DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Mirjana Bobic Mojsilovic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Mirjana Bobic Mojsilovic   Uto Maj 19, 2009 12:28 pm

Mirjana Bobić Mojsilović


rođena:[You must be registered and logged in to see this link.].
[You must be registered and logged in to see this link.] ([You must be registered and logged in to see this link.])


Mirjana Bobić Mojsilović rođena je 29. juna 1959. godine u [You must be registered and logged in to see this link.][You must be registered and logged in to see this link.]. Nakon [You must be registered and logged in to see this link.] upisala je [You must be registered and logged in to see this link.] u [You must be registered and logged in to see this link.], smer novinarstvo. Radila je više emisija na televiziji kao što su Ovo vas još nisam pitala ([You must be registered and logged in to see this link.]), Pogodi ko dolazi na večeru koju trenutno vodi na [You must be registered and logged in to see this link.]. Pored pisanja bavi se i slikanjem.
Mirjana Bobić Mojsilović ima sestru bliznakinju, [You must be registered and logged in to see this link.], koja takođe piše i izdala je nekoliko knjiga iz oblasti komunikologije i kulturologije koju predaje na [You must be registered and logged in to see this link.] u [You must be registered and logged in to see this link.]. O delima


Prva knjiga koju je izdala bila je Baba nemoj ništa da me pitaš ([You must be registered and logged in to see this link.]).
To je zbirka kraćih priča o ljubavi, ženama i njihovim smešnim, tužnim,
zabavnim i dosadnim muškarcima. Jedna od priča pod nazivom Dragulj Beograda objavljena je u Antologiji pripovedaka srpskih književnica Rajka Lukača.
Drama Suze su okej ([You must be registered and logged in to see this link.]) je integralni tekst istoimene drame koja se izvodila u [You must be registered and logged in to see this link.] u [You must be registered and logged in to see this link.]. To je priča o pesnicima i o njihovoj želji da se ostave trag u životu.
Dnevnik srpske domaćice ([You must be registered and logged in to see this link.]) govori o [You must be registered and logged in to see this link.] pionirima u [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] i o svemu što nas je potresalo u tim vremenima. Objavljena je [You must be registered and logged in to see this link.]. godine je u [You must be registered and logged in to see this link.], u izdanju L’age d’homme i u italijanskom Publikem-u.
Roman Hepi end ([You must be registered and logged in to see this link.]) govori o četrdeset godina staroj Ljubi, profesorki engleskog jezika koja traga za ljubavlju, a ujedno ima strah od starenja.
U romanu Majke mi, bajka ([You must be registered and logged in to see this link.])
i dalje je glavni lik profesorka Ljuba koja se pita da li je srećan
kraj moguć samo u bajkama ili je moguć i u životu. Traži način da spase
svoj život uprkos mogućnostima koje su sve manje.
Ono sve što znaš o meni ([You must be registered and logged in to see this link.]), naslov knjige preuzet je iz pesme [You must be registered and logged in to see this link.]. Roman je objavljen oktobra 2006. godine u [You must be registered and logged in to see this link.] u izdanju Editions de fallois.
Drama Imitacija života ([You must be registered and logged in to see this link.]) govori o devedesetim godinama dvadesetog veka u [You must be registered and logged in to see this link.] i o tranziciji u kojoj trenutno živimo.
Roman Tvoj sam ([You must be registered and logged in to see this link.]),
razlikuje se po tome što glavni junaci nisu više žene već jedan
muškarac, jedan iznevereni muž koji tek nakon smrti svoje voljene žene
otkriva da ga je varala i to saznaje zahvaljujući ogrlici koja je
sastavljena od poludragih kamenja i u kojoj svaki kamen simboliše po
jednog ljubavnika.
Srce moje ([You must be registered and logged in to see this link.])
je roman o dvoje zaljubljenih pisaca koji su se u prošlosti voleli i
sada svako u svojoj knjizi piše o toj ljubavi na svoj način.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   Uto Maj 19, 2009 12:33 pm


[You must be registered and logged in to see this image.]
Mirjana Bobić-Mojsilović

Piše R. Radosavljević

Adut s kojim Televizija Enter započinje svoju trku za gledaoce i
piplmetre je i popularna novinarka i TV autorka Mirjana
Bobić-Mojsilović sa svojom novom emisijom “Pogodi ko dolazi na večeru”.
Ovaj tok šou emitovaće se najverovatnije vikendom (tek predstoji
pravljenje precizne programske šeme), a kao goste videćemo
najznačajnije ličnosti sa naše javne scene.
- U studiju će uvek biti po jedan gost koji dolazi na večeru. To će
biti emisija u kojoj će se malo i kuvati, a pored poznatih ličnosti
ideja je da mi u goste ponekad dolaze i neki zanimljivi, a potpuno
nepoznati ljudi. Pred kraj emisije gost i ja ćemo probati ono što sam
skuvala. Inače, pićemo piće, seckaćemo luk ako treba, i pričaćemo o
svemu o čemu se priča na večeri – od politike, preko ličnih stvari, do
filozofskih tema iz oblasti savremene globalne kulture.

Da li će u emisiji biti angažovani i profesionalni kuvari?
- Nikada se ne foliram, kod mene je sve uvek pravo, pa će tako biti i
sa kuvanjem. Neće biti profesionalnih kuvara, biće samo jedna prava,
normalna – to jest, nesavršena srpska domaćica koja voli da kuva i da
ima goste. To znači da može da se desi da ponekad i omanem sa večerom,
kao što mi se dešava i u životu, ali se nadam da mi se neće desiti da
omanem u izboru gosta i u razgovoru. Osnovna ideja mi je bila, pošto
ionako volim da kuvam, ali i da pričam, da napravim emisiju u kojoj ću
spojiti svoja dva hobija. Da bude zabavno i prijatno i meni, i mojim
gostima, a naravno, i publici. I kuvaću pred kamerama, što znači da od
teleće glave u škembetu i sličnih specijaliteta koji se kuvaju po ceo
dan – neće biti ništa.


LJUBAV NA PRVI RECEPT

Igor Mandić je često govorio o `emotivnom` značaju hrane i tvrdio da se
ljubav, zapravo, događa `na prvi recept`, a ne na prvi pogled. Kome je,
po vašem iskustvu, važnija hrana – ženama ili muškarcima, i šta vi
spremate za večeru kada želite nekoga da `oborite s nogu`?
- Ljubav na prvi recept – verovatno da je Igor u pravu. Ljudi su već
pri pomisli na dobru i ukusnu hranu – bolje raspoloženi. S druge
strane, kuvanje je vrsta ozbiljne kreacije: to je znanje, veština i dar
- udružen sa inspiracijom. Ali, nije moj cilj da od sebe napravim
Džejmija Olivera – kuvanje i hrana ovde su samo sredstvo da se razgovor
učini opuštenijim i nepretencioznijim, i da gledaoci imaju osećaj da su
zaista primili u goste ljude koje znaju samo sa televizije. Što se mog
ličnog odnosa prema kuvanju tiče, želim da oborim s nogu uvek – i
muškarce i žene. Pa, ja sam od onih nenormalnih – želim da i moja mama
padne u nesvest svaki put kad kod mene ruča. Ipak, nemam jedan recept
kojim obaram s nogu, mada bih mogla nešto da izmislim – sve zavisi od
toga koga želim da fasciniram – u svakom slučaju bitno je da se u
kuvanju, kao i u životu, ne pretera sa finim sastojcima i začinima.
Mera je zakon. Ali, hajde da kažem da dobro pravim dimljenog krapa, da
umem čak da umesim i hleb, ali da mi gibanica nikada baš nije uspela,
iako sam namerila da za jednu večeru i za adekvatnog gosta, naučim da
pravim pravu četničku gibanicu – onu koja se peče u loncu!
Ne volim da generalizujem, ali mislim da je u poslednje vreme dobra i
ukusna hrana važnija muškarcima, možda i zato što je se žene, zarad
dobre linije, odriču i preziru je. S druge strane, savremena žena ne
voli da kuva, a ko ne voli da kuva, taj stvarno ne zna da uživa.Ne
tako davno, u Dnevniku je čak najavljen vaš angažman na RTS. Šta se u
međuvremenu dogodilo sa `nepristojnom ponudom` Aleksandra Tijanića?

- Bilo mi je ponuđeno da radim autorsku emisiju na RTS. Možda je bilo
nepristojno jedino što od te ponude do danas, nije bilo “ni pisma ni
razglednice”. Ipak, ispalo je čak i to dobro za mene. Od tada sam
uspela da napišem i objavim dve knjige, tako da je sve, zapravo, “dobro
da bolje ne može biti”. A onda je došla ponuda da radim na Enter
televiziji, prihvatila sam je, i mnogo se radujem što ću u ovoj emisiji
biti domaćica i u bukvalnom i u prenosnom smislu. I, možda ću jednom
pozvati i Tijanića u goste.

U čemu će biti adut vaše emisije u odnosu na druge emisije
zabavnog tipa koje gledamo na raznim televizijama, i šta za vas lično
znači ovaj povratak pred kamere?

- Povratak pred kamere za mene, u ovom trenutku, znači, pre svega -
vrhunsku zabavu, s jedne strane, a sa druge – vrstu radosnog i laganog
predaha od spisateljskog i izdavačkog posla. Aduti su, kao što znate,
danas - na drugoj strani – ili ste novinar - islednik, ili pitate šta
bilo – to su formule za visoki rejting. Moj adut je u činjenici da mi,
ovoga puta, niko ne sedi za vratom očekujući da gledanost moje emisije,
na televiziji koja tek treba da počne sa emitovanjem, potuče rejting
Grandovih zvezda ili serijala “Menjam ženu”. Adut je, između ostalog, i
to što mogu da budem opuštena - dakle, doteram se, obučem lepu haljinu
i cipele sa visokom štiklom, a onda stavljam kecelju i pristavljam
šerpu. Možda će moj adut da bude ne samo izbor gostiju, nego i ono što
ću da im kuvam i to što ćemo stvarno piti rakijicu, ili vino, ili i
jedno i drugo. Hoću da gosti dolaze kod mene sa radošću, a ne kao da
idu na simboličko klanje. Dok se jelo krčka, mi ćemo pričati o svemu –
od politike, preko ljubavi do filmova i knjiga...
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   Uto Maj 19, 2009 12:34 pm

MIRJANA BOBIĆ - MOJSILOVIĆ, NAJČITANIJA U KNJAŽEVCU


Knjiga nedelje u knjaževačkoj biblioteci je novi roman Mirjane Bobić – Mojsilović, pod nazivom “Srce moje.”
Jedna od najčitanijih autorki domaće literarne scene, Mirjana
Bobić-Mojsilović, se na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu
predstavila baš ovom knjigom, čiju bit čini priča o muškarcu i ženi
koji su se nekada voleli i onda oboje odlučili da pišu o toj ljubavi.




Vreme za koje knjiga iz štamparije dođe do čitaoca je pravi
pokazatelj, koliko se u kojoj sredini prate aktuelnosti po pitanju
izdavaštva. Matična biblioteka “Njegoš” iz Knjaževca u tome drži dobar
korak… Za pohvalu!
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   Uto Maj 19, 2009 12:35 pm

Eeeeee, divno! Mirjana je inače moja ljubimica (ima gore baner ja za njen sajt )

Hvala, Krupljanka :D aplauseee :329340:










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   Uto Maj 19, 2009 12:37 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]Mirjana
Bobić-Mojsilović, novinar i pisac, o svom novom romanu "Tvoj
sam"



Lakše je pisati nego živeti


Nerviraju me oni koji literaturu dele na mušku i žensku, na testosteronsku
i progesteronsku. Literatura se deli na dobru i lošu, na onu koju
čitate u dahu i na onu koju ne možete da savladate - jer je dosadna.
Ovde se teško prašta uspeh za koji ste zaslužni vi sami, a još je
teže kada bez "mentora" pređete iz jedne oblasti u drugu.
Najteže se prašta kad neko ko je bio poznat novinar, okrene "novi
list" i postane književnik





Mirjana Bobić-Mojsilović poslednjih nekoliko godina
slovi za jednog od najčitanijih domaćih pisaca. NJeni romani,
gotovo po pravilu, prisutni su na svim bestseler listama. NJene
knjige se sa uspehom prevode u Francuskoj. Posle serije ljubavnih
romana koji su je deklarisali kao veoma popularnu srpsku spisateljicu,
Mirjana Bobić se oglasila još jednim, pod nazivom "Tvoj sam".
Za razliku od prethodnih, gde su centralni likovi mahom žene,
ovde su u pitanju muškarci, sa svojom usamljenošću, ljubomorom,
sujetom, patnjama...
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
PUBLIKA ME ZNA
Kako komunicirate s obožavaocima. Koja pitanja vam najčešće
postavljaju?

- Putujem na promocije svuda gde me pozovu. Ovih dana idem
u Sombor. Sledeće nedelje u Vrbas i Novi Sad. Sedela sam
na Sajmu četiri dana i po pet sati bez prestanka potpisivala
svoje knjige. To je naporno i divno. Zanimljivo, uvek me
pitaju da li ima nečeg autobiografskog u mojim romanima,
zato što me publika prvo zna kao novinara. Zna kako izgledam,
kakav mi je glas... svuda gde se pojavljuje junakinja u
prvom licu jednine, oni to povezuju sa mnom. U romanu "Tvoj
sam", ta mala zamka je izbegnuta.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Vaš najnoviji roman je nekako drugačiji od prethodnih, kako
svojom formom ali i suštinski. Da li je reč o svojevrsnom književnom
eksperimentu Mirjane Bobić-Mojsilović koji je, sudeći po rasprodatom
tiražu, uspeo.

- Moj novi roman "Tvoj sam" drugačiji je od mojih prethodnih.
Između ostalog i po svojoj strukturi. NJegovo meso čini dvanaest
priča koje se mogu čitati i kao potpuno zasebne, ali sve zajedno,
nanizane poput ogrlice, predstavljaju roman o jednoj ženi i njenoj
famoznoj ogrlici. Zabavljalo me je da eksperimentišem - tako sam
eksperimentisala i sa muškim pogledom na svet. Ovoga puta glavni
likovi su muškarci. I svet, ljubav, ljubomoru i sumnju, pokušala
sam da istražim iz muške vizure. Ono što je zajednička nit sa
svim mojim prethodnim knjigama jeste jedan mali detalj - i ovde
je reč o pisanju i o čitanju jedne knjige.

Kako ste došli na ideju da u ovo delo unesete simboliku kamena?
- Kamenje služi za ukrašavanje, ali se u mnogim drevnim kulturama
kamenje smatra moćnim kristalima. Kristali pamte. Imaju svoju
energiju. Mogu da leče i koriste se kao talismani. Svaki kamen,
u drevnim ali i novijim mitologijama, ima svoju priču. Odatle
sam pošla. S druge strane, ja verujem u moć kamenja, u tu malu
vibrirajuću magiju. To mi je poslužilo kao sredstvo da napišem
ovu priču. Rozen kvarc, na primer - privlači ljubav, a kada tirkiz
promeni boju - od Indije do Meksika, ljudi veruju da vam je ljubav
neverna. Kamenje je, dakle, za pisca riznica priča.
A koji je vaš omiljeni kamen, koju simboliku nosi?
- Ja volim kamenje - volim žad, mesečev kamen, smaragd, karneol,
tirkiz - verujem, na primer, da ne treba nositi tuđ nakit, jer
kamenje uhvati sudbinu onoga ko ga je nosio. Zato nikada ne bih
na sajmu antikviteta, na primer, kupila neki komad nakita koji
je neko nosio. Volim bisere, međutim, istražujući priče o kamenju
za moju knjigu, negde sam pronašla da biseri samo pojačavaju našu
melanholiju kada smo tužni. Da je tada dobro staviti korale...
da nam daju energiju, da nas pokrenu.
U ljubavnim romanima su najčešće žene one koje pate. Ovde
vidimo da to umeju i muškarci. Kako vam je pošlo za rukom da tako
verno dočarate tu mušku patnju koja se ne utapa u suzama, već
mahom u alkoholu?

- U šali kažem da sam pokušala da ispravim nepravdu. Kod mene
je ranije u pričama sinopsis bio - jedan muškarac i više žena
oko njega. Sada sam tu situaciju promenila. Jedna žena i više
muškaraca oko nje. Bilo mi je zanimljivo da čujem taj muški glas
koji izlazi iz mene, da svet posmatram muškim očima. To je lepota
pisanja! Možete da budete šta god želite, pisac je stvaralac sveta!
S druge strane, zanimalo me je da vidim da li mogu da napravim
"muški roman". Neverovatno me nerviraju oni koji literaturu
dele na mušku i žensku, na testosteronsku i progesteronsku. Literatura
se deli na dobru i lošu, na onu koju čitate u dahu i na onu koju
ne možete da savladate - jer je dosadna.
Slovite za jednog od najčitanijih srpskih pisaca. Kakav je
to osećaj, kakva pozicija biti srpski bestseler pisac?

- Biti čitan pisac je najlepša stvar koja može da vam se desi.
To znači da nije uzalud ono što radite. To je najveća nagrada
koju možete da zamislite. Da vas čitaju i gimnazijalci i penzioneri.
Ali biti bestseler pisac u Srbiji, to odmah povlači neku negativnu
konotaciju. Samo je ovde uvreženo mišljenje da su dobre knjige
one koje niko ne čita, da su dometi nečije literature u obrnutoj
srazmeri sa brojem čitalaca. To me više ne pogađa. Važno je da
ljudi čitaju knjige.
Kako vidite našu književnu scenu? Kritičare? Nagrade?
- Naša književna scena liči na sve ostalo u našoj zemlji. Mnogo
toga stvar je "štele", naplate dugova, pripadnosti i
poslušnosti. Ovde se teško prašta uspeh za koji ste zaslužni vi
sami. Još se teže prašta da bez "mentora" pređete iz
jedne oblasti u drugu. Najteže se prašta kad neko ko je bio poznati
novinar, okrene "novi list" i postane književnik. Nagrade
su, uglavnom, stvar proračuna koji nemaju veze sa stvarnim kvalitetom
dela. Retko se događa da neko ko je potpuno sam, bez zaleđine,
dobije išta. Koliko ima nagrađenih knjiga koje ni posle pompe
nisu uspele da nađu čitaoce. Smatram da je pravda zadovoljena
- nekom su date nagrade, nekom čitaoci. Neka tako i ostane.
Da li se samo čini da ima mnogo zajedničkih književnih imenitelja
između vas i francuske spisateljice Margarit Diras?

- Hvala na komplimentu. Obožavam Margerit Diras. Ona je jedan
od mojih najomiljenijih pisaca. Uvek čujem njen glas dok je čitam,
iako joj nikada nisam čula glas. Ako tako čuju mene moji čitaoci,
ja sam na dobrom putu.
LJubav, ljubav, ljubav! Koliko je teško pisati ljubavne romane
u vreme sve zamršenijih puteva ljubavi i do ljubavi, u vreme volšebnih
razmimoilaženja srodnih duša usled ritma koji nam nameće novo
doba, novi poredak?

- Pa, očigledno da ih je lakše pisati, nego živeti. Zato su knjige
moćne. Sve čega nema u životu, može da postoji u literaturi. Slobodno,
potresno i skoro stvarno. Zato se ljudi vraćaju knjigama. Inače,
duboko verujem da ljudi koji čitaju, imaju daleko zanimljiviji
život od onih koji ne čitaju. Literatura, zajedno sa muzikom,
najbolji je i najjevtiniji način da se spase vlastiti život. Verujem,
takođe, da svi ljudi koji mnogo čitaju, jesu potencijalni pisci.
Nekim piscima da bi napisali roman ili priču neophodno je
da otputuju. Najčešće je to neko egzotično mesto, sa aspekta istorije,
religije, mitologije... Gde vi pronalazite inspiraciju?

- U svom srcu. U svojoj glavi. U svakom trenutku, u svakom kadru.
Ne idem nikuda po svoju inspiraciju, ali ako bih pisala roman
koji se događa na nekom drugom mestu, verovatno bih morala tamo
da otputujem.
Osim književnosti veoma ste aktivni i na planu novinarstva,
uređujete list, slikate. Kako uspevate da usled tolikih aktivnosti
pronađete to neko vreme, tu tišinu neophodnu za pisanje jednog
romana?

- Pisanje za novine je nekako moja dnevna rutina. Ustanem ujutro
i sednem za kompjuter. Sve ostalo je moje privatno vreme u kome
se trudim da samu sebe što bolje zabavim. To je moj kredo - da
ne dozvolim da mi život prođe u dosadi i praznini. Ionako, sve
je u našim glavama. Ako uz to zabavim i neke druge ljude, moja
misija je uspešna.
Pričalo se o o ekranizaciji vašeg prethodnog romana "Ono
sve što znaš o meni". Dokle se stiglo s tim?

- Taj roman objavljen je pre mesec dana u Parizu, i nadam se da
će i tamo, uprkos relativnoj zatvorenosti tog tržišta, pronaći
put do čitalaca. A ako se to desi, sigurna sam da će biti i filma.
Na čemu sada radite?
- Sređujem kupatilo i bavim se stvarnim životom - kuvam, usisavam,
perem kao prava srpska domaćica.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   Uto Maj 19, 2009 12:40 pm

Imitacija života (drame)
Mirjana Bobić-Mojsilović



Napisala
sam komad o našim istinama i lažima, komad o moralu i stidu, o
mimikriji i tihim susedima, rekla je Mirjana Bobić-Mojsilović. To je
priča o našim životima u proteklih petnaestak godina, suočavanju sa
vlastitim posrnućima, a sve to izaziva i suze i smeh, što sam kao pisac
i želela.
U ovoj predstavi je, ističe njena autorka, reč o „piscu
koji u Srbiji, u stvari, samo imitira život, koji je surov i
melodramatičan, a koji može da bude divan, ako imamo snage da kažemo
istinu“.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   Uto Maj 19, 2009 12:41 pm

[/tr]
Dnevnik srpske domacice

Mirjana Bobic Mojsilovic[/url]


"Glavna junakinja Andjelka Jovanovic je metafora za sedam miliona Srba. To je
prica o generaciji X, to smo bili mi, Titovi pioniri u Milosevicevoj Srbiji.
Knjigu sam posvetila cerki. Nasa deca sada ne znaju sta je ovo, ali kad budu
stasali da procitaju ovu knjigu, nadam se da ce ovo biti proslost". (Mirjana
Bobic Mojsilovic)
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   Uto Avg 25, 2009 11:36 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]

Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   Uto Nov 10, 2009 11:29 am

''GLAD''

"Glad", novi
Roman Mirjane Bobić Mojsilović , jeste priča o novcu, o gladi za
novcem, za posedovanjem, za ljubavlju, prestižem, seksom, stvarima, to
je priča o svim našim gladima, o sitosti i kajanju i stidu, o penjanju
i silasku, o beogradskom velikom Getsbiju, koga je Beograd učinio
gorkim, i ponovo ga učinio čovekom.

"Sve je bilo kao i uvek, život se nastavljao.
Još jedan običan dan.
Skinuo sam se go, izašao u baštu i skočio u bazen. Plutao sam. Bila je to scena kao iz Getsbija.
Da je neko došao da me upuca u potiljak, kao u Ficdžeraldovom romanu, ništa se ne bi promenilo.
Bio sam mrtav."

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   Uto Nov 10, 2009 2:25 pm

Dragulji su retki a plemeniti, takva je i Mirjana!
Neposredna, dinamična, angažovana...ma šta tu ima da se priča...
... žena za sva vremena! [You must be registered and logged in to see this image.]

PS. Molio bih baner na početku ove Teme sa usmerenjem ka sajtu MBM.











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
avatar


PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   Uto Nov 10, 2009 2:39 pm

Jednom prilikom Bobićka je izjavila u javnost kako piše knjige da bi zaradila, a ne što misli da je naročito talentovana za pisanje. Lepo, iskrenost se ceni, ali to još uvek nije razlog da se latim njenih knjiga.

Tačno je što cojle piše, Mirjana je dinamična, neposredna. Nisam imala naročito visoko mišljenje o njoj bez obzira što sam čula i pametnih izjava. Prilično mi je smetala njena temperamentnost u priči, takoreći neurotičnost. Mislim da je takva samo pred TV kamerama.

U to sam se uverila ovog leta kada sam je lično upoznala. U razgovoru s njom videla sam jednu sasvim drugu Mirjanu, zaista neposrednu, vedru, blagonaklonu, neisfoliranu; prilično visoku, vrlo lepo gradjenu i sa puno stila obučenu ženu. I ko kaže da žena u zrelim godinama ne može biti lepa u svakom smislu? Tek tada, nakong filigranskog brušenja svog bića, žena je najlepša.

Eto, takva je Bobićka, uprkos ne priznavanju njenih knjiga vrednim.
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   Uto Avg 09, 2011 8:44 pm

VERICA MEĐU ŠLjIVAMA

Verica, žena izmeñu 45 i 50 godina. Veoma doterana iz asortimana sa
tezgi - suknja na preklop u drecavim bojama, sandale na štiklu,
istaknute grudi, tašnica u vrištecoj boji, jako natapirana, našminkana,
sa visecim minñušama sa pijace, jako nakicena... Scena ima nekoliko
stolica, jednu kancelarijsku biljku i stocic. Verica ulazi na scenu vrlo
odlucno, stane na sred scene i obrati se publici.
Kunem se, govoricu istinu i samo istinu. Iz srca. Kako je stvarno bilo.
Samo hocu da znate da sam mnogo, mnogo dala za Srbiju. I sad je
nekako došlo vreme da to i ispricam. Mi mali, iz gomile, mi se nikada
ne hvalimo gde smo bili i šta smo sve radili, to se nekako
podrazumeva. E, ali je došlo vreme da se sve obnovi i izgradi, pa i
odnos prema nama. Nije u redu da sam svuda bila, svašta prošla,
mnogo dala, a na kraju - nikom ništa. Ja sam obican covek, kao što
vidite. Zovem se Verica... Šunjalo. Roñena sam posle Drugog
svetskog rata, mislim tacna godina mi piše u dokumentima. Radila
sam kao daktilograf generalnog direktora u fabrici Miloje Drndic
Backo. Živim u Rakovici, u garsonjeri. Trenutno sam na prinudnom
ko i toliki drugi. Pa snalazim se nekako. Moj zet Bane nabavlja robu
iz Mañarske, pa smo ja i kuma Ratka otvorile jednu tezgu na
Kalenicevoj pijaci... Prodajemo mešovitu robu široke potrošnje. Znate
ono - puding, vatu, uloške, kobasice, salamu, salcgajz, i baterijske
lampe, sapune, deterdžente, one žicice za pranje sudova, šampone,
pomade i toalet papir - to nekako najbolje i ide. Nije loše, zaradi se
neka crkavica da se preživi... i da nikom ne budeš na grbaci. Ma, što
se ono kaže - ŽIVECE OVAJ NAROD! Stvarno smo jedinstveni na
planeti. Života mi! I kad doñeš na pijacu, majke mi, ako si normalan -
mora neka milina da te uhvati - sve vrvi od života, žene nose toalet
papir i binde, nekako s ponosom... Ako bi neprijatelj posmatrao sa
visine tu sliku jedino što bi mogao da zakljuci jeste da u Srbiji ima šta
da se jede kad se toliko prodaje toalet papir... Majke mi... Našu malu
privredu održava toalet papir, života mi! Nemojte da se smejete.
Listici, listici, rolne i Paloma. Može da nema svega, al toga uvek ima.
Pa jel nije tako? Da nema toga ne znam od cega bi sirotinja živela.
Toalet papir nas je održao i u najtežim trenucima, stvarno... Pa jel
nije? Ja sam uvek govorila da smo nepobedivi... Uvek, evo, i Milorad
mi je svedok (prekrsti se pobožno), da iz mojih usta nikada ništa
drugo o Srbima nije izašlo, nego da smo najbolji, najpametniji, da
cemo da pobedimo i da ima ceo svet da nam zavidi. I vec nam zavidi.
A tek ce da nam se divi. Videcete! I Miloradu (prekrsti se pobožno)
sam to rekla baš ovim recima. Mislim, ja nemam šta da krijem.
Milorad jeste bio moj generalni direktor, ali mi smo bili u vezi. Znala
sam da je ženjen, ali šta cete, ono pusto žensko i pusto muško. Ali, to
nije bila švaleracija. To je bila ljubav. I tolika je to bila ljubav da nema
šta ja nisam bila spremna da uradim za njega. Secam se, još 1989.
godine, on se vec bio odomacio kod mene u garsonjeri... i terao me da
bacim Gorenje šporet... Kako cu, bre, da bacim Gorenje šporet, nov je
bio... A volela sam i njega i Srbiju... I onda nañemo kompromis...
Milorad mi licno šrafcigerom skine onu plocicu Gorenje... a meni
toliko bilo milo što smo se razumeli i kao ljudi i kao Srbi. Sada se tu
uhvatila rña... Al' mnogo nam je lepo bilo. Mnogo... Pa što smo se
igrali... Meni majonez po grudima, ja trcim oko kombinovane sobe, a
on me juri da poliže, pa sve vice "Tomi, volim te Tomi!" I sve se
spoplice o regal, o trosed, fotelju, pa se udari u naftaricu, ispravi se i
udari glavom u stakleni luster. Al, to je bilo staklo iz Zajecara, pa se
zanese i sa regala obori onog gipsanog Budu i razbije ga u
paramparcad, sagne se da ga pokupi, pa pocne da urla "U pizdu
materinu, u pizdu materinu, nabodo' se na Tita!" Ja skocim i vidim, a
Titova znacka, iz njegovog sakoa, zabila mu se u butinu. E, tad se on
još uvek kleo u Tita. Posle, kad ga prošlo, on me ubeñiv'o - "To je
tvoja znacka!" "Nije, Miki, moja, izvini". Ja znacku sa Titovim
potpisom nikada nisam nosila, a on, bogami, jeste. Tacno se secam
njegovog odela iz Kluza, sako boje džigerice, a znacka se cakli u
reveru, limun žuta košulja, zelene carape sa violinskim kljucem koje
sam mu ja kupila, sandale... i znacka... Dugo je on nju nosio... Do
mitinga na Kosovu polju... Posle je teo da je baci, ali ja sam je
sacuvala... E, onda kad je došla direktiva, on mi reko da promenim
majonez, da stavim domaci majonez... ja ga poslušala... a on, secam
se, nekako sedne smlavljen na kauc i kaže, "Izvini, Verice, al ne mogu
da te jurim i vicem Evit, Evit!..." Nije mu više valjda bilo uzbudljivo...
Dobro. Evo, da preñem na slucaj. Tog dana doñem ja kod njega u
kancelariju. Nismo se do tog dana videli godinu dana. Znala sam ja da
mu žena nije u Beogradu, inace me ne bi ni primio.
Mnogo ti hvala Milorade što si me primio, a on na telefonu. Neka,
neka sacekacu ja da završiš razgovor. (Verica se šeta radoznalo po
kancelariji i dok nevidljivi Milorad telefonira ona prevuši pesmu "Ne
može nam niko ništa, jaci smo od sudbine"... hit Mitra Mirica) ... Baš
si zlatan, mada... i red je bio da me vec jednom primiš... Nisam ti ja
makar ko... A on meni - što dobro izgledam... Pa dobro kažem, hvala
što izgledam, znam da izgledam. Nego, ti si mi nešto drugaciji. I
stvarno, i jeste onaj moj Miki, i nije. Cudno nešto, promenjeno. Ju,
kakav ti je to bedan pogled... kroz prozor iz kancelarije - na beton.
Dok si bio u fabrici, bar si gledao u zeleno... A on meni - "I Razumena
to isto misli!" On meni odmah, pa bup – svoju ženu. Ma nemoj? Eto
vidiš i nas dve u necemu da se složimo... A, kako je ona? Fino...
Poslao si je na Kipar sa decom? Lepo... Apartman ste iznajmili...
Kako ce ona tamo kad ne govori ni jedan jezik? Nisam bezobrazna,
nego je to istina. Ti si mi to sam rekao, da ne zna da bekne ni jednu
rec... a i srpski, da izvineš, malo zanosi... Uostalom na Kipru vec svi
pricaju srpski, jel tako? To mu doñe kao neka stvarno autonomna
srpska pokrajina. Nego, tamo je mnogo jako sunce, Milorade.
Razumenka ima da ti se ugljeniše. Ona ionako ima dosta bora, pa još
to sunce. Ima sva specena da ti se vrati; mislice ljudi da ti je majka, a
ne da ti je žena. Je li, da te pitam jel' još onako debela? Pa nisam
maliciozna, nego poslednji put kad sam vas videla na TV, onomad kad
ste bili na onom prijemu, mnogo je loše izgledala, poružnila, brate, pa
se udebljala, morala sam da iskljucim televizor... Dobro, necu više o
njoj. A jel može ovde da se puši...? Milorade, šta ti je? šta ti je, što
zakljucavaš vrata? Nemoj da zakljucavaš vrata, ja sam ovde došla
zvanicno! Ljudi se sastaju i rastaju, što je bilo meñu nama bilo je, ja
sam to prebolela. To je gotovo. Nemoj bre da se otkopcavaš, nisi mi
više direktor. Nekad bilo, sad više ne može. da me obrlatiš ko
poslednji put, pa posle da mi spuštaš slušalicu. Došla sam nešto drugo
da te pitam. Sedi, kud žuriš? Polako, sve cu da ti objasnim. Vidim,
obrijao si brkove, osmeh ti drukciji, stavio si zube, pa i nos ti nekako
došao nov... ju Milorade, oci ti nekako došle zelene. Da te sretnem na
ulici, boga mi... Ali necemo da se igramo Vuka i Crvenkape... Evo, da
preñem na stvar: Sada kada smo stvarno pobedili ceo svet, kad smo
pobedili NATO, Ameriku, Novi Svetski Poredak, zlocinackog
agresora i njegovu soldatesku, Milorade, da otvorimo karte, da
otvoreno razgovaramo. Ama, nisam došla da obnovimo vezu, koliko
puta treba da ti kažem. Nisam se udala... Da jesam, cuo bi da jesam...
Ne pijem ništa... Nisam clan. Nemam ja vremena za to! I nije bitno da
li je neko clan ili nije. Bitno je kakav je covek. Šta brani! Za šta živi!
Za koga glasa! Na cijoj je strani! Ti valjda znaš s kim imaš posla. Ja
sam ti pravi glas naroda. Govorim samo ono što mislim i što cujem
preko televizije! E, e, Miki, svašta smo mi prošli, sve same ofanzive, i
evo, stigosmo i do obnove i izgradnje... (Verica pocinje razgaljeno da
peva patriotsku pesmu "Neprohodnim stazama") I pravda je da nas
grade, kad su nas rušili, ñubrad zlocinacka. E, znaš kako mi nešto milo
oko srca kad su pre neki dan na televiziji javili da ce Nemci da
izgrañuju kragujevacku Zastavu. Nemac ce JUGA da pravi! Šta? Ko
lupa? Ma bilo na televiziji?! A?... Dobro, nece da bude JUGO, stvarno
lupam... al neko dojce ce da prave. E, ne mogu da docekam da vidim
kako Švaba izgrañuje našu industriju... i to baš u gradu gde su
napravili Krvavu Bajku... Dobro, de, Miki... pa znam da nisu oni
napisali tu recitaciju... Šta ti je bre? Šta se stalno brecaš. Nisam ja
poludela od bombardovanja. Ja sam u stanju pune svesti! ( publici) A
bilo je strašno. Kod nas u Rakovici roletna nije ostala citava. Ragastoi
poispadali, prozori polupani. Lete oni avioni, lete, svake noci nas
gañaju... ( Miloradu) ... Vi ste osetili samo kad su gañali Dedinje? Vi
sada tamo stanujete...? a odskora? Baš ti dobro ide, Milorade... i lete
avioni, znaš, sve pršti, a ja se mislim samo - "udri silo, dabogda ti se
vratilo..." i vratilo im se... I tek ce da im se vrati... ( publici) Prvo, oni
vodu više nemaju! Od nas ce da je kupuju! Sad su smislili da
prerañuju vodu iz kanalizacije! Govna ce, bre, govna ce da cede samo
da bi imali šta da piju! Drugo, ovi zemljotresi, ove poplave, ovi
vetrovi što se dogañaju po tim neprijateljskim zemljama, ništa to nije
slucajno, što reko Milic od Macve: "Dabogda im se glave na leña
okrenule! Stopala im se dabogda naopacke izvrnula!" Se secate te
divne kletve? Eno im tamo samo pederi, s oproštenjem, i travestiti!
Nema, bre, ko decu da im pravi. Ej, nas ce da mole, nas ce da mole da
ih silujemo! Ma idite molim vas. Kod njih sve neke bolesti iz
laboratorije. A kod nas sve normalne zdrave bolesti: tuberkuloza,
šuga, šuljevi, nazeb, vaške... A kod njih SIDA! Ribe! Ribe im u vodi
sve odjednom postale ženke. Pa posle neka neko kaže da nema pravde
na svetu. Sve je to naše tajno oružje! ( šapatom i u poverenju) Svi mi u
Rakovici znamo gde se nalazio cilj! Kako koji? Koji su gañali! Znam
da to ne sme da se prica da je to vojna tajna, ali... zna Srbija da cuva
svoje tajne... Moj brat, Dule, od tetke, secaš ga se? Ma onaj što smo
išli kod njega na Avalu, na crevca, što te zvao samo "direktore,
direktore". Što je budala? Izvini, molim te, vrlo fin i pametan mladic.
Što se iz njegovog dvorišta vidi Avalski toranj. Vidiš da se secaš! E,
pa, Dule je svojim ocima gledao. Pricao mi. Pa jel' ti znaš da je u
Avalski toranj bio ugrañen specijalni Teslin magnet. Nisi cuo?
Ogroman, specijalni magnet! I, kad zlikovci pošalju raketu, ona doñe
do tornja, Dule svojim ocima gledo, obiñe krug oko tornja, vrati se i -
bup, pa u Zuce! Bup, pa u Zuce! Pa šta ako je srušen toranj? Pa jel ti
znaš ko je srušio toranj na Avali? Idi tamo pa pitaj po selima! Idi pitaj!
Mi! Mi smo ga srušili! Pa covece, u Zucama nije više moglo da se živi
od tih raketa! Šta se smeješ? Nije ovaj narod ni lud, ni glup! Sve je
nama kristalno jasno! Nego, cula sam i da su isto ovaj Žeželjev most u
Novom Sadu... isto tako... naši srušili... Pa da spasu onaj narod što živi
pored mosta! Pa ne lupam, tako se prica. Pošto kupila po to i prodala.
A kad smo vec kod mosta, pa jel ti znaš da sam ja svake noci išla na
most? Il na Brankov il na Pancevacki! Išla sam da cuvam mostove sa
našim narodom. Idemo, tako, držimo se za ruke, i pevamo. Pod nama
il Dunav ili Sava, nad nama slobodno nebo Srbije! Sirene, a mi
slobodni! Ko ptice. Ne može nam niko ništa. Arlaucu one sirene,
arlaucu... Znaš, kakvo je to uzbuñenje, majke mi, da mi je nekoliko
puta došlo da skocim dole... Pa ne, nisam naravno, al znaš kakva sam
ja kad se uzbudim... Bilo mi je to ko da idem na ljubavni sastanak. Ma
jok, nisam imala nikog tamo... Nego igram, pevam. Branim svoju
zemlju. Stanem. Stojim. I tako branim, ja sam i oružje i municija. Ja
sam protivvazdušna odbrana! Televizija me snima... Stanem i brojim
koliko nas je na braniku Srbije. A tebe nigde. E, da je bilo kako sam ja
želela, ti i ja bismo ruku pod ruku, pa zajedno u kolo. A trebalo je
hrabrosti za to, Milorade! Video je agresorski pilot, video je naša
ozarena lica i nije smeo da gaña da ga ne potera maler. Da nije bilo
nas, žena, dece, penzionera i ovih što su po zadatku morali da doñu -
srušili bi ih. A kako bi onda beogradske pijace, odakle bi zelena salata
i mlad grašak, izvini, ni ovo iz Mañarske ne bi stizalo... I kako bi se
išlo na Novi Beograd, da nije bilo nas. Camcima bi ljudi išli u Sava
centar na proslavu pobede! A jednom sam uspela da se probijem u
prvi red, da nosim zastavu. Sa petokrakom. Nju najviše volim, izvini,
to je zastava jedinstva. Bila sam i na jutarnjem programu televizije...
Idem u vrsti, nosim zastavu i pevam, svi pevamo, vetar mi leluja
kosu... odlicno sam izgledala, a ja gledam direktno u kameru... Nisam
ni ja od juce, namazala sam se i ja... Necu da se ne vidim... Pa izvini,
što bi se samo funkcioneri slikali za televiziju. Njih dovezu
limuzinama za slikanje sa narodom. A ja menjam po nekoliko prevoza
da stignem na vreme da nas branim. I još se doteram. Nijednom nije
bilo da sam došla bez frizue. pa rekoh, neceš Verice, da vecito budeš
samo gomila. najviše štikle, frizura, minñuše, sve. Otadžbina se brani
lepotom! Osmeh na lice, i guraj se, guraj, pa u prvi red. A tebe,
Milorade, nigde... A ja, gde god treba Srbiji da se pomogne, tu sam.
Uvek. Oduvek... Uvek sam bila patriota, al sad - to je nešto
neverovatno, potpuno me obuzme, ovako kao neka jeza kad pomislim
na našu pobedu i na golgotu koju smo prošli a da se zaista saginjali
nismo... I zato, kad cujem ove izdajnike kako se smeju našoj pobedi,
kako onako petokolonaški seire što su strane trupe...kako?... dobro,
trupe Ujedinjenih Nacija ušle u Srbiju i kako smo potpisali
kapitulaciju, u meni se javi strašna mržnja, mogla bih sve ovim
noktima oci da im povadim... Nema strašnije stvari nego biti izdajnik
svoga naroda, za šaku dolara... JA SE VALA SAGINjALA NISAM!
Ja se saginjala nisam! A on meni, da se bogami jesam saginjala.
(pokaže rukom) E, nemoj da si prost. Sram te bilo! Šta je bilo izmeñu
tebe i mene to je jedna stvar, drugo je naša pobeda. Milorade, uozbilji
se! Gledaj me! Ja sam Srbija! Svašta je preko mene prešlo, pa opet
sam nasmejana! I sve što je obecano - ispunjeno je. Jel Kosovo ostalo
u Srbiji - ostalo je! Nisu Ujedinjene nacije okupatorske trupe. I mi
smo u Ujedinjenim nacijama, pa ne možemo valjda sami sebe da
okupiramo, jel tako? Vidiš kako se mi držimo. Devetnaest najjacih
zemalja sveta protiv nas, a vidi kako se držimo! Znaš šta sam radila
svo ovo vreme? Otkad se nismo videli? Obucem mantilic, pa se šetam
Takovskom. Sedam puta sam bila na Dnevniku... slucajni prolaznik u
televizijskoj anketi! Pa o teroristima ovo, o našem Kosovu ono, o
Rambuju ono, o miroljubivoj politici ono... Kako? Uvek mi je teško
da izgovorim... Rambuije Rambuje o Rambujeiu ono... Pa ne može za
moju Srbiju ništa da bude slucajno. Moramo svi da joj pomognemo. A
ne, da u ovolikom gradu ne možeš da nañeš poštenog coveka za
televizijsku anketu... Mi smo, nas tridesetak, taj narod koji je imao
hrabrosti da stane pred kamere i kaže da daje podršku naporima vlade,
predsednika... Mene vec znaju na televiziji... Smejte se vi samo, ali da
sam malo ambicioznija, mogla bih da se probijem da vodim neku
emisiju... Što, pa kamera me voli... A i pravilno razmišljam... Ona
jedna što nas intervjuiše po ulici, osetila je to... jednom mi je slucajno
rekla, koleginice... omaklo joj se, a meni je bilo mnogo milo... tada mi
je palo na pamet da sam mogla da budem malo ambicioznija... Što je
ona bolja od mene... A i lepše izgledam... ( publici) Kažem, nema nas
ovakvih više od tridesetak u Beogradu... Ma znam ih skoro sve. Onaj
jedan penzioner Stajic, radio je nekada u nekoj vojnoj službi, fin
covek veoma i lepo izgleda, dvanaest puta je bio u anketi Dnevnika.
Dosetio se - samo menja okvire za naocari, i kape. Jednom šubara,
jednom francuska kapa, jednom panama šešir. Dosetio se. A meni
kaže što ne stavim periku, da me ne prepoznaju. Pa ne mogu ja da
stavljam perike, videlo bi se. A ja i volim da se uvek vidi da sam to ja.
Jer ja tu predstavljam ne samo svoju zemlju nego i sebe... Meni to
nikada nije bilo teško... Da nastupam... I kada su nas ustaše napale, ja
sam se pojavila na tribini u Rakovici i vikala "dole Mesic - ustaša"! I,
svi su mi tapšali. Al me onda nije zanimalo da pravim politicku
karijeru... da budem... funkcioner... ja treba da budem ono što jesam -
slobodni politicki radnik, patriota, ali da se to zna. Izvini, Miki, nikad
te nisam pitala... Ono, kad smo napustili Krajinu, htela sam da idem
da tim nesrecnicima nosim vodu i sendvice, ali je Bane, moj šurak,
ovaj što švercuje iz Mañarske, rekao da se ne mrdamo iz kuce, jer ste
izbeglicama zatvorili prilaz u Beograd. Našima, Srbima... Nikad te to
nisam pitala... Što ste, bre, to uradili? Jel to istina...? To mi jedino nije
jasno, ali sve drugo mi je jasno... Kako ne znaš za to? Bio si na moru,
sa Razumenkom i decom...? Pa niste im dali da uñu, a ono bila
vrucina, žega... Išao je Bane... kolima... poneo je jedno deset paketa
koka-kole i jedno pedesed kilograma nektarina... U životu, kaže, nije
bolje zaradio... u markama im je prodavao, jer su ljudi bili žedni... i
nije samo on... na autoputu bilo je tezgi koliko hoceš... Svi su
zaradili... Ja im ne bih prodavala, ja bih im poklonila, ali... znaš... I ti
se slažeš? Kažu ljudi biznis je biznis. Kako? Oceš da ponoviš? E ovo
cu da zapamtim - u Srbiji se najbolje zarañuje kad je nesreca... Lepo?
To je tvoja ekonomska politika? E, pa objasni mi onda zašto Šiptarima
sve ide od ruke. Zašto im onako fenomenalno rade tezge na pijaci.
Lepe, velike, ima svega... A odakle im to? Od šverca droge i oružja
kojim ubijaju naš narod. Milošev narod i Karañorñev. I narod
Nemanjica, srednjevekovni narod. Ko što kažu na Dnevniku. Zaklani
srpski narod ko što su govorili srpski akademici. Ne mrzim ja Šiptare
šti ih mrzim. Mrzim ih što se oni meñusobno ne mrze. Što umeju da se
dogovore. Eto zato. Oni sve se lepo dogovore izmeñu sebe - jedan
menja devize, drugi prodaje papriku, treci broji pare i ljubazni, fini.
Što kaže Bane, ima uskoro da uzimaju nas, nebeski narod, da im
secemo drva. Hoce li se tome stati na put? Sad kad smo pobedili, da se
stvari urede... Shvatila sam ja da je Kosovo najskuplja srpska rec.
Samo jedna rec, a toliko para potrošeno i u ovom ratu, i pre rata. I
toliko para cemo da dobijemo... To je i ovaj Nemac najavio. Sad ce
pare u Srbiju. Dobro sam ja to razumela. Ali, kakav je to zakon tržišta,
kad ja kao patriota koji je sve dao za Srbiju ovako živim, a vidi kako
oni žive! Kako šta sam dala za Srbiju? Sve! Sve sam dala! Prvo - rec
nisam rekla kad ste mi uzeli staru deviznu štednju. Rec. A mogla sam
i ja da idem u udruženje starih deviznih štediša. Da vam pravim
kermes na Trgu Marksa i Engelsa. Jel sam mogla? Mogla sam. Al
nisam, jer sam mislila na dobro svih nas. Dobro, niste vi, pare je ukrao
Ante Markovic i hrvatske i slovenacke ustaše, majku im
secesionisticku i antijugoslovensku, ali svejedno, vi ste ostali ta
država. Jel tako? Pa pitam te lepo da mi objasniš, kako je moguce da
smo tako glupi, da smo sve uzeli od Jugoslavije, i petokraku i vojsku, i
avione, i ambasade, a pare da ne uzmemo. Naše pare. I nikom ništa.
Drugo - jel sam dala pare za Zajam za Srbiju? Jesam! Ti si mi rekao
da treba da priložim nešto. Nemoj sad! Nisam luda što sam dala, neka
sam, nije meni žao... Vratice se to meni, sigurno... samo kažem da
znaš... da se sve uzme u obzir... Nemam ni kamatu ni ništa... Trece -
onda doñoše Jezda i Dafina. Naravno da sam dala. Sve što sam imala
od ušteñevine... Sad je lako da mi kažeš da sam budala, ali ni ti nisi
shvatio... Evo ga zakljucak! Slušaj! I te pare su bile za Srbiju! A ko je
pojeo te pare do poslednje marke? Pa mi! Mi smo to slupali, to treba
objasniti narodu. Srbija je pojela te pare, mi smo ih pojeli, mi smo
slupali te pare do poslednje marke, treba to objasniti narodu. Davali
ste nam hleba, struje, benzina, televizijske programe... Hranili ste nas i
oblacili, školovali i zabavljali. Pravili nam kontakte sa svetom. Ceo
svet sada zna za nas, za Srbiju. Mi smo vec godinama najslavniji
narod na svetu, zahvaljujuci vama. I nama, srpskom narodu koji je sve
to podržavao! ... Lepo razmišljam? Pa lepa žena lepo razmišlja, nego...
nismo svi dali isto, o tome se radi. Pa i ti si dao, znam. A tebi su
vratili? Kome su mogli, oni su vratili. Pa i red je da ko je dao više prvi
i dobije. Meni je ona Dafina, simpaticna, šta, slobodna žena sa
šeširom! Da je neki kriminalac, vi biste je vec uhapsili... A ona se
slikala sa svima vama. Jel nam lepo žena rekla preko televizije da smo
budale što smo davali pare u piramidalne banke? Jel su nam
odgovorni drugovi isto rekli. Al ja sam shvatila! Ovaj narod je hteo da
bude prevaren, o tome se radi. Pa da posle ima zašto da kuka. Mnogi
su davali pare Jezdi i Dafini, samo da bi posle mogli da kukaju i da
kaljaju državu i vlast! A lepo su se družili u redovima! Cetvrto! Šta
sam još dala za Srbiju? Kožu! Svoju kožu! Vidi ovaj ožiljak. Ma ne
taj, Miki, taj je tvoj ožiljak, kad si me ubo šrafcigerom kad sam pretila
da cu da zovem Razumenku i decu i ispricam im sve o nama, ne taj, to
je baš ožiljak, to je dokaz tvoje ljubavi, tada si me voleo. Nego ovaj,
ovde, taj ima da se zabeleži. To je moja rana od kontramitinga, kad su
me divljaci iz opozicije opalili motkom... ne, samo hocu da ti kažem
da te podsetim... Ostao mi ožiljak od motke iako sam imala onu
bundicu od veštackog leoparda koju si mi ti uzeo u Pirotu, jeste, istina
je dao si mi, dao pištoljce, da se branim ako me neko napadne. Od
tada ga uvek nosim sa sobom. Ali se na kontramitingu, što je trebalo
da bude kruna naše veze i kruna Srbije, uopšte, nisi poneo kao covek.
Nemoj! Ja se derem, Miki, Miki, ovde sam, ubiše me ludaci, a ti držiš
transparent i ni da se okreneš. A noc pre toga si me svlacio u hotelu
Prag, i terao me da oblacim bundicu na golo... Zato mene ovaj ožiljak
još više boli... Ja sam ranjenik! Jeste, pljunula sam onog jednog
obrijanog do glave što je psovao predsednika kome smo mi išli da
damo podršku. Ja sam njega pljunula, a on je mene opalio motkom, po
leñima i po glavi. Da je bilo bar kamere da to snimi pa i da mi ne bude
žao. Nas je bilo 500 hiljada ispred hotela Moskva, to je ona sa
Dnevnika sve tacno izbrojala. To se zna! Al se ne zna da je jedna lepa,
mlada i hrabra žena, koja je uvek želela samo dobro svojoj Srbiji,
dobila batine i potres mozga! Taj ožiljak, to je svedocanstvo tog mog,
tog našeg srpskog bola i razdora. Eto šta sam ja preživela a njega su
snimali! A on mi se upiljio u grudi. Ovo?... Krst, iz Vracevšnice.
Nisam ga ranije nosila, ali sad ga nosim. Verujem u Boga i
Jugoslaviju. Nisu to crkvene price Milorade. Sa petokrakom, sa
srpskim ocilima, nije ni bitno sa cime se kitimo, samo da rata ne bude
više i da se svi vratimo na svoja radna mesta. Da živimo kao sav
normalan svet. da budemo takav narod da te ne bude sramota nigde u
svetu da kažeš da si potomak slavnih vitezova i starih Slovena, da ti je
Tesla brat i to... Šta otkad? Pa ti si mi pokazao Boga. S tobom sam
videla Boga! Nemoj! Toliko toga sam od tebe naucila. Znaš, mnogo
toga imam ja tebi da zahvalim. Ti si naredio kad ulazimo u fabriku da
se svi krstimo, i da ti se javljamo sa "pomoz Bog". Tad si i bradu
nosio. Ti si rekao da treba da slavimo slavu fabrike. Izabrao si Svetog
Nikolu, pa si doveo sveštenika. Pa jel si skuvao 70 kilograma žita! Se
secaš kako smo bili nespretni, kad smo pocinjali da verujemo? Bio si
galantan direktor. Što jes jes. Posna slava, a ti nisi dao da se štedi. Se
secaš kako se pop zaprepastio kad smo izneli zakusku koju si ti
smislio - svinja lešo, sa blitvom i krompirom i maslinovim uljem, za
one koji vole laka kuvana jela. I TVOJ SPECIJALITET - zubatac na
užicki nacin, u jagnjecoj maramici, špikovan belim lukom i
slaninicom, pa sve to na kajmaku... Al smo sve slatko pojeli... Pop se,
doduše, krstio u cudu, al nema veze. Miki, Srbin kada slavi, nikada ne
štedi! Jel tako? I kad smo sahranjivali Komadinica, tvog zamenika,
isto si napravio zakusku koja se pamtila u fabrici. I još si doveo i
trubace, pa se ñurñevdan cuo do zore. Mnogo lepa sarana... E, od tada
sam pocela strašno da verujem u Boga. I verujem da je Bog uz nas, i
sve nosim ovaj krst, što mi ga osvešto vidoviti Ljuboje, sa Treceg
kanala... da me cuva od urokljivih ociju... Jebo me...? E, nemoj Miki
predamnom Boga da psuješ... Kaži samo jebote, ili jebi se, Nemoj
Boga da psuješ, pogotovo ne sad... Možeš da mi kažeš jebo te otac, ili
jebem ti majku ali, pred ženom, koja je postala vernica, da Boga
psuješ, zajebi to. Mislim, ja se plašim. Kad je vidovita Mileva jednom
preko televizije meni gledala u pasulj, znaš ja sam se javila telefonom,
htela sam da ti pravo kažem da pitam šta ce da bude sa nama, sa
tobom i sa mnom dok sam još verovala da za nas ima nade, al sam
nekako nespretno postavila to pitanje pitala sam - šta ce da bude sa
nama - a ona je shvatila sa nama svima, znaš onda je ona rekla da ce
sve da bude dobro ako se ne psujemo i narocito ako Boga ne psujemo.
Od tada am nekako postala još veci vernik... Ali, ne idem u crkvu, to
ne, osim kada je neki veliki društveni dogañaj. Kada je dolazila
Trojerucica, tada sam išla, i kada je Paja vodio narod na božicno
bdenje... Kako koji Paja? Pa patrijarh! Što da mu ne tepam? Što da mu
ne tepam? Svi mu tepaju. Ma Srbija je, dragi moj, velika zemlja kad
su u njoj svi sa patrijarhom na ti a sa predsednikom na vi. To je zemlja
buducnosti... E zato, mislim, treba da se vidi ko je šta dao za Srbiju,
ko je bio pošten i fer, a ko je bio izdajnik. Ko kosi, a ko vodu nosi. Ja
sam bre popa dovela da mi osvešta tezgu na pijaci, nego šta. I Bog nas
cuva, majke mi. Osecam to. Smejali mi se po pijaci, al ja se mislim
samo se vi smejte, ja znam šta radim. I da znaš da mi je sve nekako
krenulo na bolje... Bog me cuva, osecam to. A i za ovo, ( prekrsti se)
ima da me sacuva. A on mi prišao blizu... Malo se osecaš... Vrucina
je... znaš, pa... ne, samo kažem, al imamo mi na tezgi strašan preparat
- namažeš i ceo dan mirišeš na ciste noge... na tezgi na Kalenicu,
stvarno treba da probaš... jeste da su zlocinci, ali kozmetika im je
odlicna... to za higijenu stvarno imaju... More kakva bre lihvarska
internacionala, to miriše ceo dan kad se namaže, al na ciste noge.
Kakve to veze ima? Pijem, naravno da pijem koka kolu, šta sad to ima
veze. To je dobro bezalkoholno pice. U svašta ja verujem, al brate u to
ne verujem, da u koka kolu sipaju neki tajni sastojak da omamlaze svu
decu na svetu da im postanu robovi. mada to pišu naše ugledne
novine, al u to ne verujem. U sve ostalo verujem. I ono kad je bila vest
u nekim novinama, ovakav je naslov imala - Ubio majku jer mu je
rekla da mu je ujak tata! To se navodno desilo u nekom selu kraj
Požarevca, mada zvuci kao sprdacina, ko da je neko namerno pustio tu
vest da ispadne da smo mi nastrani kao Amerikanci, ja i u to verujem,
al u ovo ne verujem. I tvoja deca piju koka kolu, nemoj da mi pricaš. I
ti si, bogami, koliko se secam voleo da piješ viski... A, viski je
englesko pice? Nisam znala. Poznato je da mrzimo onog hermafrodita
Blera, ali fakat - viski je dobar. Mislim, ako treba, zbog patriotizma da
pijem kinesku rakiju - u redu. I žen šen. I rusku votku - u redu. Ali
onda kažite narodu - to je razlog, ideologija, a ne što je koka kola
otrovna. Jer ako kažete da je to razlog, što ih mrzimo, onda je sve
drugacije. Ako se kaže da je mržnja u pitanju, svi ce to da podrže.
Narodu treba da objasnimo da nece više Srbin da pomaže americku
privredu, da nece Srbin više da celu svoju platu potroši na Ameriku. I
na Englesku. Da im mi, našim dinarom, podižemo oblakodere, eto
tako treba reci narodu, svi bi razumeli. Da ih mi takoreci izdržavamo.
A ne, mi u ratu sa Amerikom, a svake veceri na televiziji americki
filmovi. Da se razumemo, ja volim americki film, pa nek me ubiju, eto
toliko sam ti ja izdajnik! Volim, pa volim, to je jace od mene, iako
mrzim Ameriku... To se zna! Njemu zazvoni telefon. Neka, javi se
samo, sacekacu ja. Erikson... ( Verica popravlja karmin pevuši "Kud
god da krenem... ko da mi otme iz moje duše Kosovo") Šta ti je bre?
Što da ne pevam tu pesmu? Oceš da me udariš? Mnogo si mi ti
osetljiv na pesme. Se secaš ono kad smo sedeli u Romani Taru...
muzika, ja se naslonila na tvoje rame, šašolji me tvoja brada po celu,
tad si nosio bradu, secaš se, to je politicki bilo u modi... i ja narucim
onu pesmu "Ne klepeci nanulama kad silaziš sa cardaka", ti misliš da
sam ja htela da te provociram, da provociram kafanu... to je divna
pesma... i ja narucim jer je brate lepa pesma, a ti ustaneš i opališ mi
šamar... Ni dan danas ne mogu to da ti zaboravim... života mi. A kad
se setim, svi u kafani su ti tapšali cak i žene, što je stvarno sramota...
a, Miki, nisi bio u pravu... Kako mi nisi opalio šamar, kad si bio u
cetnickoj fazi? Šta pricaš? Jesi mi bre zabranjivao da jedem baklave
na javnom mestu? Sve ja pamtim! I šubaru! Što si je nosio u akt tašni
svaki put kad ti i ja treba da se nañemo na livadi. I leti! ( Verica vadi
šubaru iz tašne i stavlja je na glavu) Pa je staviš na glavu, a mene teraš
da se igramo cetnika i žrtve. Jeste, terao si me da klecim i da ti
govorim "Smiluj se, brate". A ti meni, "Još, još". A ja sve ponavljam,
smiluj se brate, dok ti ne poludiš... Sve ja pamtim... I zato, Milorade,
ako sam ti ikada išta znacila, onda da me uzmeš za ozbiljno... cula
sam, mislim to se zna, kako da kažem, cula sam da su tebi dali da ti
napraviš spisak... da se tebi dojavljuje... da se tebi ljudi javljaju... koji
su nešto uradili... koji su mnogo radili... da se to obeleži... ne
mrsomudim, Miki, nego samo da ti kažem lepo i polako da bi sve
razumeo... da ti stavljaš na spisak za... kako da kažem... za
spomenicu... pa sam htela eto, zbog svega što sam uradila... što sam ti
rekla, a to je samo mali deo onoga što sam ja dala... o patnjama mojim
ti nisam ni govorila... eto smatram da sam zbog svega gore
navedenog, mislim prethodno recenog, zaslužila da i ja dobijem
spomenicu... Nemoj da viceš! Nemoj da viceš na mene! Nemoj da
viceš, šta ti je? Ne tražim ti ni stan, ni posao, ni poslovni prostor ni
kiosk. Zbog svega ovoga napred navedenog, Miki, red je da me staviš
na spisak. Na spisak za spomenicu. Eto, jedino što želim jeste taj mali
znak pažnje ove, naše, tvoje Srbije prema meni. Samo to. Htela bih
nekako da budem obeležena kao neki mali heroj. Želim da u novi vek
uñem sa necim. Kako koj ce mi spomenica? Nije. Nije mi dosta što ste
nas pohvalili preko televizije, što ste rekli da smo heroji. Da nam se
zahvaljujete i divite na podršci koju smo vama davali u svim najtežim
trenucima. E pa nije. Puštali smo vas da radite šta hocete! ( publici)
Znam ja da zemlja treba da se diže. To nam je svima jasno. Mi cemo
da je dižemo! Pa naravno, svi mi. Nije meni teško. Ja cu da idem na
radnu akciju ako treba, da dižemo mostove i popravljamo pruge, da
gradimo fabrike. I kinesku cetvrt u sred Beograda, mi to Kinezima
dugujemo, oni su naši prijatelji... Po deset dnevnica za Srbiju? Pa
dacemo, zar smo malo puta davali? Mogu ja još skromnije, da
pritegnem kaiš, da se ustrucim. Ako je to za dobro Srbije - nema
problema... Ali, da mi se da spomenica. Za sve što sam uradila, da ne
bude - gde si bio šta si radio - propade ti dvanaest godina, i bez dinara,
bez podrške, bez icega, bez muža, bez deteta u novi vek... Da mi to
bude kao nagrada, da se osecam bolje. da nije sve bilo uludo, da vidim
da neko ceni to što sam dala... Kako nema spomenica? Kako nema
kad svi pricaju?... U ovom trenutku se ne daju? Pa kad se daju? Jel
ima ili nema? Nemoj da me ismevaš, nisam ja to zaslužila... Ostavi te
kofere... Isprsi se ko muškarac pa mi reci - dokle cemo da gradimo i
da slavimo ovu Srbiju bez nagrade? Pa valjda cemo zajedno da je
gradimo? Miki, kolo da igramo, slave da slavimo, pod našim nebom,
pod našim šljivama. A, on, cešlja se, stavlja naocare. Roñena majka da
ga ne prepozna. Totalno izmenjen licni opis. I kaže mi: "Izvini Verice,
ali moraceš da gradiš i slaviš Srbiju bez mene." I tu mi nešto puce
pred ocima, ko nokaut da mi je opalio. ( publici) I cujem buku. Ne
znam da li to u mojoj glavi bubnja... Kakva se to buka cuje, jel to sa
ulice ili... A on pocinje da cupa telefon iz zida. "Ostavi taj telefon, jesi
ti normalan? Ostavi taj telefon Srbiji, nama je svaki aparat potreban".
A šta je u ovim koferima? Pare? Naše pare? Sve što smo dali za
Srbiju! Pa ti, bežiš, ñubre jedno nepošteno. A on meni: "Ne bežim
nego cu da se vratim", i pokušava da otkljuca vrata. On ce da se vrati?
A kako ceš da se vratiš Milorade, jel kao uspešni biznismen? On petlja
oko vrata. Kljuc mu se zaglavio, a on me gura i gura... A meni pritisak
neki dovde... Kao da sam pod vodom, kao da se davim. I tad mi sine:
Da bi nekog sprecio da se vrati, moraš prvo da ga spreciš da ode! (
Verica vadi plasticni pištolj iz tašne i puca u nevidljivog Milorada.) (
Stavi pištolj na sto. Priñe publici.) Gotovo! Tako je bilo od reci do
reci. Znam da sam ja samo mali pion u velikoj igri života. Radite sa
mnom šta vam je volja. Priznajem samo sud moje partije. A moja
partija, to je valjda svima jasno - to je Srbija.
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   Pet Jun 28, 2013 9:38 am

Велики брат је нешто најморбидније што је људски ум могао да смисли! (видео)

Идеја да се направи врхунска телевизијска забава, по мишљењу Мирјане Бобић Мојсиловић, глобална забава од политичког пројекта који се зове “Велики брат вас посматра” је нешто најморбидније што је људски ум могао да смисли.



Под идејом Великог брата, хипер или супер друштвене контроле која је постојала у тоталитарним режимима, пре свега у комунизму, под тим режимима су милиони људи страдали управо као заморчићи овог пројекта супер контроле ума, живота, свега.

“Направити од тога идеју врхунске забаве и учинити да људи поверују да је то феноменално, не само да се то гледа него и да се учествује, да се буде под присмотром 24 сата је по мени нешто најморбидније. То су отворена врата пројекта који се зове – поклањамо нашу личну слободу, нашу људску слободу, предајемо нашу људскост, бацамо је пред ноге онога ко има новац! И цела идеја савремене телевизије се на жалост свела на то!” каже Мирјана.

Мишљења је да ће последице, не само психолошке по појединце, већ по читава друштва (да не говоримо о политичким последицама), пројекта Великог брата и ријалити шоу програма бити застрашујуће, и тек ћемо их видети…

Од идеје да те Велики брат посматра и да је то некако модерно, да је то само шала, да ми то само гледамо и тако на неки начин учествујемо, до идеје да заиста неки велики брат за кога мислимо да је имагинаран пројекат (не, то је стварни политички пројекат), до идеје да нам јаве (што може да се догоди за две, три године) да се светло у Србији гаси у десет увече (22 часа) је само један корак…

“И мислим да је једина борба против тога милион индивидуалних личних напора, нема великог покрета то је данас немогуће, борба за знање… Значи, само ако знамо, ако разумемо шта нам раде моћи ћемо да направимо неку врсту личне одбране и личне тврђаве од пошасти која се зове, и иначе савремена телевизија – у којој нам јављају све супротне поруке од онога на чему почива западна цивилизација. То су, да кажемо хришћанске вредности, наравно те поруке урушавају поруке исламске вредности и вредности свих монотеистичких религија”, објаснила је Мирјана.

ВЕЛИКИ БРАТ НАМ ГОВОРИ да је тело на првом месту, значи материја, ово је апсолутно сатанистички пројекат: имаш НОВАЦ, КУЋУ, ТЕЛО, СЕКС, и СВЕ ОСТАЛО ЈЕ НЕБИТНО.

А људско биће не може да опстане без ДУХОВНОСТИ и без ЕМОЦИЈА.

Нажалост, телевизија нам нуди сасвим супротан концепт МТВ-ја. Мирјана Бобић Мојсиловић  је још пре десет година говорила да МТВ промовише порнографију, да су 99% спотова порно спотови, где је на пример: један певач у кади пуној пене са дванаест голих девојака. Значи, РУШИ СЕ СВЕ што постоји као хришћанска вредност, ПОРОДИЦА, ЉУБАВ, ЕМОЦИЈА, одговорност итд… ПОРУКА ЈЕ ДА ЈЕ СВЕ ОПРОШТЕНО АКО ДОНОСИ НОВАЦ!?!

Зато имамо ситуацију да је нека порно звезда исто вреднована као звезда званичног Холивуда, значи можете бити шта год хоћете на свету ако то доноси новац нема ниједне моралне дилеме… И то је нешто најморбидније, и то ће уништити генерације које долазе…

Мирјана Бобић Мојисиловић у емисији “Таблоид” између осталог говорила је о пројекту “Велики брат”, шта он представља у смислу шоу бизниса и стварном начину живота. Дотакла се и теме о штедљивим сијалицама за које важи мишљење и шире се вести да су отровне и да изазивају канцер.


Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Mirjana Bobic Mojsilovic   

Nazad na vrh Ići dole
 
Mirjana Bobic Mojsilovic
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» OGTT test i implantacija (nevezano za PCOS)-br.2
» Genesis - Novi Sad- Iskustva
» Specijalna bolnica u Jovanovoj - Iskustva
» MIRJANA- i ja ulazim u postupak
» MIRJANA - Afield again!

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: