DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 DEPRESIJA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: DEPRESIJA   Uto Apr 01, 2008 8:15 pm

Depresija je bolest raspolozenja koja zahvaca i tijelo i misli. Najlakse je upoznati depresiju kroz osnovne simptome:

* Gotovo obvezni simptom je nedostatak zivotne radosti ili barem smanjenje uzivanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period prije bolesti.
* Osjecaj tuge ili zalosti koji nije uzrokovan nedavnim gubitkom. Bolesnik se nekada osjeca vise prazan nego tuzan, ili navodi da je istovremeno i tuzan i prazan
* Bezvolja, kao gubitak interesa za hobije i sve u cemu je bolesnik prije uzivao
* Strah se javlja kod mnogih bolesnika, najcesce vezan uz misli kako ce se nesto lose dogoditi
* Smanjenje sna, najcesce kao nesanica i rano budjenje, ali kod mladih osoba i kao pojacana potreba za snom
* Lose misli najcesce o bolesti, samoubojstvu i smrti
* Teskoce u donosenju odluka
* Niska energija i brzo umaranje
* Osjecaj krivnje, bezvrijednosti i bespomocnosti
* Stalne fizicke smetnje kao glavobolja, probadanja, zanosenje, kronicni bolovi
* Razdrazljivost
* Nemogucnost opustanja
* Gubitak tjelesne tezine ili debljanje

Uzroci depresije
Ponekad je depresija nasljedna bolest i javlja se u obiteljima, narocito bipolarni tip. I kod drugih tipova depresije najcesce saznamo da je netko od predaka bio tankih zivaca ili je bolovao od drugih psihickih poremecaja.

Svaki covjek moze oboljeti od depresije, ali kod ljudi koji su po prirodi emotivni, plasljivi, nizeg samopostovanja, oni koji teze podnose nepravdu i kritiku depresija se cesce javlja.

Izlozenost kronicnom stresu mijenja funkciju i gradju mozga i mnoge se depresije mogu objasniti akumulacijom stetnog djelovanja stresa. I tu konstitucija ima vaznu ulogu jer odredjuje pod kojim teretom i nakon koliko vremena ce se zivcani sustav slomiti.

Teorija o uzrocima ima na desetke, od virusne do psiholoskih sto govori da pravu jos ne znamo.

Ipak, nase znanje svakodnevno se povecava i nakon sinapse, upoznajemo membranu, jezgru i grane. Nije daleko dan kada cemo o uzrocima depresije pisati s vise samopouzdanja.

Dijagnosticiranje i lijecenje
Najcessce dijagnozu depresije nije tesko postaviti. Dovoljno je bolesnika pitati da li je tuzan, uplasen, bezvoljan i moze li se od srca nasmijati. Zato je neshvatljivo da je dvije trecine depresija nedijagnosticirano, nelijeceno, pogresno ili nedovoljno lijeceno.

I kada se prepozna da bolesnik ima psihicke smetnje nerazumno se daju lijekovi za smirenje i neki neuroleptici koji imaju samo kratkotrajan ucinak. Depresije se lijece antidepresivima !!!, a sedative i neuroleptike upotrebljavati kad za to ima opravdanja.

Uzalud je ocekivati da ce depresija proci sama. To se dogadja rijetko. Uzalud je ocekivati da ce se snagom volje, pozitivnim misljenjem, pobijediti depresija. Upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika i on je nemocan da ih povrati. Laicki savjeti bolesniku vise stete nego koriste jer izazivaju osjecaj krivnje i ukazuju da se bolesnikovo stanje ne razumije.

Upravo je duboko razumijevanje polazna tocka u lijecenju depresije. Treba imati nesto u sebi da bi se razumjela bolest koja se ne vidi i ne moze se izraziti brojkama.

Za one koji to ne mogu mozemo depresiju usporediti s dijabetesom. Kod prve je snizen serotonin, kod druge inzulin. Krajnje pojednostavljeno, ali dovoljno da se shvati poremecaj u kemiji tijela, na koji ne mozemo sami djelovati.

Zato postoje psihijatri koji o depresiji znaju puno vise nego sto pise u ovom clanku. Njima na raspolaganju stoje moderni antidepresivi s kojim je lijecenje depresije postalo uspjesnije, jednostavnije i s manjim rizikom.

Osim lijeka bolesniku i treba dati dio sebe, svog razumijevanja, suosjecanja i vjere u izlijecenje.



Naslov jedne price mi je dao ideju za ovu bolest modernog vremena kojoj pogoduje klima koja vlada medju ljudima,trka za bolji zivot, nedostatak vremena za druzenje medju ljudima, sve veca izolacija u svojim domovima, cilj mi je da clanovi iskazu svoje ideje za borbu protiv depresije, mozda ce nekome ovo mnogo znaciti.



_


Unutrasnji glas
Zivimo pod velikim stresom, neko vise neko manje, ali svejedno, takva su vremena. Depresija je prevashodno bolest emocija a one se dele na:
1. Primarne emocije (radost, zalost, strah, gnev)
2. Emocije koje se odnose na culnu stimulaciju npr. bol, uzas, odvratnost,
uzivanje
3. Emocije koje se odnose na samoocenu npr. sram, ponos, osecanje
krivice
4. Emocije koje se odnose na druge ljude (ljubav, mrznja, sazaljenje)
5. Emocije koje se odnose na procenjivanje (humor, lepota, cudjenje)

Depresivni bolesnik moze dosta toga i sam da uradi za sebe. U tom smislu evo nekih saveta sta stalno treba imati u vidu:

1. Da donese odluku da se menja. Kod depresivnih bolesnika inteligencija
nije ostecena tako da bolesnik moze da shvati da mu njegovi dotadasnji
modeli ponasanja ne donose mnogo radosti vec ga dovode u tuzna
raspolozenja.
2. Da smanji prohteve svog idealnog-JA i da ih svede na granice koje se
mogu ostvariti.
3. Volite sebe. Osmislite sebe. To ne znaci biti narcis ili egoista, vec voleti
svoju organizaciju zivota.

Svakome od nas desavaju se nemile situacije na koje razlicito reagujemo ili nas pogode lose vibracije nekih ljudi i budemo uznemireni. Moderan pristup resavanja takvih tegoba uglavnom su tablete. Alarmantna je cinjenica koliko nas narod koristi razne anti-depresive.
U sustini, licno, funkcionisem tako sto uvek osluskujem sta se desava u meni i mom okruzenju. Trudim se da cujem prirodu i uspostavim harmoniju sa njom. I pre svega, svojim organizmom, jer i on pripada prirodi. Sigurana sam da moderne bolesti, recimo gojaznost, celulit, psihicke traume, nastaju zato sto su ljudi izgubili kompas i ne znaju na kojoj su strani sveta, u kakvom prirodnom okruzenju. Kad bismo vise slusali svoje instikte, lakse bismo se lecili od mnogo cega. Nametnuti civilizacijski tempo ucinio je da taj unutrasnji glas potisnemo, cak i da prestanemo da verujemo da mozemo sami sebi pomoci ukoliko uspostavimo harmonican odnos s prirodom. Neko je rekao "covek misli ponekad, ali oseca uvek".










[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio danubius dana Sre Sep 03, 2008 9:31 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Uto Apr 01, 2008 8:24 pm

Mi smo zemlja koja je verovatno svetski rekorder po broju izdatih antidepresiva, sedativa..mirne duse bi se mogli zvati i Bensedinija, no jos uvek se odlazak kod psihijatra, narocito u manjim sredinama smatra krajnje "chudnim" (Pandan ,svaka zena koja poseti ginekologa =abortira, muskarac psihijatra=lud)Po onome sto smo svi preziveli poslednjih 15 tak godina,zaista je tesko ostati normalan.Ratovi, inflacija , opste stanje nesigurnosti, beznadja, tranzicija-sve to ostavlja svoje tragove.Pogledajte samo crne hronike u novinama, odsek ubistva-samoubistva,nasilinicko ponasanje-kod svakog drugog slucaja ce stajati i recenica"....proveo je neko vreme na ratistima"Uopste nismo svesni koliko ljudi sa postraumatskim stresom hoda ulicama-a njima je veoma malo potrebno da "puknu".Susedna Hrvatska broji te slucajeve na hiljade, i sama Vlada cini dosta na programima rehabilitacije u drustvu.Nasa ne cini nista-zato vecina ljudi se odlucuje na samoterapiju, narocito od pojave privatnih apoteka,Efekat ovakvog tretmana je samo trenutan, jer je zabluda da ta grupa lekova ne stvara zavisnost-jer stvara. Koliko puta ste samo culi za nekog svog poznanika(cu) Ne znam sta je sa Perom, (Mikom, Marom), ne vidjam ga nigde, kao da se nesto povukao...Budite sigurni da je u pitanju neka od depresija...Depresija koja se ne leci, a taj proces je dugotrajan, i mora biti kombinovan, prerasta u manicnu fazu-a onda su ti ljudi opasni i po sebe, i po okolinu...no da ne budem iskljuciv, da je tako samo kod nas.....nije,,,Isto tako pogadja i razvijena drustva, mislim da je prosle godine proglasena i najrasprostanjenijom bolesti covecanstava (ako se ne racuna karijes, koji je ipak mnogo manje opasan) Moje savet svima-ako osetite bilo kakve znake, ili vasa okolina primeti promene u ponasanju-potrazite strucnu pomoc.Ne kazem da ce mnogo pomoci-ali cete biti bar pazljivo saslusani.Mnogima je i samo to potrebno...p.s temu je postavila davno sonia na #Ludom_pansionu, i uopste nije "zazivela" Sa obzirom na ozbiljnost teme, nadam se da ce ovde izazvati vise interesovanja.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
sonia
حبيبي
حبيبي
avatar

Godina : 43
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Čet Apr 03, 2008 6:42 pm

...p.s temu je postavila davno sonia na #Ludom_pansionu, i uopste nije "zazivela" Sa obzirom na ozbiljnost teme, nadam se da ce ovde izazvati vise interesovanja.

ama , nisam je ja postavila, ne bi meni pala na pamet takva tema lol!

Tema nije zazivela, i daj Boze da i ovde nece...Danubius , pa ovde veselo drushtvo, takve teme ih ne interesuju :D

Pisacu ja ovde ipak, nego sad sam bash depresivna, pa ne mogu vishe...
:roll:
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Čet Apr 03, 2008 7:37 pm

sonia ::
...p.s temu je postavila davno sonia na #Ludom_pansionu, i uopste nije "zazivela" Sa obzirom na ozbiljnost teme, nadam se da ce ovde izazvati vise interesovanja.

ama , nisam je ja postavila, ne bi meni pala na pamet takva tema lol!

Tema nije zazivela, i daj Boze da i ovde nece...Danubius , pa ovde veselo drushtvo, takve teme ih ne interesuju :D

Pisacu ja ovde ipak, nego sad sam bash depresivna, pa ne mogu vishe...
:roll:
Ispravka netacnog navoda -tacno, moja greska..temu je postavila druga osoba, no jedini ko je pisao na nju, bila je sonia , komunikatavna, i moja malenkost. zato mi je valjda ostalo u glavi...Uostalom,, nema veze ko je postavio, bitno je da kazemo sta mislimo o tome ...ne moze se ignorisati nesto sto periodcno "dodje" svakom od nas .










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Čet Apr 03, 2008 8:09 pm

Dodje i ode na svu srecu :D
Nazad na vrh Ići dole
Slovenska

avatar

Datum upisa : 05.01.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Ned Apr 06, 2008 1:39 pm

Ja sam imala problem...imam ga i danas,obzirom da depresija tinja u meni.Naravno da sam se obratila psihijatru,potrazila pomoc.Moja iskustva su takva,da,mislim da je danas u medicini stanje takvo,da psihijatar(u ovom sluchaju) nema dovoljno vremena da se posveti pacijentu...sve se svodi na "povrshinski" razgovor,propisivanje terapije i povremene kontole.
Ja sam svesna toga da je smrt moje majke bila takav udarac,da se teshko oporavljam...teshko,ali sada sama pokushavam da se izborim...nadam se da cu uspeti u tome.

Danubius:

* Gotovo obvezni simptom je nedostatak zivotne radosti ili barem smanjenje uzivanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period prije bolesti.
* Osjecaj tuge ili zalosti koji nije uzrokovan nedavnim gubitkom. Bolesnik se nekada osjeca vise prazan nego tuzan, ili navodi da je istovremeno i tuzan i prazan
* Bezvolja, kao gubitak interesa za hobije i sve u cemu je bolesnik prije uzivao
* Strah se javlja kod mnogih bolesnika, najcesce vezan uz misli kako ce se nesto lose dogoditi
* Smanjenje sna, najcesce kao nesanica i rano budjenje, ali kod mladih osoba i kao pojacana potreba za snom
* Lose misli najcesce o bolesti, samoubojstvu i smrti
* Teskoce u donosenju odluka
* Niska energija i brzo umaranje
* Osjecaj krivnje, bezvrijednosti i bespomocnosti
* Stalne fizicke smetnje kao glavobolja, probadanja, zanosenje, kronicni bolovi
* Razdrazljivost
* Nemogucnost opustanja
* Gubitak tjelesne tezine ili debljanje


Pesnik bi rekao..."..Nemate vi pojma,braco draga..." Ko ove simptome nema...daleko je od depresije...Bogu hvala da je tako.Ja ih imam...


Slovenska
Nazad na vrh Ići dole
komunikativn@
Fatal Femme
avatar

Godina : 44
Location : tu i tamo -:)
Datum upisa : 02.02.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Pon Apr 07, 2008 6:29 pm

uhhhh...izgleda sam i ja u nekoj "laganoj" depresiji :scratch:

Suzi mi se nakostrijeshila affraid :twisted:
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Ned Apr 13, 2008 2:32 pm

komunikativn@ ::
uhhhh...izgleda sam i ja u nekoj "laganoj" depresiji :scratch:

Suzi mi se nakostrijeshila affraid :twisted:
Jock....nego joj kasni "estrusni period" , prosao februar, a ona se sada setila, heheheh Takve su macke (a i zene) nikada nece kada treba i kada je vreme........Evo ti ovaj moj macor, da ne bi zaista pala u "depresiju" U najboljoj snazi, iz dobre kuce, pedigriran, vakcinisan.......pa nek se malo "poigraju" heheheh [You must be registered and logged in to see this link.][You must be registered and logged in to see this link.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Crna_ovca
Princ od tora
avatar

Datum upisa : 21.12.2007

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Ned Apr 13, 2008 4:41 pm

Depresija? Kome to jos treba? lol! lol! lol!
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Ned Apr 20, 2008 3:21 pm

...I opet chujem nasumichne misli kako vriste u mojoj glavi:
sreca,nasilje,ljubav,strah,nesreca,depresija,
mrznja,nerazumevanje,zivot,bol,smrt....smrt...smrt...? spas?
Koliko puta sam se pitao dali je to izlaz...dali to moze promeniti nesto?
i jos toliko puta sam se pitao zasto sam bas ja osudjen na ovaj zivot?
Dali je to samo bolesna igra sudbine? Ili sam trn u oku nekom tamo gore ili nekome tamo dole?
Dali sam rodjen na baksuzan dan? Da li sam sebi namestam ove situacije?
...
Na svaki dat odgovor dolaze dva nova pitanja...Gubim se u toj praznini u mojoj glavi gde se sva
pitanja nalaze i svaki put kada se vratim tu,
tonem u njih sve dublje....potonucu....potonucu a necu dati odgovor
samome sebi na jedno prosto pitanje-Zasto bas ja?
Zasto sam ja osudjen da zivim ovim mizernim zivotom i da lutam po najdubljim bunarima svoje duse?
Gubim se u beskrajnoj tami svog srca trazeci svetlu tacku,
izlaz iz ovih tunela...znam da postoji,da je tu negde.
Znam da smrt nije jedini izlaz...ne prihvatam to kao jedini odgovor....
ne jos uvek.Ne danas,danas se
borim za svoj opstanak,ali borba statira....Gubim nadu,lagano ali sigurno...i taman kad posmislim
da je sve gotovo,naletim na jos jednu raskrsnicu zivota...ne postoji nazad,postoji sam levo i desno
put je i dalje mracan,bez promena...ali...postoji nesto,uvek postoji neka mala bleda tacka u daljini
koja daje novu nadu,novu nadu da postoji izlaz iz ovih katakombi...
Godinama unazad sam pratio....pratio blede tacke misleci da su one izlaz,ali ne!
Svaki put sam bio izgubljen jos vise,ostavljen sam da ponovo lutam...
I posle dosta vremena sam nasao jos jednu...ova....ova je drugacija,ne daje bledi odsjaj kao sve ostale
nego osvetljava put kojim hodam,vise se ne saplicem o kamenje,sada znam kuda hodam...ali koliko dugo ce
to trajati? Koliko duboko cu pasti ovaj put? Koliko cu izgubljen biti kada ona ne bude vise tu?
Pored mene,samnom....u mojim mislima,snovima...u mojoj glavi,srcu?
Vec sam poceo da sanjam dan njenog odlaska,probudio se uplasen i uplakan,obliven hladnim znojem...
Morao sam da je nazovem,morao sam jos jednom da je cujem kako izgovara "volim te"...Te dve reci mi
vracaju snagu i skrecu misli sa stvari koje treba da se dese...sa stvari koje me plase...
Sa stvari koje sam preziveo...jedva.
Sa mracnih misli,puteva i losih navika...navika koje su vodile u moju sigurnu propast...
Secanja iz tih vremena,flashbackovi koje imam kada razmishljam o tome zatvorenih ociju...
Flashbackovi zbunjenosti,duboke depresije,zivota bez ikakvih osecanja...flashbackovi uzaludnih poziva
u pomoc.
Trazio sam samo malo paznje,da me neko saslusa,posavetuje,da bude tu pored mene...ali ne svi su
imali pamtnijih posla...ja sam bio nevidljiv i neprimetan kao zrnce prasine koje lebdi u roletnama
zatamnjenoj sobi...
Prolazili su pored mene iz dana u dan,i iz dana u dana su gledali kako moje izbledelo,isprano lice
stari...gledali su me kako se iz dana u dan raspadam pred kompom i kako svojim praznim pogledom prelazim
preko ikonica na desktopu,bezbrojnih otvorenih internet stranica i MSN prozorcica...
Njihovi pokusaji da me razvesele nisu uspevali...njihovi razgovori samnom su bili isprazni i neodredjeni...
Ali i dalje su sebe lagali da je samnom sve uredu...verovatno.Kad malo bolje razmislim,stvarno neznam
sta se odvijalo u njihovim glavama u tim trenucima,o cemu su razmisljali...znam samo da su me ignorisali.
Sve dok jedne noci nisam odlucio da vise ne vredi,da je bolje da jednostavno umrem,da me nema...
U mojoj glavi sam vec mogao da zamislim perfektno samoubistvo i sahranu...
Zileti...sneg...krv...i mp3 plejer sa "Goblini-Ne trebam nikome" na repeat-u.
Prelepo zar ne?Crveno i belo-romantika i tuga...
Secam se kao da je danas bilo kada sam otisao u prodavnicu i dao 58 dinara za pakovanje od 5 zileta i dosao kuci,otvorio jedan,
prislonio secivo na zglob svoje leve ruke i dugo razmisljao o tome sto radim...Tresuci se sam pritiskao
zilet...povukao i video pravilnu crvenu crtu na svom zglobu...
Tako zlu a tako lepu.
Ne,nisam umro od gubitka krvi...cak sam bio i nekako razocaran zbog toga.Ali,osecaj bola pomesanog
sa velikim kolicinama adrenalina koji je strujio kroz mene me je vratio iz zemlje zivih mrtvaka...
Nasao sam nacin da sigurno sakrijem ranu,stavio sam koznu bodljikavu narukvicu...to su moj okovi za ceo zivot sada.
Proslo je par dana i jos jedna posekotina se nasla na mom zglobu...posle par meseci sam prestao i da brojim...
bio sam zavisnik od samopovredjivanja...pomiren sa time da svaka posekotina moze da mi bude poslednja,pomerao sam granice...
Svaka je bila dublja...neki put ih je bilo i po 5 ili 6 za jedno vece.Secam se da nekih dana nisam mogao
da pomerim ruku od bolova,ali bilo mi je potrebno jos..."Jos jedna i prestajem" pricao sam sebi ali nisam prestajao.
Nisam mogao.Onda su se stvari otele kontroli...sledece sto znam je da sam krvario po podu sopstvenog kupatila i posle brisao
svoju krv satima...
I to se ponavljalo...vise stvarno nije bilo bitno.Kupatilo,napolju ili moja soba...
Dok jedne veceri nije moj brat dosao kuci ranije iz grada i primetio krv i da ja jedva pomeram ruku.
"Pa dobro Mario,dokle vise?"
"Mislis da neznam? Znam,video sam te par puta..."
"Video sam cak i krv u kupatilu koju nisi lepo obrisao i brisao sam za tobom..."
"Sad sam ozbiljan,ili prestani ili cu sve da potvrdim kevi...i ovako vec sumnja.Pre neko vece samo sto nije dozivela infarkt zbog
tebe.Nasla je krvav peskir sakriven ispod tvog kreveta."
Te reci su promenile sve,u roku od mesec dana sam kompletno prestao...
Sve se to desilo zbog gubitka druga,slomljnog srca,nerazumevanja,neshvatanja i nedostatka paznje roditelja.
Moj brat i moja svetla tacka,moj zivot...Tina su promenili sve to...njima dugujem svoj zivot...
Koja je poenta celog ovog nasumichnog piskaranja po forumu???
Neznam,mozda se jednostavno plasim za sebe...sta ce biti kad Tina sledece godine bude morala da ide nazad za
Australiju? A mozda pisem iz ciste dosade,mozda da bi vama na neki nacin udovoljio...
Samo znam da je sve ovo samo gomila nasumicnih misli i osecanja prenesenih u reci najbolje sto znam....










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Ned Maj 04, 2008 5:59 pm

Depresija i strah nemaju gde da se leče
Autor: S. Tuvić | 04.05.2008 - 00:02


Anksioznost, depresija, panični poremećaji, razna krizna stanja danas su u stalnom porastu. Na 1.000 slučajnih ispitanika oko 60 odsto anketiranih ima problem sa depresijom, strahovima, paničnim poremećajima, ali nemaju kome da se jave za pomoć - pokazala su nedavno sprovedena ispitivanja agencije Faktor plus. Psihoterapija u našem zdravstvenom sistemu nije razvijena adekvatno potrebama.

- Na nivou Beograda može se naći psihoterapijska ponuda u državnim ustanovama, ali to, po mojoj proceni, može da pokrije svega 20 odsto potreba. Psihoterapija jeste specifična disciplina, ona traži vreme, diskreciju, mir za seanse koje traju po 50 minuta. Što se tiče provincije, tu je već situacija alarmantna. Sve izvan Beograda, Niša, Novog Sada je toliko nepokriveno, da vi ne možete naći ni privatnog psihoterapeuta kome se možete obratiti za pomoć - kaže za „Blic nedelje“ dr sc. med. Milan Milić, direktor Specijalne neuropsihijatrijske bolnice „Kovin“.
Kolika je potreba za psihoterapeutima, najbolje govori to što se danas otvara sve više privatnih ordinacija. Nažalost, mali broj ljudi može sebi da priušti odlazak kod privatnog psihoterapeuta jer su seanse skupe za naše uslove.
- To nisu problemi koji se završavaju jednim pregledom, to zahteva kontinuitet. Najefikasnija forma psihoterapije je kognitivna bihevior terapija. Prosek je pet do osam seansi, na koje se odlazi jednom nedeljno. To nije dostižno većini. Oko 50 odsto klijenata koji se javljaju privatno na psihoterapiju nemaju mogućnosti da isprate sve seanse do kraja. Dakle, samo manji deo populacije to može sebi da priušti - dodaje dr Milić, iskusni psihijatar i psihoterapeut.
Ostali koji ne mogu da plate 20 do 50 evra po seansi prepušteni su sami sebi u rešavanju ovih i te kako ozbiljnih problema. Zbog toga ne čudi što su novinski stupci prepuni vesti u kojima je sin zapalio oca, otac pretukao dete do smrti, komšija ubio komšiju...
Sve psihijatrijske ustanove imaju školovane psihoterapeute, ali one same imaju slabo razvijenu ili uopšte nemaju razvijenu tu službu. Dakle kadra ima, ali on je razvijen samo u privatnom sektoru, a ne i u državnom kako bi bio dostupan većem broju ljudi.
- Danas je mnogo složeniji način života i to zahteva dodatni napor društva da pojedinca uklopi u sistem. Ovaj sistem nameće nove restrikcije, dodatne pritiske koje ljudi ne mogu da integrišu i onda se događaju takva pucanja, neko zapada u depresiju, neko ima strahove, neko je agresivan, neko pada u alkoholizam, drogu - zaključuje dr Milić.

Psihoterapija obaveza
Psihoterapija uči veštinama življenja, komunikacije sa ljudima, rešavanju problema, ali i prevazilaženju stresa na poslu. U svetu danas sve velike kompanije imaju saradnju sa psihoterapijskim institutima, gde za svoje zaposlene obezbeđuju psihoterapiju. Čak ih obavezuju da odlaze u određenim intervalima na seanse. Mi smo još uvek daleko od toga.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Uto Jun 17, 2008 4:55 pm

Uh,al me trese ovih dana 🇳🇴
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Sre Sep 03, 2008 9:30 pm

Depresija i samoubistvo


Život je teško objasniti, treba ga živeti. Konstatacija sa kojom bi se većina složila. Neki bi rekli da je život već time što je počeo objasnio i opravdao sebe samog. Većini ljudi je ipak, u svim vremenima, pitanje suštine života tražilo više od jednog odgovora. Život se, međutim, ne može shvatiti niti sagledati kao izolovani fenomen i u uslovljenoj je povezanosti sa smrću. Prihvatajući da je nagon za samoodržanjem najjači, a strah od smrti imanentan ljudskom biću, pitanje samoubistva dobija kompleksno značenje.



Šta je suicid?

Dilema ja ostala, ali su ponuđeni različiti i mnogobrojni odgovori. Samoubistvo kao izraz hrabrosti ili suprotno, bekstvo od neizdržive realnosti. Čin usmeren protiv Boga i obaveza prema društvu, ili najviši izraz slobode čoveka koji odlučuje o tome hoće li i kako živeti. Nekada i kao deo rituala – harakiri i društveno određenih pravila da sluga ne može da nadživi gospodara, a žena umrlog muža.

Razvoj nauke rasvetljava druge aspekte ovog fenomena. Francuski sociolog Dirkam, osnivač suicidologije, tumači suicid kao nesposobnost pojedinca da se integriše u socijalnu zajednicu.

Da li je stvarnost zaista toliko nepodnošljiva?
Prema jednoj od definicija, samoubistvo podrazumeva postupke kojima čovek sebi oduzima život, vođen težnjom da se ubije, pri čemu je svestan posledica svoje odluke. Podrazumeva, dakle, da je počinilac bio zdrave psihe, uračunljiv prema pravnom pojmu uračunljivosti, odnosno, razume značaj svog čina i vlada svojim postupcima.
Statistika, međutim, ukazuje da je najveći procenat samoubistava (70-98%) učine ljudi sa nekim težim psihičkim poremećajem, osobe u terminalnim fazama bolesti i zavisnisici-naročito alkoholičari. Brojke pokazuju i sledeće - u SAD je samoubistvo 8. po redu uzročnika smrti sa 31000 smrti godišnje. Muškarci tri puta češće izvršavaju samoubistvo od žena.
Pokušaj suicida češći je kod mlađih žena, ali su u realizaciji uspešniji stariji muškarci. U ratu broj samoubistava opada, a u vreme unutrašnjih kriza raste. Češće je među osobama koje potiču iz razorenih porodica.

U mladalačkoj anamnezi i među osamljenima, suicidu su skloniji ljudi koji su već bili počinioci nekog krivičnog dela, posebno homicida. Broj samoubistava u gradu je dva puta češći nego u seoskim područjima, a maksimalan broj samoubistava se dogodi u decembru. Noćna i jutarnja samoubistva češća su od dnevnih. Velika je verovatnoća da će oni koji su već jednom pokušali samoubistvo pokušati ponovo.

Da li je samoubistvo patološki fenomen ako dominira nad nagonom somoodržanja?
Iz svega navedenog na zaključak da samoubica ima jake unutrašnje i spoljašnje razloge - genetsku dispoziciju i opterećujuće realne životne oklnosti: gubitak objekta za koji je bio vezan, loša materijalna i profesionalna situacija, razoreni dom, odsustvo obaveza i životnog cilja, usamljenost.
Iako svaka autodestruktivnost nije znak depresije, svaka depresija sadrži agresiju koja nije upućena prema spolja već prema unutra. Tako je depresija bolest najčešće udružena sa samoubistvom.

Da li je svaka tuga depresija?
Problem je, međutim, dijagnostikovati oblike blago ispoljenih simptoma ili one koji su izaženi hroničnim umorom, gubitkom energije, ili maskirani telesnim tegobama. Od ukupnog broja pacijenata koji se jave lekru opšte prakse 1/3 ima psihičke probleme, od toga je polovina depresivnih.

Od ukupnog broja ljudi koji pokušaju suicid 45% ljudi u toku poslednja dva meseca pre tog čine posete lekara opšte prakse, 1/2 njih to učini u polsednjih nedelju dana, 2/3 slučajnih samoubistava u anamnezi ima pokušaj ili druge oblike suicidalnih misli.

Put od simptoma depresije i samoubistva nije uvek tih i neprimetan, niti svaka depresija završava suicidom. Napetost, nervoza, neraspoloženje neretko pozivaju u pomoć najdostupniji antidepresiv - alkohol. Vremenom, lek postaje uzrok novih epizoda neraspoloženja, te viđena slika u ordinacijama lekara navodi na pitanje da li je osoba prvo bila depresivna ili je prvo počela da pije. I kao uzrok i kao posledica, alkohol pomaže samoubistvu.

Alkohol i suicid
Tradicionalni stav i novija ispitivanja saglasna su u tome da alkohol nije povezan sa planiranjem suicida, ali je u tesnoj sprezi sa suicidalnim mislima i neplaniranim pokušajima. Iznenadna autoagresija može biti otkočena pićem, čak i u onim dozvoljenim–umerenim količinama kod osoba koje su impulsivne. Zaključak da se patnja može brzo okončati podizanjem ruke na sebe donosi se naglo, pre nego je posledica odluke koja je unapred planirana. Udružena depresija i alkohol sreću se kod ličnosti koje mišljenje o sebi zasnivaju na stavu okoline prema njima. Samopoštovanje je izuzetno podložno uticaju sredine. Podrška i pažnja ili njhov nedostatak, interpretira se kao pokazatelj vrednosti osobe zavisne od tuđeg mišljenja. Sa niskim samopoštovanjem i depresivnim raspoloženjem, mišljenja da nisu prihvaćeni od drugih, postaju potencijalni kandidati za suicid. Samoubistvo dakle, nije izolovan čin. Ringel kaže da je to kraj drame koja traje godinama. Opisuje fenomene koji signaliziraju samoubistvo i fine presuicidalni sindrommeptom:

progresivno opadanje interesovanja, aktivnosti i gubitak motiva;
pojačana agresivnost koje se ne prazni, već je retroflektirana;
fantazmi o samoubistvu.
Kada su biološki i socijalni motivi u padu i gube prevlast nad autodestrukcijom, u jednom trenutku dovode se u istu ravan. To je period kada osoba pokušava suicid. Apel-fenomen koji je po svojoj prirodi protivrečan nosi poruku „ja ne želim da živim ovako, pomozite mi da bih mogao da nastavim život u drugim okolnostima!“. Ovaj fenomen najmanje je izražen kod realizovanih samoubistava.

Sva depresivna stanja, bez obzira na način nastanka, karakterišu se autodestruktivnošću.

Upravo iz tog razloga se depresivnost smatra najznačajnijim faktorom suicidalnog rizika. U okviru toga endogene depresije su od posebnog značaja. Depresivna simptomatologija je najizraženija ujutro, kada je psihička tenzija najniža, a prati je porast fizičke snage. Suočen sa novim danom koji donosi ponovnu patnju, prati osećanje krivice i beznađa i negativna interpretacija bolesnika da je vinovnik tuđe nesreće, fizička snaga omogući će realizacju suicidalnih misli. To objašnjava i potvrđuje statistički podatak da su samoubistva najčešća u ranim jutarnjim satima.
Rizičan je početak i kraj depresivne epizode. U samoj bolesti, kada su simptomi izraženi u punoj snazi, ophrvani crnim mislima, bez energije i volje za bilo kojim delanjem, čin samoubistva nije očekivan. Na početku i kraju, međutim, kada snage ima, a moguć je i uvid, krizni su trenuci za saoubilački akt. Potrebna je maksimalna opreznost okoline zbog izrazite spremnosti kojom depresivni bolesnici teže samoubistvu. Iz tih razloga suicide u psihijatrijskim ustanovama nije moguće izbeći, mogu se samo menjati brojke kao statistički parametri učestalosti.
Svaki apel, svaki pokušaj samoubistva je stanje koje zahteva bolničko lečenje i adekvatni medikamentozni i psihoterapijski pristup. Uprkos ni malo lepoj statistici i predviđanjima navedenim ranije, psihijatrija i farmakologija ostavljaju više prostora i mogućnosti za lečenje stanja i bolesti koje prethode suicidu, prema tome i preveniraju samoubistva.

Depresija ima leka.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Mirjana

avatar

Godina : 43
Datum upisa : 08.09.2008

PočaljiNaslov: Depresivnost i anksioznost   Ned Sep 28, 2008 10:20 pm

Problem depresije

Jedan od osnovnih problema kod pacijenata obolelih od depresije je taj što oni svet gledaju, kako se u narodu kaže, „kroz sive ili crne naočare". Taj problem je najbolje definisao sam tvorac kognitivne psihoterapije Aaron T. Beck opisujući karakterističnu „kognitivnu trijadu" depresivaca. On je je istakao da depresivni pacijenti kao osnovnu karakteristiku imaju negativno mišljenje o sebi, o budućnosti kao i o svetu oko sebe. Recimo, depresivan pacijent je sklon da o sebi razmišlja kao o gubitniku, krivcu, nekom ko nije koristan član porodice i društva, ko je bezvredan i loš. Smatra da je budućnost uglavnom bezperspektivna, beznadežna, da će uvek biti loše i da neće moći da se izbori sa problemima. Svet oko sebe vidi slično - ništa ne funkcioniše kako treba, ništa nije vredno truda, nikoga nije briga za njega i sl. Postoji i generalna sklonost da dogadjaje interpretiraju negativno, kao i da se dominantno sećaju negativnih dogadjaja u životu. Negativne dogadjaje tipično smatraju kao nešto što se neda popraviti, generalizujući ih i na druge aspekte života. Uglavnom sebi daju preveliku (negativnu) ulogu u nastajanju nepovoljih dogadjanja. Često kažu „Ovo je samo moja krivica", „Ja uvek sve upropastim", „Upravo sam pokazao kako sam beskoristan". Sa druge strane, pozitivne dogadjaje smatraju samo privremenim, nečim što uglavnom ne zavisi od njih i što je bez dugotrajnih pozitivnih posledica. Recimo, „Ovo je bila čista sreća, nema veze sa mojim uloženim naporom", „Ovo je izuzetak koji potvrdjuje pravilo", „Ovo je uspelo samo jer mi je kolega pomogao". Zamislite sebe kako bi ste se osećali ako bi ste imali ovakve stavove o sebi i životu! Da li bi ste bili srećni, puni vedrine, poleta i energije? Da li bi ste imali volje za svakodnevne poslovne i kućne aktivnosti? Da li bi bili zabrinuti ili bezbrižni? Na žalost, ovakavi stavovi depresivnih pacijenata ne dovode nidočega drugog nego do produbljavanja depresivnosti i održavanja tegoba.
Nazad na vrh Ići dole
Mirjana

avatar

Godina : 43
Datum upisa : 08.09.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Ned Sep 28, 2008 10:21 pm

Kako pomaže kognitivna terapija?


Kognitivne metode pomažu pacijentu da prepozna svoje negativne procene koje nemaju osnovu i da pokuša da sebe i svet sagleda na adekvatniji i realniji način. Ovde se ne radi o tome da pacijent treba „pozitivno da misli" ili da ima „dobre misli" već o tome da misli i procenjuje realnije! To znači da, recimo, savet dat pacijentu da razmišlja „pozitivno" ili o nečemu lepom, recimo da je na Havajima - nije od posebne pomoći. Od pomoći je da ga tokom psihoterapije naučimo da proverava istinitost svojih pretpostavki, odnosno da prepozna i promeni svoje pesimističke pretpostavke jer jedino na taj način - kada počne na život da gleda realnije - može da se oseća bolje i drugačije. To se postiže tako što se pacijent uči da postavlja sebi pitanja poput onog da li u svom iskustvu ima dokaza da je njegova tvrdnja, recimo da je neuspešan u svemu što radi, tačna. Ima li dokaza da to nije tačno i da je u toku njegovog života bilo i trenutaka kada je bio uspešan i sl. Može li na odredjeni dogadjaj u životu da se gleda i drugačije, odnosno da se potencijalni ishod sagleda na više načina a ne samo na najgori. U početku terapeut postavlja logična pitanja koja pacijenta navode na adekvatniji zaključak o onome što se dešava, a zatim se od pacienta očekuje da u trenutku kada prepozna svoju disfunkcionalnu misao koja vodi lošem raspoloženju, učini isto i primeni naučenu tehniku.

Bez povlačenja u sebe, molim!
Ono što je veoma veliki problem kod depresivnih pacijenata je to što se najveći broj povuče i prestane sa svakodnevnim aktivnostima. Postoji čak i teorija po kojoj se depresivnost razvija kao posledica toga što osoba u dužem vremenskom periodu nema aktivnosti koje joj donose zadovoljstvo, pa čak ni minimalno. Smatra se da se tada u mozgu ne stimulišu na stvaranje „supstance sreće", te predominiraju one druge zbog čega postajemo tužni i prazni. Zbog toga je jedna od osnovnih bihejvioralnih tehnika tz. „bihejvioralna aktivacija".

Pacijenti se često žale da su poptpuno bezvoljni i neaktivni i smatraju da je neophodno da im se prvo popravi raspoloženje pa da se vrate normalnom funkcionisanju. Istraživanja su pokazala i potvrdila nešto sasvim drugačije. Naime, umesto da čekamo da se prvo popravi raspoloženje i onda da krenemo u akciju, mnogo delotvornije i efikasnije je da uradimo obrnuto - da započnemo sa aktivnostima, a to će postepeno, zbog stvaranja „pozitivnih" supstanci u mozgu, dovesti i do poboljšanja raspoloženja.

Radite ono što Vas čini srećnim!
Metoda bihejvioralne aktivacije se izvodi na sledeći način. Sa pacijentom se napravi spisak aktivnosti koje su mu ranije prijale i koje su ga činile zadovoljnim i srećnim. Takodje se napravi i spisak svakodnevnih obaveza koje je pacijent predhodno obavljao, a sada zbog bolesti ne radi. To nisu aktivnosti koje neminovno nose sa sobom zadovoljstvo, ali predstavljaju delatnost koja se mora obaviti radi normalnog funkcionisanja (poput usisavana, pranja sudava, kupovine hleba, pa sve do najosnovnijih stvari koje su kod težih oblika depresije takodje zapostavljene - poput umivanja, jutarnjeg oblačenja i sl.). Sa pacijentom se nakon toga napravi dogovor da svakodnevno obavi po jednu aktivnost koja mu je ranije donosila zadovoljstvo i jednu koja predstavlja neku obavezu. Počinje se od onih koje pacijent najlakše može da sprovede. Recimo, ako imamo pacienta koji ima veoma težak oblik depresije, naravno da njegov početni zadatak neće biti da ode sa prijateljima na izlet (što ga je ranije činilo srećnim i zadovoljnim) kada on, recimo, nije u stanju ni kraće vreme da boravi van kreveta. Broj aktivnosti, i jednih i drugih, se svake nedelje postepeno povećava. Pacijent ima za zadatak i da meri stepen zadovoljstva koje je tom prilikom osetio, kao i koliki je deo zadatka obavio. Obično imaju utisak da im ta aktivnost neće pomoći da se osećaju ni malo bolje, kao i da neće uspeti da je uopše urade. Kao po pravilu, pokaže se da su pogrešno procenili i da im je to prijalo do odredjene granice, a svaki sledeći put sve više i kvalitativno drugačije. Naravno ovo je samo deo i pojednostavljeni opis metode koja se pokazala veoma delotvornom u rešavanju depresivne simptomatologije.

U tretmanu depresije se koriste i druge metode iz paketa kognitivno bihejvioralnih tehnika. Recimo, često su zastupljeni bihejvioralni eksperimenti, tehnika rešavanja problema („problem solving"), asertivni trening i sl. Veoma je bitno da se tehnike primenjuju ispravno i redovno i uz stručnu pomoć kognitivno bihejvioralnog terapeuta. Ova vresta terapije je pomogla ogromnom broju depresivnih pacijenta, te posoji velika verovatnoća da može da pomogne i drugima koji do sada nisu pokušali da na ovaj način razreše tegobe i prevladavanju depresivni poremećaj.
Nazad na vrh Ići dole
Mirjana

avatar

Godina : 43
Datum upisa : 08.09.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Ned Sep 28, 2008 10:22 pm

Kognitivno bihejvioralna terapija depresijeAutor: ass dr Olivera Žikić Postavljeno: 02.12.2007

Kognitivno bihejvioralna terapija pomaže obolelima da se oslobode simptoma tako što ih uči kako da promenom ponašanja i stavova, otklone ono što se promeniti može a ima negativan učinak. Konkretno se misli na one stavove i ponašanje koje doprinose da se tegobe pojačavaju, održavaju ili nastaju.

Koliko traju terapije, kako se izvode?
Kognitivno bihejvioralna terapija za depresivne pacijente u najvećem broju slučajeva traje od 16-20 seansi. Radi se o jednočasovnim seansama koje se izvode u ritmu jednom nedeljno. Medjutim, ako se radi o težim oblicima, seanse su učestalije i mogu biti i svakodnevno. Važno je napomenuti da je moguća i kombinovana terapija sa lekovima, jer svaka od navedenih vrsta tretmana deluje na različite delove centralnog nervnog sistema, te je efekat sveobuhvatniji.

Svaka kognitivno bihejvioralna terapija počinje sa edukacijom pacijenta o sopstvenoj bolesti i o tome šta je to u ponašanju i stavovima pacijenta što pomaže da se bolest održava i pojačava. Edukacija još uvek ne predstavlja psihoterapijski rad, ali je uvod za ono što kasnije pacijent treba da primeni u rešavanju problema.
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Pon Sep 29, 2008 9:08 pm

Da li je bipolarni afektivni poremećaj izlečiv , koji deo terapije je bitniji, psihoterapeutski ili farmakološki , koliko je takav čovek realno sposoban za posao , tj, kako se tretira neko ko ima takvu dijagnozu, u odnosu na posao koji radi ?










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Mirjana

avatar

Godina : 43
Datum upisa : 08.09.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Pon Sep 29, 2008 9:31 pm

Prićali smo o ovom problemu i na drugoj temi, ali rečiću to da je prvo bitan stepen, tj. faza stanja, te je shodno tome i lečenje drugačije.Osnov za svaki tretman bipolarnog poremećaja je korišćenje lekova (medikamenata) kako bi se povratilo i stabilizovalo normalno raspoloženje i funkcionisanje. Dodatno, psihoterapija, edukacija pacijenata i porodice i povezivanje sa ljudima sa sličnim problemima takođe mogu doprineti lečenju.

Odlazak u bolnicu takođe treba razmotriti kada je trpljenje simptoma veliko.





Lekovi



Broj lekova koji se koriste u terapiji za bipolarni poremećaj ponekad može da izgleda prevelik. Važno je kontrolisati određene simptome a različiti lekovi se koriste za lečenje ključnih simptoma bolesti. Lekovi takođe obezbeđuju stabilizaciju raspoloženja.



Može biti potrebno uzimati lekove nekoliko nedelja pre nego što oni postignu svoj puni efekat. Neki neželjeni efekti mogu da smetaju, ali nisu opasni (sušenje usta), drugi su veoma ozbiljni i ukazuju na to da treba promeniti terapiju (promene u krvnom pritisku). Razgovarajte sa svojim doktorom o lekovima. Razvijte dobru, kooperativnu, voljnu vezu sa svojim doktorom jer je takva veza od esencijalnog značaja za vaše lečenje. Za neke lekove je potrebno detaljno praćenje, pa će vaš doktor izvršiti laboratorijske analize pre nego što se otpočne sa terapijom, da bi imao osnove za praćenje toka lečenja.



Stabilizatori raspoloženja (psihostabilizatori)

Mnogi ljudi će dobiti lek za stabilizaciju raspoloženja koji će predstavljati dobar osnov za prevenciju depresije i koji će ograničiti 'uzlete' kod manije.



Antidepresivi

Nekad će lekar koristiti antidepresante za lečenje srednje teških ili teških simptoma depresije u bipolarnom poremećaju, ali ovo treba raditi s pažnjom jer postoji rizik od javljanja manične faze, a neka istraživanja pokazuju da antidepresivi mogu da dovedu i do pojave rapidnog cikličnog poremećaja.



Antipsihotici

Antipsihotici se koriste kada simptomi psihoze (halucinacijie i sumanute ideje) a čine deo bipolarnog poremećaja.



Anksiolitici

Benzodijazepini/anksiolitici mogu biti vrlo efikasni tokom hipomaničnih i maničnih epizoda u otklanjanju uznemirenosti.



Hospitalizacija

Bolničko lečenje može biti potrebno da bi se odredili lekovi, u slučajevima kada je rizik od samoubistva veliki i da bi vas zaštitio od potencijalnih posledica poremećenog rasuđivanja.



Psihoterapija

Prihvatanje dijagnoze biporalnog poremećaja kao stanja koji će trajati celog života predstavlja veliki izazov. Podrška će vam pomoći da se prilagodite i da naučite da identifikujete rane znake bolesti, ono što izaziva ispoljavanje bolesti i pravila koja će vam pomoći da preduzmete preventivne korake i akcije za korigovanje simptoma. Učenje o prirodi poremećaja pomoćiće vam da shvatite zašto morate da nastavite sa uzimanjem lekova tokom dužeg niza godina. Psihoterapija će vam takođe pomoći da poboljšate svoje strategije za borbu protiv stresa i da kreirate sigurnu, pomažuću okolinu sa kojom ćete deliti strahove i nadanja.


Pomoć ljudi sa sličim problemima i samopomoć

Učenje o vašem poremećaju i traženje informacija i podrške o tome kako se nositi sa poremećajem raspoloženja je prepoznato kao činilac sa pozitivnim uticajem na oporavak i prevenciju ponavljanja novih epizoda.



Porodična/bračna terapija

Porodice su često jako pogođene prisustvom bipolarnog poremećaja. Osećanja krivice, otpora, ljutnje i frustracije su uobičajena. Zbog promena u ponašanju kod obolelih kao što su indiskrecije u seksualnom ponašanju, neumereno trošenje, budalaste odluke u poslu, bezbednost porodice može biti ugrožena. Porodicama je potrebna pomoć i zbog toga da bi naučile kako da budu podrška osobi sa poremećajem. Mnogi brakovi se razilaze zbog bipolarnog poremećaja i zbog toga je podrška porodicama takođe važno.

Dakle, kao ni jedno drugo psihičko stanje, ne može se sa sigurnošću reći koliko i kako će bolest trajati, sve je vrlo individualno. Kao što se vidi, veoma je važna koorelacija psihoterapije i medikamenata, kako bi rezultati bili što bolji.
Osoba mora da postane svesna svoje bolesti i podržana od svoje okoline u prevazilaženju ovog stanja. U nekim fazama, osoba nije sposobna da obavlja posao, ali posle izvesnog vremena može, ai bilo bi poželjno da se polako vraća u normalne životne tokove.
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Pon Sep 29, 2008 9:41 pm

Da , jesmo , ali je tog dana komplet sve nestalo , kada je bio problem sa provajderom. Bipolarnost jeste depresija , zato sam ovde nastavio...Zanimalo me je ovo :

-da li postoji zakonska regulativa , ili nešto drugo, koja osobi sa ovim poremećajem, zabranjuje recimo da bude hirurg ?? (objasniću kasnije)

-kako se bipolarnost tretira prilikom odredjivanja (ako spada tu ) invalidnosti , tj da li je takva dijagnoza dovoljna za prevremeno invalidsko penzionisanje ?










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Mirjana

avatar

Godina : 43
Datum upisa : 08.09.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Pon Sep 29, 2008 9:52 pm

Kao i sve ostalo u našoj zemlji i ovo nije najasnije regulisano. Osoba sa ovvim problemom nikako ne bi smela da radi ovakav posao, i trebalo bi da prilikom lečenja postane i sama svesna toga, rizika koji je prisutan.Jedino, ne daj Bože, ako se nešto dogodi i ako postoji prijava , tj. postupak protiv osobe sa ovim poremećajam, ali to je već stvar za pravnika.
Može, ako samovoljno pristane i da dokumentaciju o svom stanju, što znači da je niko ne može naterati da ode u bilo kakvu penziju, osim, opet napominjem, ako ne uradi nešto što će pokrenuti neke postupke...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Pon Sep 29, 2008 10:01 pm

Mirjana ::
Kao i sve ostalo u našoj zemlji i ovo nije najasnije regulisano. Osoba sa ovvim problemom nikako ne bi smela da radi ovakav posao, i trebalo bi da prilikom lečenja postane i sama svesna toga, rizika koji je prisutan.Jedino, ne daj Bože, ako se nešto dogodi i ako postoji prijava , tj. postupak protiv osobe sa ovim poremećajam, ali to je već stvar za pravnika.
Može, ako samovoljno pristane i da dokumentaciju o svom stanju, što znači da je niko ne može naterati da ode u bilo kakvu penziju, osim, opet napominjem, ako ne uradi nešto što će pokrenuti neke postupke...


Imamo tri lekara sa takvom dijagnozom .(ne na papiru doduše, ali.... , razumeš) Odbijaju svako lečenje, postoje žalbe pacijenata ,kolega, konkretno žena stomatolog u maničnoj fazi ima napade plača , ili je euforiji, ili ima fobiju da pacijenti hoće da je otruju (baci pred njima kafu koju su doneli da je počaste ), naziva ih vešticama itd... Niko ništa ne preduzima, jer ne žele da se zameraju kolegi.

Za penziju, zanimalo me je koliko je takva dijagnoza "teška" ako neko želi otići u prevremenu, invalidsku, da li mu se na osnovu toga ona može dati,na svoj zahtev , ili treba da se desi nešto drastično , pa da se tek onda razmatra ta mogućnost ?










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Uto Sep 30, 2008 10:21 am

Izborite se sa anksioznošću

U četiri ujutru ste se probudili, dlanovi su vam vlažni, a srce vam lupa kao ludo. Brinete zbog dece, ostarelih roditelja, stana, novca, zdravlja. Spisku nema kraja. Ovo su simptomi anksioznosti, koja je sastavni deo odrastanja, življenja, sazrevanja i suočavanja sa novim i nepoznatim.

Ipak, potrebno je da razlikujete anksioznost od straha, kao i tzv. normalnu anksioznost od one patološke. Ovo osećanje strepnje, teskobe ili nelagode poznato je svima i javlja se u različitim životnim situacijama, različitog je intenziteta i učestalosti. To osećanje je rezultat unutarpsihičkog konflikta i nastaje kao reakcija kod očekivanja opasnosti.

Tipovi anksioznosti
Tip i izbor opasnosti uglavnom su nepoznati i neprepoznatljivi. Tako se anksioznost razlikuje od osećanja straha, kojem je izvor konkretan, poznat.

Klinička slika anksioznosti
U kliničkoj slici anksioznosti dominantno je difuzno osećanje nelagodnosti, praćeno nizom telesnih simptoma (glavobolja, znojenje, pritisak u grudima, nelagodnost u želucu i crevima, često ubrzan rad srca i slično). Osoba koja pati od anksioznosti može biti blago konfuzna, imati smetnje u orijentaciji i promene u tumačenju činjenica, smanjenu koncentraciju. Važno je napomenuti da ne postoji značajna razlika između simptoma straha i anksioznosti.

Lečenje
Anksiozni ataci nisu sami po sebi duševna bolest. Ali, ako je potrebno lečenje, treba sprovesti psihijatrijsku dijagnostičku obradu kako bi se utvrdilo poreklo anksioznosti pre započinjanja terapije.
Lečenje podrazumeva odabir pravog leka iz grupe takozvanih anksioletika, uz odgovarajući psihoterapijski i socioterapijski pristup.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Mirjana

avatar

Godina : 43
Datum upisa : 08.09.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Uto Sep 30, 2008 7:33 pm

danubius ::
Mirjana ::
Kao i sve ostalo u našoj zemlji i ovo nije najasnije regulisano. Osoba sa ovvim problemom nikako ne bi smela da radi ovakav posao, i trebalo bi da prilikom lečenja postane i sama svesna toga, rizika koji je prisutan.Jedino, ne daj Bože, ako se nešto dogodi i ako postoji prijava , tj. postupak protiv osobe sa ovim poremećajam, ali to je već stvar za pravnika.
Može, ako samovoljno pristane i da dokumentaciju o svom stanju, što znači da je niko ne može naterati da ode u bilo kakvu penziju, osim, opet napominjem, ako ne uradi nešto što će pokrenuti neke postupke...


Imamo tri lekara sa takvom dijagnozom .(ne na papiru doduše, ali.... , razumeš) Odbijaju svako lečenje, postoje žalbe pacijenata ,kolega, konkretno žena stomatolog u maničnoj fazi ima napade plača , ili je euforiji, ili ima fobiju da pacijenti hoće da je otruju (baci pred njima kafu koju su doneli da je počaste ), naziva ih vešticama itd... Niko ništa ne preduzima, jer ne žele da se zameraju kolegi.

Za penziju, zanimalo me je koliko je takva dijagnoza "teška" ako neko želi otići u prevremenu, invalidsku, da li mu se na osnovu toga ona može dati,na svoj zahtev , ili treba da se desi nešto drastično , pa da se tek onda razmatra ta mogućnost ?
Jestre dovoljno teška, za tako nešto, ali da je sama osoba zatraži. Sve posle toga je na nadležnoj komisiji...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Pet Dec 05, 2008 2:06 pm

Naučnici u potrazi za lekom protiv tuge

Autor: Tanjug | Foto:Ilustracija | 04.12.2008. - 14:58

[You must be registered and logged in to see this image.]Naučnici Univerziteta u Regenzburgu u Nemačkoj su utvrdili koja moždana supstanca učestvuje u suočavanju sa iznenadnim gubitkom partnera ili prekidom dugogodišnje veze. Oni su došli do zaključka da će odgovarajućim blokatorima u budućnosti moći će da se spreči pojava simptoma depresije i anksioznosti.

Ispitivanje moždanih funkcija jedne vrste glodara dovelo je do otkrića koje predstavlja napredak u razvijanju terapije za osobe koje imaju simptome teške depresije posle gubitka partnera, tvrdi istraživač Oliver Boš.
"Postoji promena u aktivnosti dela mozga koji se dovodi u vezu sa promenama ponašanja poput anksioznosti ili depresije, a takva osećanja se javljaju kod ljudi posle nenadanog raskida ili gubitka partnera", objasnio je Boš.
Tim stručnjaka, u kom je bilo i američkih istraživača sa Univerziteta Emori u Atlanti, proučavao je vrstu malog poljskog miša jer, za razliku od 95 odsto sisara, ta vrsta glodara je u dugotrajnoj vezi sa partnerom.
Druga istraživanja dovela su u vezu gubitak partnera sa povećanim rizikom od depresije i opšteg lošeg stanja, ali cilj tima koji je predvodio Boš bio je da se otkrije biološko objašnjenje takvog stanja. Bošov tim izdvojio je grupu miševa odvojenih od partnera ili braće i sestara i "merio" reakcije životinja. Svi miševi su bili anksiozniji, ali oni koji su odvojeni od partnera pokazivali su znake depresije.
Dalje ispitivanje pokazalo je da je nivo supstance u mozgu, vrsta kortikotropina, neurotransmitera koji učestvuje u odbrani od stresa, bio povišen kod jedinki koje su "bile u vezi". Miševi kojima je dato jedinjenje za blokiranje signala u mozgu nisu imali takve simptome, što sugeriše da bi na sličan način i kod ljudi mogao da se prevaziđe problem gubitka bliske osobe. "Možda će u budućnosti biti moguće da se ožalošćenost olakša upotrebom blokatora kod onih osoba koje je izuzetno pogodio gubitak partnera", napomenuo je Boš.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   Pet Dec 05, 2008 3:23 pm

Dany ako te trese dodji kod ja oma ce tu bude lakse,kakvi lekari :geek:
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: DEPRESIJA   

Nazad na vrh Ići dole
 
DEPRESIJA
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 10Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sledeći
 Similar topics
-
» Psiholoska podrska posle spontanog pobacaja
» Horoskopski znakovi i depresija

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: TAJNE UMA i EMOCIJE :: PSIHOLOGIJA-
Skoči na: