DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5 ... 14 ... 25  Sledeći
AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Nov 30, 2008 5:52 pm

First topic message reminder :

--------------------------------------------------------------------------------
Jesen na Cetinju





Ovo je pismeni rad učenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen, hmm... vidjet ćete na kraju kako. Navodno su ocjena i sastav došli do ministra obrazovanja. Navodno živa istina. Velika greška nastavnice. Sastav je remek-djelo! Klik mu nudi posao!

Jesen? Pa o čemu drugom pisati nego da ti je žao?
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pasenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

Djed slomio nogu ili mu se samo neda pješačiti?

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kušu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI 3
Ocjena: jedan (1)
Komentar: 'Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena'










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com

AutorPoruka
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jul 09, 2012 8:50 pm

moj Boze, koliko demagogije sustavno poredane artiljerijeske salve! Koliko prokradenih misli iza kojih ne stoji nista, osim mrznje, sujete, vlasti, i koliko pokvarenosti treba da se izlije pred naše noge, i kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare!

Branimir Stulic: " Kad mtrvi fazani lete"
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jul 09, 2012 8:51 pm

Okean je bio ogroman.Na njegovoj obali se u jednom trenutku nađe
više ljudi,neke životinje,nekoliko demona,anđela,a među njima je bila
i jedna figurica od soli.Okean je bio veoma miran.

-Koliki je! - oduševljeno reče figurica od soli - Da li je i dubok
koliko je širok?

To je izazvalo veoma žučnu raspravu oko toga kolika može biti
dubina okeana.Bilo je mišljenja da je okean dubok sto metara,drugi su
tvrdili da je dubok hiljadu metara,a bilo ih je koji su smatrali da je
njegova dubina više hiljada metara,pa i znatno više od toga.Ali slana
figurica nije bila zadovoljna nagađanjem.Htjela je da ustanovi kolika
je stvarna dubina.
Neko joj reče:

-Zašto ne bi sama istražila tu stvar.Idi i izmjeri dubinu.

Figurica se složila da je to veoma dobra ideja.I skočila je u vodu.
Do dana današnjeg nije izronila.

Samo je voda postala slana.
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jul 09, 2012 8:51 pm

aučio sam... da trebamo biti zahvalni što nam Bog ne daje uvijek ono što tražimo

Naučio sam... da uvijek možeš za nekoga moliti, kad nema snage da sebi može pomoći na drugi način.

Naučio sam... da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život zahtijeva od tebe, uvijek potreban prijatelj s kojim se možeš glupirati.

Naučio sam... da je biti ljubazan važnije nego biti u pravu.

Naučio sam... da ljubav, a ne vrijeme, liječi sve rane.

Naučio sam... da svako koga sretneš, zaslužuje da ga pozdraviš s osmjehom.

Naučio sam... da dobre prilike nikada nisu izgubljene; neko će se uvijek poslužiti onima koje ti propustiš.

Naučio sam... kada se naučiš živjeti u luci gorčine, sreća će se uvijek sidriti negdje drugdje.

Naučio sam... da treba dijeliti riječi koje su nježne i mekane, jer češ ih sutra možda morati pojesti.

Naučio sam... da je osmjeh jedan jeftin način da popraviš svoj izgled.

Naučio sam... da ne mogu odabrati kako se osjećam, ali da mogu odabrati šta ću napraviti u vezi sa tim.

Naučio sam... da se svi žele popeti na planinu, ali da se sva sreća i rast događaju dok se uspinješ.

Naučio sam... da je dobro davati savjet samo u dva slučaja: kada ga neko traži ili kada je pitanje života i smrti.

Naučio sam... kada planiraš osvetiti se nekome, time samo dozvoljavaš sebi da te ta osoba nastavi vrijeđati.

Naučio sam... što imam manje vremena, više stvari mogu napraviti.
(Andy Rooney)
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jul 09, 2012 8:52 pm

John Milton: Paradise Lost, citat iz prve knjige, nakon protjerivanja djavola iz raja:
"...It's better to rule in Hell then serve in Heaven..."

To je i jedan od mojih motoa danas. migg
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jul 09, 2012 8:53 pm

"Ne mogu birati ljude kakve želim,niti u njima samo ono što je dobro.Moram da primim ili odbijem ljude koje mi život šalje,i ono što je u njima,nerazdvojeno.I možda bih grdno pogriješio kada bih prihvatao samo svece,kad bi ih i bilo,jer su sigurno nepodnošljivo dosasni..."

Meša Selimović-Tvrđava
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Jul 10, 2012 8:06 pm

"...Sva iskusenja, sva ispastanja i sve patnje u zivotu mogu se meriti snagom i duzinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo podrucje. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve belezi i ispisuje, a racun se placa nocu, na velikim, mracnim i vrelim poljima nesanice. Ali tu se i sve resava i brise, konacno i nepovratno. Svaka preboljena patnja nestaje tu kao reka ponornica, ili sagori bez traga i spomena....�

...Ali, prolece je. Opet prolece. Bogat sam, miran, i mogu da cekam. Da, niceg nije bilo i niceg nema, jasnog i sigurnog, ali nista nije ni izgubljeno ili iskljuceno, nepovratno i potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolecni vetric, suncevih odblesaka na metalu i u vodu, praznih sedista u kupeima, ustalasanih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogucnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda moze javiti Jelena, zena koje nema. Samo da ne prestanem da je iscekujem!"

Jelena, zena koje nema
Ivo Andric
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Jul 10, 2012 8:06 pm

"...Nikada se nije potpuno predavao svojim osećanjima,jer je uvek jedan deo,veći,čuvao za sebe,umanjujući svaku vrednost onim retkim trenucima nežnosti.Nikada on nije preda mnom sasvim otkrio svoju dušu.Uvek kada bih pomislila da mi je pošlo za rukom da prodrem do srži njegovog bića,on bi me odgurnuo ili nekom šalom ili pokretom.I tako bi ponovo izmakao mojoj pažnji.Zaista je bio savršeno nepostojan.Služila sam mu više kao objekat za eksperimentisanje,i možda sam ga baš zato tako pokorno i predano volela..."


Rimljanka
Alberto Moravija
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Jul 10, 2012 8:14 pm

"Cim neko nesto voli iza nesto se veze-misao neku,predmet ili zivo ljudsko bice, on daje nesto od sebe i spreman je da daje i gubi jos vise, bez mere i racuna, sa istom onom nagonskom bezobzirnoscu i stihijskom zestinom sa kojom se ljudi bacaju na sticanje i grabez."

Divni i predivni Andric-Znakovi pored puta
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Jul 10, 2012 10:48 pm

Postoji jedna stara indijanska priča koja govori o dvoje mladih indijanaca: o mladiću i djevojci.
Jednom se njih dvoje uputiše do velikog poglavice svoga plemena i rekoše mu odlučno:
“Mi se volimo! Hoćemo da nam daš svoj blagoslov i da nas poučiš što treba da činimo da bi naša ljubav trajala vječno.”

“Dobro”,
– odgovori im poglavica. “Reći ću vam, što da učinite. Ali prvo pođite
sa mnom gore u planinu, no prije toga pronađite mi dva orla i ponesite
ih sa sobom, a poslije ćemo vidjeti što dalje.”

Dvoje
mladih krenuše u različitim pravcima i nakon kraćeg vremena svatko od
njih donese po jednog orla. Kada stigoše na vrh planine, poglavica im
ovako reče:

“Uzmite sada ovo kratko uže i zavežite njegovim krajevima po jednu nogu svakom orlu.”

Zaljubljeni ga poslušaše i vezaše noge pticama.

“Sada ih pustite da lete!” – reče poglavica.

Mladić i djevojka baciše ptice u vis ka nebu, ali orlovi ne mogoše da polete, jer im noge bijahu međusobno vezane.

Oni padoše na zemlju i počeše da kljuju jedan drugoga, želeći da se oslobode užeta kojim su vezani. Tada stari indijanac reče:

“Sada presijecite uže!”

Mladi
izvršiše i tu naredbu, presjekoše vezu i ponovo baciše orlove u nebo.
Ovog puta ptice se brzo izdigoše u visine, zavrtiše se par puta u krug
pa uzletiše ka snježnim vrhovima obližnje planine.

A mudri poglavica im reče:

“Eto, to je tajna vječne ljubavi i sreće: ako su ljudi zavezani jedni za druge, nikada im neće uspjeti da polete.

Vi
možete slobodno letjeti i zajedno, ali ne da budete vezani. A ako se
ipak vežete, nikada nećete moći da spoznate ni ljubav ni sreću.”

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Jul 10, 2012 10:49 pm

"Izgubiš
nešto što u stvari nikad nisi ni imao... I pitaš se zašto toliko boli?
Ironija... Nikad ti u potpunosti nije pripadalo, a osjećaš kao da je
neko naglo istrgnuo dio tebe, bole te prekinuti snovi i tražiš krivca za
srušeni dvorac od sopstvenih iluzija... Bojiš se čak i sebi priznati da
si jedini krivac ti, jer si dozvolio da ti se uvuče pod kožu nešto što
je bilo izgubljeno i prije nego što ti se približilo..."
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Jul 11, 2012 11:40 am

"Ljubav je kao droga. U početku si u stanju euforije, potpune predanosti. Onda, slijedeći dan, želiš više. Još uvijek nisi ovisnik, ali doživljaj ti se sviđa i misliš da ga možeš zadržati pod kontrolom. Misliš intenzivno na voljenu osobu dvije minute i onda je se sjetiš slijedeća tri sata.
Ali, zakratko, privikneš se na tu osobu i počneš u potpunosti ovisiti o njoj. Tada već misliš na nju tri sata, a zaboravljaš je tek na dvije minute. Ako nije u blizini, prolaziš kroz iskustvo kakvo imaju ovisnici kad ne mogu doći do droge. Na tom stupnju, isto kao što i ovisnici kradu i ponižavaju se da bi došli do onoga što im je potrebno, i ti si spreman učiniti bilo što zbog ljubavi."

...

"Bolesno je prisiljavati se da budeš jednak kao drugi; izaziva neuroze, psihoze, paranoje. Bolesno je htjeti biti jednak, jer to znači silovati prirodu i protiviti se Božjim zakonima - On, u svim vrtovima i šumama svijeta, nije stvorio nijedan jedini list koji bi bio jednak drugome."

"Biti lud znači živjeti u svom svijetu."

Paulo Coelho
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Jul 11, 2012 11:41 am

Activities: '' U tisini i nepomicnom vazduhu letnjeg dana javi se odnekud neocekivan i nevidljiv pokret, kao zalutao i usamljen talas. I moj napola otvoren prozor kucnu nekoliko puta o zid. Tak-tak-tak! Ne dizuci oci sa posla, samo se nasmesih kao covek koji zna dobro sve oko sebe i zivi mirno u sreci koja je iznad iznenadenja. Bez reci i bez glasa, samo jednim pokretom glave dadoh znak da je sala uspela, da moze uci, da je cekam sa radoscu. Tako ONA dolazi uvek, sa ljupkom salom, sa muzikom ili mirisom. (Muzikom slucajnog, usamljenog zvuka koji izgleda neobican i znacajan, mirisom celog jednog predela ili severca koji nagovestava prvi sneg.) Ponekad cujem posve nejasan razgovor, kao da pita nekoga pred kapijom za moj stan. Ponekad vidim samo kako pored moga prozora mine njena senka, vitka, necujna, i opet ne okrecem glave niti dizem pogleda, toliko sam siguran da je to ONA i da ce sada uci. Samo neopisivo i neizrecivo uzivam u tom delicu sekunde.



Naravno da posle nikad ne udje niti je ugledaju moje oci, koje je nikad nisu videle. Ali ja sam vec navikao da je i ne ocekujem i da sav utonem u slast koju daje beskrajni trenutak njenog javljanja. A to sto se ne pojavljuje, sto ne postoji, to sam prezalio i preboleo kao bolest koja se boluje samo jednom u zivotu....
Interests: Poucen svojim dugim iskustvom, ja znam da ONA spava u mojoj senci kao u cudesnom logu iz kog ustaje i javlja mi se neredovno i neocekivano, po zakonima kojima je tesko uhvatiti kraj. Vudljivo i nepredvidljivo, kako se samo moze ocekivati od stvorenja koje je i zena i avet. I potpuno isto kao sa zenom od krvi i mesa, i sa njom dolaze na mahove u moj zivot sumnja i nemir i tuga, bez leka i objasnjenja...


Eto, tako se javljala zimus. Tako se javila malopre, na prozoru, sa prolecnim vetricem. Pod kakvim vidom cu je jos sresti? Kuda ce me odvesti ovo prividjenje, draze od svega i opasnije od svake opasnosti stvarnog zivota? Hoce li, kad to vreme dodje, i nju poloziti zajedno sa mnom u grob? Ovog trenutka mislim da ce ona tada, kad ja i moja senka postanemo zanavek jedno, izleteti iz nje, kao leptir iz caure, i otici svetom da obilazi prozore zivih. Tako sada mislim.


Samo u jednom trenutku nisam mogao odoleti zelji. Zaboravio sam se i prekinuo za sekund cutanje, tek toliko koliko je trebalo da joj sa pola reci kazem kako sam neizmerno srecniji od svih ludi na zemlji, koji svoj dan i svoju noc, svoj hleb i svoj log dele sa avetima, a ne kao ja, sa istinskom zenom savrsenog bica i lika. To je bilo dovolno da zena, koja je za mene olicavala u sebi snagu i lepotu sveta, nestane kao prividjenje!
Favorite Music: Odavno sam primetio da se ONA javlja sve redje, sve nejasnije, ali dugo mi je trebalo da priznam sebi tu cinjenicu. Da to ne bih mogao uciniti, ja sam se zadovoljavao sa malo, sa sve manje, nadajuci se uvek necem visem!Od tog dana vise se nije javila, nikad.


Izmedju nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista nikad, nikad vise nece pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je to najprirodnija stvar na svetu i kao da ce doveka i bez promene ostati tu. Ali sad mi se cini da je to bila obmana, samoobmana obmanutog coveka. U stvari, ona i ne zna za mene, a ja znam samo za nju. Tako je, i tako je - istinu valja priznati - vazda i bilo. Moglo bi se reci da sam uvek ziveo od secanja na jedno prividjenje, a sada zivim od uspomena na ta svoja secanja.


Ali, prolece je. Opet prolece!!! Bogat sam, miran, i mogu da cekam. Da, niceg nije bilo i niceg nema, jasnog i sigurnog, ali nista nije ni izgubljeno ili iskljuceno, nepovratno i potpuno. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogucnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda moze javiti ONA, Jelena, zena koje nema!!!

Samo da ne prestanem da je iscekujem!''

JELENA, ZENA KOJE NEMA-Ivo Andric
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Jul 11, 2012 11:41 am

...Stvari ne postoje dok se ne kazu.
-Stvari ne mogu da se kazu ako ne posoje.Pitanje je samo,treba li da se kazu?Da sam znao koliko cu te uzbuditi,mozda bih cutao.Zasto se plasis istine?
-Sta imam od nje?...

...Nisu govorili o ljubavi.Nisu govorili o svojoj ljubavi,vec o tudjoj,a to je isto.Ona je govorila evropske ljubavne stihove,on istocne,a to je isto.Nikad im tudje reci nisu bile potrebnije,a to je isto,kao da su izmisljali svoje.Zaklonjeni od vjetra iza kapetanske kucice,zaklanjali su se i za poeziju,i poezija bi tada nasla svoje puno oporavdanje,ma sta se o njoj govorilo.

Dervis i smrt - Mesa Selimovic
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Jul 11, 2012 11:42 am

Marija Jovanovic "Spletkarenje sa sopstvenom dusom"

-Nekada davno,zivela jedna tuzna devojka
-A zasto je bila tuzna?
-Polako nemoj me odma prekidati,sve cu da ti ispricam po redu.Zato sto je bila usamljena i bez ikoga na svetu...
-Jel ni mamu nije imala?
-Nije imala nikoga,sama samcata.Sedela jednog dana ta tuzna devojka na obali sinjeg mora.
-A zasti sinjeg kada je more plavo.
-Dobro plavog mora,kada je ugleda Bog sa nebesa i sazali se na nju.Kako se ona igrala sa kamencicima,on resi da jedan kamencic pretvori u kamen srece.Iznenada kamencic koji je ona uzela,snazno je zasijao na mjenom dlanu,lepse od bilo kog dragulja.
-A ona?
-Isprava se silno obradovala,ali je pomislila:mozda ima jos ovakvog carobnog kamenja na plazi,pa je pazljivo spustila svoj i krenula da trazi drugi.
-I onda?
-Isla tako,isla,spusti se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini,i pravljen samo za nju,pa brze potrci nazad,ali vise nije mogla da ga nadje.
Sari vec podrhtava brada
-A sutra kada je bio dan,je l' ga onda nasla?
-Nije more ga je odnelo sa sobom.
Suzice se skupljaju( bajka treba lepo da se zavrsi ,sta je sada ovo)
-A zasto ga je more odnelo?
-Zato sto nije bila dovoljno dobra.Bog joj je spustio srecu u ruke,a ona nije znala da je zadrzi.Polakomila se i htela jos.Ali tu nije kraj bajke.More cuva taj kamencic srece i izbaci ce ga pored neke druge devojke koja ga bude zasluzila i koja ce znati da ga sacuva.
-A meni je ipak zao one devojke.sto ga je izgubila
-kaze pospani glasic
(i meni je).
-Sta je sa njom dalje bilo?
-Ne znam.Nije ni vazno:samo ti lepo sanjaj

(Znam,ostala je na obali i jos uvek moli more da joj vrati njen dragi kamen).
Nazad na vrh Ići dole
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Jul 11, 2012 10:09 pm

Cudna sudbina ......


Kako je cudna covekova sudbina...taman kad ti vec od samaranja gore obrazi,koje si usput vecinom dobio bez razloga,stane ispred tebe i pomalo cinicnim osmehom na licu ti pokaze na jedan ulaz ,cak sto vise vuce te za rukav ,gura da udjes.
Kad se priblizis ,kroz otskrinuta vrata ,cujes muziku koju samo ti volis,kao da sviraju samo za tebe,melodije poznate od kojih ti prodje jeza kroz celo telo.
Nutka te : udji ,...udji slobodno ovde se ispunajvaju zelje,ne dobije svako priliku da mu se ispune.
Jos se kolebas ,ali ljudska radoznalost je kao mackina ...ne da ti mira...mislis ,samo cu da zavirim ,pa sta ima lose u tome?
Polako otvaras vrata ,a pred ocima ti se pruza milion razloga da zakoracis...Cekaj ! Ovo je kao restoran...Nije ti nista jasno. Primetis da je sala podeljena na dva dela. S jedne strane stolovi postavljen sa kraljevskom vecerom,svecama koje plamte u duginim bojama,kristalnim casama sa kojih se odbija svetlo svece na zidove ,stvarajuci prekrasne odsjaje.Svi stolovi su postavljeni pored prozora,sa predivnim pogledom . Pljuvacka ti se skupi u ustima...
Onda privuce ti paznju druga strana sale ,gde na stolovima ima obican karirani stolnjak bez kica i sveca a na stolu stoji samo casa limunade.
Sad ti se vec vrti u glavi...u cemu je fora? A Ona gospodja Sudbina stoji iza tvojih ledja i pokazuje ti na raskos. Sedi ...kaze umiljatim glasom ,vidi ima svega ....a tebi oci ostali zakovani na kariranom stolnjaku i limunadi.
A cena? Koja je cena? -pitas tiho ,skoro da sapces.
Aaaa ,pa znas sve ima cenu! Ali to se placa tek posle.-recen ona s jos cinicnijim tonom i smehom skoro da vristi od pakosti.
Predugo razmisljas...a ona vec tipka lepljivim prstima po stolu. Hoce da te zbuni...Napravis dva koraka prema raskosu...okrenes se i u njenim ocima vidis plamen zla,pakosti,cinizma ....
Shvatis da ako samo posegnes i prstom za taj primamljivi raskos,zakopala si sebe.Racun ce biti prevelik ,a ti ces ostati duznik celog ostatka zivota.Dzaba ces imati u ustima najlepse ukuse sveta,dzaba ces imati pogled od kojeg svima zastane dah...kad u srcu ces osetiti uvek stezanje i znaces ...duzan si celog zivota.
Trgnes se naglo,i sednes za sto sa limunadom. Zacudjeno te gleda,jesi poludela?-pita te.
Nudim ti sve a ti biras -nista? Urla ,skace ,ocima seva....a ti mirnim tonom saopstis:
Neka nemam pogleda na raj ,gledacu kroz pukotinu,neka necu ziveti uzivati u gozbi ,jer u stvari nisam ni gladna...od prevelog putovanja samo sam ozednela. Ali cu uvek imati dostojanstvo ,mirnu savest i bolje da budem tu gde me trebaju svi ,nego da budem sama tamo gde me niko ne treba.
Ostala sam da sedim sa mojom limunadom ,sretna i zadovoljna a nek raskos nudi drugima ,jer ja nisam kupac za to.


Autor : Okano

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Jul 12, 2012 6:51 pm

".. Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu, lepshe nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuche se medju njegove isprepletene grane i pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najoshtriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pesmu daleko lepshu od pesme slavuja ili sheve. Cena te predivne pesme je zivot, ali chitav svet zastaje da slusha, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje shto postoji, moze se dobiti samo po cenu velike boli.. ili bar tako legenda kaze..."

Ptice umiru pevajuci, Kolin Mekalou
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Jul 12, 2012 7:04 pm

Kultura u Srbiji, čiji je nezavidan položaj posebno otežan poslednjih godina u uslovima ekonomske krize, nije bila atraktivna tema za političke stranke u nedavnoj predizbornoj kampanji, a resor kulture gotovo se ne spominje ni u aktuelnim pregovorima o formiranju nove vlade.

Pitanje sudbine kulture i umetnosti pokušala je da pokrene u jeku predizborne kampanje Asocicijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), organizujući seriju tribina o kulturnoj politici, a kampanju koja ukazuje na potrebu za kulturom u društvu, posebno u periodu ozbiljne ekonomske krize, pokrenula je i Kancelarija Tačka kulturnog kontakta (TKK) Srbije koja deluje pri Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva kao informativna tačka za program “Kultura 2007-2013” Evropske komisije.

“Dužni smo da kažemo političkim organima odlučivanja zašto je kultura važna u Srbiji”, poruka je kampanje “Zašto kultura?" Kancelarije TKK koja ukazuje da je smisao kulture i umetnosti posebno dragocen u društvima pod pritiskom tranzicije, te da je kriza objektivan problem, ali da je gubitak kulture mnogo opasniji.

“Kultura je ono za šta bi trebalo da se bori svaka vlada i svaka politička opcija uprkos finansijskim krizama”, poruka je kampanje “Zašto kultura?", koja ukazuje i da bi to naizgled banalno ili trivijalno pitanje svako sebi trebalo da postavi.

“Dobijeni odgovor je savim jasan, pa ga, onome koji gaji sumnju, svako može rastumačiti”, navela je Kancelarija TKK, ističući da kultura, između ostalog, daje jedinstveni identitet pojedincu i posebnost zajednici.

“Kultura predstavlja moralne vrednosti ljudi u društvu. Centar interesa kulturne politike EU je građanin - budite glas Srbije koji priznaje ulogu umetnosti i kulture u razvoju našeg evropskog društva. Kroz mobilizaciju i profesionalni razvoj sektora otvorite oči nosiocima politika na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

Najveći potencijali kulturnog sektora su kreativnost i inovacija, a njihov glavni zadatak je da naglase ulogu kulture u društvu, kao jednog od najbitnijih elemenata društvene transformacije. Kroz kontinuirani dijalog sa aktuelnim politikama, moguće je inkorporirati kulturnu dimenziju u sve političke programe; domaći organi vlasti (ministarstva, sekretarijati, lokalne samouprave) moraju biti sposobni da prepoznaju i voljni da priznaju značaj učešća kulturnih institucija iz Srbije u evropskim projektima.

Ono što se, izgleda, zaista menja je zapravo rastuća svest Srbije o sopstvenom kulturnom licu, o njenom strateškom nedostatku na ovom području i nedostatku jasne kulturne politike i resursa. Kulturni senzibilitet, podsticanje kulturne saradnje i izgradnja kapaciteta, demokratizacija kulturne politike i programi za rešavanje važnih pitanja biće neophodni za uspeh procesa dalje evropske integracije”, poruka je kampanje “Zašto kultura?”

Kancelarija TKK podseća u tom kontekstu i na reči Albera Kamija, ali i muzičara Merilina Mensona.

“Mi smo izgnali lepotu, Grci su ustali na oružje zbog nje. To je prva razlika, ali koren joj je dubok. Grčka misao se uvek zaklanjala iza pojma Granice. Ona ništa nije isterivala do kraja, ni svetinju, ni razum. Ona je svemu dala svoj deo, uravnotežujući svetlost senkom”.

Alber Kami, Leto, Jelenino progonstvo
(prevela Ivanka Marković)

“U ovakvoj kulturi odgajate vašu decu. Nemojte se iznenaditi ako vam se to obije o glavu”.


Merilin Menson

(SEEcult.org)


Šta će nama kultura, mi imamo Pink i pitanja na prijemnom ispitu Filozofskog fakulteta u Nišu - o Jeleni Karleuši...
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Jul 12, 2012 7:16 pm

[quote="Samouka"


Šta će nama kultura, mi imamo Pink i pitanja na prijemnom ispitu Filozofskog fakulteta u Nišu - o Jeleni Karleuši...
[/quote]
..krstila sam se i levom i desnom rukom kada sam ovo prochitala..
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Jul 12, 2012 7:18 pm

Kazu da su novčano kaznjeni profesori a siroma' Dekan bio neobavešten...
Eto, kako vodimo računa o svemu šta se servira našoj deci!
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Jul 12, 2012 7:48 pm

Samouka ::
Kazu da su novčano kaznjeni profesori a siroma' Dekan bio neobavešten...
Eto, kako vodimo računa o svemu šta se servira našoj deci!
pun mi kufer tih neobaveshtenih,on ko Kushtunica..sve bih to kaznila debelo
Nazad na vrh Ići dole
nezaborav

avatar

Godina : 58
Location : između užurbanih koraka i slučajnih susreta
Humor : produhovljeno realan i otmeno uzvišen
Datum upisa : 20.04.2011

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Jul 15, 2012 8:30 pm

"Čovek voli ženu u kojoj telesno ne uživa" (Bodler)." muncat

Šoderlo De Laklo "Opasne veze"

"Recite mi ,strasni ljubavniče,mislite li Vi da ste silovali žene koje ste imali?
Ma koliko želele da se podamo,ma koliko bile nestrpljive,ipak nam treba neki izgovor,a ima li za nas zgodnijeg razloga od tobožnjeg izgovora da podležemo sili?
Što se mene tiče,priznajem Vam ,najviše mi laska žestoko izveden napad u kome se sve dešava po propisu,iako brzo,napad koji nas nikada ne dovodi u mučnu nepriliku da same popravljamo neku svoju nespretnost kojom smo se naprotiv mogle koristiti,napad koji ume da sačuva izgled nasilja,čak i u stvarima koje dozvoljavamo i da vešto laska našim dvema najmilijim strastima:ponosu što se branimo i zadovoljstvu što smo pretrpeli poraz.Priznajem da mi je ta sposobnost,koja je ređa no što se misli,uvek pričinjavala zadovoljstvo,čak i onda kad me ne bi zavela i da mi se po nekad dešavalo da podlegnem jedino u znak nagrade.
Tako se u našim starim,viteškim borbama lepotom nagrađivalo junaštvo i veština.

plesni par
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jul 16, 2012 12:32 pm

Mogu
sve da mi uzmu, ali moje sećanje,snove i karakter,niko ne može da
uzme...Moje suze,i moju tajnu, moju tvrdoglavost i moj nemir, držim
zakopano duboko i samo pogled, izraz lica i uzdah,otkrice vam sve...Nema
laži,nema dvoličnosti, ali verujte,ta iskrenost se plaća i ponekad
ostanem povređena,jer ne umem sakriti, ne umiem slagati....JER NE NAUČIH
BITI NEKO DRUGI





[You must be
registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jul 16, 2012 4:24 pm

Danas me je Lija preselila. Ono što je obećala, ispunila je. S Karaburme na Krivu vodu. S jednog kraja grada na drugi. Ni tamo mi nije bilo loše, ali ovde će mi biti bolje. Ovo sam lepo napisao. Sam sebi se divim, s obzirom na obzir! I uzvičnik je na mestu, tamo gde sam ga posadio, izrastao je u obliku tučka. Samo ne znam kog cveta. Baš lep znak. Kad čitalac dođe do njega, mora da se prodere. Ja sam pisac a reči su moje seme. Malo sam čekao da mi se razbistri, ali posle je išlo. Uzela je taksi. Nije predugo trajalo. Imao sam utisak da se vozim na izlet. Pa i jest, ali, to je malo povelik izlet koji će trajati do kraja mog života. Postao sam rob svoje bolesti. Glava otišla u aut, noga ukrućena, ruka ukrućena, ponekad ne mogu da se setim kako se zovem.
Danas se nisam zakašljao, pumpica je ostala u Lijinoj tašni.

Danas nijednu ulicu nisam prepoznao, ništa nisam video, nikog nisam čuo, niko me ništa nije pitao, ništa me nije bolelo, ničem se nisam obradovao. Ponekad osetim kako strepim. To je posledica moje bolesti. Ja, više, nisam onaj stari od pre moždanog udara. Ne znam kako, ali i sam sam svestan tog novog stanja. Osećam da više nisam ja nego neko koji se uvukao u moje telo, koji se obukao u moju kožu, klepeće mojim kostima i dira me u Žulj. Nekog mrzi da pomeri moju nogu, ruku. On mi drži prikovana leđa a glavu mi vuče nazad kao da želi da mi opere kosu. Taj u meni više ne može da hoda, samo sedi u kolicima ili leži, guta, vari, kija, zanoveta. Ponekad mi se reči pomešaju u ustima i ne mogu da ih izgovorim. Kao da lebdim između: reči - neba - zemlje. U taksiju, Lija mi je skinula burmu da mi je neko ovde ne ukrade. Sad sam ovde. Odsekla mi je pramen kose koji mi je zaklanjao levo oko. Primetio sam da je promenila boju kose. Izgleda mlađa.

Danas ne znam kako se osećam. Jedno hoću a ispadne drugo. Ne znam zašto.

Danas, u taksiju, pitao sam vozača, može li ključem za krov da otvori konzervu i da upumpa više svežeg vazduha. To sam rekao jer krov nije otvoren a bila je nesnosna vrućina. Osećao sam da su mi se znojna leđa lepila za naslon sedišta od crnog skaja. Taksista se otvoreno smejao a i Lija se smejala krijući lice u rukav cicane haljine na crvene cvetiće. Nisam pitao zašto se smeju jer mi ne bi dali pravi odgovor. Naučio sam, za protekle godine, da me medicinari, njihovi poslušni roboti i kućne muve bez pardona preskaču. Kao da ništa nisam uradio, pitao, pomakao, povukao. Kao da ne postojim. Da li će mi danas biti bolje nego na Karaburmi, ne znam iz prostog razloga što nisam zapamtio kako mi je tamo bilo. Jednostavno, nisam o tom razmišljao. Lija i taksista se prave kao da je umesto mene neko drugi. To sam primetio jer su stalno govorili o NjEMU, a taj ON, bio sam JA. Ponašali su se kao da sam daleko ili kao da sam gluv pa ne čujem šta pričaju o meni. Onaj u meni se protivi. Udara mi u rebra, hoće da izađe iz lonca. Ne znam ko bi, to, mogao biti. Ne poznajem ga, dovoljno. S mojim imenom i prezimenom. Kao ja. Gadna situacija. Onaj mi udara u rebra. Kao da sam u loncu gluv. Bio sam JA s mojim imenom i prezimenom. Ponašao se kao da me ne poznaje. Hteo je da primeti iz lonca ali ja dovoljno čujem šta govore.

Danas su me pitali da li želim da pročitam pravila stacionara ili da Lija, to, učini za mene i posle mi prepriča. Ja sam odustao jer je hartija debela.

Danas sam pokušao, odjednom, ruka mi se pružila i uzela. Nešto sam čvrsto držao. Ponekad mi se učini da neki predmet vidim u ogledalu: levo je desno, gore je dole. Ne volim što me preskaču. I njih vidim kao u ogledalu. Kreću se, nekako, nepredviđeno. Ne mogu detaljnije da opišem. Kao kad vozim unazad. Lija je čitala pravila. Kao da dižu suprotnu ruku, kao da se smeju iza sebe. Podare mi, samo, grimasu, šaku preko usta ili lažnouzdržan veštački kašalj koji su proizveli, samo, za mene. Osećam da, to, čine po službenoj dužnosti. Oni misle da ja ništa ne shvatam. Oni misle da ja imam reči.

Danas dobro razumem koji im je cilj: da me skinu s dnevnog reda jer nisam jedini. Ali, ja, sve pratim šta oni rade i to mi niko nikad ne može oduzeti. Ja pogledam njih a oni skrenu pogled.

Danas je Lija rekla da su pravila ista kao u Austriji. Potpisala je umesto mene ali da niko ne vidi.

Danas sam se složio i odmah su mi dali krevet do prozora i konopac za desnu ruku. Levom zdravom nogom mogao sam da napipam radijator. Kad dođe zima, imaću dodatno grejanje a niko neće znati moju tajnu.

Danas kad je Lija odlazila, pitala me je da li želim da mi nešto ostavi kao zalog. Nisam je razumeo. Iznenadio sam se kad mi je rekla da sam tu 29 dana.

Danas sam joj rekao da želim nju, to jest, da ne ide, da me ne ostavlja. Rekla mi je da je to bilo prošle nedelje, sad joj nije stalo. A šta? Odgovorila mi je da bi, to, zaista, bilo moguće da sam pokretan. Ali, nažalost, nisam. A šta da jesam? Pa, to, stanovali bismo kao muž i žena u posebnoj zgradi. Za pokretne. Imali bismo svoj kredenac. Dole, kod kapije, imali bismo naše poštansko sanduče. Mogao bih da pišem kao nekad. Mogla bi da nas posećuju deca. Pitao sam koja deca. Rekla je naša deca. Mogli bismo da imamo naš nameštaj, slike, posete, otirač za noge, đubrovnik. Nasmejala se kad sam šeretski dodao DUBROVNIK! I stalnu medicinsku negu. Silazili bismo teretnim liftom u prizemlje. Komotnije je za kolica. Preko praga uvek većim točkovima. Jeli bismo u svetloj trpezariji s ogromnim asparagusom i kopijom "Mona Lize" na zidu. Lija je videla tu sliku i kako se neki korisnik molio ispod nje misleći da je ikona. I mogli bismo da se svađamo do mile volje jer bismo bili na svojoj teritoriji. Niko ne bi mogao da nas iznenadi. Ali, to su, samo, neostvarljive želje.

Danas nisam pisao. Tek sad. Samo sam razmišljao jer me boli ruka. Sve moje misli, otišle su u vetar. Da nisam bolestan, bio bih zdrav. Lija bi sedela na šamlici i ne bi mi smetala da pišem. Primetio sam da Lija ima novu svetlu šminku. Ona je gore, a ja sam dole. Donosi mi cveće i stavlja ga u teglu. Ona me ne bi uznemiravala da mi ne remeti hemiju moždane mase. Dolazili bi i davali mi terapiju kroz špric. Ali, ništa od tog jer sam nepokretan. Moram da budem u ovoj zgradi. To moram da shvatim. To shvatam da ne shvatam. Moram da se naviknem. Dobro je što je ovde više prostora koji manje davi.

Danas sam plakao jer sam pokušao da se okrenem na desnu stranu ali nisam uspeo. Jedna Muva mi je rekla da ne kmezim. Suze, u pravilima su zabranjene. Kao korisnik moram da omogućim pčelama radilicama da me opsluže. Šta sam ja, trut?! Izvinjavam se zbog podignutog glasa. Daleko su, niko ne može da me čuje. I moram pokazivati dužan optimizam. Moram biti strpljiv. Na kraju krajeva, ja plaćam za sve korisničke usluge. Stacionar poštuje moj novac. Osoblje od mene živi. Osoblju je cilj da korisnici požive što duže, živi i zdravi. To su reči pomoćnog Kontrolora. Ovo da "požive živi", kako se izrazio, nisam razumeo, mora da je neka njegova metafora iz prošlih vremena kad je smrtnost bila velika. Zahvaljujući vitaminima i mineralima, život se produžio. Ali pošto su i oni zatrovani, i skratio. Tako da su korisnici na istom. Koliko se tamo rodi, ovde toliko umre. Ni stanje u kom sam se našao, nije nastupilo odjednom već se slagalo godinu po godinu i, onda, BUM! Mala bomba u mozgu!

Danas mi je jedna gospođa iz zelenih kolica obećala: ako prođem audiciju, mogu biti primljen u hor. Odličan hor. Očuvani glasovi uprkos propalim nogama, srcima, mozgovima, jezicima, kažiprstima. Napomenula je. Držala je klupče vunice. Pevači su stojeći, sedeći i ležeći. Ja ću pevati ležeći. Diriguje jedan amater-korisnik bez leve ruke.

Danas ne znam šta da zapišem.

Danas sam, u mislima, odlutao na Mali kalemegdan. Tražio sam onu oštećenu klupu na kojoj sam proveo presudnu noć s Lijom. Kao da je bilo juče. Bila je zima, sneg do kuka. Tek smo se upoznali. Jeli smo kokice. Ona nije htela da mi da jezik. Jedna kokica ju je posekla po vrhu jezika pa zato. Uživao sam da osećam prijatnu hladnoću tog davnog snega jer mi je bila nesnosna vrućina u sobi. Klima nije pomagala. Odjednom, slika mi se prenela u tetkinu sobu, na početku Birčaninove ulice, II sprat, stan 39. Soba je bila prepuna, ali nisam znao razlog okupljanja tolikih gostiju. Bio je i onaj pesnik vegetarijanac. Spečen kao suva šljiva. Učinio mi se uvrnut. Neki seljak pesnik. Tetkin zet, uzimao je po dva kolača i oblaporno ih trpao u usta. Zatim čekao da se razmekšaju. Smešan tip. Iako se razveo od tetkine kćeri, moje sestre, još su bili u vezi. Tog se sećam, a ne sećam se razloga okupljanja, ali, to je razumljivo s obzirom na prirodu moje bolesti. Nešto znam, nešto ne znam. Sad ne bih ni prepoznao tog tetkinog zeta jer je otad prošlo mnogo godina. Da li je počeo da jede meso? Lutao sam, u mislima, po parku, ali nisam mogao da pronađem onu našu klupu.

Danas sam bio primoran da grubo odbijem Muvu koja je htela da me napoji negaziranom vodom iz boce zato što me je prekinula u sećanju.

Danas je Lija, u poseti, donela parče štrudle s višnjama, parče štrudle s makom i parče štrudle s jabukama. Pojeo sam dve štrudle, a ona jednu i slomila je zub na koštici! Nije pazila. Ne znam šta bi se desilo da se, to, desilo meni. Ko zna da li stacionar ima zubara.
A gde je moja lična karta, upitao sam Liju. Nije mi odgovorila. Pustila je, samo, levu suzu. Ta suza, zagorčala mi je današnji dan. Njena suza se skotrljala u mrve od štrudle. Čudno, pojela je i mrve i tu svoju suzu. Ništa nisam rekao. Moram paziti šta govorim. Mora da sam ja kriv što se Lija rasplakala. Imam utisak da nešto krije od mene.

Danas sam tražio da me debela Muva počeše po uvetu. Ona je bila veoma gruba da sam, skoro, zaplakao. Ona je rekla: "Za ovu platu, ne češem korisnike!" Da sam se požalio glavnom Kontroloru, on bi rekao: "Za ovu platu ne otpuštam osoblje!" Tako bi svako mogao da kaže. Vozač autobusa, mogao bi da kaže: "Za ovu platu ne stajem na svakoj stanici!"

Danas me je Lija odvezla u kolicima duž Avenije šetača, kako korisnici zovu taj kružni put u prizemlju. Prvi put sam video ogromno drveće koje prerasta i treći unutrašnji sprat i krajnje galerije, čak do neba. Podsetilo me je na Botaničku baštu iz moje rane mladosti i na Garden centar iz mnogo kasnijeg doba. U Botaničku baštu, vodila me je ujna Rana. Ona mi je pokazivala crvene ribice u bazenu malog vodoskoka koji me je isprskao po licu. On mi je dala mali sendvič sa šunkom i kačkavaljem. A Garden centar, to je iz kasnijeg vremena. I tamo sam nešto video ali ne znam šta. Obe slike su mi se slile u jednu sliku. Kao u tri dimenzije, a vremena tako udaljena. To me je začudilo. Svidelo mi se. To mora da je posledica oštećenja posle udara. Ali, ovde, u stacionaru, ja sam čuo poseban jasan i razdragan cvrkut ptica i zapazio kako, s vremena na vreme, prhnu s grane na granu, od gnezda do ispusta na spratovima, slobodne u zatvoru. Da li se neko ubio s te visine? Nema zaštitne mreže. Može li čovek iz kolica da skoči u ambis? I lijana se zaljulja iako je ptičica mala, ali, s obzirom na visinu, desi se, to... to jest... to... Možda ima i velikih ptica, ali nisam ih video. Ko hrani stacionarske ptice? Da li postoji zvanični ptičar? Smeju li te ptice da lete po Krivoj vodi a da niko ne vidi? Pitao sam ali Muva nije htela da mi odgovori. Nije mi opdgovorila ni Lija. Ponovo suza u Lijinom oku, nisam pazio.

Danas sam zapazio mnoge korisnike koji su vozili kolica. Neki nisu imali jednu ili obe noge. Zapazio sam jednu srećnu porodicu koja se okupila oko jednog lepo aranžiranog stola. I deca su došla u posetu. Babi ili dedi, nisam mogao da ustanovim. Na stolu su bili kolači, pegla, stona lampa u obliku globusa i stari gramofon na navijanje, što me je, ne malo, iznenadilo, bio je, to, gramofon iz doba nemog filma. Hteo sam da priđem i okrenem ručicu za navijanje starog gramofona ali me je Lija udarila po ruci. Rekla je da bi to bio gaf.

Danas su me mučile moje tri boljke: otok mozga, zaboravnost i Žulj, i, to, sve u isto vreme. Prvo me je mozak oborio kao grom, pa je, kasnije, došlo do zaboravnosti i, na kraju, počeo je da deluje i Žulj. O, to je, baš, iznenada i sve na gomili. Šta je uzrok, zna li se? Zašto o tom ne piše u čitankama, u telefonskom imeniku ili u vremenskoj prognozi? Sumnja se na više udruženih faktora od kojih se, čita Lija, poslednjih godina njaviše prstom upire na nepovoljne činioce iz spoljašnje sredine kao što su: radijacija, herbicidi, olovo, aluminijum, bakar, cink, živa i drugi teški metali. Ne znam zašto mi to čita. Gde sam, ja, to, pokupio, baveći se pisanjem?! Nisam radio u livnici ili u otvorenom vinogradu s buradima od pocinkovane žive ili aluminijuma?! Stvarno, pitanje koje zahteva odgovor na nivou nauke o čoveku i psihologije narodnog univerziteta u stečaju. Ako želiš da doktoriraš, samo napiši da je, to, prolegomena za... i odmah ćeš dobiti crno-belu hartiju u kopiji. Posle overiš u sudu i obezbediš se od upliva.

Danas se desio neverovatan incident: vatrogasac spasio nekog korisnika gornjeg sprata ne od požara već iz klozetke šolje! Prvo je, u onoj sjajnoj generalskoj opremi, mogao bi se zakleti da je video i dva-tri odlikovanja, među dugmetima, uleteo u moju sobu i držeći crevo na gotovs, bio spreman da uperi vatrogasni mlaz u moj Žulj! Ne, prikane, ostav!... nije požar već klozetska šolja! Dugo su vatrogascu objašnjavali u čem je stvar, on, jednostavno, nije mogao da shvati. A, bogami, ni ja. Ništa nisam razumeo. Vatrogasac kao da je pao s krova! Dugo su mi objašnjavali u čem je stvar jer nikako nisam mogao da shvatim šta je vatrogasac gasio u klozetu gde ima obilje vode.

Danas sam saznao da je korisnik s gornjeg sprata čitavu stvar zakuvao napravivši grešku i, mada nije smeo da ustaje i napušta sobu bez pratnje, krišom je otišao u klozet i seo na šolju bez poklopca. Naime, nije spustio poklopac.

Danas jedan korisnik nije... u stvari, on je zaboravio da spusti poklopac na klozetskoj šolji i... Kako je seo, tako se i zaglavio i nije mogao da se izvuče jer su mu butni mišići otišli u etar. On se zaglavio jer nije seo na poklopac klozetske šolje. Tom korisnku su se zaglavili kukovi i nije mogao da ustane s klozetske šolje. Na svoju ruku je ustao i otišao u klozet. Srećom, meni, to, ne može da se desi jer sam nepokretan, a ne polupokretan kao taj korisnik. Vatrogasac je upotrebio tečan sapun koji je podmazao korisnički torzo i tako se polupokretan nesrećni korisnik spasio neprijatne situacije. Sva sreća, meni, to, ne može da se desi, o meni brinu moje Muve.

Danas sam pojeo vreo krompir. Zagrcnuo sam se zbog kima. Taj krompir me je malo zagrejao jer je napolju sneg, led i mraz. U prozoru, nestali su i retki prolaznici.

Danas mi je jedna Muva zavukla ruku pod jastuk i izvukla kesicu s bombonama koje mi je ostavila Lija. Kako je ona znala da imam kesicu s bombonama?! Ona mi ne pretresa krevet, ali, eto, znala je. Možda jedna drugoj prenose otkrića pa sve znaju sve i tako se potpomažu. Ona je pojela dve bombone a meni dala jednu bombonu. Ona je zaboravila da skine hartiju s jedne bombone i dugo mi je trebalo da... I namignula mi... u stilu: stari, oprosti, meni treba više nego tebi!

Danas mi je neki majstor popravljao kočnicu na kolicima. Sad mogu da se spuštam niz Balkansku ulicu, neću poginuti. Voleo bih da se, s otpuštenim kočnicama, zabijem u ulaz hotela "Astorija" da vidim šta bi se desilo. Da li bi se one zvezdice zavrtele? Da li bih slomio nogu? Da li bi neko pozvao vatrogasce?!

Današnji dan, ostaće mi zabeležen i po tom što mi je iznad kreveta došao suvlasnik stacionara, zet pravog vlasnika ove tako dobro organizovane zdravstveno-savršene ustanove da mi održi malo predavanje o zajedništvu i sapatništvu nepokretno-polupokretno-otpisanih. Ne, on nije tako rekao već ublaženo, ali, u glasu, osetio sam njegovu skrivenu misao iako on misli da sam idiot. Da ne misli, ostavio bi me na miru. I vi ste. gospodine, samo jedan deo zajednice, populacije kojoj se ukazuju dužna briga društva i planirana pažnja. Ali, pored prava, vi, dragi gospodine, imate i obaveze. Nije dozvoljeno u zajedničkom prostoru glasno uznemiravati san zaspalih i usnulih korisnika, što, vi, redovno činite! Pazi, to je na moju adresu! Nastavio je: Dakle, da rezimiram partiju: ovim vas upozoravam da ne smete glasno da sanjate jer ćete, u protivnom, biti premešteni u gluvu sobu. Dozvolite, svako ovde ima pravo da za svoje pare uživa miran san pa i da sanja svoje vlastite snove. Nikom nisu potrebi vaši snovi. Nemojte krivo da me razumete, čak, ni vama! Vaše je da se lečite i starite, mnogio ne dočekaju starost. Vi nemate nikakvo pravo da ih ometate svojim glasnim uznemiravanjem iz grla iz nosa iz sinusa da ne upotrebim jači termin a jasno je na šta mislim. Aha: ne smem da hrčem! Dobro da smem da dišem!

Danas sam primio k znanju da ne smem javno da sanjam, samo tajno. Ili je, to, bilo juče? Ne znam. Nemam više vreme.

Danas sam Kontrolora pitao da li smem da kašljem i kijam. Samo me je pogledao. Stropo. Najstroplje. Stropost je osobina svih stropih sluđenika. Sluđenici privatnih stacionara mogu da slažu bele pare i letuju u dalekim egzotičnim zemljama. Oni putuju brodovima na spratove. Osetio sam gađenje u njegovom pogledu. Nije me udostojio ni reči. On je otišao iz sobe i nije se okrenuo.

Danas sam sanjao da sam na plaži kod Brankovog mosta. Sa mnom je... ne mogu da se s setim... Pamtim glas, ali sam zaboravio ime... Onda soba. Poslednja slika: daje mi pileći batak uvijen u salvetu.

Danas, ova paža, neka se, sasvi lepo, viela s njenog rozora u Karađorđevoj 3666666. Sećam se kao ne ne sećam se a hteo bih. Ja sam, tad, bio mlad, a ona je, tad, već bila stara, znači znači to što znači.

Danas se sećam leta, a zima je i ledi mi se voda u bokalu. Da li, to, znaju nadležni ili ih nije briga?
Nazad na vrh Ići dole
Sibila_
Zalutala Niotkuda
Zalutala Niotkuda
avatar

Datum upisa : 20.12.2011

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jul 16, 2012 5:13 pm

Tužno i tako stvarno, tu oko nas.
Zdravlje je jedini pravi dar kome se istinski treba radovati :)










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jul 16, 2012 6:50 pm

LJUBAV VUNENIH ČARAPA



Čudan život živim, dragi prijatelji. Ni seoski ni gradski, još manje gospodski ili služinčadski, a ponajmanje mogu odrediti da li je familijarni ili samački. Na svakom kvizu znanja, na kome mora biti samo jedan i to tačan odgovor, otpala bih na prvom pitanju. Zato se i ne prijavljujem.

Pokušat ću opisati vam samo jedan od niza takvih svakakvih nikakvih kojekakvih dana, zbio se onomadne, dobro se sjećam da su božuri, koji se u mom kraju nazivaju i batunike, taman bili u punoj raskoši crvenila, rozoće i bjeline, trešnje mijenjale boju u rumenu, a suva zemlja se odjednom zacrvenila od jagoda.

Najviše se volim odmarati sjedeći na stepenicama. Onda prolaznicima izgleda kao da sam baš nešto ozbiljno prije toga radila, a ne pisala ovaj tekst. Toga dana, iza ćoška se pojavi muškarac kojega nikad ranije nisam vidjela, poznam sve koji prođu. Ne samo što je nepoznat, nego je i zgođušan. Priupita me za nečiju kuću u komšiluku, pitanje namjerno, jedino sam živo biće na plus trideset koje zna govoriti. Mačke i psi lutalice se ne računaju.[You must be registered and logged in to see this image.]Ne odgovaram gdje je kuća, nego se pridižem sa stepenica, stajem na gornju, da ga malo bolje oškicam, kad ono, imam što i vidjeti. On skockan od glave do pete, hlače od balon – svile, polo majica od merceriziranoga pamuka, u tonu, mokasine u boji hlača, sve od bež do braon, ali, remen na hlačama crn. Primijetila sam to prije nego boju kose i očiju. Pitam ga odakle je, on izvali ime mjesta oko 500 kilometara dalje od moga, pitam opet što radi tu, kaže, žena mu odatle. Bravo za ženu.

Vidim da baca pogled prema mojim nožicama, umah shvatim. Na nogama imam vunene čarape, koje, inače, obožavam, zbog ovaca, strizenja runa, pranja i predenja vune i onda, na kraju, pletenja čarapa sa pet igala, umijeća koje nikad neću naučiti. Vi znate, a ovima modernima neću odati tajnu vunenih bijelih čarapa u sred pramaljeća. Koju sam čula od starijih i pametnijih. Da poboljšavaju cirkulaciju, štite od reume, izvlače grčeve iz listova, olakšavaju stopalima i otečenim zglobovima hodanje. Ma, navukla bih ja njih do vrata, ali nešto ove godine ne idu. Postala sam nesklavorna. Nisam debela, ali me na nekim mjestima ima previše i tuda čarapa ne bi mogla preklizati.

Vidim, njemu neugodno zbog mojih čarapa. Nije jedini, neugodno i svima oko mene, a samo meni ugodno. – Kako imate taj crni kaiš na hlačama, ne paše uz cipele, a vidim i da vam je remenčić od sata u smeđoj boji, mijenjajte kaiš pod hitno. Gleda me zabezeknuto, meni se učini, ljubav na prvi pogled. – Nikad mi niko to nije rekao. Mogao sam cijeli svijet obići, a da to niko ne bi primijetio.

Ne govorim, ali mislim – kad se družiš s pogrešnim ženama. – A kako Vam se sviđaju moje čarape – Podsjećaju me na djetinjstvo – Zašto bi podsjećale, kad djetinjstvo možemo vratiti.

Dok je on odlučivao da li se smješkati ili biti ozbiljan, iz verande, iza mojih leđa, pojavi se onaj moj. U bermudama, ali i pogužvanoj majici, sa štanda, dva broja manjoj za potrebe njegovoga trbuha, ne bi izgledalo tako strašno da nije maloprije u tome zaspao na kauču. Neznanac se polako odmakao od ograde, ali, nisam dozvolila da ode bez kompletnoga općega dojma. – Muž se poznaje po ženinom osmijehu, a žena po muževoj garderobi – pozdravite ženu – i promijenite remen. Moj mislio da je u pitanju klinasti ili onaj na velosipedu.

Pet minuta je obilježilo jedan dan. Meni, nadam se i neznancu. Kladim se da neće tako skoro zaboraviti vunene čarape, možda će ih se uvijek sjećati. A drago mi i zbog ovaca.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   

Nazad na vrh Ići dole
 
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 25Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5 ... 14 ... 25  Sledeći
 Similar topics
-
» Izlog mojih krpica u koje cu sigurno uci
» Kineski horoskop
» Bolna menstruacija
» Dezodorans ili antiperspirant
» Pismene izjave osiguranika Croatia osiguranja

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: