   
                                     

                         
                       


Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Milica Jakovljević - Mir Jam   Uto Maj 19, 2009 1:29 pm

"Ranjeni orao" zamena za surovu svakodnevicu



BEOGRAD

Milionima televizijskih gledalaca u Srbiji, Javni servis RTS je ponovo
prošle sedmice ponudio da izraženi racio, obilje sarkazma i životnu
bezdušnost sadašnjice, bar na kratko, zamene iskrenošću i suptilnim
zapletima serije "Ranjeni orao" urađenu po istoimenom delu srpske
spisateljke Milice Jakovljević.
Ne pamti se da je neka serija u skorije vreme zabeležila veću
gledanost, pa je to očito bio razlog koji je nadležne naveo da je
repriziraju udarnim terminima, posle televizijskog dnevnika.
Stručnjaci
i reditelj Zdravko Šotra, čini se, nisu iznenađeni da je jedan laki
roman poput popularnih "ljubića" uspeo da građanima nadomesti upravo
ono što im nedostaje - romantičnost, emociju, toplinu doma i još
ponešto čega u današjoj svakodnevici nema.
[You must be registered and logged in to see this image.]Više
je razloga što narod voli da gleda serije poput "Ranjenog orla" koja
govori o domaćim problemima, smatra psiholog Žarko Trebješanin.
Današnjica
je, kaže on, racionalna, puna sarkazma i bezdušnosti, a život je
usmeren ka uspehu i zaradi, tako da narod čezne za romantizmom, željan
topline, rekao je Trebješanin.
Trebješanin smatra da serija "Ranjeni
orao" predstavlja "neku vrstu oduška i satisfakcije građanima", kao i
da nije bio siguran "da li i kako može serija rađena po romanu Milice
Jakovljević Mir - Jam da deluje na građane".
[You must be registered and logged in to see this image.]Kulturolog
Zorica Tomić je kazala da seriju "Ranjeni orao" karakterišu iskrenost u
komunikaciji koja danas nije zastupljena u životu, posebno u
partnerskim odnosima.
Tema serije je univerzalna, zanimljiva i
sentimentalna, pokazuje postojanje građanske Srbije između dva rata, a
građani vole domaću produkciju, rekla je Tomićeva Tanjugu.
TV
kritičarka Branislava Džunov primećuje da je "pravo osveženje" u seriji
to što niko ne psuje, a likovi govore lepim, pravilnim jezikom.
Džunov je kazala da se publici uvek dopada priča koja deluje naivno, a u stvair to nije.
"Publiku je serija privukla i zato jer zagovara porodični život koji mora da se neguje i očuva", rekla je ona.
Džunov
smatra i da je "Ranjeni orao"  probudio osećanja kod gledalaca, jer se
stiže do srećnog kraja uprkos greškama, a glavna junakinja za svoje
poštenje dobija nagradu - porodicu.
Roman  je smešten u vremenu
između dva svetska rata, što je malo obrađivan i poznat period naše
istorije, a publiku su privukli kostimi i pristojno obučene žene.
Ona je dodala da je roman ekranizovan po ugledu na latino-serije, ali na "višem nivou".
[You must be registered and logged in to see this image.]Reditelj
serije Šotra kazao je da o Jakovljevićevoj, "Mir - Jam", ništa nije
znao, osim da se njeno delo smatra "trivijalnom literaturom koju
ozbiljni ljudi izbegavaju, ili se njome služe tako što je stavljaju u
ironični odnos prema vremenu koje je prošlo".
Šotra je rekao da se
za rad na seriji odlučio posle gledanja predstave postavljene u
"Ateljeu 212", kao i na predlog prijatelja.
"Smatrali smo da bi
gledaocima bilo interesantno da uoče kakva su bila moralna gledišta
tadašnjeg građanskog društva", rekao je Šotra.
On je dodao i da su glumci odigrali role sa puno vere i bez cinizma prema piscu.- Tanjug





[/table]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Milica Jakovljević - Mir Jam   Uto Maj 19, 2009 1:30 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Milica Jakovljević - Mir Jam   Uto Maj 19, 2009 1:32 pm

Ranjeni Orao [2008] SATRip

Milica
Jakovljevic, srpska književnica prve polovine 20. veka, koja je pisala
pod pseudonimom Mir - Jam, autor je niza veoma popularnih romana medu
kojima se izdvaja «Ranjeni orao» kao njeno najpoznatije delo. Po ovom
romanu snimljena je serija.
U prvoj epizodi upoznajemo glavne junake
serije još kao male - Andelku i Nenada, buduceg pilota. Zaticemo ih u
decjoj igri i saznajemo tužnu vest koja ce obeležiti Andelkin život -
poginuo joj je otac.
Prica se nastavlja 20 godina kasnije kada je
Andelka vec odrasla devojka i udaje se. Tada i pocinje zaplet cele
price koji ce biti zasnovan na Andelkinim ljubavnim problemima i
moralnim dilemama. Pocinje njen put same u konzervativnom svetu
muškaraca.


Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Milica Jakovljević - Mir Jam   Pon Apr 25, 2011 11:26 pm

U sredistu romana Mala supruga jeste naivna i prostodusna mlada zena sa sela, miradzika neiskvarenog srca...
Njeni problemi i zaplet ove povesti pocinju udajom za lekara iz grada koji u brak ulazi iz racuna, ne prekidajuci vezu sa dugogodisnjom ljubavnicom.
Preokret nastaje zaljubljivanjem muza u zenu, bolesnom ljubomorom ljubavnice i trijumfom snazne i postene ljubavi male supruge, koja se izdize iznad svog okruzenja, dokazujuci da je sve samo ne - seljancica.

[You must be registered and logged in to see this image.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Helena Trojanska
Slatkiš iz Neoplante


Godina : 47
Location : Novi Sad
Humor : da,uvek!!!
Datum upisa : 05.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Milica Jakovljević - Mir Jam   Pon Apr 25, 2011 11:36 pm

Ne podcenjujem nikoga,ali sva dela od Mir-Jam,sam pročitala u 7 i 8 razredu. Tad su mi bila zanimljiva,sad više nisu. Vremena i vrednosti su drugačije,a čednost,sad zvuči smešno! Ove knjige mogu sad da čitaju, možda klinke i bake koje se rado sećaju svoje mladosti. :eee:
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Milica Jakovljević - Mir Jam   Pon Apr 25, 2011 11:47 pm

Helena Trojanska ::
Ne podcenjujem nikoga,ali sva dela od Mir-Jam,sam pročitala u 7 i 8 razredu. Tad su mi bila zanimljiva,sad više nisu. Vremena i vrednosti su drugačije,a čednost,sad zvuči smešno! Ove knjige mogu sad da čitaju, možda klinke i bake koje se rado sećaju svoje mladosti. [You must be registered and logged in to see this image.]

Vremena su drugacija, a vrednosti , na zalost pogubljene...Cednost ce uvek biti pozitivna osobina, a vrednost ovih knjiga je u tome sto mogu svi izrasti da ih citaju, i ne moraju cak ni bukvalno da se dozivljavaju...










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Milica Jakovljević - Mir Jam   

Nazad na vrh Ići dole
 
Milica Jakovljević - Mir Jam
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Jevremova- Iskustva
» CIPIRIPI :))))))))))))))

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: