DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 MATIJA BECKOVIC

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: MATIJA BECKOVIC   Sub Apr 25, 2009 6:16 pm

Rođen 29.11. 1939. godine u Senti. Skole zavrsavao od Rovaca, preko Kolasina do Beograda. Za svoj rodni kraj kaze da su to brda medju klisurama, ,,dje su dospijevale dusmanske glave, ali nijesu noge ...''
Do sada je objavio sljedeće knjige:

Vera Pavladoljska (bibliofilsko izdanje Radomira Stevića, 1962), Metak lutalica (Prosveta, 1963), Tako je govorio Matija (Prosveta, 1964. i 1965), O međuvremenu (Matica srpska, 1968), Če - Tragedija koja traje (Sa Dušanom Radovićem, nezavisno izdanje Slobodana Mašića 1970, Rad, 1989), Reče mi jedan čoek(Prosveta, 1970, 1976), Međa Vuka Manitoga (SKZ,1976, 1978), Lele i kuku (Prosveta, 1980), Služba Svetom Savi (Glas crkve, 1989), O Njegošu (Glas crkve, 1988), Kosovo najskuplja srpska rječ (Glas crkve, 1989) ...


o pismenosti
Onako kako su nekad opremane knjige, danas opremaju novčanike, boce i priveske za ključeve. Počelo se pisati s tri prsta, nastavilo prekucavati sa dva, sada se klikće jednim. Biće dobro ako se s jednim i završi, ako na kraju, kao i na početku, taj jedan opet ne bude palac.

Za po kući. Naravno, da to nije oksfordski engleski.

Njegoš je ispraznio jedan okean jezika, koji se punio vekovima. Zato njegovo delo i njegova misao nisu delo jednog čoveka, nego delo jednog naroda. Već je rečeno: "kad bi nestao srpski narod, a ostao 'Gorski vijenac'" - ostalo bi dosta. To je napisao niko drugi do Miloš Crnjanski. I to znači - i srpski narod se imao "rašta i roditi" i postojati.
Crnogorci, jedini deo srpskog naroda koji nije morao da dokazuje šta je, krenuo je da dokaže ono što nije...

,,Rece mi jedan co'ek ''
*******
Nikad nije bilo vise gusala,
A nikad se nije manje guslalo !
Vise besposlene dako se ko sjeti
Cemu su sluzile ,
I o cemu su pjevale !
Najprije bijase junaka ,
A sad onijeg te o njima pricaju !
Oni sto prezivjese ,
Ti joj obraz uzese !

**********
I ne zna se kako je ko zivio,
Al' se pamti kako je ko umro !

Umrijeti mogu samo zivi ,
A zivjeti mogu samo mrtvi !
Grobovi su crnogorske kuce !

*******************************
Drugi misle da nece mrijeti ,
Crnogorci smrt pravu biraju !
A ko Boga moli da ne umre,
Najsramniju smrt je izabrao !
Od bolesti ko umre , u postelji,
Nije umro no ziv istrunuo !
Crnogorci poslje smrti trunu ,
Ako isto od njih preostane !

***********************
Postali smo taman ko kumpijer ,
Sve sto ni valja - u zemlji je !

*************************
Lako je drugijema

Na njinome mjestu
I s njinom pamecu !
Pod njinijem glavama i glavoboljama !
Bez imena , bez obraza, bez pameti ,
I bez srece i bez nesrece ,
Prazne glave u praznome domu ,
Velikijeg praznijeg ociju !
Nit imaju sta reci
Nit bi ig ko sluso !

**************************************
Neka tvoje pravde, vide to i drugi ,
Pravda je mlogome svijecu utulila ...
***************************************
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Sub Apr 25, 2009 6:46 pm

Čitao sam davno Matijinu knjigu "U medjuvremenu"
Nisu "Znakovi pored puta"-ali svakako nije obična knjiga .
Mora se priznati njegova veličina kao pisca....njegovo uplitanje u politiku je već druga priča.










[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/ Na mreži
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Uto Maj 26, 2009 2:32 pm

Vera Pavladoljska - Matija Beckovic


Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilistima u rudnicima boksita
Ubedjivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska

Gresile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala medju liticama
Gonjen tocilima krsima i gubom
Do grla u zivom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao zivotinja
Grom u lancima camio za brdima
Molio sam za sluh fizickih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladica
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod laznim imenom leci svoj pepeo
U mrcavi medju dvojnicima
Dok muzika sneg u usi ubacuje
Kleo sam se u obe ruke narocito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolasina
Govorio istine na svim jezicima
Zario i palio da ih poveruje
Dok je cutala secao sam se
Da si mi najkrupnije lazi verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsecalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaza da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ides iz glave
I kako neces
Vera Pavladoljska

Kulo crnog zara pod slepim ocima
Zarazna zvezda sve i svasta sazdi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavicajne bezdane padao
Pricali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bezao u gore
Da te glasno zovem da niko ne cuje
Bio sujeveran - pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamisljaju
Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska

Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nesto protiv
Zedj za rakijom je slicna fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su dve usne nepismenih zena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska

Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oci jedne zene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu
Misleci na tebe
Vera Pavladoljska

Pita za mene metak lutalica
Sada me pogresno trazi oko zemlje
Vucen tajnim magnetom mog cela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje
Ti ces me izdati
Vera Pavladoljska

Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlasica sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko drzava tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Čet Jun 11, 2009 12:16 pm

Ti si moja ipak

Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi
Ti si moja samoca u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom
Ti si moja narocito u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio
na nešto drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema
napojamnom
Ti si moja igra koja pocinje kamencicima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa cak i
bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemic koji je nekada živeo na
Kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noci
Ti si moja žena - ponocni voz sa jednim
putnikom
Zelezara u kamenom dobu - ti maja ruskaja
zemlja
Jedina žena koju menjam svakog dana
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak
pocinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junacka ljubavkoju sam vec rekao
Ti si moja obecanja koja nikada nisu ništa
znacila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je
poznato
Ti si moja ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i
sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je volela jedna žena
Ti si jedna žena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolazem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepse reci ali nema razloga
Ionako samo nagadjam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolescu izlecena
Ti si moje dete ti ništa ne razumes
I ja doslovno moram reci da te volim.

Matija Beckovic
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Čet Jun 11, 2009 12:21 pm

Volim te

Izmedju dva uporednika dok
provirujem glavu
Izmedju dve zhishke u slepoochnicama
U pauzama kad radnici piju chadjavo mleko
I prashnjavi maslachak lepi se za plucna krila
Dok crpim med iz jezika i sipam u tvoje
ushi
Izmedju dva daleka poredjenja
Volim te

Brodovi se ljuljaju kao poljupci
I sloj vazduha se na lepe senke cepa
U mashineriji noci
Moje srce je slichno kompresoru
Naklonjenu svemu shto nema veze sa
mnom
Dok pokushavam nestati u poljupcu
Volim te

Radnici kamene soli u mom srcu
Zora lomi sudje od porculana
Kad si sa mnom znam da sin a drugom
mestu
Postacu prashina ako volish prashinu
Ti koja me tudjim imenom zovesh
Volim te
Dolazi prolece i jednu pravu damu
Niko ne mozhe zamisliti bez pudlice
Stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
Ja ne znam put – krijem se u tvojoj senci
Ja sam tvoja senka o noc je moje carstvo
Svet me izgubi ali ti me dobi
Volim te

Shto vide slepi ne vide zaljubljeni
Pokvareni andjele o snezhe u avagustu
Moje su ruke ostale oko tebe kao obruch
Ljubomoran na vazdushni pritisak i vodu
Ljubavnu vodu koja gori dok se kupash
Odavno vec svojim ochima ne verujem
Volim te


Matija Beckovic
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Ned Avg 02, 2009 11:13 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Uto Avg 18, 2009 11:03 pm

Rece mi jedan coek

Matija Beckovic






Rece mi jedan coek
na jednom mestu,
kod jednog coeka,
jednu stvar,
ne mogu ti reci dje,
odma bi se setio koji je.

Taman se dan od noci odvajao,
kad ono,
no je bolje da ne znamo ni ja ni ti za ovo,
i dje ti bijag poceo pricat,
taman u cik zore,
a zove neko po imenu ta i ta,
dodje tu i tu,
u tome u cemu si,
te ja iz onijeg stopa,
ja s ove bande, on s one,
ojd, ojd, ojd, bolj, bolj, bolj,
kad imam koga i vidjet.

Samo ja ovo s tobom,
da ostane medju nama,
kazem ti ko tebe,
ovo ti pricam s ovu stranu vrata,
to znamo ja i ti i crna zemlja,
to nije da reces ko bilo i o cemu bilo,
no zaista biranik izmedju nas,
bez omrazi i ikakve ile,
znas ga ti posigur.

Te ti on mene tupa i tupa,
da te strag uvati,
da ne vjerujes usima,
da se to moze desiti onome coeku,
nije coce - jes bogomi, - ama velis li -
velim,
sve istinsku istinu, istinit coek, nije od
onijeg,
visega cuda nijesam cuja u moje dnevi.

A Bog ti jedan, zadjosmo u debeli dan,
zadjosmo u duge i siroke,
a ono se naoblaci, Bog naredi uljev kisani,
mece svecice, pukli Bozje nerimi,
suvo ni pod pazuo, sve cicera voda,
a mene koto na vatru, ona uzica bjeljavine,
a ocu da cunem sta ce mi reci,
te ja poitaj, a on ceki ceki da zavrsim.

Sve da mi je neko prico ne big vjerovao,
toga kukanja, u snu se snilo,
te savi one djuzine, pa jopet nagradi,
Samosazdana ruko Bozja,
sapti, sapti, sapti,
a obrni se da ko ne cune,
taman ko ovo mi,
nije coce - jes bogomi - e vidio - vidio,
jes - nes, dana mi danasnjeg,
more li to bit - more.

Te zivni, zivni, necemo nikud,
vidji dje je sunce, zaranci, omrkosmo,
te ta dan to tu osta,
zemlje mi u koju cu,
pricam ti ko da cu sjutra da mrem,
ovo bez tebe danas nijesam nikome,
a ne big voleo ni ti posele,
tu nije bilo nikoga do Boga,
pod kaul,
to ni zemlja ne zna,
nemoj preko usta da grdan nijesi,
ne gubi dusi mjesta,
e sam ja coek od svojega posla,
ljudi su me tako cijenili dosad,
a tako mislim i posad,
dok mi se ne uspe zemlja na obraz,
oba mi svijeta,
umrloga mi sata.

Na jad mi dodje dan
i dje ga sretog,
a kuces mimo ljude,
da me puska ubi bio bi raetni,
to je bilo za nevjerovati,
ne mogu ti reci sta
odma bi se sjetio,
to je on mene u povjerenju,
a mene je ko podkamen,
a to u tebe gledam,
tisti me na dusu,
ne mogu ti reci sta,
ne cula mi se rijec,
gluvo bilo,
olaknulo mi je,
a znam neces nikome.

Kune se u jedno dijete, u kamen zatuca,
glave mi,
prs u grlo, jes pa jes, pod garanciju,
ako je on mene lago ja polagujem,
a sto bi me lago - da izlaze kolac,
a ne vjerujem bogami,
to je medju nama zaista ko najbolji,
ne mogu ti ga kazat,
odma bi se sjetio,
znas ga ti, da ga ne imentujem,
no otvori oba, vidis koja su vremena.

Rece mi ta coek,
kojega nikad ocima nijesam vidio,
sad me ne zapitkuj kako to,
iskoci abgara ko djavo iz torbe,
tuknu mi na uvo,
a ne znam vljedomo,
ma nemoj - moj bogomi - ama neka,
e kad je tako - vjeruj bogomi,
tako ce i biti,
ovijem rijecima zasu,
pomagaj sude nebeski,
a kako to - kako im se trag utro.

Rijece mi pod cijenu zivota,
ja nikako da se alavertim da se to
moze desit.
vjeruj ga - taman je tako,
nije to iz njegove glave,
pade cic na zemlju,
svojijem bi prstom oko izbio,
a on udri, udri, Gospodu se poklanjam,
sve mu zadnja prvu pritiska,
ko da mu kisa naodi iz jezika,
reko bi coek nece nikad,
nemoj ovo kome,
ni crnoj zemlji,
no prs na usta,
e bi se odma znalo ko je reko,
ma sta velis - velim bogumi.

Tucismo se taman nonje, og junace,
e volig bi da nijesmo,
e moze bit nesto pa cudno na mene,
to se mene uvijek scelo,
da me snadju jadi na pravdi Visnjega,
da se sve izlize i istanji,
na kule na vile,
da se spuze ko led izmedju prsta,
pa da od toga ne bidne nista,
pa ce bit da sam ja reko,
a ova godina znas kakva je bila,
ni suve, ni sirove, ni okolisa,
kuj bi ona pilez, prosula po famelja,
desetoro onijeg puza,
jedno drugome do uva,
no rijec iz usta ko kamen iz ruka,
je li - jes, nije coce - jes bogomi,
nema se kuj,
a u jednu ruku milo mi je te mi rece,
da to ne cug ne big prezalio,
ne smijem ti reci sta,
no se pripazi dobro.

Nemoj da bi ovo kome za otkup zivota,
ja ovo tebe, a ti nemoj nikome,
to on ne bi drugome,
a mene je ko podkamen stanac,
povrg svega jada jos i to,
nemoj me nista pitat,
kazo big ti da mogu,
nemoj ovo daljit,
to je coek koji zna svake niti,
nijesam ti smio ni ovoliko,
ako jes - ako nije.

Te ti se on mene takvu i takvu stvar,
da me ne zapadne jedne da izgovorim,
koliko izgovori li ti odje,
no ne zaboravi na koju si,
medom ti se presjekla,
dusmanin ti je ne prekinuo,
taj jezik u vilice ne uvodi,
a imo je i rasta, noci mi nocasnje,
valjetno ime Bozje,
granu zora a on zaparadio,
sve iz jednog vitilja ,
a ja slusa, slusa, slusa,
ovijeg mi nebesa, aug, aug.

Tako ni prodje dan i noj, dvije
poluredice,
sve od rasvita do smirovista,
granu li to zore - ogranu bogami,
ne umjesmo se razdvojit,
taman ko ovo mi,
ne bilo primjenjeno,
no ja ne misljag ni o cemu no o
svome jadu,
ali kad navlaci pricu i jade zaboravig,
a pogotovu kad mi spomenu za toga coeka,
to i to, tu i tu, na tome i tome mjestu.

A nije ni do Bog,
a jes bogomi,
a prekrsti se lijevom kod desne,
moze li to bit - moze bogomi,
nemo me sad nista pripitkivat,
i da ti kazem neces mi vjerovati,
a mene da je neko drugi vaistinu ne big,
to je ostalo tu i tutilo,
i tu zapecati,
zemlje mi u koju cu,
oba mi svijeta,
umornog mi sata,
ovoga mi nimeta,
zivota mi svacijega,
no otvori cetvere,
i pazi,
ne smijem ti reci na sto,
i nemoj,
ne mogu ti reci sta,
no dobro utuvi i ne izvrzaj iz glave,
e ces svakogaa svoga u crno zavit,
svakoga ko ima ise u tebe,
nemo me nista zapitkivat,
nijesam ti smio ni voliko.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Uto Avg 18, 2009 11:04 pm

Kad bih znao da

Matija Beckovic






Kad bih znao da bih se ponosno drzao
Na robijama i pred sudovima:
Zario bih, palio, i sve izdrzao
I svemu se odupro golim udovima!

Kad bih znao da bih sto ispod stopala
Sam cusnuo i sam omcu namakao:
Vecnosti bi se moja dusa dokopala
A moj dzelat bi za mnom zaplakao!


Al bojim se da bih poceo da molim
Da placem, klecim i sve da izdajem,
Da bih sacuvao samo zivot goli
Na sve da pljunem, na sve da pristanem!
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Uto Avg 18, 2009 11:04 pm

Lazne mi puteve

Matija Beckovic






Lazne mi puteve pod noge poturaju.
Lazne mi reci u usta guraju.
Pun mi je zivot lazi pune usi.
Do grla u strasnoj lazi sto me gusi.

Sve sto je moje lazni prizvuk ima.
Sve sto je moje ko da je od dima.
Laz je podrzana laznim svedocima.
I istina nigde nikog ne zanima.

Kako da izdvojim laz iz tog sto disem.
Kako da ne lazem u tome sto disem.
Kad me lazima kao pticu pune:
Ko i druge lazi moja glava trune.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Ned Avg 23, 2009 10:45 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilistima u rudnicima boksita
Ubedjivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska
Gresile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala medju liticama
Gonjen tocilima krsima i gubom
Do grla u zivom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska
Mrak je u mraku sjao kao zivotinja
Grom u lancima camio za brdima
Molio sam za sluh fizickih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladica
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska
Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod laznim imenom leci svoj pepeo
U mrcavi medju dvojnicima
Dok muzika sneg u usi ubacuje
Kleo sam se u obe ruke narocito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska
Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolasina
Govorio istine na svim jezicima
Zario i palio da ih poveruje
Dok je cutala secao sam se
Da si mi najkrupnije lazi verovala
Vera Pavladoljska
Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsecalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaza da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ides iz glave
I kako neces
Vera Pavladoljska
Kulo crnog zara pod slepim ocima
Zarazna zvezda sve i svasta sazdi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavicajne bezdane padao
Pricali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska
Ronio u najdublje bezao u gore
Da te glasno zovem da niko ne cuje
Bio sujeveran - pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamisljaju
Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska
Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nesto protiv
Zedj za rakijom je slicna fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su dve usne nepismenih zena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska
Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oci jedne zene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu
Misleci na tebe
Vera Pavladoljska
Pita za mene metak lutalica
Sada me pogresno trazi oko zemlje
Vucen tajnim magnetom mog cela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje
Ti ces me izdati
Vera Pavladoljska
Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlasica sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko drzava tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska



Matija Beckovic
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Ned Avg 23, 2009 10:48 pm

Ti si moja ipak

Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi
Ti si moja samoca u kojoj smo  prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom
Ti si moja narocito u  ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio na nesto  drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema nepojamnom
Ti si  moja igra koja pocinje kamencicima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa cak  i bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemic  koji je nekada ziveo na Kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od  one noci
Ti si moja zena – ponocni voz sa jednim putnikom
Zelezara u  kamenom dobu – tы моя русская земля
Jedina zena koju menjam svakog dana  
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo  i ipak pocinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja  junacka ljubav kako sam vec rekao
Ti si moja obecanja koja nikada nisu nista  znacila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je poznato
Ti si  moja, ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i sramotio oboje
Ti  si jedna stvar koju je volela jedna zena
Ti si jedna zena koliko i svaka  druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima  raspolazem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao  lepse reci ali nema razloga
Ionako samo nagadjam i pretpostavljam
Ti si  moja bolest bolescu izlecena
Ti si moje dete ti nista ne razumes
I ja  doslovno moram reci da te volim


Matija Beckovic
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Ned Avg 23, 2009 10:50 pm

Lazne mi puteve




Lazne mi puteve pod noge poturaju.
Lazne mi reci u usta guraju.
Pun mi je zivot lazi pune usi.
Do grla u strasnoj lazi sto me gusi.

Sve sto je moje lazni prizvuk ima.
Sve sto je moje ko da je od dima.
Laz je podrzana laznim svedocima.
I istina nigde nikog ne zanima.

Kako da izdvojim laz iz tog sto disem.
Kako da ne lazem u tome sto disem.
Kad me lazima kao pticu pune:
Ko i druge lazi moja glava trune.


Matija Beckovic
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Ned Avg 23, 2009 10:58 pm

Suza na pucini...


1.

Nestajem u podne kad ona gubi senku
O saće od crnog mleka u ušima
Sva prašina neba nedostojna njenog pudera
Ona mi daje otrova u poljupcu

Ta kurva, to slatko đubre koje volim
Ali ne smem da priznam jer će me ostaviti
O zvezdo proslavljena na račun noći
O moje lice oprano suzama

Orao koji propada niz provaliju u vazduhu
Pre zemlje neće ništa dodirnuti
Duboke su sve stvari dok padaju
Kao ptica koja putuje kroz kamen

Ljubi dok podlegneš srcu dok te izda
Dok izučiš školu koju citiram
O ružni snovi gde se sastajem sa biljem
U dvoličnosti se čuva pravo lice.


2.

Ko tebe zavoli taj će zakasniti
da se na vreme leči i da se ponovo rodi
Ti koja mi se privikavaš kao plivaču voda
razjedajući rane gorkom solju

Ogromni materijali za jednu pesmu
Taj nered u snu preveliki za moju glavu
Jedan ludak tvrdi da te više ne voli
Zemlja će se okretati dok padnemo u nesvest

Jezik siromašan pred njenim očima
Moje metafore kao njene ogrlice
I minđuše u njenom uvu od sedefa
Žar ludaka iskorišćen kao gorivo u raketama

O crni dane osvetljen snegovima
Kad ulovljen na svoju krv patim
O crna ptico namenjena nebesima
Umesto duše, umesto formule

Napisani slavuji prevrtljivi i dvolični
Rade instikti kao zveri u mraku
Dok se liftom spuštam u njeno srce
I moja krv silazi na mraz ispod nule.



3.

Biljke se guraju da prodru na vazduh
uzalud je čupam iz duboke senke
jedno drvo mi daje transfuziju krvi
i uši gore kao dva plamena.

Šumo gde ću stići odjeke svoga glasa
Pljušte ptice kojima se umivam
nezdrav plamen se povija u srcu
dušo zagađena pogrešnim lečenjem

Slavuj se u srcu lomi kao suza
dok je slavim svojim nedostacima
i cvet okreće vreme naopako
bojim se da je sanjam dok je gledam

Raspada se zvezda ta rana vazduha
i namesto nje se pojavljuje rupa
ona se prolepšava da bi mi prkosila
slična belom drvetu u vodi

Vodo duboka kao netalenti
jedan živac drži higijenu u poeziji
staze u parkovima imitiraju puteve
i reč nas uzgred odvodi u budućnost



4.

Ono što preko noći preduzimam
kada me pre pisanja svrbe prsti
kao ptica nepobeđena pepelom
krst na grobu se suprostavlja vetru

Kad zajedno s vodom isparavaju zvezde
i rane hladi alkohol koji vetri
mogu biti profesor svojim dušmanima
koji noćas strepe da nešto ne napišem

Rđaju meridijani u bistrim vodama
i kao zlatni konci pucaju u ledu
moja krv se bavi zabranjenim poslom
dok zvezde tamu lažno predstavljaju

O drugi ljudi u njenom životu
ostaće zakopani u mojim ustima
moje kameno srce u zemlji kao dukat
odoleće vlazi i ljubavnoj infekciji

Nesređene ptice se leče visinama
o zlato što iznutra prolepšavaš zemlju
dok razvode struju iz moje ljubavi
što je meni rekla kao da je zakopala

Jer šta sam ja u njenom životu
Ona je pročitala moju tamu kao bukvar
dan goni svoju senku oko sveta
i moja krv crta ono što napišem..



5.

Voda pod zemljom ključa kao staklo
to kopile ostavljeno na ciči
ako prebrodi opasnost biće darovito
jer ne spava seme pod zimu posejano

Jednom će se trijumfalno vratiti pod zemlju
da priča mrtvacima šta je čulo
o novim lekovima protiv umiranja
Ljubavna konfuzijo sa svačim u vezi

Kada se iscrpe ljubav iz jezika
kada se srce otkine kao suza
kada se sunce strese sa drveća
njena lepota će postideti svet

Zaklan od ptice ležim u svojoj glavi
Svete lepo savetovan nepogodama i olujama
O uši izrasle na mom srcu
Koji vetar puni pokislim zverima

Ogromni propeler se okreće u glavi
dozvolite i mrtvom da je gledam
moji tužni dani su u njoj zadržani
o lasto elegantna kao rečenica

Nići će trava iz naše postelje
steno zasejana sa krvnim slikama
kad sam na svoje ruke ljubomoran
Ja prožderem stenu, ona zovne policiju...

Matija Beckovic
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Čet Sep 10, 2009 10:41 pm

Odakle meni - Matija Bećković


Odakle meni u dzepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamencica
Koje si bacala iza sebe
Govoreci da ces tako lakse naci
U povratku put do kuce
A vrapci ih nece pojesti

Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledas
Kako opada lisce
Kada si volela da gazis po njemu

Odakle meni u kutiji od sibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna

Odakle meni snovi puni tvojih reci
I gomile recenica
Koje ti pricas samo meni

Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolazis ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kazem
Ja te volim
Samo zbog toga sto znam da znas
A meni je tesko da te reci izgovorim

Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaze mi samo jedno cao
Koje znaci i volim te
I drago mi je sto si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je sto si bas ti moj
Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali ciji je svaki pokret
Cija je svaka rec pesma
Odakle meni ti?


[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Čet Sep 10, 2009 10:43 pm

Slamka



[You must be registered and logged in to see this image.]
U onoj noći s petka na subotu
Sudnjega časa u tvome životu
Čistaja djevo i najređi cvetu
Poslednje što si ti od mene čula
Bilo je: "Volim te
Najviše na svetu!"

Ali na čemu bi onaj što ne ume
Više živeti održao sebe
Da mu na usnama što se ne dvoume
Ne dodade slamku
I reč
"I ja tebe!"

Matija Bećković
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Čet Sep 10, 2009 10:45 pm

Nas dvoje


Sedimo nas dvoje
u sutonu plavom

Sedimo nas dvoje u sutonu plavom
Osecamo nebo kao krov nad glavom.

Ustajemo naglo, nekud odlazimo
I prolazeci tako prolazimo.

A negde nas cekaju Veliki Antili
Gde necemo nikad biti nit smo bili.

Kazem ti tiho: nista nam ne treba
Ali vise nema ni tebe ni neba.


Matija Bećković
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Ned Sep 13, 2009 6:49 pm

Matija Bećković misli, izreke, poslovice, mudrosti:
Danas medicina od čovjeka može napraviti sve osim čovjeka.
Nigdje čovjek nije mali kao pred šalterom i nigdje mali ljudi nisu veći nego iza njega.
Mene ne zanima istina.Ja znam ko je u pravu.
Glupost je starija od pameti.Da prvi čovek nije bio glup,drugi se nebi ni stvorio.
Budala ima mnogo.Konkurencija je ogromna.
Bruka nikad ne ide na životinje ,nego na čovjeka.
Demokratija o koju se može ogrešiti - nije demokratija.
Krasti malo je glupo.Zato male lopove i kažnjavaju.Ne zbog kradje već zbog gluposti,naivnost,prostakluka.
Kad bi se spalio u ime gladnih,prvo bi ti gladni rekli da si idiot: zašto si se spaljivao kad si bio sit?
Nase
Sveto pismo je Gorski vijenac.Delo koje ne stari i čije reči ne
trule.Znati ga napamet i znati svako slovo, jedini je način da ne
izgubimo sebe.
Izgleda da smo na Balkan došli iduci za stokom.More nas je spriječilo da odemo u Afriku u koju smo se bili zaputili.
Nazad na vrh Ići dole
Barbara

avatar

Godina : 51
Location : Kragujevac
Datum upisa : 01.06.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Pet Sep 18, 2009 3:03 am

[You must be registered and logged in to see this link.]
Kod:
Nazad na vrh Ići dole
Barbara

avatar

Godina : 51
Location : Kragujevac
Datum upisa : 01.06.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Ned Okt 04, 2009 12:23 am

METAK LUTALICA

- Po Srbije zbog Kosova pije.
- Neka laje srpsko dokle traje...
- Ja sve mogu iz golog inata.
- Moj živote dosta je sramote.
- Teško onome koga mimoiđu
Nesreće koje su mu bile namenjene.
- Srećan je samo pesnik koga snađe
Rana da niko ne upozna težu
S kojom zver u srcu nađe ravnotežu!
- To što nas razdvaja još nas povezuje!
- Lutanje još uvek ne znači bespuće.
- Ne tuguj jer opet
Nacrtaće deca po sećanju svet!
- Ničega nema manje
Zato što nečega ima više
Niti je jednoga manje
Zato što je drugoga više...
- Svega je manje nego što zaslužuje,
Naročito onoga čega je najmanje
Ili ga uopšte nema
Ili ga ima kao da ga nema...
- O, daj mene meni, tvorče i praoče...
- A sve reči su samo jedna: biti.
- I šta sad meni da govore
Kako bez sina i bez sinstva
Nema ni crva ispod kore
Kamoli oca i očinstva.
- Laž je podržana lažnim svedocima.
I istina nigde nikog ne zanima.
- Sve što se nadmaši i što nešto posta
Čezne li što negde u senci ne osta.
- Bojim se da ću živeti još dugo,
A ne čekam ništa ni Novo ni Drugo.
Nazad na vrh Ići dole
Barbara

avatar

Godina : 51
Location : Kragujevac
Datum upisa : 01.06.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Ned Okt 04, 2009 12:24 am

O MEĐUVREMENU

- Bernadežan čovek ne može biti heroj.

- Čovek bez nade i nije pravi čovek.

- Starost je bez nade. Starost se veštački održava: pilulama,
propisima, masažama, dijetama, injekcijama. Sreća je što starost ne
može da popravlja ono što je učinila u mladosti.

- Još nijedan vođa nije obećavao narodu nepravdu i bezakonje. Niko još
nije poginuo za pogrešnu stvar, pa ipak pravda nije pobedila...

- Kako se boriti za pravdu kad niko nije za nepravdu?

- Nepravda je u nama, ne u drugima...

- Nepravda je prirodnija od pravde. Nepravda je poslednja reč pravde.

- O nek u srećnoj bude budućnosti
Makar u muzeju znak mračne prošlosti.

- I nek se u vreme te sveopšte sreće
Negde sačuva neki trag nesreće.

- Nek nesreća stoji kao uspomena
Na ona lepa i prošla vremena.

- Ako se doprinos naroda istoriji sveta bude merio dubinom rana - naša najdublja rana zvaće se Kosovo.

- Kosovo je srpska najskuplja reč. - Plaćena je krvlju celog naroda. Po
ceni te krvi ustoličena je na prestolu srpskog jezika, u žiži srpske
nacionalne svesti. bez krvi se nije mogla kupiti. Bez krvi se ne može
ni prodati!

- Nemati svoj jezik znači imati sve tuđe i pevanje svesti na rešavanje
ukrštenih reči. Traženje nadumnog i zaumnog jezika je najdublja strast
svih pesnika, jer samo preko jezika crv ispod mozga može iz glave
dobaciti do bezvremenosti.

- Naše narodne pesme pevaju o neprestanom građanskom, bratoubilačkom
ratu. Naši dušmani govore našim jezikom. Nije nam bio potreban tumač i
valjda se zato nismo ni razumeli. Svako razume samo svoju mržnju i ćuti
da se ne bismo razjasnili, da bismo svi bili u pravu i ostali pri
svome. Svako je raspet na svom bratu, a brata kao da više i nema nego
samo raspeća.

- Da nije poraza ne bi bilo pamćenja, bez pamćenja ne bi bilo jezika,
bez jezika nema poezije, bez poezije nema dokaza da smo ljudi ni
razloga da se zna za naše postojanje.

- Pobednik ume samo da zaboravlja i pamćenje ograničava, poraženik
pamti i sanja. Pobednik nema šta da kaže, voli da ponižava. Malo mu je
kad mu se prizna pobeda, traži i obraz, zahteva da ga poraženi slavi i
da mu aplaudira.

- Kao što bolest vara bolesnika i naša epoha odlaže da svoju boljku imenuje pravim imenom. Istinu teško podnose i zdravi.

- Pravde među živima ne može biti bez pravde među mrtvima. Drukčije se neće smiriti ova zemlja.

- Poraz je pobeda pamćenja. Da nismo poraženi, sve bismo zaboravili. A
ko se ničeg ne seća, svemu se može i uzeti. Da je Sizif izgurao kamen,
bio bi anoniman.

- Istinski čovekov zavičaj nije na zemlji.

- Sunce je jedini živi svedok svih vremena.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Pon Okt 12, 2009 1:50 pm

Volim te

Izmedju dva uporednika dok
provirujem glavu
Izmedju dve zhishke u slepoochnicama
U pauzama kad radnici piju chadjavo mleko
I prashnjavi maslachak lepi se za plucna krila
Dok crpim med iz jezika i sipam u tvoje
ushi
Izmedju dva daleka poredjenja
Volim te

Brodovi se ljuljaju kao poljupci
I sloj vazduha se na lepe senke cepa
U mashineriji noci
Moje srce je slichno kompresoru
Naklonjenu svemu shto nema veze sa
mnom
Dok pokushavam nestati u poljupcu
Volim te

Radnici kamene soli u mom srcu
Zora lomi sudje od porculana
Kad si sa mnom znam da sin a drugom
mestu
Postacu prashina ako volish prashinu
Ti koja me tudjim imenom zovesh
Volim te
Dolazi prolece i jednu pravu damu
Niko ne mozhe zamisliti bez pudlice
Stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
Ja ne znam put – krijem se u tvojoj senci
Ja sam tvoja senka o noc je moje carstvo
Svet me izgubi ali ti me dobi
Volim te

Shto vide slepi ne vide zaljubljeni
Pokvareni andjele o snezhe u avagustu
Moje su ruke ostale oko tebe kao obruch
Ljubomoran na vazdushni pritisak i vodu
Ljubavnu vodu koja gori dok se kupash
Odavno vec svojim ochima ne verujem
Volim te


Matija Beckovic
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Pet Nov 13, 2009 11:44 pm

KAD BI TI OTIŠLA IZ OVOG GRADA


Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
"Priroda je puna mojih pogleda na svet".
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
"U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno".
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se čini
Da u reci Ararat ključa kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
"Ona kaže balkonu da ga voli
I balkon se sruši u tom času".
Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otišla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Pet Nov 13, 2009 11:44 pm

Kada sam je prvi put video

Radnici koji nikada nisu videli more
Kad je sretnu misle da je dan lepsi no inace
Ta zena taj gigant ta drzava u drzavi
Kad sam je prvi put video rekao sam:
"Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje
Koja ostaje bez svetla kad ona sklopi oci."
Jedina nevina zena koja radja decu
Ta djevuska visoka kao podzemna zeleznica
I lepa kao da uopste ne postoji.
Njenu sobu su razneli mirisi.
Ona se sminkala i cesljala
I to je sve sto je uradila za poeziju.
Zakleo sam se da cu precutati njenu proslost
Jer ja sam rodjen sa mnogo vise prljavstina
No sto ih je ona imala u zivotu.
Vec nema u srpskom jeziku reci na koje se mogu osloniti
Sa kojim bih poredio njene oci i onda mirno spavao
Ima jedna zemlja velika kao njena trepavica
Ta neosvojiva Rusija koju je ipak lakse osvojiti.
Od njenog poljupca koji mi je poslala telefonom
Zapalilo mi se uvo na posti jednoga drugoga grada
To famozno to zeleno to gorko uvo
Koje je dugo stajalo kao antena na jednoj radio-stanici.
Otkidao sam ga i duboko u zemlju zakopavao
Ali nije prestao da me poziva na telefon
Svojom telepatskom azbukom svojim visecim mostovima.

Na mome srcu kao na gramofonskoj ploci
Snimila je sve sto je rekla u zivotu
Njene korake,njen smeh i njen kasalj
Njena duga saputanja sa ljudima koje ne poznajem.
Gradove u kojima zivomo vezuju nasa pisma.
Ja ne znam za drugo nebo sem njenog kisobrana.
Kad me ona voli ne znam od cega zivim
Ne jedem,zaboravljam da disem i vrlo cesto umirem.
Visoko u nebu se setim da ne umem leteti
Prodjem glavom kroz zid i vidim da sam pogresio
Tad zviznem nogom mesec iznad grada
I trceci obilazim mesto gde cemo imati
sastanak za nekoliko dana.

Njen najgori djak gutac ljubavnog plamena sa injem u usima.
Tumacim svojoj krvi njeno pretesko gradivo.
Pun otpadaka kao golfska struja.
Silazim niz stepenice u zemlju
I jedini ne znam za svoju tragediju
Taj svirepi podtekst nase ljubavi.
O suzo na jastuku
Uspomeno na pilota koji nikada nije sleteo
Izgubljen u vazduhu.

Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Pet Nov 13, 2009 11:45 pm

Matija Bećković

Matija Bećković – suza ili mina
Put što sebe pravi ili voz bez šina

Nosi li on bombu mesto glave
Davi li on reči ili njega dave

Nosi li on rupu mesto srca
Ili kao davljenik u svom srcu grca

Jeli on santa leda otkinuta
Ili zver sto na njoj zavija i luta

Jeli on grom u lance vezan kao stene
Ili hladna vatra u grudima stene

Nosi li zamrzle munje u rukama
Hoće li on biti slabić na mukama

Sme li on da stane na trg i jauče
Dok svetovi u njega sav svoj bes izruče

Kao gvozdena zavesa on će da se sruši
U vlastitu vatru u vlastitoj duši

Baš je njega briga bar je njemu lako
Sve je oživelo čega se dotako.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   Pet Nov 13, 2009 11:45 pm

Очинство


Могао бих бити отац своме оцу
а, ево, још сам дете и сироче,
млађи си био од мене, мој оче,
кад ме остави твоме убиоцу.

И сад ми оца он не да за оца
и не опрашта ми своја непочинства
и држи ме жедна без капи очинства
и не уклања с мене мотриоца.

Али ја силазим на дно праочинства
да тражим своме сопству носиоца
и срж своју загрејем код свог створиоца
и примим срамоту због тога злочинства.

Ако дух нема гроба, ни пепела,
о, дај мене мени, творче и праоче,
јер, ево, свако са свога распела
вапи: што си ме оставио, оче?

И хули као Влах са набикоца
зато да би га могли доубити,
и за смрт моли искорениоца,
а све речи су само једна: бити.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: MATIJA BECKOVIC   

Nazad na vrh Ići dole
 
MATIJA BECKOVIC
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: