DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 JOVAN DUČIĆ

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: JOVAN DUČIĆ   Sre Maj 13, 2009 2:38 pm

First topic message reminder :

Biografija

Smatra se da je rođen 15.7.1872.god. u Trebinju. Pjesnikov otac Andrija bio je trgovac i poginuo je ustanku 1875.god. a majka Jovanka pored Jovana i Milene imala je dvoje djece iz prvog braka. Osnovnu školu Dučić završava u Trebinju i kad se porodica preselila u Mostar. Jovan upisuje trgovačku školu kod svog polubrata pošto u Mostaru nije bilo gimnazije.Školovanje nastavlja u Sarajevu 1890.-1891.u učiteljskoj školi, a zatim u Somboru, gdje završava 1893. Jedno vrijeme je bio učitelj u Bijeljini, odakle su ga protjerale vlasti zbog patriotskih pjesama, pa je bio prinuđen da radi u manastirskoj školi u Žitomisliću. Diplomatsku karijeru Dučić započinje 1907. U Ministarstvu inostranih djela Srbije. Radio je u Carigradu, Sofiji, Rimu i Madridu. U Kairu je bio 1926-1927.god. a potom je privremeno penzionisan. 1937. God. je postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora u Bukureštu.

Jovan Dučić je umro u Americi 7.4.1943.god.

O DUČIĆEVOJ POEZIJI

Dučić je u svom poetskom razvoju imao više faza.Počeo je sa prvom objavljenom pjesmom "Samohrana majka" 1866., somborski "Golub". Od 1896.redovno izdaje u mostarskoj "Zori". Od 1901.skoro jedino se javlja u "Srpskom književnom glasniku". U tim prvim pjesmama ima izvještačenosti i oponašanja drugih pjesnika.

Prelom se desio po odlasku u svijet, na zapad. Upisao se na Filozofsko-sociološki fakultet, kako ga Dučić zove "Fakultet literature". Sedam godina je studirao u Ženevi (1899.-1906.), ali je često boravio u Lozani, Parizu i Minhenu. To je period kad on najintenzivnije uči. Tešno je govorio francuski, njemački i ruski jezik.

Život u tuđini, ma koliko on interesantan bio, pobuđivao je u njemu bolnu nostalgiju za zavičajem. Žudio je za Mostarom. Sam pjesnik o tome kaže, u svom pismu Aleksi Šantiću,1922.god.: "Mene je tuđina obeshrabrila, ja sam se osjećao za svagda usamljen…Ovaj kratki dodir sa svojom grudom i mojima, dao mi je novu ljubav za život I volju za rad".

Zbog toga nije ni čudo što je Dučić poklonio toliko darova svom Trebinju,što je taj veliki zatočenik želio da u svoj grad iz čitavog svijeta donese što više ljepote, kao ni što je u svojim testamentima zavještao da se sahrani u Trebinju.




Odlomak iz djela "Blago cara Radovana"

Žene počinju bivati duboko milosrdne tek kad su i same duboko nesrećne, u sreći su bezdušne i pustoglave, sasvim obratno od čoveka koji je dobar samo kad je srećan.Kod žena je urođeno da vara i na malo i na veliko, svesno i nesvesno, namerno i nenamerno, a vrlo često i bez ikakve zle namere ipak sasvim često iz najbolje namere u najviše slučajeva, samo da bi se većma dopala. Ali jedna žena samo vredi koliko voli, a ona vara i kad najvećma voli.

Žena je inače uvek jedno biće za sebe i za ceo svet, a drugo za čoveka kojeg voli.ako vam krije prolost, to nije zato da nju ne sačuva za sebe,nego da vas ne izgubi. Ako hoće da prećuti prošlost, to je i zato što je žena prema prošlosti odista ravnodušna, jer žena po prirodi nije romantik.

Žena ne podnosi spomen. Ona bezdušno sve krije jer ne želi da ima oči ni na čemu što nije u vezi sa čovekom kojeg voli u tom trenutku. Žena živi s dana na dan. i danas je više samoubistava na zemlji zbog propale ljubavi, nego zbog propalog iamnaj ili propale časti.

Prosečan čovek voli više ženu nego ljubav. Kod žena je sasvim obratno: retko je kojoj ženi dovoljan samo čovek, i koja ne čezne da bude voljena. Istina, mnogo se na svetu manje misli o ljubavi nego što izgleda. Ljubav na svetu održavaju samo žene i pesnici. Čovek voli ljubav-bol, a žena voli ljubav-radost.

Najlepša je žena u ljubavi ona za koju kažemo da je lepa a ne znamo zašto. Ima odista najlepših očiju koje ne umeju pogledati I najlepših usana koje se ne znaju osmehnuti. Obe ove velike I neopredeljive lepote su nematerijalne, jer su isključivo duševne. Lep pogled I lep osmeh nemaju čak ništa zajedničkog sa bojom očiju ili formom usta…

Najlep{e oči ima slovenska žena, jer uvek izgledaju začuđene. Ne padaju samo poročne I pokvarene, nego često I savršeno čiste, I po prirodi verne. Žena pada iz raznih uzroka; iz ljubavi, iz dosade, iz strasti fizičke, iz sujete, iz slabosti volje, iz interesa materiajnog, iz roamntike,iz osvete.

…Srpkinja se daje onom ko je prevari.[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Ned Avg 15, 2010 6:50 pm

U neprestanom maštanju i strahovanjima od svega oko nas, mi doživimo više nego što doživimo u stvarnosti, i to kroz ceo dugi čovečji život. Najveći deo naših nesreća bile su zato čisto imaginarne ili bezmalo preterivane, a čitave katastrofe kojih ste se bojali da ih ne doživite, nikada niste ni doživeli. Zbog tog imaginarnog sveta, naš život izgleda načinjen od hiljadu života, a naša sudbina od hiljadu sudbina. Samo udubljivanjem u svoju ličnost, čovek uspe da bolje pozna i prirodu drugih ljudi, i odmeri svoje odnose prema stvarima i najzad, da bar donekle potisne iz sebe naš urodjeni mračni strah od života. Što čovek duže vremena živi u društvu, on sve više živi u strahu; i osamiti se, to znači u mnogom pogledu, lečiti se od straha. Usamljen čovek je jedini čovek oslobodjen. I samoća je jedino mesto gde se ne strahuje. Usamljen čovek se najmanje boji gubitaka, pošto usamljeniku najmanje treba. Pećinski čovek se jedino bojao jače životinje nego što je on, dok današnji društveni čovek živi u strahu od hiljadu prividjenja. Uglavnom, izvor sve njegove bede na zemlji, jeste strah više od prividjenja nego strah od stvarnih mogućnosti.
(Jutra sa Leutara)










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
popovac

avatar

Godina : 49
Location : Trebinje
Humor : znam i ozbiljan se nasmijati
Datum upisa : 26.04.2010

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Ned Avg 15, 2010 9:56 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Pon Avg 16, 2010 8:02 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]



Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće,
a prava katastrofa kad ne zna šta može. Jovan Dučić









[You must be registered and logged in to see this link.]










[You must be registered and logged in to see this link.]



Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku.
Govorite rđavo
o nekom čoveku pola sata - i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a
govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete
mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na
lepotu svojih reči. Jovan Dučić
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Pon Avg 16, 2010 8:04 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]



U jednom romanu ima više ljubavi nego u jednom velikom gradu.Jovan Dučić
[You must be registered and logged in to see this link.]



Dve su prave i najveće čovekove nesreće, nemati zdravlja i nemati prijatelja. J. Dučić


[You must be registered and logged in to see this link.]



Kad vidi koliko na svetu ima glupaka, ludaka, podlaca i bezličnih
ljudi, čovek izgubi svaku ljubav za život u tako otrovnom vazduhu. J. Du[You must be registered and logged in to see this link.]



Kad vidi koliko na svetu ima glupaka, ludaka, podlaca i bezličnih
ljudi, čovek izgubi svaku ljubav za život u tako otrovnom vazduhu. J. Dučić

[You must be registered and logged in to see this link.]



Kad vidi koliko na svetu ima glupaka, ludaka, podlaca i bezličnih
ljudi, čovek izgubi svaku ljubav za život u tako otrovnom vazduhu. J. Dučić

[You must be registered and logged in to see this link.]



Zlo i nesreća ne dolaze od Boga, već od čoveka.Jovan Dučić[You must be registered and logged in to see this link.]



Ja pamet muškarca računam po onome što kaže, a pamet žene po onom što ne kaže.J.Dučić
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Pon Avg 16, 2010 8:05 pm

JOVAN DUČIĆ - BLAGO CARA RADOVANA

- Mi smo istinski dobri kad
smo istinski srećni. Nesreća kvari srca i ruši karaktere. Retko je bilo
ljudi koji su odoleli otrovima nesreće i produžili da vole druge ljude.
Naročito onaj kome su drugi učinili nesreću, omrzne i nedužne. Mogu da
ne postanu čovekomrscima samo oni nesretnici koji svoje bede ne smatraju
krivicom drugih ljudi, nego samo voljom božjom, što opet znači krivicom
svojom sopstvenom. Sirotinja je najveća nesreća zato što otruje čoveka
takvim mržnjama; a jedna velika napast čovekova, to je što u nesreći
dobije r?avo mišljenje o ljudima i pogubi prijatelje. - Neosporno, niko
ne može poverovati da je on sam uzrok svojoj bedi, a da su svi drugi
zaslužili dobra koja imaju.

- Ima trenutaka kada se čovek više
plaši života nego smrti. To je najgroznije osećanje koje se može imati.
To je vrhunac očajanja sa kojeg se pada ili u smrt ili u zločin. Ali ovo
znači i da treba više hrabrosti za život, nego što je treba za smrt.
Znam da su religiozne krize za pobožnog čoveka porazni momenti, kada
čovek pada u prašinu i rida. Ali je još strašnija kriza jednog
karaktera, u kojoj se čovek oseti nepouzdan u samog sebe. Ne verovati
više u Boga, u kojeg se dotle verovalo svim srcem, to je odista užas;
ali ne verovati više u sebe, to je još bolnije: jer to isključuje i Boga
i čoveka u našoj sudbini.

- Ima vrlo malo sveta srećnog u ljubavi. Ljubav napravi više nesrećnih
nego srećnih, i više bede nego radosti... Ljubav je najveće nespokojstvo
i nasilje nad sobom i nad drugima.

- Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voleti. Nikad žena ne govori
o ljubavi s nekim koji joj se ne svi?a kao covek, i kojeg nikad ne
bi mogla voleti ili poželeti....

- Svaka filozofija je tužna. Ako govorite duže o sreći, vi ćete se
naposletku osećati pomalo nesrećnim... Užasi života postanu jednim
delom naše sudbine samo ako se u njih naročito udubljujemo.

- Nije tačno rečeno da je svaki čovek kovač svoje sreće; tačno je,
naprotiv, da je čovek uvek sam kovač svoje nesreće... Ako su sreće
slučajne, nesreće nisu slučajne. Za svaku našu nesreću kriva je ili
naša lakoumnost, ili naša gordeljivost, ili naša glupost, ili naš
porok... Zato čovek kroz ceo život čini sebi samom više zla nego
dobra. �to uspemo svojom pameću, pokvarimo našom ćudi; ali što
uspemo našom dobrotom, upropastimo našim porocima; i, najzad, što
postignemo svojom mudrošću, izgubimo našim temperamentom.

- Čovek zna samo za dubinu i gorčinu nesreće koju je sam doživeo,
kao i za težinu bolesti koju je sam preboleo, ali niko ne zna nesreće
ni bolesti koje drugi podnose.
_________________
Nazad na vrh Ići dole
Duca
D- 03
D- 03
avatar

Location : .ba
Humor : :)
Datum upisa : 26.09.2010

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Pon Okt 04, 2010 5:16 pm

Sumnja

Moja sumnja strasna, i svetla, i plodna,
Moje drugo biće i drugi vid; jetka,
Brani koju čašu da ispijem do dna,
I da koju sreću poznam do svršetka.

Moje srce drži prstima od leda,
I moj duh napaja kajanjem bez mere;
Moj pogled u nebo da očajno gleda,
Da mrzim bez snage i ljubim bez vere.

No ona obasja moj um obesnažen,
I dade mom duhu, slabom kao slamka,
Sto krupnih očiju, da ozaren, blažen,
Mine svaki ponor i zna gde je zamka.

I da je dobrota, odricanje; i da
U zakletvi ima izdajstva i srama;
I u pobedama poraza i stida;
Niske bezbožnosti u svim molitvama.

I u čistoj veri, praznoverja; da je
Ljubav sebičnija nego naše zloće;
I koliko laži naše suze taje,
I mračnih zavera zamukle samoće.

Tako oslobođen i sebe i drugih,
Gledam kako pada i poslednja uza...
I gord sam u času iskušenja dugih
Što bar ne zajecam kad mi pođe suza.
Nazad na vrh Ići dole
Duca
D- 03
D- 03
avatar

Location : .ba
Humor : :)
Datum upisa : 26.09.2010

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Pon Okt 04, 2010 5:23 pm

Susret

Čekasmo se dugo, i kad smo se sreli,
Dala si mi ruku i pošla si sa mnom.
I idući stazom nejasnom i tamnom,
Iskali smo sunca i sreće smo hteli.

Oboje smo strasno verovali tada
Da se besmo našli. I mi nismo znali
Koliko smo bili umorni i pali
Od sumnja i davno preživljenih jada...

I zanavek kad se rastasmo, i tako
Stežuć svoje srce rukama obema,
Otišla si plačna, zamrzla i nema,
Ko što beše došla, tužno i polako.
Nazad na vrh Ići dole
Duca
D- 03
D- 03
avatar

Location : .ba
Humor : :)
Datum upisa : 26.09.2010

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Pon Okt 04, 2010 5:24 pm

CUTANJE

Ostale su strašne reči nerečene,
Samo tvoje oči, mirne kao tmina,
One su gledale i slušale mene;
Moj bol na tvom uhu pevaše tišina.
Kakva himna srca, ta reč nerečena!
Ta reč što ne pozna bespuća ni bludnje!
Kad tišina zbori mesto nas, reč njena
Ima svu čistotu sna i bolne žudnje.
Ta blaga muzika ljubavi što ćuti,
Ima mir molitve u dubini duha:
Nikada se rečju laži ne pomuti,
Nit se glas poročni dirne našeg sluha.
Ideja u nemi kamen uvajana;
Vera sva u suzi što neće da kâpi;
Ta zakletva što je u neznan čas dâna;
I najviši zakon bola koji vapi.
Nazad na vrh Ići dole
Duca
D- 03
D- 03
avatar

Location : .ba
Humor : :)
Datum upisa : 26.09.2010

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Pon Okt 04, 2010 5:25 pm


NAJTUZNIJA PESMA

Znam za neizmerne i bolne samoće,
Kad sat mre nečujno, kao cvet što vene,
I kad srce prazno prestaje da hoće
Ni vence pobede ni ljubavi žene.
Znam za neprohodne samoće bez daha,
Kad konci sa svačim padnu pokidani,
I u kojim srce zastane od straha;
Kad svemu oko nas izgledamo strani.
Kad nas oči stvari ravnodušno motre,
I duša pred sobom prestravljena stane;
I sopstvena povest kad se cela potre;
I kad je od leda suza koja kane.
Ni seme u brazdi, ni stopa na putu,
I kako je teška sena koju vučem!
Kanda tuđe srce bije u mom kutu?
Sve svetle palate života pod ključem!...
Vaj, koliko puta umiremo? Ko bi
Znao za sve tmine pod suncem! I zna li
Iko sva bespuća u sutonu dobi?...
I kako smo često oči zatvarali...

Nazad na vrh Ići dole
Duca
D- 03
D- 03
avatar

Location : .ba
Humor : :)
Datum upisa : 26.09.2010

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Pon Okt 04, 2010 5:43 pm

AKORDI

Slušam u mirnoj ljubičastoj noći
Gde šušte zvezde; i meni se čini
Da često čujem u nemoj samoći
Pevanje sfera na toploj vedrini.

I čujem tiho u osami tako
Večiti šumor iz zemlje i svoda;
I slušam dugo, nemo i polako,
Te reči lišća i taj govor voda.

I ja razumem te glase što huje,
Taj jezik Bića i taj šapat stvari...
Često sve stane, još se samo čuje
Kucanje mog srca. No isti udari

Čuše se šumom, mirno zakucaše
Udar za udarom, iz stabla; i jasno
Kucnu iz crne rogozi i šaše -
Duž celog polja ... Najzad, mnagoglasno,

Dole, pod zemljom! Negde u dubini
Jednakim ritmom, kao muklo zvono,
Ogromno srce začu se u tmini:
Udari mirno, tiho, monotono.
Nazad na vrh Ići dole
Duca
D- 03
D- 03
avatar

Location : .ba
Humor : :)
Datum upisa : 26.09.2010

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Pon Okt 04, 2010 5:44 pm

PADANJE LIŠĆA

Koračaše nema, hladna, pored mene,
Bez srebrne suze u mutnome oku;
Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene,
Padalo je veče na vodu široku

Stare jedne reke. NJen je korak bio
Ko korak samoće, nečujan i setan.
Besmo tako tužni; nas tištaše tiho
Isti jad bez suza i bol istovetan.

Mrak bolesne noći zasipaše prahom
Platane po vrtu, jezero prozirno;
Naša srca behu ispunjena strahom
Tuda, gde sve tako umiraše mirno.

I kad u to veče što se većma mrači,
Približismo usta što ledeno ćute,
Vaj, mi osetismo, s užasom, da znači
I taj svaki poljub smrt jedne minute.

Svaki udar srca, smrt nečeg što živi!
Svaka želja strepi da će nešto strti!
U ovaj novembar čamotni i sivi,
Ne postoji Život drugde neg u Smrti.
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Uto Sep 04, 2012 1:09 am

SREĆA RĐAVIH LJUDI
Jedan stari rimski
pisac kaže: sreća rđavih ljudi jeste bijeda za plemenite. To je istina.
Slučaj što nevaljali ljudi imaju sreće koliko i najbolji ljudi,
zbunjuje čovjeka i odvodi ga u ateizam. Međutim, plemeniti ljudi imaju
drukčije sreže nego rđavi ljudi. Najgori čovjek može biti srećan u
novcu, i u zdravlju, i u djeci, ali ne može biti srežan u duševnoj
ljepoti ni u slavi među mnogim drugim ljudima. Plemeniti ljudi imaju
slavu i kad nemaju sreću; a sla
va je
najveća sreća. Jedan čovjek je slavan u svojoj okolini samo tim ako je
primer poštenja, kao što je Aleksandar bio slavan vojskovođa, ili Platon
slavan zbog mudrosti. Ne treba rđavim zavidjeti za njihovu sreću, nego
dobrim za njihovu slavu. Sreća može da čovjeka pokvari i kad je
najbolji; i da ga satre brigama, jer je mora stalno čuvati; i može da mu
donese neprijatelje i bolest, jer postane neumjeren u govoru ili u
uživanjima. Ali slava je sreća koja nema potrebe da je čovjek čuva, jer
ona, naprotiv, čuva čovjeka. Čovjek koji nema nikakve slave u životu, ni
duhovne, ni građanske, ni herojske, ni moralne, to je čovjek rođen pod
prokletom zvijezdom. Jer svaki čovjek može biti veliki ako hoće: ako ne
kao general, a ono kao vojnik; ako ne kao izvanredan gospodar, a ono kao
izvanredan sluga. Naša veličina dakle zavisi od nas; a veličina je
sreća samim tim što je veličina.

Jovan Dučić – Blago cara Radovana
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/ Na mreži
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Čet Okt 04, 2012 7:00 pm



Prenuće se opet moja duša setna.
Možda zračak sunca, najmanji šum gore,
Dosta će joj biti pa da bude sretna,
I da se razlije zvučna, kao more.


Prići će mi nežno u danima ovim,
Kao iluzija dobra, neka žena;
I radosno tada po zvezdama novim
Tražiću svoj usud za nova vremena.

Na novu obalu ja ću nogom stati,
Da u novom ruhu zagazim u cveće.
Tako jadna duša nikad neće znati
Gde beše kraj bola, gde početak sreće.

Jovan Dučić





Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/ Na mreži
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Uto Okt 16, 2012 5:15 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Uto Okt 16, 2012 5:15 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Uto Okt 16, 2012 5:15 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Uto Okt 16, 2012 5:16 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Pet Nov 09, 2012 6:01 pm

Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi
Još najbliže stoje postojanoj sreći;
Da ne pitaš nikad zašto jadi ovi,
A ne koji drugi, a ne koji treći.
Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan,
U ljubavi samo ti ćeš jasno znati:
Kako malo treba da se bude sretan,
I sto puta manje da se večno pati.
I umri, da spaseš verovanje čisto,
Da si kadgod stao pred istinom golom:
I da u životu nisi jedno isto
Jednom zvao srećom, a drugi put bolom...
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Sre Nov 28, 2012 4:20 pm

Moja ljubav


Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Sre Nov 28, 2012 4:21 pm

Simbol


Gledam tvoje krupne oči zljubljene,
Gde sja vatra - ko zna - grešna ili sveta.
Svejedno ljubiš ili drugog ili mene;
Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta.

Ljubav bi ti moja bila zatočenje,
U tvom bezgraničnom, granica i meta;
Takva, večna zeno, kroz život i mrenje
U slavi instikta ti si samo sveta.

Ti si sat od kojeg nebo zarumeni,
Simbol veći nego bol ljudski što grca,
I ti si božanstvu bliža nego meni;
Više zakon svat, nego zakon srca.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Sre Nov 28, 2012 4:21 pm

Strofe jednoj ženi


Gledaću tvoj sjajni sen na talasima,
I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu,
Kao prvo gnezdo budno među svima,
Ja te pevam kao himnu zemlje Suncu.

Ti si iskra moga mača pobednoga;
Sto muzičkih vrela što bruje i plave;
Pogled koji hoće da sagleda Boga;
Pehar iz kog pijem strasno piće Slave.

Kroz tamnu je pustoš moje krilo seklo,
Gde sad sja tvoj pokret i tvoja reč zari;
I kao da svemu ti beše poreklo,
Sunce što mi otkri mesto sviju stvari.

Sve vode postaše za odsev tvog stasa,
Prostor, da imadneš dušu začuđenu,
Mir tamnih dolina za eho tvog glasa,
Sunce da na svetu baciš svoju senu.

Ti si kao lađa sa krupinim jedrilima,
Što nosi poneblja drugih kopna; o, ti,
Što se, neumitna, javi među nama
Da daš svoj dah zemlji i svoj glas lepoti.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Ned Jan 13, 2013 12:45 pm

...ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči...
Jovan Ducic


Nazad na vrh Ići dole
Galeb

avatar

Datum upisa : 17.12.2011

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Pet Mar 22, 2013 5:43 pm

PADANJE LIŠĆA

Koračaše nema, hladna, pored mene,
Bez srebrne suze u mutnome oku;
Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene,
Padalo je veče na vodu široku

Stare jedne reke. NJen je korak bio
Ko korak samoće, nečujan i setan.
Besmo tako tužni; nas tištaše tiho
Isti jad bez suza i bol istovetan.

Mrak bolesne noći zasipaše prahom
Platane po vrtu, jezero prozirno;
Naša srca behu ispunjena strahom
Tuda, gde sve tako umiraše mirno.

I kad u to veče što se većma mrači,
Približismo usta što ledeno ćute,
Vaj, mi osetismo, s užasom, da znači
I taj svaki poljub smrt jedne minute.

Svaki udar srca, smrt nečeg što živi!
Svaka želja strepi da će nešto strti!
U ovaj novembar čamotni i sivi,
Ne postoji Život drugde neg u Smrti.
Jovan Dučić
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   Sub Jun 01, 2013 1:28 am


Beskonačne tvoje oči, mlada ženo,

Dve duge večeri u pustinji mora;

Dve sumorne bajke što uznemireno

Imaju šum slutnje u granama bora,


Dve mirne galije s crnim zastavama;

Dve žene u crnom, na molitvi neme;

Dve ponoćne reke kroz kraje od kama;

Dva glasnika bola koji kroz noć streme.


Oči moje žene, mračni triumf ploti,

Koje večnom tugom opijene behu,

Svoj su prostor našle u njenoj čistoti,

A svoj car nebeski u njenom grehu.


Od suza prosutih u velika bdenja,

Te beskrajne oči sijaju se s toga,

Dalekim i čudnim sjajem ushićenja,

Kao neke oči što videše Boga.


Čuvaju na svojoj beskonačnoj mreži

Sve tamne ekstaze snova koje sanja,

Oči nepregledne, na čijem dnu leži

Velika i mračna slabost očajanja.


Jovan Dučić
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/ Na mreži
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: JOVAN DUČIĆ   

Nazad na vrh Ići dole
 
JOVAN DUČIĆ
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2
 Similar topics
-
» Jovan Jovanović Zmaj
» Desilo se čudo
» ADRI ponovo kreceeeeeee

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: