DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Mrsomuđenje

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Mrsomuđenje   Pon Apr 03, 2017 12:37 pm

Sve oko politike, izbora, predsedničkih kandidata i šta posle?
Sendviči Vs. Jogurt?


rasta
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Pon Apr 03, 2017 12:40 pm

Zdrav razum je napustio Srbiju. Da li se sprema revolucija i koliko trba prosečnom glasaču da mu dođe iz dupeta u glavu? Prema navedenom, mi smo ljudi sa najdužim trupom na planeti.

rasta
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Pon Apr 03, 2017 1:36 pm

Dok murija ne odvali dvesto-tristo, kila bubrega, neće biti promena.

rasta
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Pon Apr 03, 2017 2:30 pm

Da bi se nešto promenilo, “intelektualna elita” mora da odjebe

Posted on 03/04/2017 by Black Hole in Objašnjavanje

Poslednji put kad se nešto promenilo u Srbiji, na ulice su izašli zajedno univerzitetski profesor emeritus iz Beograda, maloletni srednjoškolac iz Čačka i krezubi radnik na traci u fabrici odlivaka iz Pičkojevca. Zajedno su se zaletali u kordon murije, gutali suzavac i ispuštali neljudske krike oslobođeni svih stega pristojnosti, titula i nepotrebne neravnopravnosti. Ta rulja je bila ogroman reprezentativni deo mase koji je Miloševiću rekao „skidaj se s kurca“ a ta masa je u apsolutu jedva nešto malo veća od one koju je preksinoć na izborima pridobio novi predsednik, i dalje premijer, i dalje predsednik stranke i vrhovni bog sve Srbije AV.

I SM i AV svoju vladavinu zasnivaju na dvema stvarima: manipulaciji i davanju hleba sirotinji, gde je hleb nekad skoro bukvalno pa hleb (čitaj sendvič i somagija dinara) a nekad najmanji zajednički sadržalac sirotinjskog zadovoljstva (neki poslić, seoski puteljak…). Manipulacija AV je naravno sofisticiranija i prilagođenija duhu vremena od manipulacije SM, ali je toliko puta je pričano o tome da stvarno više nema potrebe, tu je sve jasno. Zato ima mnogo toga što nikako ne ide u glavu. Zašto na izbore izađe samo 55 posto ljudi? Zašto očigledni lažov i glava ogromne kriminalne ogranizacije mimikrirane u političku stranku osvaja 55 posto glasova? Zašto jedini nepopulistički kandidat osvaja 16 posto? Zašto virtuelni lik osvaja 10 posto i uspeva da ima skoro duplo više od lika koji je zamalo postao gensek Ujedinjenih nacija? Zašto Blic dvadeset jedan minut nakon kraja izbora objavljuje vest da drugog kruga nema, to isto radi Rojters pre devet sati i odmah zatim pobedu čestita Sebastijan Kurc?

Nijedan drugi odgovor mi ne pada na pamet osim – očekivanja su iracionalna a takva rađaju ovakva pitanja. Opet mehur, opet zabluda, opet heurističko idealizovano posmatranje realnosti. Par dana pred izbore, Voja Žanetić je na N1 rekao jednu očiglednu istinu koja ima i svoju definiciju – mi živimo u društvu koje samo liči na demokratsko a način uređenja se zove kompetetivna autokratija. Ono počiva na osnovnim elementima demokratije (postoje izbori, evidentno) ali je sistem suštinski autokratija gde vladalac koristi niz mehanizama da sebe drži na vlasti dug period vremena. Ne postoji šansa da u tako koncipiranom sistemu većinski glasač odlazi na izbore i glasa racionalno. Na ovim prostorima demokratija je odojče, ni trideset godina ne postoji kultura i tradicija izbora, sve je jako rudimentarno i ogromna je zabluda posmatrati to kao neku šansu da najbolji i najkvalitetni predstavnik pobedi jer jer je najbolji i najkvalitetniji. Ono jes, mnogo bi lepše bilo da živimo za nekih stotinak ili dvesta godina u periodu od sad ali eto, nek bude da će se ovaj period nekad posmatrati kao bitan temelj te neke buduće malo racionalnije demokratije u kojoj neće kao varijabla figurisati samo nahranjen stomak i asfaltiran put do gajbe. Do te tačke će biti još dosta nerviranja ali se makar greške mogu minimizovati. Za početak, elita da prestane da jede govna…

… i da prestane da zove sebe elitom. U bilo kom pogledu, jer to ne donosi ništa dobro, ni njima samima (kad kažem njima, mislim nama jer smo svi pomalo elitisti nekad a to je sramota) ni društvu u celini, ni prelasku sa kompetetivne autokratije u nedvosmislenu demokratiju. Svaki put kad neko kaže „intelektualna elita“, „druga Srbija“ ili „pristojna Srbija“ umre mali panda a jedan glasač ode u apstinenciju ili prebije ženu/kera. Ne znam kako nije očigledno da radnika na trafici zabole kurac za intelektualnu elitu i pristojnu Srbiju. On se (s pravom) gnuša tih izmišljenih rogobatština i pred njim se stvara sve veći jaz koji ga odbija od bilo kakve involviranosti u politički život. On najverovatnije ne voli Vučića ali će mu biti draži čak i on takav od stava koji odašilje napuderisani stav socijalnog elitizma, pa će ili glasati za boga preko kurca ili će igrati zmijicu tokom smene i smišljaće kako sa 22k dinara mesečno pregura do sledećeg prvog.Razlika u odnosu nepristojne vlasti i „pristojne Srbije“ prema ovoj ogromnoj (višemilionskoj svakako) grupi je takva da joj nepristojna vlast prilazi sa mitom od hiljadu dinara a „pristojna Srbija“ ne da ni tih hiljadu. Ma koliko obrazovan čovek bio, aritmetika mu je skoro pa inherentan alat, a 1000 dinara > 0 dinara.

Ono što hoću da kažem je da ne može Đuričko sa šeširom i nadobudno-bohemijskim stavom da natera sirotinju da glasa za Jankovića ma koliko mu se sirotinja smejala što smešno izgovara slova č i š bivajući Gojkom Sisom u Kenguru. Savamalski problem, zemljoradniku iz sela kod Babušnice, dalek je kao naftna platforma na Aljasci i „sva lepota Beograda“ koja tu protestuje vodeći sa sobom kučiće čije dukserice s kapuljačom vrede kao njegova nedeljna nadnica u njivi njemu može samo stvoriti gag efekat. Jezik je osnovno sredstvo komunikacije i da bi ona funkcionisala kako treba, mora da postoji standard koji će razumeti obe strane. Potenciranje na elitizmu je sve samo ne to.
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Pon Apr 03, 2017 3:08 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Uto Apr 04, 2017 9:55 am

Hey, Pedro, where You goin' with this big gun in your hand in the early mornin'?
I'm goin' to change a president!


rasta
Nazad na vrh Ići dole
ZoxZoja
Stela Polaris
avatar

Godina : 49
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Uto Apr 04, 2017 11:46 am

[You must be registered and logged in to see this image.]










Došla je tiho i ušla u legendu  [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Uto Apr 04, 2017 11:58 am

ZoxZoja ::
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ne bi učinili ništa, jer, strah je stanje uma a um nije dobro kotiran u Srbiji.
Po mom mišljenju, demokrate jedini prlaze prek 10%. Ostali su se toliko rasplinuli da ih je iluzorno i pominjati. Iimaju fore par godina da konsoliduju svoje redove ali da se ne kurvaju sa kojekakvim Čedama, Čanovima, Mlađanima i sličnim žgadijama, nego da potpuno osveže svoje redove i da na sledeće izbore izađu sa konkretnim planom. Da se odluče ko će im biti kandidat i da ne nabrajam.


rasta
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard
Crni Mag
Crni Mag
avatar

Godina : 42
Location : Crne Dveri
Humor : S' vremena na vreme
Datum upisa : 15.12.2016

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Uto Apr 04, 2017 9:45 pm

Selo gori a baba se češlja ...

Nazad na vrh Ići dole
http://huaweimods.boards.net
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Pet Apr 21, 2017 7:50 pm

Analna speleologija

Dupeuvlačenje - stari zanat, koje je u Srbiji odvajkada bio unosan posao nakon prezidencijalnih izbora doživljava pravi procvat, pa je otuda bilo sasvim predvidivo da izazovu dupeuvlačenja ne odoli ni poslovični Vulin, koji je, prevejan kakav je, dokonao da će mu biti najprobitačnije da se u Visoko Dupe - iz koga ionako ne izbija - još dublje uvuče preko Javnog servisa, pa je blagoizjavio da će lično on, ali i njegova stranka, čim skupština zasedne, pokrenuti zahtev za smenu rukovodstva "našeg prava da znamo sve". Ko biva... Nisu objektivni. Ne polažu račun državi. Navijaju za "protestante". I pročaja.

Dogodilo se, međutim, ono što se (u starom vicu) dogodilo Milki Planinc: dupe je neočekivano odbacilo organizam, uz trogatelno obrazloženje za javnost da poslovodstvo i uredništvo RTS-a nisu “vlasni” smenjivati ni Vulin ni demonstranti i da “žuti” menadžment ima po višnjoj milosti do daljeg ostati na RTS-u, ustanovi koja, uzgred rečeno, sve više zaslužuje nadimak koji sam joj nadenuo davnih devedesetih - nadzemna septička jama u Takovskoj 10.

E sad, neki bi cinik mogao reći da analni speleolog, Vulin, i njegov vlažni san - Visoko Dupe - igraju igru koja se u dramaturgiji filmova B produkcije zove Good Cop, Bad Cop. U tom igrokazu (F produkcija je u pitanju) Vulinu je zapala uloga rđavog policajca, koji se nameračio da umlati osumnjičenog - u datom slučaju Bujketa & Co - a Vučiću rola dobrog policaja koji bajagi smiruje nasilnika i priznanje izvlači mirnim putem.

Naravoučenije igrokaza je više nego providno – umal ne rekoh “više nego ubedljivo” - i od RTS-ovog se menadžmenta očekuje da ga shvati i da po shvaćenom i postupi i svodi se na sledeću poruku koja glasi:

Ako se ne uzmete u pamet i RTS-ovu uređivačku politiku - na demokratski način, naravno - ne uskladite sa vladajućom politikom, lako se može dogoditi da moje dupe sledeći put prihvati Vulinov organizam i da vas, posledično, u pravednom, ali takođe demokratskom gnevu, razjuri kao mačke sa jebališta. Pa vi sad birajte: Ili Takovska 10 ili TV Mladenovac.

Juče je Slobodan Divjak u Danasu lepo objasnio da je, između ostalog, smisao Javnog servisa upravo u tome da bude nezavisan od vlade, vladinih organizacija i vladinih organizatora, iz čega bi se mogao izvući zaključak da - ukoliko je nezadovoljan radom Javnog servisa - speleologu Vulinu ništa ne stoji na putu da odreši kesu i osnuje privatnu televiziju koja će - sasvim legitimno - praviti program po njegovom (ne)ukusu. Držim, međutim, da je Divjak džaba krečio jer se Vulin - i ne samo on - navadio da dreši kesu sirotinje raje i da - nakon što je odreši - sirotinji raji ista papreno plaćena muda ponovo proda kao bubrege.

Svetislav Basara
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Pet Apr 21, 2017 7:56 pm

Vođomer

Eto, toliko su nas zastrašivali turskim scenarijem (tzv. državni udar) koji samo što nas nije strefio, a na kraju se u Turskoj desio – srpski scenario. Izborna komisija se ne obazire na primedbe o neregularnosti i priznaje čak i glasačke listiće bez pečata. Srećom pa ne mogu nas da optuže i za posledice referenduma – ukidanje premijera, umanjivanje značaja skupštine i davanje neograničenih ovlašćenja predsedniku. To ovde tek treba da se desi.

Ali, ne samo da smo izbegli scenario na koji su brojni toliko puta upozoravali nego je počeo da nam se dešava scenario koji su isti ti brojni skrivali od nas. Severnokorejski scenario. Po kojem više nije dovoljno samo javno hvaliti vođin lik i delo nego se to mora raditi strasno i glasno, kao što to čini ona spikerka državne, ujedno i jedine, televizije. Severnokorejske, ne naše, naravno.

No, dok se naši spikeri državne televizije za sada još i dobro drže, gosti u televizijskim studijima su sve egzaltiraniji. I to ne samo funkcioneri vladajuće ili koalicionih stranaka, nego i analitičari, profesori univerziteta, profesionalci raznih fela. Kao da im je neko zabranio staloženost, a naredio „uzbuđavanje“. Više nije dovoljno braniti vođu od nevidljivih (i bukvalno medijski nevidljivih) napada nego to sad mora da se čini brže, jače, bolje, po cenu života. Ne života onoga koji „brani“, naravno, njegov život je osiguran. A cena života onog od koga se vođa brani je – pa, dosta jeftina. Gotovo da ništa ne košta, a svakako ne košta onog koji na te tuđe živote tako poletno atakuje.

Ono što je ranije radio samo premijer (mahanje odštampanim tvitovima i fotografijama, prozivanje ljudi imenom, prezimenom, detetom, roditeljem…) sada je postalo opšte mesto svih koji u njegovo ime nastupaju po nacionalnim i lokalnim televizijama. Jer je i to merna jedinica vođoljublja. Ko više meta zapljune – taj je veći vođoljub.

Bitka se vodi i na internetu, tom prokaženom mediju koji je svim ostalim predsedničkim kandidatima „dao“ mnogo veći prostor nego premijeru. („Dao“ je premijeru još i veći, ali on baš to i zamera.) Osim standardnih uvreda i pretnji koje redovno dobijaju i poznati i anonimni, sve češće se pojavljuju i lažni nalozi sa kojih navodni demonstranti pozivaju na nasilje, zbog čega su sad vođoljupci kao „prinuđeni“ da im na kontramitingu pokažu njihovog boga.

To mahnitanje je uzelo toliko maha da je morao da reaguje ministar policije. Hitno je sazvao vanrednu konferenciju za medije. Ali ne zato da bi sprečio dalje verbalno i fizičko nasilje (niti da bi objasnio kako sme policija da bez sudske odluke traži sve zdravstvene kartone sa famoznim F dijagnozama) već da bi komentarisao jedno bezbednosno neinteresantno lice. I njegovu medijima neinteresantnu konferenciju. Na kojoj je on, Saša Janković, po rečima ministra policije, zaveo medijski mrak i diktaturu kakvu on, ministar policije, još nije video.

E, sad, da li nije video zato što nije znao gde treba da gleda ili zato što je toliki mrak da se ništa ne vidi, nije nam rekao.

Nadežda Milenković
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Ned Apr 23, 2017 9:12 am

ZoxZoja ::
Nastavili se ili propali ovi Protesti su pokazali da Neprikosnoveni NIJE neranjiv. Pokazali su da postoji zavidan broj onih koji misle različito. Oni koji prepoznaju prolem. Suštinski problem.

Prvi je nesređen Birački spisak. Traženje Jedinstvenog biračkog spiska je nešto što ni takozvana Opozicija nema ni volje ni želje da uradi. DS (i ostali) su imali 12 godina da to urade i nisu. Jer je muljaža sa biračkim spiskovima jedan od načina opstanka na vlasti. A opstanak na vlasti je Program svake takozvane političke partije u Srbiji.

Drugi je RTS ili Vaše pravo da znate šta vlast hoće da znate. Imala je i takozvana Opozicija vremena da stvori Javni servis koji bi koliko toliko funkcionisao. Umesto toga pof Lepim Botom stvoreno je ovo što sad imamo. Ne zaboravite da je baš ON i njegovo krilo DS-a stvorili sadašnju Vlast i dali im zavidnu minutažu na istom tom RTS-u. Ovde mislim i na REM ili kako se već to zove koji krade Bogu dane i narodu novce ne mešajući se u posao koji treba da rade. Da bi medijska scena u Srbiji bar ličila na ono što joj ime kaže. A ne na javni WC koji niko nije očistio 30 godina.

Treći, četvrti, peti ... problem. Pa ta deca su ih prepoznala. Ali su lepo i kulturno odjebala sve Murte koje bi da ponovo uzjašu kad oni uspeju da sruše Kurtu. Možda nemaju infrastrukturu. Možda nemaju jasnu viziju šta i kako bi trebalo. Ali meni lično se sviđa što znaju šta NEĆE. A neće Obradovića. Čanka, Tadića, Čedu, Radulovića ... neće bre nijednu istrošenu facu koja sanja da na njihovim nogama bude novi Vučić. Potrošili su sve kredite. Potrošili su mladost njihovih roditelja. Pojeli su starost njihovih baka i dedova. Svoju ne daju. Ne znaju kako ali vide da tako kako mi hoćemo ne valja.

A ovo što Dani kaže ako AV AV krene na tu decu silom da će roditelji stati u njihovu odbranu ja jako sumnjam. Jedan deo će da vrišti da beže odatle što je normalna reakcija da se zaštite mladunci. Drugi deo će da kaže da im tako i treba. Besposličari jedni njima ništa ne valja. I ti drugi će biti u većini.

Zato deco odjebandus sve nas matore prdonje koji nećemo kako vi hoćete.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Uto Apr 25, 2017 1:03 pm

Srbija je po podacima Svetskog ekonomskog foruma za 2016. i 2017. godinu od 138 zemalja, uključenih u uzorak, na 137. mestu po kapacitetima da zadrži i privuče talente, a to je i jedan od razloga zbog čega su se naučnici i istraživači odlučili na Marš za nauku, saopštili su danas organizatori tog protesnog skupa.

Učesnici Marša za nauku, u saopšenju su pojasnili razloge zbog kojih je više stotina naučnika, istraživača, studenata i ljubitelja nauke protestovalo u subotu u centru Beograda.

"Naučnici su nalik miševima u koturu: stalno u trci za bodovima kojima održavaju svoje ionako male plate, proizvode naučni rad koji kreatori naučne politike obezvredjuju, a nemaju dovoljno novca ni podrške da bi ga uistinu predstavili među drugim naučnicima u inostranstvu", navodi se u saopštenju.

Oni su, kako se dodaje, Maršom želeli da skrenu pažnju i na specifične probleme sa kojima se nauka suočava u Srbiji, ali i da ukažu na ugrožavanje slobode kritičkog mišljenja, instrumentalizaciju nauke, smanjenje javnog finansiranja nauke i neposrednog ugrožavanja njene budućnosti, a samim tim i budućnosti čovečanstva.

Kao razlog za protest naučnici navode i to što je kredibilitet čitave naučne zajednice doveden u pitanje zbog nekažnjavanja plagijata naučnih radova.

"Ukoliko vrsni naučnici ulože vlastiti kredibilitet da bi pokazali da su radovi, a samim tim i titule pojedinih osoba na istaknutim političkim pozicijama sporne, a to nema nikakvog konkretnog odjeka .... onda se zapravo svima šalje poruka da su lažni doktori nauka važniji i uticajniji od pravih", navodi se u saopštenju.

Jedan od razloga za protest je i taj što su naučnici primorani i biće primorani da odlaze iz zemlje u potrazi za radnim mestom i okolinom koja će njihov rad uvažavati, kao i zbog toga što oni koji odu radi obrazovanja i usavršavanja retko imaju mogućnost da se vrate, čak i kada to žele, navodi se u saopštenju.

Kako se ocenjuje opstrukcija kreće od neefikasnog postupka priznavanja diploma stečenih u inostranstvu, pa do nemogućnosti da se konkuriše za posao.

"Malobrojna mesta koja se pak otvaraju odlaskom profesora u penziju ili drugim putem, popunjavaju se netransparentno i bez poštovanja kriterijuma kvaliteta", navodi se u saopštenju i dodaje da razlog za nezadovoljstvo leži i u tome što se zaposlenima u naučnim insititucijama ne omogućava nikakva finansijska stabilnost, koja bi im omogućila da se trajno posvete relevantnim naučnim istraživanjima. Medju razlozima za proteste su i ti što se plata za naučni rad u Srbiji ne tretira kao dohodak, već kao honorar za privremeni rad, zato što su izdvajanja za nauku u Srbiji najniža u Evropi, sa 0,3 odsto bruto društvenog prihoda.

"Sredstva koja se izdvajaju za naučni rad su mizerna – procene se kreću od 1,5 do 2,5 eura dnevno po istraživaču. Uz to, sredstva iz kredita EU nisu potrošena usled neefikasnosti nadležnih, zbog čega već godinama moramo da plaćamo penale za neutrošena sredstva. U isto vreme, naučnici nemaju osnovna sredstva za rad", navodi se u saopštenju.

Takodje, kao razlog naveden je i taj što se naučne politike i regulative donose bez javnih rasprava i transparentnog uključivanja stručnih i nepartijskih predstavnika naučne zajednice.

"Jedan od primera je nezakonito donet Pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada ali i nedavno predložen predlog Uredbe o oblastima naučnih i drugih istraživanja značajnih za odbranu zemlje", navodi se u saopštenju.

"Protestovali smo zato što pravilnici kojima se uredjuje vrednovanje naučnog rada ne stavljaju naglasak na njegov kvalitet već se sve isključivo meri količinski i bez suštinskog razlikovanja izmedju istorije i filozofije, medicine i ;poljoprivrede, mašinstva i astrofizike", navodi se u saopštenju i dodaje da kreatori naučnih politika ne vode računa o tome kako da se nauka približi društvu.

Učesnici su ocenili da se budućnost autonomije nauke, globalno i lokalno, dovodi u pitanje.

"Kada se nauka bavi samo pukim preživljavanjem, tada ona prestaje da bude nauka i postaje samo jedno od polja ranjivih na razne zloubotrebe vlasti i korporacija", navodi se u saopštenju i dodaje da je obaveza društva da na takve izazove 21 veka odgovori sa najvišim stepenom odgovornosti, umanjujući negativne efekte i pospešujući pozitivne.

N1
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Sre Apr 26, 2017 9:30 am

Jutro je pametnije od večeri a par svitanja je pametnije od par večeri. Jednom se probudiš i zaupitaš, čemu sve to? Prerasteš mržnju prema sistemu i shvatiš da ti se samo gade. Balkan, Srbija, 'rvaCka, Slovenija, BiH. Makedonija, Crna Gora je izrodila toliko govana da bi namirila ostatak planete, još bi i preteklo. Gicaš se koliko možeš u navedenim zemljama al' ti kurac u dupe ne gine. Otežaj im stiskanjem guzice i to je jedino što zaista možeš uraditi. Lakoverni primaju i ne pitaju se mnogo, osim, da li hoće vazelin i redovno se zajebu jer im ga uvale al' oni tako vole. Uredno ga primaju bez vazelina, sve ostaje samo na obećanjima al' jednostavno, tako vole. Primajte ga al' ne računajte na mene u tim orgijama. Nikada neću dobrovoljno i zaštitiću se čmarnim pleKčetom* pa udarajte. Jednom ćete slomiti kurac, kad-tad a onda ste ste  najebali. 

rasta
*patent Ztlatka Živojinovića prim.aut.
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Čet Apr 27, 2017 1:40 pm

Toliko o tradicionalnom prijateljstvu. Uterali Francuzi Vučiću da ne može rehabilitovati Haradinajia, kada postane preCednik. Šta će sada Naš dobrotvor i pismeker? Uostalom, ostalo je još Zemunaca po bajbokanama pa neka se zabavlja.

rasta
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Sre Maj 03, 2017 7:38 am

Savetujem da procitate svaku rec!
Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću od strane jednog prosečnog tridesetogodišnjaka i učesnika u protestima:
Aleksandre,
ne započinjem ovo pismo sa „dragi“, niti sa „poštovani“, jer nisi ni jedno ni drugo. Pišem ti prvi i poslednji put, jer želim da ti udelim par saveta i odgovorim na neke laži koje si proširio.
Pre svega, nije bitno ko sam ja, mada ti to sigurno već znaš. Ja sam jedan iz mase. Jedan od onih koji je bio sa roditeljima na ulici devedesetih, dok je tvoj drugar Vulin pozivao da nas kupaju „toplom vodom“ iz policijskih šmrkova. U to vreme si ti pozivao da se ubija 100 muslimana za jednog mrtvog Srbina, dok ti je iza uha stajala zarđala kašika. Jedan sam od onih koji je sa pokojnom bakom išao u grad kada se deli humanitarna pomoć, i gledao ljude kako se preko mene tuku oko hleba i jogurta. Ti si za to vreme bio u parlamentu i glumio opoziciju vrhu države, i u slobodno vreme pravio paralelne proteste, širio dezinformacije, i radio sve u tvojoj moći da oslabiš ovaj narod.
Jedan sam od klinaca koji su u prodavnicama gledali prazne rafove, dok u džepu nemaju dovoljno novca ni da kupe žvake. A ti i tvoji drugari Dačić, Šešelj i Karić ste se tada bogatili. Jedan sam od dece kojoj je „miris“ suzavca ostao urezan u krvi i sinusima. Jedan sam od onih koji su bili po podrumima dok su padale bombe na nas, a ti si za to vreme sa Vučićevićem pripremao narod na ubistvo Ćuruvije, i dobijao stan od države.
2000. godine smo svi, pa i ja, mislili da su sile dobra napokon pobedile sile zla. Na žalost, ispostavilo se da smo doveli samo „manje zlo“ na vlast. Bili smo naivni, i hvatali smo se za slamku. Naravno, kada je krenulo da se menja na bolje demokratskim putem, ti si stajao pored čoveka koji je Đinđiću poručio da je i „Tito pred smrt imao probleme sa nogom“, pripremao narod na ubistvo Đinđića, svoje političke protivnike nazivao „plaćeničkom fukarom“, pa kasnije preko „bulevara Zorana Đinđića“ lepio tablu sa natpisom „bulevar Ratka Mladića“, i pozivao drugare tvog brata Andreja na nasilne demonstracije, i sa njima uništavao grad i palio ambasade. To su oni isti oni huligani koji su rušili Savamalu, svi mi to znamo. Nakon što si dobio izbore, sve si probleme svaljivao na prošlu vlast, i obećavao si: jeftiniju struju – a skuplja je. Više standarde – niži su. Niži kurs dinara – viši je. Veće plate i penzije – manje su. Nema potrebe da nastavljam sa nabrajanjem, i sam znaš šta si sve ukrao radi održavanja svoje poltronsko/botovske plaćeničke mašinerije. Doveo si zemlju do toga da se deca leče preko sms-a. Da je sve više samoubistava, beskućnika i ljudi koji odlaze iz zemlje. Dok ti praviš muzičke fontane, deca sviraju na ulicama i budžet za kulturu je ravan nuli. Dok praviš kule i gradove na vodi, ljudi nemaju novca da plate kiriju. Dok se ti lečiš u Rusiji, nama se bolnice raspadaju, i čekanje na neke preglede ume biti i po 8 meseci. Dok ti obećavaš radna mesta, ljudi prose na ulicama da bi kupili osnovne životne potrebe. Pa čak je i ona tvoja famozna promenada u Beogradu zajedno sa zgradom Geozavoda bila samo paravan-projekat radi krađe gradske imovine.
Imaš li ti granicu?
Imaš. Mi smo je nacrtali. I nećeš je preći.
Sve si u svojoj moći radio samo da bi oslabio ovaj narod, destabilizovao državu i dočepao se apsolutističke vlasti. Međutim, takav cilj je uvek zaslepljujuć. Trebalo bi to da znaš... ti - koji se toliko dičiš svojim poznavanjem istorije. Vidiš, za sve vreme tvog uzdizanja se paralelno rađala neka nova, mlada, pametna i divna Srbija. Borci. Čak se i ja iznenadim ponekad kada ih vidim. Nisi računao na to, ali je vrlo logično: svaki organizam, kada ga napadne virus ili bakterija, stvara antitela koja se bore protiv bolesti. Malo si se zaneo sa pominjanjem Soroša ponovo, nema on tih para da plati sve nas koji smo na ulicama od juga do servera Srbije. Činjenicu da smo samo svoji, nepotkupivi i spontano (ne)organizovani, polako i ostatak Srbije kreće da shvata, i zato je masa na ulicama sve veća. Polako Srbija shvata da iza tebe i tvoje koalicije od 38 stranaka ne stoji čak ni tih 28% ukupnog biračkog tela. Čak ni sa medijskim mrakom i tvojim narcisoidnim i populističkim danonoćnim TV uključenjima. Dodao si skoro milion glasova, dizao mrtve ljude da glasaju za tebe, azilantima davao državljanstvo zarad glasa, romima i siromašnima davao po 1000 dinara za glas, i ucenjivao hiljade jadnih ljudi da glasaju za tebe.
Sada, nakon što si izgubio na izborima, udelio bih ti par prijateljskih saveta. Samo zarad Srbije i građana, jer prijatelje kao što si ti ne želim da imam ni u imeniku telefona.
Obzirom da, iza tebe i tvojih, nekako uvek ostaje krvavi trag - od ratova 90tih, preko „izdajnika“ Ćuruvije i Đinđića, pedeset i sedam ljudi koji su umrli „prirodnom smrću“ u poplavama 2014. i sedmoro mrtvih „pijanaca“ u helikopteru koji si prisvojio za svoje podvige kao što je bio Feketić - jako je bitno da pažljivo pročitaš naredni deo. Znam da čitaš - jer si narcisoidni sociopata:
Ne pokušavaj da nas zavadiš, neće ti uspeti. Reci svojima da ne prave kontra-mitinge, gotovo je – i sam to shvataš. Ti ljudi koje izvodiš na ulicu su ili laki za manipulaciju, ili ih je muka naterala da za koji dinar glume tebi podršku. Mi svi to znamo. Na provokacije ćemo odgovoriti samo zagrljajem i osmehom. Ne želimo da se tučemo sa našim narodom.
I sam si svestan toga. Vidiš, sklonio si policiju sa ulica Beograda, i nas spontano okupljenih 15-20 hiljada nije razbilo ni jedan prozor. Popnemo se na stepenice skupštine, pa ne ostavimo ni đubre na njima, a nemamo ni redare ni obezbeđenje. Reklo bi se da su nas dobro roditelji vaspitali, zar ne?
Znaš, ne zove se bez razloga „narodna“ skupština. Ona je naša - a ne tvoja, iako si odrastao u njoj. Mi smo samo dopustili tebi i tvojima da koristite neke prostorije unutar naše skupštine naodređeno vreme, ali nakon ove poslednje izborne krađe, nisi zaslužio da kročiš više u taj parlament. Ni ti, ni tvoji preletači, doktori, fantomi i poltroni.
Ne trudi se da nam podmećeš grafite „smrt Vučiću“, jer je svima očigledan tvoj potpis. Da smo ih mi pisali, pisalo bi: „Živeo Vučić u zatvoru“. Ne zovi Šešelja da te spašava i da „podržava“ proteste, u nadi da će biti manje ljudi na sledećem protestu. Ovu silu ne možeš više da zaustaviš. Možeš samo da se kao Mali praviš lud i prolongiraš neizbežno, ali moj ti je savet da to ne radiš. Možeš da ubaciš svoje ljude u naše redove, sa idejom da naprave incident. Ali mi to nećemo podržati, i nećemo biti saučesnici. Ovo su nenasilni protesti, i mi nećemo lomiti naše izloge, i nećemo uništavati naš grad. To rade tvoji drugari.
I sada ono najbitnije, obzirom da vojsku i policiju nemaš na svojoj strani (osim nekolicine fanatika):
Nemoj da ti padne na pamet da digneš ruku na nas. Znamo koliko imaš bolestan um. Nemoj da ti padne na pamet neki izmišljeni teroristički napad po uzoru na ovo što se dešava po Evropi, ili da na bilo koji način povrediš jednog od nas. Nadam se da si svestan da nećeš proći kao Milošević. Tebi će biti suđeno ovde, a ne želiš da ti takav čin stoji u već podebelom dosijeu.
Predlažem ti da raspišeš parlamentarne i predsedničke izbore, i napustiš zemlju dok još možeš, sa svim svojim preletačima i „doletačima“, jer nakon što ti odeš, tražićemo da se izvrši lustracija i da se uvede i sprovede zakon o poreklu imovine, i neće biti više mesta za takve nalik tebi. Kada smo već kod doletača, čuo sam da je Karić pravio neke gradove po Rusiji. Znam da mnogo voliš Rusiju, ima sigurno mesta kod njega. Ako ne kod njega, onda u Bugarsku kod Malog u jedan od stanova.
Ne, ovo nije pretnja, ovo je konstatacija i savet. Takođe, ovo nije ni državni udar, jer ti nisi država. Niko ti neće ugroziti zdravlje i život, i lično ću stati pred narod koji si nazvao huliganima, narkomanima i plaćenicima, i braniti te od njih ukoliko dopuste da ih emocije ponesu, jer - to su principi za koje se zalažemo, i to je Srbija ka kojoj težimo. U našoj pravnoj Srbiji, su svi ravnopravni. Čak i ti, Aleksandre.
Nadam se da si me dobro razumeo. Juče nam je oduzeto, a sutra nam nije obećano. Upravo zato ćemo biti istrajni, i upravo zato smo odlučni. Ovu liniju nećeš preći.
Uključi TV, pogledaj koliko nas ima. Ja sam jedan i svaki od njih.
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Sre Maj 03, 2017 7:50 am

MARINA BALAŽEV: (KOGA) BRIGA ZA KULTURU


Kad je u pitanju spomenuti tekst gđe Ivanković, kvaziargumentacija je uvijek na snazi kada nema valjanih argumenata da se opravda neki postupak

„Kventin Tarantino američki filmski režiser, scenarista i glumac, nagrađen Oskarom, Zlatnim globusom i mnogim drugim nagradama sa 16 godina napustio je srednju školu. “Ova izjava, ako se koristi kao argument za to da se na poziciju postavi osoba koja nije kompetentna po određenim kriterijima, izvrstan je primjer pogreške u prosuđivanju koju bismo mogli nazvati „kvazilogičnost“. Prilikom prosuđivanja mozak je, htjeli mi to ili ne, sklon nekolicini pogreški a jedna od njih je i dovođenje u uzročno posljedičnu vezu činjenica koje nisu povezane. Marketinški i politički stručnjaci proučavaju te mehanizme i koriste ih kako bi prenijeli različite, u većini slučajeva često netočne, poruke i prikazali logičnim i istinitim.

Odgovor odbornice SNS Josipe Ivanković na saopštenje kulturnih delatnika Subotice


Josipa Ivanković
Poštovani kulturni delatnici, iako izuzetno cenim vaš doprinos kulturi, umetnosti i stvaralaštvu u našem gradu, zajednici i državi smatram da je vaše saopštenje ipak više odraz dnevno-palanačke politike, ali i ozbiljan dokaz koliko biti obrazovan – ne znači biti i kulturan.

Izvrtanje i izvlačenje iz konteksta mojih reči koje ste naveli u saopštenju očekivala bih da sam ikoga od vas uvredila, a to svakako nisam uradila. Kultura i tolerancija u Subotici su ono što naš grad izdvaja kao pozitivan primer mnogima i u zemlji i u regionu.

Ceneći visoke škole koje je većina potpisnika završila, stepen vašeg obrazovanja i doprinosa koji svako od vas daje za unapređenje kulture u našem gradu ipak bih ostala pri svojim ranije izrečenim rečima, jer zaista smatram da se kulturom, umetnošću i stvaralaštvom može baviti svako. Kultura i umetnost i stvaralaštvo se ne uče, oni se osećaju, vide, doživljavaju.

Čarls Dikens – jedan od najznačajnijih engleskih pisaca 19. veka, autor “Olivera Tvista” i “Velikih očekivanja” napustio je osnovnu školu da bi radio u fabrici.

Džordž Bernard Šo – dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1925. godine bio je kritički nastrojen prema organizovanom obrazovanju pa ga je prekinuo u srednjoj školi. Jedini je čovek u istoriji koji je laureat i Nobelove nagrade i Oskara, kojeg je zaslužio adaptacijom Pigmaliona za istoimeni film.


Kventin Tarantino američki filmski režiser, scenarista i glumac, nagrađen Oskarom, Zlatnim globusom i mnogim drugim nagradama sa 16 godina napustio je srednju školu.

Slamarka iz Tavankuta koja nikad nije pohađala visoke škole kao vi, dole potpisani kulturni delatnici, stvara svojim vrednim rukama umetnička dela vredna divljenja i daje veliki doprinos kulturi u našem gradu i čini svojim rukama kulturno dobro naše zemlje.

Obzirom da bih mogla nabrajati jako mnogo sličnih primera iz različitih oblasti kulture zaustaviću se ovde.

Na spornoj tački dnevnog reda protekle sednice skupštine grada bilo je reči o vršiocu dužnosti direktora Art bioskopa ,,Aleksandar Lifka“. O menadžeru, o šefu javne ustanove u našem gradu. Predložena gospođa je kvalifikovana kao diplomirani ekonomista da taj posao obavlja, to što ista ima završena dva fakulteta trebalo bi da joj ide samo u korist, nikako na štetu.

Za kraj poštovani kulturni delatnici podsetiću vas samo na jednu nedoslednost u vašem saopšenju, ne bih koristila reč zlu nameru. Tačka koja je prethodila spornoj bio je izbor direktora Gradskog muzeja u kom neki od potpisnika rade. Izabran je direktor, mr. Ištvan Hulo. Gospodin Hulo je diplomirani biolog. Izgleda da to ne smeta ni vama ni opoziciji, a ni nama koji smo njegov rad svojim glasovima vrednovali.


(Napominjemo da sopštenje nije poslato portalu Magločistač već je objavljeno na drugim subotičkim portalima)


Kako bih objasnila pogrešnu logiku, ove i ovakvih rečenica, podsjetit ću Vas da je Einstein s 15 godina napustio školu – znači li to da se svi možemo baviti fizikom? Ili da pitanje postavim preciznije – znači li to da se svi možemo uspješno baviti fizikom i postići rezultate poput Einsteinovih? Ne. Također, što je sa svima onima koji su s 15 godina napustili školovanje pa nisu postigli nikakve uspjehe (niti u fizici kao Einstein niti u filmu kao Tarantino)? I, na kraju, zar Tarantino nije mogao postići jednako veliki uspjeh u svijetu filma (ili možda još i veći) i da je završio školovanje?

Napominjem da je Einstein školovanje kasnije nastavio i diplomirao, no različite prijemne ispite nije prošao, i veliki dio školovanje mu je bio izvan uobičajenog institucionalnog školovanja.

E sad, ako je Tarantino napustio školovanje s 16 godina i ako je to argument da se svatko može baviti kulturom, zašto nas onda Einsteinovo napuštanje škole s 15 godina nije uvjerilo da se svatko može baviti fizikom?

Nelagoda u kulturi

Za početak, trebali bismo se uhvatiti u koštac s nizom zabluda koje su vezane uz društvene znanosti (i umjetnost/kulturu) a kakvih nema u prirodnim znanostima (ili ne u tolikoj mjeri). Na sreću, primjer koji ocrtava takve zablude imamo u spomenutom tekstu: „Kultura i umetnost i stvaralaštvo se ne uče, oni se osećaju, vide, doživljavaju“ Ta izjava je, potpuno neutemeljena (jednako tako apsurdno bi bilo tvrditi: „Medicina se ne uči, ona se osjeća, doživljava jer svatko od nas zna kad ga nešto boli“).

I kultura i umjetnost su više od osjećaja i doživljaja. Sam pojam kulture je višeznačan (npr. kultura u značenju „pristojnost“, ili kultura u značenju „obrazovanje“ ili kultura u značenju „civilizacija“) odnosno kako to donosi rječnik: kultura

1. ukupnost materijalnih i duhovnih dobara, etičkih i društvenih vrijednosti, što ih je stvorilo čovječanstvo
2. ukupnost duhovne, moralne, društvene i proizvodne djelatnosti jednog društva ili epohe [Mikenska kultura; kultura renesanse]
3. ukupnost obrazovanja, znanja, vještina, etičkih i socijalnih osjećaja, društvenog ophođenja i ponašanja nekog pojedinca u odnosu prema drugome [opća kultura]
Niti jedno od tih značenja ne možemo odvojiti od društva. Kultura i umjetnost su stvar društva i civilizacije a to znači da je ono što će se smatrati umjetnički vrijednim („kulturnim“, „umjetnošću“) stvar kulturnih normi a ne nekakvog osjećaja, doživljaja i slično. To što mi „osjećamo“ da nam se npr. neka slika, pjesma ili film sviđaju a drugi ne – je posljedica svih naših ukupnih saznanja i iskustava o glazbi, filmu, slikarstvu itd. (to nipošto ne znači da smo kompetentni voditi neku ustanovu kulture). Osim toga, u srži mehanizma koji odlučuje što će nam se svidjeti a što neće je i količina izloženosti nečemu. Jednostavno rečeno: ono s čim se često srećemo (iako nam je u početku bilo odbojno, nelijepo, neprivlačno itd.) postaje nam privlačno (prisjetite se nekih pjesama koje vam se na prvu nisu svidjele ali nakon što ste ih puno puta čuli postale su ako ne privlačne a ono barem slušljive). U podlozi svega ovoga jest evolucijski mehanizam našeg mozga koji ne možemo isključiti i jedini način na koji možemo utjecati na njega jest da pazimo čemu smo izloženi.

Kultura se uči

Kultura (u značenju „umjetnost“) se uči kao što se uči i kultura u značenju „pristojnost“ kao što se uče i različite druge civilizacijske tekovine. To što svatko od nas uglavnom zna što mu se sviđa a što ne – nije dokaz naše „kultiviranosti“. Dalje, svatko od nas može slikati, pisati, snimati filmove, pjevati itd. – no, neće sve od toga biti „kultura“/umjetnost.

Što će biti „kultura“ rezultat je različitih društvenih silnica i pravila. Ta pravila možemo ili ne moramo prihvatiti (kao što su npr. impresionisti odbili prihvatiti definiciju umjetničkog slikarstva kakvu je donosio čuveni pariški Salon, te su odlučili nastaviti s vlastitom vizijom i izlagati mimo Salona). No, pravila moramo poznavati. A to se uči.

A kad je u pitanju spomenuti tekst gđe Ivanković, dodala bih samo da je kvaziargumentacija uvijek na snazi kada nema valjanih argumenata da se opravda neki postupak.

Marina Balažev je rođena 1978. godine, profesorica je hrvatskoga jezika i književnosti i diplomirani književni komparatist (diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu s temom iz oblasti dijalektologije). Doktorand je na istom fakultetu, s temom iz oblasti kognitivne lingvistike. Osim dijalektologijom i kognitivnom lingvistikom bavi se transakcijskom analizom (edukaciju pohađa u Novom Sadu od 2014. godine). Autorica je triju slikovnica za djecu: Bubamarin let, Profil d.o.o, Zagreb, 2009. godine; Kako spavaju bubamare, Profil d.o.o, Zagreb, 2009. i Zapetljancije koje će vam zapetljati jezik, Alkacript, Zagreb, 2009. Autorica je i jedne knjige izbora poezije i nekoliko stručnih radova iz područja dijalektologije. Radovi su joj objavljivani u domaćim i inozemnim stručnim časopisima. Zaposlenica je Ministarstva znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske a radi na području Subotice kao koordinatorica hrvatske nastave u Srbiji. Kao TA praktičar u superviziji volontira kao savjetnik za mlade u suradnji s Fondacijom „Danilo Kiš“ u Subotici
.
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Ned Maj 07, 2017 6:03 pm


Ana Mitić

Profesor Miodrag Zec: I to malo sive mase što imamo smo eliminisali, zato nas čeka mukotrpan manuelan rad
Zato što se kao društvo bavimo najgorima, a ne najboljima. Ne zaseda Nastavno veće u gimnaziji da vidi šta će sa pet najboljih i kako njima da pomogne, već da popravi ocene tridesetorici najgorih. I ta bazična stvar se prenosi na čitavo društvo. I ovo je osveta loših đaka. I to tako traje i narod to voli

Dok smo čekali profesora Miodraga Zeca u njegovom kabinetu na Filozofskom fakultetu kako bismo uradili ovaj intervju, njegov asistent je pregledao kolokvijum koji su studenti nedavno polagali. Kada se pojavio profesor, prvo što je pitao bilo je: „Kako su uradili?" Asistent mu saopštava da je trećina studenata prošla, što je, konstatovaće zajedno, prilično dobro. Jer Zec je od onih profesora koji i dalje drže lestvicu visoko.

"Daj mi da pogledam rad studenta koji je najbolje uradio", kaže asistentu. I dok mu dodaje papir, asistent pokazuje: "Čak je i rukopis kao iz bukvara."

"Neki kažu da smo prestrogi, ali mi držimo kriterijume", govori nam jedan od omiljenih, često citiranih profesora, sklon primerima i poređenjima ne bi li razotkrio i približio suštinu problema, zbog čega se njegove izjave dugo prepričavaju, a ekonomski laici, poput mnogih nas novinara, vole da pozovu Zeca da im kaže onako kako stvarno jeste, a ne kako ekonomski stručnjaci hoće da zabašure. U intervjuu za Original, pričao nam je zašto je važno da se lestvica ne spušta, zašto je još fakultet ostao kao poslednja odbrana obrazovanja, pošto su osnovno i srednje totalno devalvirani, kako treba da se uči, zašto najbolji studenti ne treba da odlaze i kako umesto da ih sačuvamo, kao što seljak najbolje tele i najbolji paradajz čuva za sebe, mi dozvoljavamo da nam ih uzmu.

Budućnost svake zemlje zavisi od ulaganja u mlade i obrazovanje. Vaša izjava da seljak najbolje tele čuva za sebe, a mi 10 najboljih učenika Matematičke gimnazije damo strancima, često se citira. Kakva je naša budućnost sa lošim đacima i lekarima koji treba da nas sutra operišu, a platili su ispit?

Problem malih zemalja, a mi smo mala zemlja, jeste što su njeni resursi ograničeni. A stanovništvo je ključni resurs. Jedna je stvar kada vi iz jedne velike zemlje, Indije, Kine, izvadite milijardu ljudi, vi statistički morate imati mnogo potencijala. Zato Srbija mora da ima izuzetno dobar sistem identifikacije talenata i ljudskog kapitala i da ih neguje, sa svrhom šta će sa tim ljudima. Nažalost, mi smo potonuli u mantru koja nam je nametnuta, da možemo da se razvijamo na bazi golog fizičkog manuelnog rada, a mi nemamo potencijal za to. Za privlačenje investitora ne traži se znanje već manipulativni poslovi i obuke za 15 dana. A onoga koga školujemo 15 godina i pokaže talente, dajemo. Koliko ima rasnih matematičara na 10.000 rođene dece? Nema ih mnogo. I onda ti to tako ne štedeći daješ i oni ti prvo te uzimaju, a vraćaju ti prljavu industriju. Tako da to na duži rok ne može da bude dobar izbor.

U čemu je naš najveći problem kada je reč o obrazovanju?

U čemu je tajna i moć Engleza i Škota i zašto su oni ti koji osvajaju svet, a drugi su osvojeni? Kad su smislili parnu mašinu, smislili su da trajno proizvode energiju. Nisu čekali vetar. Kad je došlo do tehničkog progresa, rekli su „mi smo malo stanovništvo, ali ćemo iz Indije pobrati sve talente i dovesti u Kembridž". I danas tamo imate više Indijaca. Kad jedna mala Srbija uđe u tu igru, i jednog vrhunskog inženjera i lekara sa 30 godina da na specijalizaciju, da mu sve, i onda on ode u Nemačku ili Englesku, a znam mnogo takvih slučajeva, šta si onda dobio? A istovremeno nekritički upisuješ i daješ diplome, a ne znanje, masi stanovništva koja zauzima važne državne položaje. Ti truješ sopstveni narod. Ono što Englezi rade drugima, mi to radimo sebi. E to je naš problem. Mi imamo tiraniju analitičara nad sistematičarima i parcijalnog znanja nad celovitim znanjem.

Najveće trovanje naroda vrši se preko religije i obrazovanja. Ako pričamo o obrazovanju, koliko nam jaki lekovi trebaju da bismo ozdravili?

Kad je temelj klizav, džaba i fasada. Naše reforme su sve plitke po koncepcijskom sadržaju, a i kratko traju. Zato i imamo ovo krivudanje, političko i geostrateško. Zato se mi stalno vrtimo ukrug, jer nismo uhvatili koridor. I zato smo posle 150 godina stigli na nivo Srbije iz 1878. godine. Potpuno ista situacija kao pred Berlinski kongres. A kako je moguće da smo se vratili na početak? To znači da smo lutali kao u šumi. Jer kad lutate u šumi, instinktivno, uvek se vratite na početno mesto zato što nemate snagu i viziju kuda hoćete da odete.

Rekli ste i da mi imamo perverzan odnos prema znanju, da ga progonimo. Zato nam mladi i odlaze. Da li je to nešto u našem genetskom kodu?

Naša istorija je prepuna takvih događaja. Mi za 200 godina nismo uspeli da napravimo institucije. Mi stalno tražimo vođu. Dižemo ga u nebo, posle ga spuštamo u blato. I kad pogledate srpsku istoriju, samo noviju -- Karađorđe ubijen, Miloš proteran, Aleksandar Karađorđević proteran, Mihailo ubijen, Aleksandar Obrenović ubijen, kralj Aleksandar Karađorđević ubijen, Zoran Đinđić ubijen... Milošević isporučen. Imate zapise o knjazu Milošu, koji je bio stub srpske države, o njegovom odnosu prema Vuku i ismejavanju Vuka zbog pasoša; jasno je kako je to prosto dobilo pravo građanstva. Ključno je pitanje da li je ovo prostor trajnosti stvaranja institucija ili predmet neprekidne preraspodele. Imate društvo koje kaže -- samo se može kreirati bogatstvo stvaranjem jer iza toga stoji zakon, ne može se otimati. Ali ako imate društvo u kojem imate neprekidne pretumbacije, gde jedni drugima otimaju, onda znanje i nema toliko ključnu ulogu. Lakše je pljačkati karavane nego tkati svilu.

Evo kako neka društva postave koridor: kad uđete u bilo koji mali grad u Italiji, videćete da ima organizaciju da je trg mesto na kojem se ljudi mogu skupiti da protestuju, obeleže, proslave, i on svedoči da je to grad, zajednica, "society". A Beograd, koji ima dva miliona stanovnika, nema ni jedan jedini trg. Ima neke prostore koje smo mi tako nazvali, ali nisu trgovi.

Kako i od koga bi trebalo da učimo?

Kalemegdan je nacionalni simbol Srbije i ima prostora da se napravi nacionalni memorijal, kao što Mađari imaju Arpadov trg i tamo su svi koji su zadužili Mađarsku. A ovde spomenike diže ko gde hoće, ko se skupi kao građansko udruženje, jedna ulica ima sto naziva, GPS ne može da nađe... Ideja nije jasna. I kad -- vizuelno -- vidite jednu državu, vi vidite kako je postavljena. Kad vidite Beč, vi vidite kako svojom pojavom simbolizuje vrednosti tog društva. Kad uzmete Vašington, on simbolizuje Ameriku. Sve ulice se zovu po državama, pa imate dve glavne ulice koje idu od Linkoln memorijala do Kongresa, koje se zovu Independent i Constitution, i to je Washington Mall, i to je srce američke države, i šta je u tom srcu -- vojska i znanje. A ovde je prosto jedan razvojni košmar, pa je tako i u obrazovanju i u politici, u svemu. Nedostaje vizija i samo se ide linearno. I ovo malo vrednosti što imamo -- proćerdamo. Nije nam to važno. U Francuskoj znaš šta je „Hotel de Vil", šta je crkva, šta je železnička stanica... to su simboli nekoga trajanja. Isto to znaš u Italiji, u Austriji. Ti ovde državne ustanove ne možeš naći. To je simbol toga što nema trajanja. U Nemačkoj imate male univerzitete i ako nemaju dovoljno studenata da upišu, sačekaće sledeću godinu. Kao kod berbe grožđa -- nije rodilo, ali neće zatvoriti univerzitet. Ovde imate kao poplave -- proizvedeš pa ne znaš šta ćeš posle sa njima. Ima li smisla dati trista, četiristo hiljada dolara za školovanje lekara i najbolje pustiti da odu, a ne dati im šansu.

Kako onda u takvoj atmosferi da jedan mlad čovek ima podstrek i motivaciju i da ne ode? Kako da mu kažeš sutra: "Nemoj da ideš"?

To je jedna matrica kojoj treba duže vremena da se formira i da čovek zna, da ima sigurnost, da je hodogram jasan. A ovde je hodogram polomljen, kao što je polomljen hodogram u realnom životu: uči, radi, štedi, investiraj... Ovde je algoritam upitan jer se stalno premeće i tumba. Ovo je zemlja u kojoj se brzo stiče, ali se i brzo gubi. Ovde svaka garnitura na vlasti ima svoju elitu i svoje bogataše. Ne postoji kontinuitet elite, pa imate seču elite -- Karađorđevići ruše Obrenoviće, Obrenovići ruše Karađorđeviće, dođu komunisti pa oteraju sve, pa onda postkomunisti... Jedna mala zemlja mora uspostaviti koridor nacionalnih vrednosti i nacionalne memorijale.

Da li to znači da u Srbiji nije uvek dva plus dva jednako četiri?

U Srbiji je dva plus dva uvek tri. Šalim se, nego prosto kažem da je prirodno da seljak najbolje tele ostavlja za sebe, kao što i najbolji paradajz ostavlja za sebe. Jer je mlad čovek seme budućeg naciona, pogotovo kod malih naroda. A ti si to kroz ratove devastirao. Pa mi imamo Spomenik 1.300 kaplara koji svedoči da smo najbolju decu poslali da ih ubiju. To je apoteoza. Evo u Sirijskom ratu sada, ne idu jedinci i vrhunski školovani ljudi. Nema smisla gurnuti u rov atomskog fizičara da pogine. A ovde upravo teraju baš najboljeg da ga ubiju. Da li mi znamo šta hoćemo i zašto se ovde ne može to realizovati? Nije Tesla ovde stvarao, kao ni Pupin. Iz celog sveta kupiš sivu masu i dovodiš kod sebe. A ti ideš kontra -- da to malo sive mase što imaš, eliminišeš i onda te čeka to što te čeka: težak, mukotrpan, manuelan rad. A manuelnim radom jedna nacija ne može da poboljša svoj položaj. Ona samo može ako smisli nešto, ako ukroti prirodu. Na masu rade Kinezi -- oni mogu ručno da prokopaju kanal od Pekinga do San Franciska kroz zemlju jer ih toliko ima. Ali i Kina kaže „nije to dovoljno, idemo mi u tehnički progres". Obrazovanje je izuzetno važno pitanje. A ti si ponizio školu.

Zato danas nije lako biti profesor u Srbiji. Kojim načelima se vi vodite?

Danas je sramota reći da se profesor. Ja sam ovde 40 godina profesor univerziteta i vidim da stepen ulaznog znanja strahovito pada i da pada interes za bazično studiranje. Ali mi u narodu imamo izreku da ako neko uči, on je štreber, ako se neko interesuje za neke složenije stvari, kažu „on filozofira". Ovde se reč „filozofirati" (voleti nauku i znanju) tretira posprdno. A istovremeno masa političkih poletaraca juriša da ima kakvu-takvu diplomu. To je potpuno besmisleno. Jer političari imaju potpuno drugačiji program. Leh Valensa kaže „ja sam električar, srušio sam komunizam" i on ulazi u istoriju 20. veka. Nije Leh Valensa tamo otišao da studira neki menadžment, on je ušao direktno u istoriju sa gradilišta. Ovde svaka šuša može da ismejava profesora gimnazije. Deca gledaju kako profesor ne može da popravi zube, nosi pocepane čarape, kako je ponižen. Pa u kojoj je to državi neko ko proizvodi čoveka manje plaćen nego onaj što peče hrenovke? I koliko tih škola ima? Mi idemo na obezvređivanje. Isto kao kad imate jednu radio-stanicu, pa kad čujete ono „Govori Moskva" -- to ima težinu, a sada kad se blebeće sa svake čuke, gde imamo more radio-stanica i novina -- više ne znate čemu šta služi.

A opet mladima se prigovara da su apatični, mada poslednja istraživanja to demantuju. Šta vi primećujete kod sadašnjih generacija?

Mladi su izraz vrednosti koje vide. Ako on vidi da je profesor bedan, a da je švercer društveno prihvatljiv, s vremenom počinje to i da misli. Ali izgubila se mera za fundamentalnim znanjem, ne čitaju se knjige.

Kako mladima danas može da se pomogne?

Da biste imali 30.000 reči, morate da pročitate 10-15 najvećih dela. Sve se svelo na neko prizemno znanje, svi misle da znanje mogu lako kupiti. Mislite li da Google u datom momentu neće biti isključen? Pa pola ljudi ne zna tablicu množenja. Čekaš ujutru mejl da dobiješ instrukcije šta ćeš tog dana da radiš. Pitam nešto studenta, a on mi kaže „čekajte, fali mi digitron". Pa ako isključe Google, pola ljudi u Aziji neće znati da se vrati kući. Samo će biti „switch off". Oni koji vode države ne shvataju da moraju imati neki svoj alternativni sistem. Tako gubiš mogućnost da se sam razvijaš. Zamislite da lekar operiše i kaže „ja ću da izguglam kad otvorim stomak gde je bubreg". Problem je trivijalizacija znanja. I zato su onih 10 najboljih o kojima sam govorio otišli na Kembridž, a mi smo dobili rijaliti šou i plaćamo taksu za to. I to je napravljeno i za njihovu rulju dok njihova elita kaže „ovi što prave bombe su kod nas značajni".

Osim lekcija iz udžbenika, šta biste voleli da vaši studenti nauče o životu, a što im pričate "između redova tih lekcija"?

Studentima sugerišem da ima 30 kapitalnih pomaka u istorijskom kontekstu razvojničkog duha i svaki intelektualac bi trebalo da prođe taj kratak kurs, bez obzira na to čime se bavi, da shvati kolika je moć ljudskog znanja. Kako izgleda ljudsko saznanje, pojam prostora, pojam vremena... Da samo vide kako je proces sticanja znanja važan i kako je važan algoritam kojeg se neki ljudi drže da bi neko znanje stekli. Svaki intelektualac treba da zna kako ide hodogram sticanja znanja kao opšte baštine čovečanstva da bi otkrio svoj način. Studentima fali način na koji se uči i oni uče haotično.

A kako bi trebalo da uče?

Uvek im kažem da postoji jedan ram ili ormar u koji stavljaš svoje znanje i znaš kao i u ormaru gde su ti čarape, kravate, gde su ti šeširi, a ne haotično da ubacuješ sve i svašta u sebe, kao što se dešava u našem školstvu, pa posle ne možeš ništa da nađeš. Kao u neuređenom ormaru, moraš sve da preturiš da nađe čarape. Fale studentima tehničke stvari -- kako raspoređivati znanje da traje. Domaćica napravi pekmez, ali nema završnicu pa se on pokvari. A ona dobra domaćica kad napravi ajvar, on stoji četiri godine. Kao i u Francuskoj što vino traje. I da se tačno zna u društvu šta treba da završiš. A to se kod nas ne zna i mi smo to sami sebi uradili. NATO nas je bombardovao, ali nije nam razvalio školski sistem. Mi smo ga sami razvalili, kao i neke druge sisteme.

Šta vi čitate?

Vraćam se klasicima. Opet čitam Andrića, iako sam ga celog pročitao četiri puta, Tolstoja, Spinozu... Pročitam 50 knjiga beletristike godišnje i mislim da je to dosta, ali posle nekog vremena se ne sećam šta sam čitao. E zato se vraćam klasicima. To vam je kao pasulj sa rebrima. Zašto da menjaš nešto za šta znaš da je dobro.

Vaše izjave tumače se kao pesimistične, a vi zapravo samo realno skenirate naše probleme i pogađate u centar. Kažu da nekada treba dotaći dno da bi se ponovo podiglo. Zašto nama nije dovoljno što smo toliko puta dotakli dno, i koliko još puta treba da ga dotaknemo i zalutamo u šumi?

Nama dno izmiče. Ima toga dna još. Prosto svedočim. Nisam čovek koji ovo prodaje, želim da studente podstaknem na razmišljanje. Kažem da se meni čini da je tako i ništa izričito ne tvrdim, već kroz argumente.

Država je kaznila srednju klasu, rekli ste jednom prilikom. Ko je danas srednja klasa i imamo li je uopšte?

Da li mi možemo da damo stipendije za 50 lekara da odu u Hjuston da nauče da operišu srce? Jedna operacija je skuplja nego sve njihovo školovanje. I da ih obavežemo da posle dođu ovde. Ne možemo očekivati da jedan lekar radi za 400 evra, a da se u upravnom odboru nečega, što ne znamo šta je, dobije 10.000 evra, isto javnog novca. Znamo da nešto košta koliko košta. I da se doktor formira 20 godina, da je to proces proizvodnje i da to nije isto kao lepiti plakate. Ta se klasa tanji i to se može dokazati, a jedna mala finansijska elita sve kontroliše. Imamo na stotine primera kako država kažnjava srednju klasu. Imate politiku da srednja klasa bude predmet političkog plena, pa ide linearno smanjivanje plata, pa kad dođu pred šalter samo što ne pucaju na njih, pa smišljaš procedure... Čemu one služe, čemu služi da svaka dva meseca nešto menjamo? Kakva je to uređena država u kojoj je izvaditi ličnu kartu, vozačku ili zameniti zdravstvenu knjižicu ravno forsiranju Kajmakčalana?

Imamo na stotine procedura koje su besmislene, a onda neko smisli da tako zaradi 400 dinara i da ima neki prihod. Onda je najbolje, ako je to biznis, da se svako jutro vadi lična karta i da bude rentabilno. Zato što se kao društvo bavimo najgorima, a ne najboljima. Ne zaseda Nastavno veće u gimnaziji da vidi šta će sa pet najboljih i kako njima da pomogne, već da popravi ocene tridesetorici najgorih. I ta bazična stvar se prenosi na čitavo društvo. I ovo je osveta loših đaka. I to tako traje i narod to voli.
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Sub Maj 13, 2017 10:59 am

Darvin i Vulin

Još pamtim krajnje uprošćenu lekciju iz osnovne škole „da je čovek nastao od majmuna“, kada je taj ne baš spretni nadrinaučni sažetak dovodio do komičnih obrta u mladalačkom poimanju evolucije. Na ključno pitanje hoće li šimpanze, gorile orangutani i drugi primati iz prašuma, vrtova i menažerija postati isti mi kad im dođe vreme za preobražaj u homo sapiense nije bilo dovoljno dobrog odgovora. Ljudi su ljudi, a majmuni su nešto što samo liči na nas nesavršene, i to bi bio kraj. Ne kraj evolucije, nego samo onoga što od nje možemo da vidimo.

Politička evolucija Srbije zaustavljena je na nelogičnom razmeđu između neiskrenih demokratskih opita i stvarnog no haotičnog autoritarizma, koji nije sasvim u stanju da pokaže sve svoje hibridne oblike: neizbežno će se urušiti u svom besmislu, ali će pre toga napraviti razornu štetu. Gašenje demokratije je ubedljivo, a otpor tome skoro i da je prestao: srpska opozicija umire u nedostatku boljeg rešenja, njene ideje su lozinka za povratak u vreme koje je politički potrošeno. Agonija ove opozicije ne može se zaustaviti ničim, jer je njeno nestajanje nepovratni i možda lekoviti proces. Osim ako se ne pojave nova, sveža, nepotrošena lica, bez hipoteke najgorih godina u istoriji. Ali takvih još nema, a ako postoje ne žele da se sa svima ovima valjaju po blatu.

Studentski protesti protiv diktature su razvodnjeni, pa su se skoro i ugasili pred izvesnošću promenadnog besmisla: ništa pa ni vlast ne može da padne na korzou, sa kontekstom koji je na granici između benignog aktivizma i otvorenog pokazivanja bezopasne mlakosti. Hoće li se momci i devojke vratiti na svoje ulice i sa kakvom snagom? I ako se vrate, bez organizacije će ponovo utrnuti.

Naravno da navedeni inventar loših stvari ne mora, ali može da bude izvor samrtnog pesimizma. Prilikom jednog od nekoliko svojih političkih padova, Čerčil je rekao: „Polako, nešto će se već dogoditi“. Možda nešto još gore.

No, da se vratimo Čarlsu Darvinu u ovoj zemlji apsurda. Iznenada se razgoreo dogmatsko-akademski sukob između pristalica evolucije i kreacije, pa je neočekivano veliki broj formalno umnih glava bacio svoju ličnu anatemu na Darvina, a ona je tako postala i kolektivna. Uprošćeno, ljudi koji su uvereni da su dati od boga ne pristaju na pretke koji su sišli sa raznih stabala i lijana, počeli da koriste ruke kao logični produžetak uma i postali nešto kao ljudi. Oni veruju da je moguće da je gospod stvorio sve što postoji za samo sedam dana, a čoveka po svom liku; kada ga je uhvatio u grehu na koji ga je naveo, prognao ga je iz raja i ostavio da živi u geocentričnom svetu, na zemlji ploči, oko koje se okreću sunce i sve zvezde.

To je, naravno, niz fantazmagoričnih koraka unatrag, daleko pre Nikole Kopernika i Đordana Bruna, dokaz da samoljublje u stigmatizaciji dogme nema granica. Tako je teorija evolucije kao otvorena hipoteza nastanka svega što jeste, i u kojoj objektivno ima više skepse nego čvrstih dokaza, postala adut za iskazivanje elementarnog bezverja: ruševno je sve što je važilo, važi samo ono što se ničim ne može dokazati. Čista negacija modernog socijalnog ambijenta i kretanja, smrt filozofije.

Gašenje demokratije u Srbiji i masovni vaskrs kreacionista, samo se na prvi pogled ne mogu dovesti u vezu: ovde je na čelu života čovek koji je univerzalni stvaralac, od njega polazi i zavisi sve, ništa osim njega nema uticaja ni na šta. Potpisi odanosti vođi dela „intelektualne elite“ čisti je primer uzajamnog kreacionizma: podanici stvaraju boga pošto je on prethodno napravio njih.

Kultovi, ma bili i plastični (parafraza Lazara Stojanovića) u biti su nadribožanska posla, totemi su njihovi postamenti, pa takvi istorijski fenomeni, stvoreni mitovima i strahovima, nemaju običaj da priznaju ništa pre: sve počinje od njih. Nema evolucije, svet koji nije podesan za ljude stvorili su oni lično, uvereni da ništa savršenije ne može biti kreirano.

I ovaj sudar razuma i iracionalne žudnje za nadljudskom izuzetnošću ovde će biti razrešen na nivou mračne farse: podela na one koji su nastali od boga i druge čiji su askurđeli i sukurdove bili majmuni, biće samo stripovska. Još jedna legenda o dihotomnom rascepu među Srbima, ovaj put na aristokrate i primate, pri čemu nikakav antropolog neće biti u stanju da uoči razliku.

U nejasnim sferama koje su nastale na granici između razvoja sveta i božije ruke, obitava Aleksandar Vulin, jedan od stubova Vučićeve vladavine. Taj dečko se pojavio kao levi buntovnik, estradni sledbenik Če Gevare, ekstremni komunista u doba kraha komunizma. Beše se dugo kiselio ispod suknje Mire Marković, negde je nestao oko 2000. godine. A zatim je vaskrsao, skratio kosu, odbacio Marksa, obukao crnu košulju i stavio se na raspolaganje Aleksandru Vučiću. Vulin je javno govorio sve ono što ni Vučić nije želeo da kaže, bezobzirno zagađivao javni prostor, postao besprizorni verbalni siledžija, skretao desno sve do granica otvorenog šovinizma. I dalje govori samo o onome što ga se ne tiče i što ne zna, i čvrsto je ubeđen da se samo tako brani vlast.

Onomad su ga poslali da vodi srpsku delegaciju na obeležavanje 72 godine od oslobađanja nacističkog logora Mathauzen. Ličio je na skitnicu koja je stigla u logor samo da ga oskrnavi. Onda je to i uradio. Napustio je svečanost, izveo delegaciju i to demonstrativno, navodno zbog zastave Kosova koja se tamo našla. Uvredio je sećanja na žrtve, ali baš ga briga. On je srpski patriota, a oni to tako rade.

Ovde je politička evolucija krenula unatrag, a Vulin je ubedljiv primer dokle sve ambiciozna glupost može da dopre, i koje su dimenzije neljudskog u pokušaju da se brutalnim odsustvom vaspitanja i kulture sećanja obrazlažu skandali: „Ponovo bih to uradio!“

Ne treba sumnjati, uradiće. To ili nešto mnogo gore.

Možda bi bilo zanimljivo znati: je li Vulin prirodno nastao od majmuna, ili je takav kako je ovde ovlašno opisan, stvoren i vođen Vučićevom božijom rukom? Ovo nije samo dilema između evolucije i božanske kreacije; moguće je na primer da je on nastao na neki treći, nauci i crkvi još nepoznat način, pa će kao takav biti razlog za nove peticije u naučno potuljenom akademskom svetu i novostvorenim teističkim sektama. Posebna sorta gde su Vulin i njegovi, za koju nisu zaslužni ni bog ni Darvin, stavila je na probu naše poimanje stvarnosti. Paralelni svet je samo poslednja nada; događa nam se nešto mnogo gore.

Ljubodrag Stojadinović
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Ned Maj 14, 2017 10:59 am

Muke po Teodori i glupost večitog savetnika
Jovana Gligorijević

Mislila sam da se nikada u životu neću javno osvrtati na bilo šta što izjavi biće zvano Nebojša Krstić. Namerno kažem "biće" jer mi nije poznato čime se on tačno bavi i na osnovu čega participira u javnom životu. Tek, da vole da ga pitaju za mišljenje – vole, mada ja još ne čuh ništa smisleno od njega. Upravo za to mi nikad na pamet nije palo da ga javno komentarišem. Drugi razlog zašto ga označavam samo kao biće je taj što je famozni Krle22 sa Tvitera uradio nešto toliko nehumano i zversko da je sam sebe onečovečio, ako ta reč uopšte postoji. Ja bolju nemam za ono što je uradio.
Verovatno već svi znaju: Teodora Vranješević ima 9 godina i mieloidnu leukemiju. Roditelji su pokušali sve metode koje domaće zdravstvo nudi i ništa nije pomoglo da Teodora ozdravi. Pojavila se klinika u Frankfurtu čija metoda transplantacije kostne srži može da joj pomogne, ali je bilo neophodno da se u jako kratkom roku skupi potreban novac (350.000 evra). Novac je sakupljen. Teodora je ovog vikenda na putu za Frankfurt. Ne ide avionom jer joj je imunitet preslab, pa bi je aerodromske gužve i veliki broj ljudi izložili virusima. Lekari su savetovali da ipak ide automobilom, uz obavezne duže odmore.
Ljudsko biće na ovakvu vest može da kaže samo: nadamo se da će Teodora ozdraviti. I tu bi trebalo da prestane svaka priča, ako ste čovek. Ali onda se u svoj svojoj dokonosti i nebitnosti na Tviteru oglasi Nebojša Krstić to jest Krle22 da pita ko je to odredio da detetu treba baš 350.000 evra (zapravo, taj lenji mozak koji samo truća na Tviteru rekao je – 300.000), i kako mi da proverimo da li njeno lečenje u Frankfurtu zaista košta toliko. I šta postigne? Pa samo to da razbesni svakoga ko ima srca, duše i mozga. Jer, šta? Klinike po belom svetu samo čekaju da im se jave roditelji dece iz siromašnh zemalja da bi ih opelješili? Ili može biti roditelji izmišljaju da su im deca bolesna kako bi se na brzaka obogatili? Pa dobro, da li ste normalni? Krle22 je u međuvremenu obrisao tvit, ali skrin-šotovi postoje.
Da je ovo prvi put da neko zagađuje vazduh zlonamernim izjavama na temu teško bolesne dece, nastavila bih da ignorišem postojanje Nebojše Krstića. Ali, nije. Iz slučaja porodice Ognjanović nismo naučili ništa. Već smo zaboravili slučaj male Sofije Nikolić, čiji je otac poslanik Demokratske stranke, a kog je jedan drugi oblik života koji se odaziva na ime Marijan Rističević optužio kako je odbio RFZO i bolest ćerke zloupotrebio u političke svrhe. Prećutao je Marijan da je RFZO Sofiji odobrio lečenje na klinici koja uopšte ne leči bolest od koje ona pati. To što mi ostali za sve vreme trajanja akcije prikupljanja novca za Sofiju nismo znali čija je ćerka, Marijana nije sprečilo da se detonira u Skupštini. Elementaran osećaj za ljudskost otkazao je i Maji Gojković koja je Sofijinom ocu, Dejanu Nikoliću, oduzela reč 27. aprila, kad je hteo da se zahvali kolegama poslanicima koji su dali donacije za Sofijino lečenje. Ne samo da mu je oduzela reč, nego je lupila kako "svako od nas ima neki takav slučaj u porodici", a onda proglasila pauzu, kako bi se ona smirila. Ona! Idi, ženo, na vazduh pa se smiruj, ima Skupština i potpredsednike koji mogu da predsedavaju dok Maja diše duboko ili šta već radi kad se potrese. Ali, ne, mora da se napravi parada i cirkus. Pa nek je i na račun bolesnog deteta ili roditelja za kog ne mogu da zamislim niti se usuđujem da zamišljam kako mu je.
Ali, zverstvu ni tu nije kraj. Dve najpoznatije fondacije koje prikupljaju novac za lečenje teško bolesne dece u inostranstvu vode predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić i glumac Sergej Trifunović. Našla se neka pametna glava da na jednom i inače ogavnom tabloidnom portalu napiše kako ova dvojica na račun te dece skupljaju za sebe poene u javnosti. Ma da li je to najbitnije u svemu ovome? Čak i da skupljaju poene (evo već zamišljam kako Sergej ne može živ da ostane od holivudskih ponuda zbog svog humanitarnog rada), pa zaista me baš briga, sve dok uspevaju ono što država Srbija ne može – da omoguće lečenje teško bolesnoj deci. Alo, bre, deci!
Krle22, Marijan Rističević i Maja Gojković imaju mnogo toga zajedničkog, počevši od političke opcije kojoj pripadaju. Ali, sad znamo da dele i sklonost ka neljudskim ispadima i da im je politička pripadnost ispred elementarne saosećajnosti da ljudskom patnjom. Određeni procenat takvih postoji u svakom društvu, ali ne zauzimaju visoke funkcije, ne sede u poslaničkim klupama i ne važe za društvene arbitre.
Da li se razlikujete od njih? Lako je proveriti. Zamislite da se, što im nikako ne želim, neko od njih nađe u situaciji u kojoj su Sofijini ili Teodorini roditelji. Da li biste im pomogli? Ako je odgovor "da", sa vama je sve u redu. Ima stvari koje su iznad dnevne politike, pa čak i iznad trulog nefunkcionalnog sistema u kom živimo. Jer kod ljudskosti i humanosti, pitanje nije hoćete li pomoći ovoj ili onoj osobi, nego da li ste čovek koji pomaže koliko može. Da li ste čovek koji saoseća sa tuđom patnjom ili beslovesno biće koje čoveku koji pati dodatno staje na muku.
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Uto Maj 16, 2017 10:55 am



NEVJEROVATNA TVRDNJA: Vanzemaljci postoje i dali su odgovore po prvi put o tome zašto su na Zemlji


Papa ima saznanja o vanzemaljcima koji su tamo negdje u svemiru i žele pomoći čovječanstvu, ali se rat u svemiru zahuktava, navodi bivši astronaut NASA, prenosi TheSun.

E-mail koji je očigledno objavio WikiLeaks otkrio je da je bivši astronaut Edgar Mitchell pisao američkom političaru Johnu Podesta-u u kojem je poručio da Vatikan zna da vanzemaljci postoje i da žele podijeliti nultu energiju sa svijetom.


Edgar Mitchell,  šesti čovjek koji je otišao na Mjesec

Prijateljski vanzemaljci žele pomoći čovječanstvu da bolje žive, ali se plaše naše nasilne tendencije, stoji u Edgarovom e-mailu.

Edgar Mitchell, šesti čovjek koji je otišao na Mjesec, također je kazao da je rat svemira neminovan.

– S obzirom da se rat u svemiru zahuktava, osjećam da biste trebali biti svjesni nekoliko faktora, nakon što Vam ih saopštim putem Skype razgovora – napisao je Edgar.

Otkrio je da ovi blagonakloni vanzemaljci žele podijeliti nultu tačku energije sa ljudima na Zemlji.

Ova tehnologija bi po svemu sudeći mogla otvoriti mogućnosti izvlačenja energije iz praznog prostora. Mitchell dodaje da vanzemaljci neće tolerirati bilo kakav oblik vojnog nasilja na planeti ili u prostoru.

Američki političar Podesta je bio savjetnik predsjednika Baracka Obame prije nego je postao šef predsjedničke kampanje Hillary Clinton.


U jednom od svojih e-mailova Mitchell spominje ženu imena Terri Mansfield koju opisuje kao direktora specijalne mirovne snage sa vanzemaljskom inteligencijom.

Navodno postoje tvrdnje da je vanzemaljski život najviši oblik inteligencije koja radi direktno sa Bogom.

Podesta je nedavno izjavio da je nagovarao Hillary Clinton da otkrije tajne dokumente o NLO-ima.

Vjeruje se da je u prošlosti Vatikan smatrao da nema granica između nauke i religije.

Jebo majku svoju!


rasta
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Uto Maj 16, 2017 12:12 pm

Dok sam na putu iz Atine za Milano preletao tamne predele gornjeg Epira, setih se kralja Pira, vojskovođe antičkog doba koji se za sva vremena proslavio pobedom nad Rimljanima 279. godine pre n.e. Pira je proslavila ne toliko pobeda zavojevana primenom novog oružja, ratnih slonova za koje Rim do tada nije znao, već reči koje je potom izgovorio. Plutarh nam iz tih drevnih vremena donosi da je kralj nakon svoje pobede rekao: „Još jedna ovakva pobeda i ostaću bez vojske“. Tako je Pirova pobeda za večna vremena postala sinonim za pobedu koja se teško razlikuje od poraza.

Pir je u boju izgubio 15.000 vojnika. A koliko je Rimljana poginulo? Isto toliko – 15.000 ili jedan prema jedan. I to već vekovima ironično odjekuje kao podsmeh pobedi kao takvoj.

Rezultat Staljinove pobede je takođe bio jedan prema jedan, rezultat koji je naš vojskovođa u svojoj čuvenoj zdravici narodu sam objavio. Nije li se ovaj veliki majstor ironije setio Pira kada je rekao da je Sovjetski Savez izgubio 7 miliona ljudi, otprilike isto onoliko koliko je i Nemaca u tom ratu poginulo (nešto preko 6,5 miliona ljudi). Neprijatelju se nikako nije smela dati prilika da se našoj pobedi podsmeva i zato je ovaj tako tesan paritet bio više nego neophodan. Navoditi manji broj nije imalo smisla – niko nam ne bi poverovao. A mi, školarci, taj broj smo s tupavom gordošću i strahom još godinama ponavljali.

Staljinov paritet niko nije smatrao Pirovom pobedom. Pobeda nad Nemcima se od samog početka nazivala „velikom“ i iz godine u godinu je bivala sve veća. Solženjicin je čak sročio i komediju u stihu i nazvao je „Pir pobednika“ (Пир победителей). Stihovi su o ratu i, naravno, antisovjetski. I ako bismo sad pustili mašti na volju (mada teško da je to autoru ikada padalo na pamet) i naslovu dodali još jedno slovo „r“, dobili bismo Пирр победителей,1 Pira Pobednika ili našeg tovariša Staljina.

Što se retorike i ratne sreće tiče, onaj stari Pir i ovaj naš Pir Pobednik imaju dosta toga zajedničkog. Drevni Pir je u ratu primenio novo moćno oružje – ratne slonove. A i mi smo takođe imali do tada nikad viđeno oružje – „kaćušu“. Pir je izgubio više od polovine svojih najvernijih vojnika, a i naš Pir je bezgraničnu trpeljivost svog naroda ironičnom zdravicom pohvalio.

Broj naših građana poginulih u Drugom svetskom ratu Hruščov je podigao na 20 miliona. Hrabar potez, nema šta, ali ni to nije bilo dovoljno da bi se neko setio starog Pira. Sledio je tek tužni uzdah i ništa više. Isuviše malo vremena je prošlo – sećanja na sve užase su bila još isuviše sveža.

Za vreme Brežnjeva su tom broju oprezno dodali još 7 miliona (prilično opasna odluka, ali vlast je mislila da narodnom podvigu ovaj ukras, ovaj „mali dodatak“ može biti samo od koristi) i tada su veliku pobedu počeli da slave poletno i s razmahom. Vreme leči ne samo bolne rane, već i istinom obolela sećanja.

A tu sasvim nedavno, u našoj Dumi je onako uzgred, između mnogih nebitnih tričarija zazvučala i jedna dosad nepoznata sitnica: zvanično je podignut veo tajne sa stvarnog broja sovjetskih žrtva u Drugom svetskom ratu. I sad: može li se uopšte govoriti o pobedi ako je u ratu poginulo 41 milion i 979 hiljada ljudi?

Drevni Pir, đuture sa svojim ratnim slonovima, ispade pravi amater – tek puki paničar. Jedan na jednoga – mo’š misliti. Čudna mi čuda! Naših je u odnosu na Nemce skoro sedam puta više poginulo. Da zaurlaš od nemoći i tuge – da poludiš! Međutim, niko ni da trepne. Kao da je baš tako i trebalo da bude.

Ali zašto je tako mnogo ljudi poginulo? Jesmo li loše ratovali? Loše komandovali? Ili smo to mi, pod komandom našeg Pira Pobednika svojim leševima Nemce prosto zatrpali?

Da li smo možda mogli i drugačije da ih pobedimo? Pa taj nam je neprijatelj još pod rukovodstvom tovariša Lenjina takoreći iz ruke jeo, a ništa manja ljubav cvetala je među nama i tokom Staljinove ere. Ali sad – to nam je što nam je. Nacisti su ušli u Rusiju s planom da bez mnogo ustručavanja raščiste svoje odnose sa starosedelačkim stanovništvom i mi smo prosto morali da ih pobedimo. Drugog izlaza nije bilo.

Pokazalo se da je pobeda našeg Pira Pobednika bila dvostruka. On je pobedio Nemce, ali je u isto vreme ostvario još značajniju pobedu nad sopstvenim stanovništvom. Blizu 42 miliona sakralnih žrtava u ratu i ogroman broj sakralnih žrtava terora. Milioni streljanih, represiranih, od gladi pomrlih ljudi – sve to da bi se rodio novi čovek.

I taj novi čovek se rodio. Pogledajte pažljivo oko sebe i videćete ga kako hoda ulicama vašeg grada. Pogledajte u ogledalo: to je on; laganim klimanjem glave vas pozdravlja i namiguje… U Rusiji je odgojena nova vrsta ljudi, spremnih da ponovo postanu sakralne žrtve nekih novih pobeda. I naše pobede će rasti i rasti – crno-narandžastih georgijevskih tračica ima dovoljno za sve i sva vremena. Zastave pobede će sakriti sve vidljive i nevidljive gadosti, svu sramotu i prljavštinu, jer sakralne žrtve su nova vrsta ljudi. Oni ne liče na one obične ljude koji se rađaju u Evropi i Americi i koji su se eno već pretvorili u đavo će ga znati šta (vidi televiziju). Sakralne žrtve su vrsta koja lako podnosi smrt. Oni su lišeni tog tako gnusnog individualizma koji porađa zapad, a ono malo primeraka koji toga još uvek nisu lišeni, neizostavno će biti kastrirani.

Došla su vremena kada se više ničemu ne treba čuditi, već treba slediti primer 30-ih godina prošlog veka. Tada se niko nije radovao Buharinovim smicalicama: svi su znali da su to tamo nekakve izmišljotine. Tako i danas. Svi oni koji bi sumnjom u našu pobedu hteli da pokažu nesputanu širinu svojih misli i spretnost svog uma u potrazi za istinom, svi oni samo demonstriraju svoju privrženost neprijateljskoj ideologiji. Pobedi je svojstveno da lako otkriva neprijatelje. I zato, intelektualci svih profila – sakrijte se! Zavucite se u mišje rupe i preobratite se. Zapamtite: mi nismo narod. Mi smo nacional-ravnodušne, sebi samima dovoljne i vlasti uvek pokorne sakralne žrtve. Svi ostali su u službi nečastivog. A ispred nas, okrunjen vencem od belih ruža, hodi i traje naš besmrtni Pir Pobednik.
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Čet Maj 18, 2017 6:10 pm

"Danas je ljevica isključivo u domeni intelektualnih masturbatora i kvazimarksističkih filozofa, koji imaju više zajedničkog s pomodarskim yuppiejima. Većina ih promovira same sebe i bjesomučno mrzi ostale."
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Pet Maj 19, 2017 9:47 am

Зна ли неко да објасни шта се то дешава са Србијом и у Србији па наше мајке, жене и сестре од државе месечно добијају шест пута мање новца од миграната за које не знамо ни ко су ни одакле су? Помоћ породиљама у Србији је више него мизерна али треба рећи да се поједине општине и градови бар труде да помогну породиљама колико могу у ситуацији опште беспарице и беде.

За разлику од наших мајки, жена и сестри мигранти месечно добију плус минус 300 евра плус храну и бесплатан смештај!


Krvavu vam majku jebem, to ste izabrali sa 50 i kusur % glasova. Jebem vas nenormalne!

rasta
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   Pet Maj 26, 2017 7:31 am

Zašto su ovakve stvari moguće samo kod nas i zašto svoju sramotu ne slave Nijemci i Austrijanci?

Kad su srpski nacionalisti 1989. obilježavali šest stoljeća od Kosovske bitke, hrvatski nacionalisti pravo se nisu mogli načuditi njihovoj velikoj, raskošnoj predstavi. To je samo Srbima slično, govorili su hrvatski nacionalisti zapanjeno. Ti su Srbi totalni perverznjaci, rugali su se. Kome bi drugome palo na pamet obilježavati svoje poraze?

A onda su se hrvatski nacionalisti dosjetili Bleiburga. I sve otad, od svibnja do svibnja sve masovnije hodočaste zbog jednog poraženog režima i njegove gubitničke vojske. Okupi se na jednom austrijskom proplanku i do petnaest tisuća luzera, očekujući valjda da ih svijet napokon pogleda, smiluje im se i nakon više od sedamdeset godina poništi rezultat Drugog svjetskog rata.

"Joj, oprostite, pogriješili smo. Krivo smo brojali. Ustaše i Nijemci su zapravo pobijedili." To se, dakako, ne događa i nikad se neće dogoditi, ali Hrvati se ne prestaju nadati.

Dugo nakon što je i zadnji njemački i austrijski neonacist priznao da mu u glavi nije dobro, poslušno obukao pidžamu i papuče i počeo piti lijekove, naši ustrajavaju na svojim žaljenja vrijednim povijesnim zabludama. Dapače, sve su radikalniji. Više se ne trude ni glumiti da im je do antifašizma.

Dok se prošlog tjedna diljem Starog kontinenta po običaju slavila pobjeda, te je čak i notorni četnik Tomislav Nikolić položio vijenac na grob neznanog junaka na Avali, dičeći se srpskim zaslugama u zaustavljanju nacističkog zla, baš se nitko u našem državnom vrhu ni jednom jedinom rečenicom nije sjetio dvjesto pedeset partizanskih odreda, sedamdeset brigada, sedamnaest divizija, pet korpusa i jedne armije osnovane u Hrvatskoj.

Pitate li Andreja Plenkovića, Kolindu Grabar-Kitarović ili Gordana Jandrokovića, kosti tisuća Dalmatinaca potpuno su uzaludno ostale rasute po Zelengori, njemačke okupatore otjerala je epidemija gripe, a Istra i Kvarner su se matici zemlji pripojili zahvaljujući usrdnim Zdravomarijama časnih sestara benediktinki.

U inat svima koji su slavili pobjedu antifašizma, Hrvatska je prošli tjedan komemorirala samo poraz fašističkih snaga. Ministri i zastupnici pojavili su se, valjda zbog deviznih dnevnica, jedino u Bleiburgu.

U dugoj koloni luksuznih crnih limuzina ugledni i moćni političari došli su u koruški gradić, pretvarajući jedan dernek desničarskih redikula u mjesto prvorazrednog hrvatskog državnog interesa, u današnjoj Europi nešto sasvim neobično i jedinstveno.

Ne vidi se zaista svaki dan da su poraženi tako ljuti i prkosni, premda je nakon Drugog svjetskog rata bilo mnogo poraženih i oni su stradavali često i strašnije i brojnije od naših ustaša i domobrana. Kako je već običaj u cijeloj historiji ljudskog roda, ratni pobjednici su se okrutno osvetili gubitnicima.

U svibnju 1945. nije bilo zemlje kojoj je izmakla krvava odmazda nad poraženima. Vješali su simpatizere Vishijeve Francuske, strijeljali norveške kvislinge, ukrajinske kolaboracioniste i češke i belgijske izdajnike. Sovjetske su vlasti bolestima, glađu, ledom, teškim radom i batinama likvidirale stotine tisuća njemačkih ratnih zarobljenika, povrh onih stotina tisuća koje su prethodno smaknuli mecima i bajunetima.

E, civilizacijo...

I svuda, i u Njemačkoj, i u Francuskoj, i u Ukrajini, i u Norveškoj, ove se jadne žrtve spominju s velikim obzirom, tiho i postiđeno, jer su one ipak sudjelovale u jednom stravičnom zlu što je sustavno i planski cijele narode istrebljivalo.

Ubijene naciste i suradnike nacista se oplakuje u nelagodi, s nužnim odmakom, naglašavajući kako oni nisu bez grijeha, već da su, naprotiv, često bili i gori od svojih krvnika. Civilizirani narodi, u jednu riječ, nastupaju vrlo pipavo, oprezno se trude odati počast ubijenima, a da se istovremeno ne uprljaju gadnom rasističkom i nacionalističkom ideologijom kojoj su žrtve za života služile.

Hrvati, blagoslovljeni bili, nemaju takvih problema. Oni nabiju crne ustaške kape i pjevaju Juru i Bobana zajedno sa svojim ministrima i zastupnicima, dok koruški policajci zgranuto stoje sa strane. Adolf Hitler da ustane iz groba lijepo bi se začudio, nekakvi ga neobrijani i krnjavi slavenski poluljudi slave, a njegovi Austrijanci ništa, šute ko pičke.

Ante Tomić
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Mrsomuđenje   

Nazad na vrh Ići dole
 
Mrsomuđenje
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Tumačenje datuma rođenja
» Značenje dana u nedelji
» Prirodno lečenje zatvora
» Tumačenje krvne slike/urina
» Pravila za otvaranje i vođenje dnevnika

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: DRUŠTVO :: POLITIKA-
Skoči na: