DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 14 ... 23, 24, 25
AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Nov 30, 2008 5:52 pm

First topic message reminder :

--------------------------------------------------------------------------------
Jesen na Cetinju





Ovo je pismeni rad učenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen, hmm... vidjet ćete na kraju kako. Navodno su ocjena i sastav došli do ministra obrazovanja. Navodno živa istina. Velika greška nastavnice. Sastav je remek-djelo! Klik mu nudi posao!

Jesen? Pa o čemu drugom pisati nego da ti je žao?
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pasenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

Djed slomio nogu ili mu se samo neda pješačiti?

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kušu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI 3
Ocjena: jedan (1)
Komentar: 'Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena'










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com

AutorPoruka
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Avg 03, 2017 1:00 pm

Još uvijek se rasplačem u sekundi. K'o dijete. 
Još uvijek mi je stalo do svakojakih budalaština i sitnica. 
Onoga na što mnogi ni ne obraćaju pažnju. 
Još uvijek se naživciram zbog stvari koje me se ne tiču, ali koje me na neki čudan način pogađaju. 
Još uvijek pucam na svaku glupost i ne znam začepiti kada treba. 
Pustiti pa otpustiti. 
Učim to. Još uvijek. 
Još uvijek zalutam u vlak emocija koji ne vodi nikamo, doli u bol. Još uvijek čitam. 
I još uvijek mislim da likovi iz knjiga zaista postoje. 
Još uvijek se guram. Kroz život. Manje kroz gužvu i redove. 
Još uvijek se palim na dobrotu. I dobre ljude. Na zagrljaje, oproste i druge prilike. 
Još uvijek me razveseli ljetni pljusak i iznenadna nevera. Oni nemirni trenuci pred oluju. Ne znam, valjda volim sve što je nemirno. 
Još uvijek sanjam, smijem se i tražim. 
I još uvijek osjećam. Cijelim bićem. Da ono što volim zaista jest sve što imam.

I. Divković
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/ Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Avg 07, 2017 8:56 pm

   Treba nekada ostaviti po strani sve te priče o ljubavi
Koje su, neretko, samo skrivanje iza reči
I ne ono što stvarno čovek nosi u sebi
Nego njegove želje
I zamena za nedostak ljubavi koji oseća
Tačnije nesposobnost za pravim spojem

Treba pustiti sve te reči o ljubavi koje nam je neko rekao
Ili ti neko posveti pažnju, vreme, poverenje
Ili ne osetiš

Reči su samo reči
Ispisana slova ili naglas izgovorena
Imaju smisla samo ako se iza njih krije realan život i osećanja

Dokaz ljubavi je potreban
Ali ne na silu, pred svima, niti dugo smišljan
Već onaj sitni, kada se jednostavno vidi da je nekome stalo
A ne odglumljena radost i oduševljenje

Čovek ima pravo da bude prazan
Ima pravo da ne oseća ništa
Ima pravo da se potroši, umori, izgubi
Ali nema prava da laže i zavlači
I drugoga uvlači u nešto a posle da pobegne iz toga

Zato ne priče i knjige o ljubavi
Nego dela
Onaj osećaj punoće u srcu i duši da nam je stalo
Ako nam je uopšte stalo

Samo tako može stvarno da se voli
Pre svega kroz poštovanje onog drugog
I kroz iskrenu priču o emocijama

U protivnom, ljubav je nalik vožnji na otvorenom moru
Gde svako vesla na svoju stranu
A voda preti da potopi oboje

Samo zato što se ne udruže i zajedno spasu
Ili se dokopaju kopna, sačuvaju se
I svako na svoju stranu

To je ljubav
Ne večito daviti onog drugog
Nego mu dopustiti da što više poraste
U krajnjem, i po ceni veze


Stefan Simić

[You must be registered and logged in to see this image.]











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Avg 15, 2017 12:59 am


Bez snova

Stare sjedokose kelnerice po kafeima
u noći odustale su,
i dok koračam niz pločnike svjetlosti
i gledam u prozore staračkih domova
vidim da toga više nema u njima.

Gledam ljude po klupama u parku,
i vidim po tome kako sjede i gledaju
da je iščezlo.

Gledam ljude koji voze
i vidim po tome kako voze svoja kola
da niti vole niti su voljeni,
niti više mare za seks,
sve je zaboravljeno kao neki stari film.

Gledam ljude u robnim kućama i samoposlugama
dok se kreću među rafovima kupujući stvari
i vidim po tome kako im stoji odjeća,
i po načinu na koji hodaju,
i po izrazu njihovih lica i očiju
da im nije stalo ni do čega,
i da ničemu nije stalo do njih.

Vidim na stotine ljudi dnevno
koji su sasvim odustali.
Ako odem na hipodrom ili na stadion
vidim hiljade koji ne osjećaju ništa ni za koga,
i niko ne osjeća za njih.
Na sve strane vidim one koji ne žude ni za čim
osim za hranom, krovom i odjećom,
usredsređeni samo na to,
BEZ SNOVA.

Ne shvatam zašto ovi ljudi ne iščeznu,
ne shvatam zašto ovi ljudi ne izdahnu,
zašto ih oblaci ne usmrte,
zašto ih psi ne usmrte,
zašto ih cvjetovi i djeca ne usmrte,
ne shvatam.

Biće da su već mrtvi,
pa ipak ne mogu da se naviknem na njihovo postojanje,
jer toliko ih je mnogo.
Svakoga dana, svake noći sve ih je više,
u metrou, u zgradama, u parkovima.
Oni ne osjećaju užas što ne vole
ili što nisu voljeni.
Toliko, toliko, toliko mojih bližnjih.


Bukovski
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Avg 16, 2017 7:36 pm

Možda je ona bila jedina koju sam voleo
Ne znam kako, ne znam zašto
Ali sa drugima je to mnogo kraće trajalo
Kao slab alkohol koji te jedva uhvati
Više umišljaš da si opijen njime
Nego što te stvarno drži

Osvojilo me njeno zavodljivo ludilo
Onaj ženski način kada zna da ti priđe i podiđe
Ali i da te razbije kada se najmanje nadaš

Svi oko mene rušili su mi sliku o njoj
I govorili da je promašena, izgubljena, da zaslužujem bolju, drugačiju

Spašavali su me od nje
Kao što zavisnika spašavaju od njegovog mraka

Bila je moj porok koji me opsedao
Toliko dana i noći nisam mogao bez nje
A nje nigde

I kada se javi, pojavi, znam da će da ode
I kada je nema, znam da će da se vrati

Nikada sa njom nisam bio načisto
Da li završavamo ili ponovo počinjemo
Možda je to bio način da me drži uz sebe
A pre mislim da ni sama nije znala šta hoće

Ni približno je nisam imao koliko sam imao druge
A opet sam je voleo
Voleći sve njeno
Želeći je u hiljadu besanih noći
Boljih avantura i jače strasti u životu nije bilo
A jedva i da sam je video golu

Bilo je u međuvremenu stvarno dobrih devojaka
Koje bi svako iole normalan odveo pred oltar
Ali ja nisam normalan
I nije za mene oltar
Plašim se svake obaveze koja traje duže od dva dana
Lako mi je da obećam nešto
Teško mi je da živim sa tim i ispunjavam

Stalno bih negde da idem, nekome
Samo sam pored nje mogao da se smirim i ostanem
Samo što ona to nije znala
Uverena da i nju neko, negde čeka
A taj neko nikako da se pojavi

Danas smo sami oboje
Usamljeniji nego ikad
Ali nam ne pada na pamet da se javimo jedno drugom
Ona ne bi da kvari sliku koju je stvorila o sebi
A ja ne bih iznova da kvarim svoj život

Neke ljubavi je najbolje ne doživeti do kraja
Kako i sam, pored njih, ne bi doživeo svoj kraj

A ja sam bio veoma blizu
I kraja
I njoj

Srećom izbegao sam oba.


Stefan Simić


[You must be registered and logged in to see this image.]











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
justicija

avatar

Datum upisa : 22.12.2013

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Avg 17, 2017 9:39 pm

Šta ako ja jednostavno želim osrednji život?


Šta ako je sve što ja želim jednostavan, usporen, prosječan život?

Šta ako sam najsrećnija kada je sve u redu i bez trzavica?

Ako sam jednostavno osrednja i odlučila sam živjeti s tim?

Svijet je tako bučno mjesto, koje svojim ubrzanim tempom života tjera ljude da se dokazuju, izgrađuju, takmiče i uvijek žele više. Teže većim i boljim stvarima, žrtvuju san za produktivnost, težeći izvrsnosti. Ljudi su postali automatizovani i ako nisu postigli nešto ogromno odlaze kući. Vjeruju da su bezvrijedni. Ali to ne mora svima biti tako.

Šta ako ja takav poriv nemam u sebi i ne želim biti izvrsna, jer me svaki neuspjeh ostavlja tužnom, potrošenom i isrcpljenom? Znači li to da nisam dovoljna?

Šta ako nikada ne postignem ništa u životu, osim da budem mama, sestra i supruga? A ti ljudi koji su mi najbliži shvate da ih volim i da bih ponovo izabrala isto da mogu. Može li to biti dovoljno?

Šta ako nikada ne uspijem pomoći sirotište u Africi, ali pošaljem namirnice i pronađem načine da pomognem nekoj od djece u komšiluku?

Šta ako ponudim svijetu male stvari koje imam za njega? Hoće li to biti dovoljno?

Ako jednostavno ne želim napisati knjigu i pokrenuti biznis ili držati javne govore pred hiljadama ljudi? Ali imam potrebu da pišem, zato što imam nešto za reći i investiram u male zajednice i organizacije žena u koje vjerujem i potičem ih da se brinu o sebi. Zato što veće nije uvijek i bolje, a individualnost se cijeni. Mogu biti dovoljna i samo s time.

Šta ako prihvatam osrednjost u svakom pogledu i ne težim nekim velikim stvarima, a ne moraju biti ni malene? Jednostavno prihvatam ono što se nalazi između i živim s tim. Bilo da se radi o kilogramima viška ili manjka, poslu koji je sasvim solidan, a ne pretjerano zanimljiv, jednostavno sve je ok, a ništa nije sjajno, može li tako?

Šta ako volim praviti jela, ali pri tome naručujem nekad i picu i jedem brzu hranu?

Ako volim da planiram budžet, ali volim i kršiti pravila pa nekad prekoračim isti?

Ako jednostavno ne volim dekoracije po kući, ni nikakve fensi stvari i smatram da je kuća mjesto u kojoj se jednostavno prespava, jede i žive?

Ako jednostavno želim biti zdrava, odmorna i naspavana, bez da mnogo vježbam i poredim se sa onima koji imaju energije na pretek i čine se tako smireno i staloženo uvijek?

Ako sam previše religiozna za neke, a premalo spiritualna za druge? Nekima nejasna, a opet posvećena i spremna da podijelim sa nekim sve svoje trenutke i skrivene strahove, sumnje i neisgurnosti? Može li to biti moj način vjere i može li to biti dovoljno?

I ako sam udata dvadeset i jednu godinu i volim svoga supruga danas više nego juče, ali nikada nisam slijedila pravila romantične veze i savjete “eksperata” o tome kako voljeti nekoga istinski i apsolutno? Ako nemam sve zajedničke aktivnosti sa njim i ne mislim da možemo imati sve zajedno? Ako volim i vrijeme kada smo odvojeni jedno od drugog, može li to značiti da nam je brak dovoljno dobar?

Šta ako sam majka koja je oduševljena svojom djecom, ali treba i vrijeme za sebe i nekada jednostavno želi sebi biti na prvom mjestu i ne igrati se sa njima, ali koja ih voli i podržava u svemu? Jedna osrednja majka koja ne mora ispuniti sva očekivanja, ali nekada uspjeva svoja?

Mogu li jednostavno prihvatiti minimalizam koji želim da prenesem i na svoju djecu, barem kada je u pitanju organizacija stvari u kući. Jednostavno znam da svega ima previše i želim da to nekako organizujem.Svakih pet mjeseci sređujem ormar svoje djece i odlučujem o tome šta je viška i šta im više ne treba. Svjesna toga da je potpuno nemoguće da takvih stvari ne bude, jer uvijek imaju toga za bacanje.

Minimalizam u igračkama podrazumijeva tačno i precizno odvajanje potrebnih i nepotrebnih stvari, sa namjerom da se one daju nekome kome će zaista poslužiti. Nekima su lego kockice bile smetnja na putu i zabijale se u stopala svaki put kada krenu na spavanje. A onda su odlučili da ih se riješe.

Ja vjerujem da je moguće dobro se organizovati, čak i kada je riječ o dječijim stvarima. Jednostavno se vodim logikom da je bolje imati malo igračaka, ali onih sa kojima će se djeca stvarno igrati, nego gomilu bespotrebnih, koje će stajati u sobi. To ne znači da sam protiv igračaka, već da sam za djecu.

Jednostavno želim da se fokusiram na prave stvari u životu i da to prenesem i na svoju djecu. Da ne mare za stvari, već za ljude. Da ne misle da su posebni ako imaju stotine igračaka, jer je cilj u igri, a ne u posjedovanju.

Moje djetinjstvo je bilo takvo. Skromno, ali ispunjeno radošću življenja. Može li to biti dovoljno?

Ako nekome uskratite nešto da biste mu omogućili mnogo, zar to ne može biti dovoljno?

Ako prihvatam svoja ograničenja i ne pokušavam ih preći i prevazići. Ako sam se pomirila sa onim kakva jesam i cijenim i druge koji su uradili isto. Ako je sve što sam htjela imati maleni, usporeni, jednostavni i osrednji život. Predivan, tih i miran život. Može li to biti dovoljno?

Ja mislim da može.

tekst: Sara Velaga
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Avg 18, 2017 10:50 pm

 DA MI JE JEDNA TI

U ovim večerima kada sve oživi
Sva ta lica i ulice
Da mi je jedna Ti
Tamo negde gde već jesi
U svom gradu, svetu i vremenu
Sve bi mi bilo lakše

Lakše bih disao
Lakše bih živeo
Lakše bih se radovao

Na kraju svega bila bi Ti,
Na početku svega bila bi Ti,
A kada si Ti,
onda je sve lakše

Lakše se sanja
Lakše se voli
Lakše se diše

Da mi je jedna Ti,
manje bi me zamaralo ono juče.
A i ono sutra.

Da mi je jedna ti,
Koliko god da boli, manje bi bolelo.
Koliko god da sija, jače bi sijalo.
Koliko god da je lepo, bilo bi još lepše.

Da mi je jedna Ti,
Sve one praznine bile bi popunjene.
Sve one staze izvan grada prošli bismo zajedno.
Sva ona jutra osvanuli bismo u zagrljaju.

Da mi je jedna Ti.
Jedna nasmejana Ti.
Jedna pospana Ti.
Jedna obična Ti.

Jedna bila kakva Ti,
Samo da si Ti!
Samo da si Ti.
Samo da si Ti.
I sve ono, što ide uz Tebe.
I dolazi sa Tobom.

Stefan Simić


[You must be registered and logged in to see this image.]











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Avg 21, 2017 11:31 pm

Sa neta...


RAZVEDENIM ŽENAMA
"Niste vi, drage moje, nikakve nemoralne jadnice, niti ste zalupane pušćenice, a niste ni sve ono što komšiluk o vama priča!
Vi ste ljudska bića, žene koje nisu dopustile da im drugi život do kraja unište, vi ste žene borci, žene koje su konačno stale na put raznim maltretiranjima, ponižavanju i neljudskom odnosu prema vama! Vi ste odlučile sebe zaštiti i svoju djecu, vi ste napravile korak naprijed i dokazale sebi i drugima da imate petlju!
Svaka razvedena žena ima razlog zašto se razvela, ili zašto ju je muž napustio...To NIKOGA NE TREBA ZANIMATI!
Razvedena žena je isto samo žena kao i sve druge! Ne smatrajte ih građanima drugog reda po bilo čemu! Ako ćete takve žene gledati, onda ih gledajte sa poštovanjem i divljenjem jer mogu i same ono što su mnogi mislili da ne mogu.
Koliko često čujemo od drugih: "Ma, de, bolan, onu je čo'ek ostavio, ona se razvela, ona ovako, ona onako..." Pa šta?
Jeste, razvela se, ostavio je, ona njega ostavila. Jeste!
Jesi li ti bila u njenoj koži da znaš njene tajne i razloge?!
Imam prijateljice koje su razvedene, i muka mi je više slušati seljakluke na temu razvedenih žena!
Ohladite, ba, više i jedino možete takvim ženama kad ih vidite, ne pitati kako su, jer su odlično, nego im reći: "Đe ste, ba, kraljice?!"
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/ Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Avg 22, 2017 12:05 am

 Pojedine žene kako god da izgledaju, i koliko god da im je godina, imaju u sebi neki neobjašnjiv seksipil koji te prosto tera da se baviš njima. Zavedu te, a da ni ne znaš da si zaveden. To ne rade napadno, nekad toga nisu ni svesne, ali sve je kod njih tako postavljeno da šta god da rade – osvajaju.  

Postoje žene na prvi pogled savršenog izgleda, a i lepote, ali u njihovom društvu ne osećaš privlačnost, što više govore imaš potrebu da pobegneš od njih što dalje.  

Ugnjave te, potroše, od njihove harizme ostaje samo divljenje onih koji ih nisu bolje upoznali.  

Ali ženski seksipil, ta spontana erotična igra zavođenja i sposobnost da te neko natera da se baviš njime, a da ni sam ne znaš kako si privučen je već talenat.  

U ženinom pogledu sve piše, i šta god da ti priča, ti znaš šta želi, i da li uopšte želi.  

Spoljašnjost je samo prvi utisak, ali osećaj žene da pronađe talasnu dužinu muškarca, i da se ušeta u njegov svet je prava umetnost.  

Dok žene koje su opsednute sobom pokušavaju hvalisanjem da skrenu pažnju na sebe, ove druge to rade mnogo suptilnije, stavljaju muškarca, prividno, u prvi plan. Nemaju potrebu da dokazuju da su lepe i pametne već sve vreme nagone da se drugi dokazuju njima. Muškarac je taj koji se trudi, žena je ta koja je nedostupna.  

Čovek se neretko začudi kada vidi neku ne toliko privlačnu ženu sa muškarcem koji, čini se, može da bude sa svakom. Dok je to, u stvari, njena sposobnost da mu se približi, i ponudi nešto što nijedna druga nije.  

Ne samo najbolju sebe, nego da probudi najboljeg njega.  

Zato silne manekenke, glumice, i žene iz javnog života ostaju uskraćene velikih ljubavi. I pored popularnosti, društvenog statusa, neretko im nedostaje ono nešto da im muškarac poveruje, i do kraja posveti. Zagledane su isuviše u sebe, na pogrešan način, i to ima svoju cenu.  

Žene treba da bude tek toliko nečija da se čini da će sa njim ostati zauvek, a opet, i tek toliko svačija da se isto tako čini da muškarac mora do kraja da se bori za nju.  

I na kraju, malo šta je tako privlačno kao ženski seksipil, posebno ako umeš da posmatraš, i čitaš znake. U stanju si toliko toga da vidiš i pre nego što je upoznaš, toliko toga saznaš i pre nego što ti kaže kako se zove.  

Jedno su činjenice iz njenog života, datumi, mesta, zanimanja, dragi ljudi, a drugo je sve ono što zrači iz nje i utisak koji ostavlja.

Stefan Simić  


[You must be registered and logged in to see this image.]











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Avg 22, 2017 12:38 am

"Da sam joj rekao tad stani, možda bi me sad jutrom budila uz miris kafe i milovala. A možda bi me nervirala usisavajući prašinu dok spavam.
Da sam joj rekao tad stani, možda bi me sad čekala umornog s posla sa večerom i pred ulazom u stan poslala poruku 'Ne zaboravi hleb' i vraćala me nazad do trgovine... Možda bi je psovao, grdio, na nju se ljutio, ali bi je voleo, više nego išta, ikog i bilo koju posle nje.
Da sam joj rekao tad stani, možda bi sad galamila na mene zbog razbacanih čarapa po stanu, zbog dignutih nogu na stolu dok gledam tv.
Da sam, ali nisam. Umesto toga odabrao sam da je tražim tamo gde je nema, znajući vrlo dobro gde je i u kojem gradu.
Da sam rekao, ali nisam, ne bih je tražio u drugima, znajući da je tamo najmanje ima i da se žena kao ona više ne rađa.
Da sam, ali nisam. Neko je rekao, neko je umeo. Neko ju je zadržao, neko ko je možda tip čoveka koji igra sedmični loto, igre na sreću, čeka bingo ne shvatajući da je najveću premiju u životu dobio onog dana kad mu je ona rekla 'da'."

Mikail Mihajlov
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Avg 22, 2017 11:16 am

Sa neta N.N.

"Jednom kada izgubiš dobru ženu, onda nema natrag. Sve u životu možeš izgubiti više puta, osim odane žene i vlastitog života. Samo jednom umireš, i samo jednom imaš ono što nikada više nećeš imati. Zapravo, one su takve. Gledaće ti kroz prste, trpeće tvoju nepravdu godinama, pokušavaju ti objasniti kako ćeš se kajati, a onda pokupe stvari i nestanu. Kada odu, to će biti njihov konačan odlazak. Takve žene odlaze mirne, uzdignute glave, bez griže savjesti ili osjećaj krivice. Svjesne su svoje vrijednosti i svog samopoštovanja. One ne žale, one prežale. One ne očekuju novi početak sa tobom, one počinju bez tebe. Ti ostaješ sam i poprilično bespomoćan. Moliš Boga za oprost, preklinješ nju da se vrati, ali neće. Neće se vratiti. Ljudi se ne vraćaju ukoliko ih nisi cijenio dok su bili prisutni. I sada kada si je izgubio shvatio si prekasno koliko je njena naklonost imala veliku vrijednost za tebe, dok si ti bio u površnim odnosima sa drugim ženama. Pa zašto onda dati čovjeku priliku, ako je već bezbroj prilika upropastio? Zbog čega mijenjati buduću sreću za nesreću sa proslošću? Zar treba rizikovati siguran osmijeh zbog potencionalne suze? Ne treba. Zato je i otišla. Zato je nemaš!"
[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/ Na mreži
justicija

avatar

Datum upisa : 22.12.2013

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Avg 22, 2017 9:58 pm

Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.

Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,
onaj koji ne mijenja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odjenuti u novu boju,
i ne priča s onima koje ne poznaje.

Lagano umire
onaj koji bježi od strasti
i njenog vrela emocija,
onih koje daju sjaj očima
i napuštenim srcima.

Lagano umire
onaj koji ne mijenja život kad nije zadovoljan svojim
poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji sebi neće dozvoliti,
niti jednom u životu,
da pobjegne od smislenih savjeta...

Živi danas!
Reskiraj danas!
Učini danas!

Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti srećan!

Pablo Neruda
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Avg 29, 2017 8:10 pm

Pismo oca kćerki o budućem mužu koje svako treba da pročita:
"Draga …
Nedavno smo tvoja majka i ja tražili neke odgovore na Guglu. Počeli smo da unosimo pitanje u pretraživač i već na polovini, Gugl je izbacio listu najpopularnijih pretraživanja na tu temu. Na vrhu liste stajalo je “Kako da ga držiš zainteresovanim?”
Zaprepastio sam se. Iščitao sam bezbroj članaka o tome kako da budeš seksi, kada da mu doneseš pivo, a kada sendvič i načine da učiniš da se osjeti pametno i superiorno.
Razbjesnio sam se.
Malena, nije, nikada neće biti i nikada nije bio tvoj posao “da ga držiš zainteresovanim”.
Malena, tvoj jedini zadatak je da, u dubini svoje duše, znaš da si ti vrijedna pažnje. Ako si svjesna svojih vrijednosti, bićeš atraktivna i poželjna u najboljem mogućem smislu. Privućićeš momka koji je sposoban da prepozna tvoje kvalitete i koji je sprman da svoje jedini život posveti tebi.
Malena, pričam ti o momku kog nije potrebno “držati zainteresovanim”, zato što on zna da si ti interesantna.
Baš me briga da li on stavlja laktove na sto, zato što je njegov pogled fokusiran na to kako ti se nos nabora dok se smiješ i ne može da skine pogled sa njega.
Baš me briga što ne umije da igra golf, pa ne može da odigra partiju sa mnom, dokle god on prati svoje srce, a ono ga uvijek odvede do tebe.
Baš me briga što je on snažan, dokle god ti on omogućava da jačaš snagu svog srca.
Ni malo ne marim za koga on glasa, dokle god se svakog jutra budi i bira tebe za posebno mjesto u vašem domu i posebno mjesto u njegovom srcu.
Ne zanima me ni boja njegove kože, dokle god platno vašeg zajedničkog života boji strpljenjem, žrtvom, ranjivošću i nježnošću.
Nije mi važno u kojoj religije je odgajan, ovoj, onoj ili nijednoj, ako je odgajan da cijeni život i ako mu je svaki trenutak života proveden sa tobom svetinja.
Na kraju, malena, ako naletiš na takvog čovjeka, a on i ja nemamo ništa zajedničko, imaćemo zajedničku onu najvažniju stvar: Tebe.
Na kraju krajeva, malena, jedino što treba da radiš da bi ga “držala zainteresovanim”, je da budeš ti!
Tvoj vječno zainteresovani momak,
Tata"










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Sep 09, 2017 8:17 pm

"Svi mi imamo svoje trenutke, crne, sive, žute, kako hoćeš..
Svoj mir i svoj nemir..
Svoje tuge i radosti..
Svoje borbe, pobjede i poraze..
Svoj život!

Svi imamo priču koju ne moramo objašnjavati nikome."

Marjana Lavric  











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Sep 11, 2017 9:17 pm

 U nekim, kratkim tišinama,
pronašla sam više odgovora
nego li u mnogim dugim razgovorima u kojima sam očekivala nešto više, nešto ljepše.
Tišine ne lažu.
Riječi znaju da sakriju ono pravo.

Marjana Lavric  











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
justicija

avatar

Datum upisa : 22.12.2013

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Sep 12, 2017 10:16 pm

"... sada se moja unutrasnjost sastoji od:

a) predsoblja (prosto zato sto se nedge mora uci),

b) prijemne sobe, predvidjene za stranke koje nisu zasluzile da se duze zadrzavaju u mojoj dusi, ali , ako su uporni i bas im je do cekanja, neka cekaju,

c) prostrane, suncane , prijatne dnevne sobe, organizovane tako da se , po potrebi mozes i osamiti u poneki kutak, kao sto je klub-garnitura, sa TV-om, kutak sa bibliotekom , dve-tri ogromne terase itd. Tu borave meni dragi ljudi, gosti koji manje-vise redovno svracaju i ostaju koliko god zele,

d) kuhinje i trpezarije kao najvaznijih prostorija, okupljanje oko ognjista gde se hranimo, grejemo i krepimo, gde delimo hleb i so nasih dusa, gde kuvamo i zakuvavao, dodajuci misne trave i skupocene zacine,

e) niza pomocnih prostorija u kojima skladistim ono sto nije neophodno potrebno da bude uvek pri ruci , ali sa utesnim saznanjem da je ipak sve tu, nezagubljeno i neizgubljeno,

f) podruma, tabu-mesta, u koji se silazi mracnim stepenicama. On je pun neprebolnih rana jada i s njima u vezi nastalih neuroza. Kada se stvari u gornjem nivou duse iskomplikuju, prinudjena sam da sidjem dole, da iz temelja pretresem avetinjski podrumski sadrzaj, u nadi da cu pronaci mesto kurslusa i moci da ga popravim,

g) nekoliko spavacih soba u kojima se smestaju oni koji uvek prebivaju u mojoj dusi. U dugim i sporim satima nocnih nesanica od kojih tako strasno patim, volim da odskrinem vrata i uverim se da su tu meni najdrazi ljudi, da im je dobro, da mirno i duboko disu u snu . Ponakad im pridjem, tiho, na prstima i spustim poljubac na celo."

"Spletkarenje sa sopstvenom dušom" Marija Jovanović
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Sep 27, 2017 9:50 am

Svi narodi na Balkanu su prepuni nekog nacionalnog ponosa dok nacionalne sramote nema gotovo niko.
Na šta smo to tačno ponosni?
Na onu dalju istoriju na koju nismo mi uticali nego naši preci koji su po svemu sudeći bili sušta suprotnost od ovoga što smo mi danas?
Na njih koji su imali neki drugi sistem vrednosti?
Ponosimo se tom dalekom istorijom na koju mi ama baš nikako nismo uticali.
Čime se još ponosimo?
Sportistima i naučnicima?
Na njihove uspehe nismo mi uticali niti smo zaslužni za iste.
Čak smo i kao narod i kao država uskraćivali normalne uslove za rad i napredovanje.
Svaka kap njihovog znoja i odricanja, nije naš trud već njihov.
I na krajeva, svi oni su morali da odu sa Balkana da bi uspeli i bili najbolji u tome što rade.
Neki drugi narodi, neke normalnije države su im dale sve ono što mi nismo.
Ponosimo se dakle tuđim radom, odricanjem i uspehom.
Ako je nacionalni ponos što sportisti i naučnici dolaze iz naših naroda, gde nam je onda i nacionalna sramota što ratni zločinci i kojekakvi zlikovci dolaze iz naših redova?
Zašto smatramo da smo zaslužni za uspeh nekog sportiste kojem ni na koji način nismo pomogli, a ograđujemo se od nekog političara koji je sve narode zavio u crno, a kojem smo na direktan ili indirektan način pomogli da to čini?
Kad kažem pomogli, mislim na izbore, naravno.
Na šta smo to ponosni kad su u pitanju godine u kojima smo mi nešto uradili ili nismo uradili?
Pustite istoriju jer mi na nju nismo uticali.
Da vidimo čime se to ponosi naša generacija.
Na milione izbeglica?
Ratove?
Stotine hiljada mrtvih?
Rasturene fabrike, uništeno zdravstvo, obrazovanje na nivou pećinskog čoveka?
Možda na tome što skoro da imamo više naroda u dijaspori nego u domovini?
Nemamo mi na šta da budemo ponosni, ali pucamo od nekog nacionalnog ponosa za koji nemamo nikakve zasluge.
Sve što je valjalo, oterali smo ili u smrt ili u inostranstvo.
Sve ono što je bilo za ponos uspeli smo da pretvorimo u ono što je za sramotu, koju naravno ne osećamo jer se skrivamo iza predivnih mladih ljudi i sjajnih sportista.
Ljudi koji odlaze, odlaze jer im ništa nismo dali, a svaki uspeh bi da im uzmemo i prisvojimo za sebe.
Poslednjih par decenija samo oni mogu biti ponosni na ono što su učinili svojim radom i svojim odricanjem.
A mi?
Pa, mi treba da pogledamo šta smo učinili svojim radom i svojim izborima tih poslednjih par decenija.
I kažite mi kad pogledate sve to, čime to da se ponosimo?
Znam da će neki reći ja nisam tako glasao ili uticao na to i nemam razloga za sramotu.
Ok, ali nisi uticao ni na uspeh nekog sportiste, ali eto imaš razlog za ponos.
Eh, kad bi naši preci mogli da vide učinke naše generacije, teško da bi među njima neko osetio ponos.
Verujem da bi ih bilo sramota što smo njihova deca, a ne deca nekih njihovih neprijatelja.

Igor Cobanovic










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Oci-ANDJELA
Anđelina
avatar

Datum upisa : 08.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Okt 01, 2017 1:49 am

Treba biti optimista

Maja i ja smo se napokon smilovali da letujemo zajedno.
Išli smo na ostrvo Hvar kod nekih njenih rođaka. Ona je vozila svoj Reno Megan, dok sam ja bio zadužen za sve ostalo. A ponajviše da ne smetam…
Samo što smo krenuli, čim smo izašli na autoput, videli smo poluonesvešćenog psa kako se tetura nasred ulice. Maja ga je vešto zaobišla, oboje smo prećutali, pogledali se na trenutak i nastavili dalje. Odjednom, umesto da nastavi, Maja je naglo stala, udahnula duboko, opsovala, izvukla peškir iz ranca, izletela iz kola i otrčala do psa.
– Ne možemo ovde da ga ostavimo! Zgaziće ga neko. Pogledaj manijake kako jure? Ubilo ga je ovo sunce. Sigurno danima ništa nije pio. Jadničak! A vidi ga kako je sladak, duša mala, povešćemo ga sa nama dok se ne oporavi a i da nam pravi društvo. Dug je put…
Ušuškala ga je pozadi, ogrnula vlažnim peškirom, nahranila, napojila i ostavila ga da spava. Pritom je i mene zamolila da budem tiši pošto je sigurno doživeo tešku traumu… Nisam ljubomoran, šta vam je? Dobro, nije mi bilo svejedno, pošto na mene uopšte nije obraćala pažnju, sve vreme je pričala o njemu i razgovarala sa njim. A i moram da priznam da baš i nije neki kompliment za muškarca kada devojka poveze prvu džukelu koja naiđe uz komentar da joj je dosadno i da joj treba društvo.
Maja je laka na suze a ja sam lak na nju, što je defi nitivno najgora moguća kombinacija, tako da nismo mogli do kraja da se dogovorimo šta ćemo sa psom. Predlagao sam da svratimo i da ga ostavimo negde, bilo gde, u protivnom će nam upropastiti letovanje. Pokušao sam da joj objasnim da se ne radi o zlatnom retriveru, već mešancu, avlijaneru, uličnom džukcu koji od pedigrea jedino ima ludačku sreću da mu Maja bude gazdarica. Na sve što sam rekao samo je odmahnula rukom, slegla ramenima i nastavila da vozi… Naš dlakavi prijatelj se za to vreme poprilično odomaćio. Počeo je da se proteže, zeva, još nas je i zamolio da otvorimo prozor kako bi mogao jezikom da pozdravlja svakoga ko prođe pored nas… U odnosu na saunu, u kojoj je radio celog leta prekovremeno, frižider od Majinih kola bio je idealna destinacija za uživanje. A i zavideo sam mu, priznajem, uvek mi, gde god da pođem sa devojkom, neka džukela u samom startu pokvari stvar. Ili se ubaci pa ne mogu da budem u centru pažnje, ili skrene temu i ode sve u propast.
Kilometar po kilometar, grad po grad i mi smo već bili pred hrvatskom granicom. Hteli su da nam ga oduzmu jer nismo imali nikakva dokumenta za njega. Lagali smo kako nismo stigli da ga registrujemo a i da nismo mogli da ga ostavimo kod kuće jer ne bi imao ko da ga hrani. No, ni oni nisu znali šta da rade sa njim, a i priznali su nam da ne znaju šta će ni sa svojim psima, tako da su nas pustili… Pošto je iza nas bilo još otprilike milion automobila, a nad nama plus četrdeset u hladu, bilo je nerealno da se utvrđuje identitet dlakavog uljeza. Ni on se, naravno, nije bunio, samo se raširio pozadi kao da snima reklamu ili daje intervju za dokumentarac o psećem životu na visokoj nozi. Od sreće je samo dva puta ponovio VAU! VAU! I nastavio da kunja…
Nazvali smo ga Dalmatinac. To je bio prvi dalmatinac u životu koji nije imao veze sa dalmatincima. Bio je to običan seoski džukac koji je igrom sudbine dospeo do jednog od najlepših mesta na svetu. Da ga danas vide njegovi drugovi iz kraja, siguran sam da bi mu zavideli. A i ko ne bi? Ne samo da se doživotno oslobodio lanaca oko vrata, prašnjavih drumova, blata, nego je bio prepušten potpunoj slobodi na ovom ostrvu.
Kako je lako kada si pas, ne treba ti pasoš, ne treba ti lična karta, ni godišnji odmor, ni 1000 eura za letovanje. Ne treba ti, u stvari, ništa! Treba ti samo luda sreća da ustopiraš gazdaricu kao što je Maja i rešio si sve životne probleme.
Čim smo stigli, izleteo je iz kola, skinuo sve sa sebe i otrčao u more da se okupa. Zaustavio se na trenutak, podigao zadovoljno šapu i mahnuo je i on nama. Zatim se okrenuo i otplivao leđno do neke bele pudlice koja je plutala na gumenoj dasci. Eto šta ti je život, danas crkavaš na suncu u nekoj pomoravskoj zabiti, a već sutra u isto vreme muvaš se sa najlepšom pudlicom Jadrana. Treba biti optimista…

Stefan simić
Nazad na vrh Ići dole
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Okt 02, 2017 11:52 pm

Put do kuce je bio dug,preko dvadeset godina.Slika njegove rodne kuce koju je nosio u svojim secanjima nije bila ni blizu onoga sto je zatekao.Urusena ograda.Velika masivna gvozdena kapija nije ni postojala.Staza do kuce jedva se nazirala od korova koga je bilo posvuda,cak i na stepenicama koje su vodile do vrata sa kojih su kise,sunce i vetrovi proteklih godina skinuli farbu.Nekada lepo prozorsko okno pored vrata bilo je polupano.Gurnuo je kljuc u bravu,nije bilo zakljucano.Pritisnuo je kvaku i sa prilicnom snagom gurnuo vrata usavsi unutra.Ggrlo mu se steglo,oci napunile suzama a nejasna hladnoca od praznine koju je obuhvatio pogledom prosla mu je telom.Nicega nije bilo unutra osim zidova.Ni majcinog velikog biljurnog ogledala u orahovom rezbarenom ramu u predsoblju,ni stilske komode i malog okruglog tepiha ni saksije sa asparagusom koje je stajalo na drvenom stalku za cvece,ni civiluka.A voleo je to predsoblje.Bilo prostrano,suncano i odisalo nekakvom toplinom,svaki put kada bi usao unutra,pozdravivsi majku koja ga je sacekivala,sa njegovih putovanja.Danas,nje nije bilo.Nikoga koga je voleo nije bilo.Ostao je samo on,ova mrtva kuca i uspomene..
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Okt 03, 2017 11:12 am

NEŠ' MAJČIN SINE!
Ošla Sinanovca u čaršiju da kupi podmjere. Natrpala ona svšata, praška za haljine, safun, zejtina, kahve, kocku, kvasca, riže, drvenu kašiku, cjedku za mlijeko, ona joj se razrijedila, pa kad cijedi mlijeko mo're štagod proletit, i na vrh' metla Linđu. Vuče Sinanovca ona kolica, a oni prvi točkić sve nješto bremzaju. Huda gura k'o sivonja, a ona se jedva miču.
- Tobeyarabi, k'o da sam vola metla u ova kolica, a ne samo teke fasunge.
Gura, al' ona kolica nikako da uprave. Haj' haj', pa zakvače one rafe.
- Allahu dragi šta je samnom!!!
- Mo're bit da mi je klak skočio pa me nosa, al' popila sam onu jednu žutu tabletu ojtra uz kahvu.
Gura ona jadna, i sama sa sobom divani.
- Haj' Bože dragi, da nijesam zamijenila one žute s'onim za žel'dac što hin pijem. Ma nijesam, uzela sam je iz kredenca, one za trbuh su mi u nadkasli..
Hlupiše kolica u onu rafu, sve se strese, spadoše one cjedke, što su bile na rafi, i dkotrljaše se, zveknu i tagara od pod…
- Allahu dragi šta mi je!!!
Doletiše one hanumice do Sinanovce.
- A nano draga šta uradi bona, sve nam pohlupa, u šta zvjerljaš!
- Ma neznam keve drage, ako mi nije klak skočio, pa me nosa.
- Ja, nosa, a 'ko će platit sad ovu tagaru, što se razbila?
- Hej šćero, ja neznam hoćul' imat' i za ovo što sam uzela, a kamo li još i tagaru da platim!
Doleti jedan, 'nako mlađi momčuljak, i priuze ona kolica, kad i u njeg' sve u stranu lete.
A Sinanovca će njemu:
- Drago dijete da nije i u tebe klak skočio?
- Ma jok nane, neg' ova kolica nisu u redu. Ovi točkići se ne okreću, nješto zablokiralo!
A sinanovca se okrenu onim hanumicama:
- 'Nate šta je, ako vas drmnem ovom tagarom, nama će vam se mozak zablokirat. Metli ste ova kolica razdrndana tam' međ' one. Što hin ne izmajstorišete, crkle dabogda. Ja mislila klak mi se digo, pa me nosa, a ono ota vaša kola me nohala. Viđam ja nješto neće, sama mislim, k'o da sam vola metla ovd'.
- Di vam je šef?
- Što, priupitaše one hanumice, a sve pozelenile od straha, hoćel' hin Sinanovca odvalit onom tagarom.
- Vič'te ga vam da dojde!
Ode jena po šefa i dovede ga.
- Kako vam mogu pomoć gospođo?
Sinanovca ni pet, ni šest pa onom tagarom odalami šefa priko plećke, E 'VAKO MI MOREŠ POMOĆ.
Pohita sve iz onije kolica, sam' uze Linđu pod ruku, i prema kasi.
- 'Naš šta je, kad bidneš izmajstoriso ota kola, ondak' ću doć po ote stvare. Ja, bilmezu jedan, kad se neonesvijsti, mislila klak mi skočio a ono ota tvoja harabtija me uhelaći.
Vrže sinanoca dvije ipo markice na onu kasu, i ode na vrata.
Autor: Mirsad ♥ Zafina, 02.10.2017










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Okt 11, 2017 2:55 pm

Za sve mame koje imaju devojčice – Eto, toga se mama plaši. I to, onako – baš baš.

– Ostavi uključeno svetlo – kaže mi dok se na prstima iskradam iz sobe.
– Zašto, mila?
– Zato.
– Pa nije valjda da se tolika devojka plaši mraka?
– Molim te, ostavi upaljeno – ponavlja.
– Ok, ali poješće te komarci, samo da znaš.
– Neka će. Mama?
– Molim?
– A je l’ se ti plašiš nečega? Al’ onako baš baš?
– Ko, ja? Mama se ničega ne plaši, dušo.

Mama se ničega ne plaši. Osim da ćeš mi porasti pre nego stignem da te dobro izgrlim i izljubim, i da ćeš mi iskliznuti iz ruku dok trepnem okom. Plašim se da se nećeš sećati dana koje smo proveli zajedno, i da će ove naše godinice izbledeti kao stara hartija. Plašim se da će te sutra neki strašni pubertet uzeti pod svoje i da će te biti teško voleti, da ću zagledati to lice, tražeći nekakav trag onog ždrebeta što je jurcalo kroz kuću, skakalo po krevetu, smejalo se, nekada davno.

Plašim se da ćeš mi prebaciti jednog dana sve one stvari koje kćerke inače prebacuju majkama, nezadovoljna svojim likom u ogledalu, nesrećna zbog svih onih nesreća koje, nekako, idu u paketu kad imaš petnaest, šesnaest godina. Da ćeš mrzeti svoj nos i kriviti mene zbog toga jer su tvoj nos i moj nos isto. Plašim se da ćeš bežati od mene kao od kuge, da ćeš me se stideti, da više nećemo pričati ni grliti se kao sada, da nećeš utrčati u kuću, baciti ranac na pod i sva zadihana mi reći – znaš šta se danas desilo u školi?

Plašim se da ćeš se kriti od mene, da ćeš me lagati, zatvarati se u sebe, da više neću biti drag gost u tvome svetu, u tvojoj sobi. Treskaćeš vratima, govoriti jezikom koji ne razumem, plakati za svaku sitnicu, tražiti svoja prava, odlaziti bez pozdrava, prkositi bez razloga. Strah me je da ćeš se promeniti, da ćeš gurati svoje stvari pod krevet, moje srce pod tepih, ostavljati nered svud za sobom – prosute mrve, šolju s jogurtom, omote od žvaka. Da ćeš se obilato koristiti mojom šminkom, oblačiti moje stvari bez pitanja, terati kontru, dokazivati da si valjda jača.

Plašim se da ćeš se povući u sebe i da više neću umeti da te nađem. Da ćeš prekidati vezu svaki put kad uđem u sobu pod izgovorom da nešto tražim. Tražiću tebe, a ti ćeš biti sve dalja. Onako kako sam ja svojoj majci bivala, a ona svojoj i tako redom. Strah me je da ću pričati, a da me nećeš čuti. Da ćeš, meni u inat, raditi protiv sebe. Da će te na brzinu smotati neki pogrešan tip, mulac koji te ne zaslužuje, koji neće umeti da voli svaku tvoju pegu na licu i da ću zalud govoriti “nije za tebe, mila, možeš i bolje”. Plašim se da će te nešto boleti, a da nećeš smeti da mi kažeš. Plašim se da ćeš jednog dana ležati sama, u nekom tuđem mraku i da neće biti nikoga da upali svetlo.

Plašim se da ću, jedne sparne junske večeri u 22:02, zuriti u sat i pitati se što te još nema. Da će mi glavom proći sve one strašne slutnje na koje smo, mi, majke, pred bogom pretplaćene. Plašim se da ću te pozvati, tek koliko da znam da si dobro i da će mi uljudan ženski glas s druge strane reći da “birani korisnik trenutno nije dostupan”.

Plašim se da neću biti uz tebe – kada ti bude najteže. Da me neće biti ni kada ti bude najlepše. Plašim se da ću ti, kako život bude odmicao, sve manje biti potrebna i da ćeš me zguliti sa sebe kao staru, osušenu kožu. Bojim se da će proći godine pre nego me ponovo pogledaš i u meni prepoznaš sebe. Pre nego što, listajući albume, primetiš kako, gle čuda, na isti način sklanjamo kosu s čela, na isti način se smejemo, podižemo obrve, solimo supu, mrštimo kad nam nešto nije potaman i da će proći ledeno, kameno, bronzano doba pre nego što shvatiš da smo sličnije nego što možeš i želiš da veruješ.

Plašim se da ćeš ličiti na mene. Da ćeš nositi ovu istu tvrdoglavu crtu, kao beleg na čelu, da će te po tome poznavati i govoriti ti kako si “ista majka”. Plašim se da ćeš zbog toga neke škole skupo platiti, a lekcije učiti po više puta. Plašim se i da nećeš ličiti na mene. Da nećeš umeti da grliš onako kako ja grlim. Da se raduješ životu onako kako se ja radujem. Da ćeš u želji da što dalje pobegneš od mene, dosadne, naporne, posesivne majke – pobeći i od sebe i da neću stići da ti kažem koliko te volim.

Eto, toga se mama plaši. I to, onako – baš baš.

autor teksta je Duda Alapaca.
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Okt 17, 2017 10:55 pm

Bio jednom jedan dečak, čija je porodica bila veoma bogata. Jednog dana njegov otac ga je odveo na put do jednog siromašnog sela. Cilj putovanja bio je da pokaže svom sinu, kako žive siromašni ljudi, kako bi on kada poreste umeo da ceni svoje bogatstvo. Tako su stigli na do sela, na jednu farmu, kod jedne veoma siromašne porodice. Oni tamo provedu nekoliko dana i na povratku, otac je upitao svog sina , da li mu se svidelo putovanje.
"O, bilo je sjajno, tata " - dečak je odgovorio. " Da li si primetio, kako siromašni ljudi žive? " . " Da, jesam ", - rekao je dečak. Otac je zamolio sina da mu ispriča svoje utiske sa njihovog putovanja".
"Pa mi, - počeo je dečak, imamo samo jedanog psa, a oni imaju četiri. U našem vrtu se nalazi bazen, dok oni imaju reku , koja nema kraja. Imamo skupe lampione, ali oni noću imaju zvezde iznad svojih glava. Mi imamo samo mali komad zemlje, dok oni imaju beskrajna polja . Mi moramo kupovati hranu, a kod njih ona raste. Imamo veliku ogradu za zaštitu naše imovine, njima to ne treba, jer imaju prijatelje da ih štite."
Otac je bio zapanjen, nije mogao da kaže ni reč.
Onda je dečak dodao : "Hvala ti, tata, što si me doveo da vidim koliko smo mi siromašni."
Ova priča pokazuje da se pravo bogatstvo, kao i prava sreća ne meri materijalnim stvarima. Ljubav, prijateljstvo i sloboda su daleko vredniji.
s poštovanjem..

izvor(sa neta)
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/ Na mreži
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Okt 20, 2017 1:07 pm

Ja se duboko ispricavam na drskošću koju cu iskazati ali zanima me, kako bi se trebala ponasati jedna Majka, Djevojka, Žena neovisno da li se nalazila u reali ili virtuali.
Kvazimoralisti, ja vas izazivam.
Objasnite mi.
Neuka sam.
Neobavjestena.
Da li smije nositi haljine iznad koljena da je ne nazovete droljom koja privlaci paznju?
Ona je zaboga majka, ima djecu.
Ona je udata, ima te neke godine.
Da li joj prilice suknjice i te strasne majice sa dubokim dekolteom pa pokrivate oci kao da se o vama osobno radi?
Oprostite, moralisti.
Kako vi to dozivljavate jednu majku,ženu 21.stoljeca?
Da li kroz vase oklope i pravila koje su vam opet neki tamo drugi nametnuli?
Ona ista pravila koja i vas grizu a ne bi priznali ni za zivu glavu.
Da li je primjereno takvim zenama nositi stikle od 15 cm?
Kazite mi.
Da li ikako moze izaci sa prijateljicama a da je ne okarakterizirate ko' bjesnulju kojoj su neduzne kafice alibi za kurvarluke?
Recite mi, moralisti.
Visokoobrazovani, vi zatucani, sveznajuci ljudi i neljudi zakopcanih kosulja do brade, u hlacama, vi koji uvijek pretenciozno isticete da vodite samo svoje zivote al' vam merak da bestijalno virkate kroz tudje brave znajuci dobro da ste ikekako i svirepo zakatanceni.
Ne morate mi reci, ja cu za vas odgovoriti.
Ma koliko vam usi gorjele dok moji prsti kipte od nagomilane averzije spram vaseg licemjerstva.
Vi ocekujete da zeni zavrsava zivot kad rodi dijete pa ste toliko primitivni da joj mjerite centimetre potpetica i suknji.
Vi ocekujete da zena prestane da zivi i da joj se zivot svodi na dom i iskljucivo obitelj.
Da se preda pregaci i bude uljudna zenica iz susjedstva, tj.zenturaca kojoj je odredjeno cak i vrijeme pijenja kafa.
Ne daj Boze da je zgodna.
Da je lajava.
Da je uspjesna u poslu koji radi.
Vi cete je deklarirati ko stopostotnu kurvu svakako.
Ne daj Boze da izlazi, ne daj Boze da dise, da umije da postoji medju vama, tako mrtvima.
Ne daj Boze da ima muske prijatelje..
Vi to gledate kroz svoje cvike.
Mozda joj je ljubavnik?!
Jeste sigurno.
Jedna majka i udata zena ne smije imati muske prijatelje!
Tko je to vidio?!
Kako se usudjuje samo?
Pa djavo da vas nosi sve takve.
Mnoge ste divne zene ubili u pojam,
Mnoge ste divne zene gurnuli u mulj i nadjenuli im epitete kakvih bi se svaki normalan stvor postidio,
Mnoge ste veze raskinuli,
Mnoga prijateljstva sjebali.
Sve ste omalovazili iz kukakvne tendencije da ljude okrenete u svom pravcu, cisto da ne budete usamljeni i nesretni u svom svijetu pravila.
Mnoge ste ljude ucinili nesretnima..
Jel' vas sramota?
Ja vas ipak molim.
Pogledajte se u ogledalo.
Suci, sutkinje, moralisti pametnjakovici.
Nadjite u tim borama koje vidite sve svoje zivotne greske,
I vase osobne grijehe.
Koliko ste i kako drugima naudili?
Koliko? Kako i zasto?
Ne morate meni nista priznati, sebi priznajte.
Ja sam svjesna da ste i bez tog priznanja mnogo, mnogo nesretni.
Ja sam svjesna da ste zapravo kukavice.
Ni manje ni vise.
Ja znam da bi i vi sami voljeli da ste drugaciji..
Kad nitko ne gleda.
Da selo ne zna.
Ja znam.
A znate i vi.
Samo kad bi mogli.
I samo kad bi znali.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Okt 20, 2017 1:33 pm

Poznajem jednog momka jedno 10 godina. Oduvijek je bio sa jednom djevojkom, cak je i veza na daljinu uspjela, jer im je oboma bio cilj da se "uzmu". Jel? Hodaju od srednje skole, ona uzgubila nevinost s njim, i sve ide svojim tokom. To sto on nju nije nesto volio, otom potom. Narod ocekuje da je zeni, i to je to. To sto ona nije zeljela da se vrati iz velegrada, u kojem je imala super posao, u manji gradic otom potom, narod ce peicati da se kurva po velegradu. Ona se vrati, on je ozeni.. Vjencanje tuznih lica. Ona ostavila iza sebe super zivot, a on se zeni jer eto..Narod tako trazi. Dobra sam s oboje, tu i tamo mi se povjerise i jedno i drugo, pa meni nije trebalo puno da sklopim kockice u glavi. On nece iz male sredine, gdje ce roditelje ostaviti(a roditelji u punoj snazi)..Dakle oboje nezadovoljni udjose u brak. Sad narod trazi nakon sto ih je vjencao, da dodju red na djecu i.. Tu pocinju problemi, jedna godina nista, druga godina nista, cetvrta, peta.. nista. Pitam ga jednom jer ga dugo nisam vidjela ima li sta? Kaze : "Nema, ona se kontrolisala s njom je sve uredu, ali ja? Nekako ne smijem otici, znam sve te doktore, hoce li pricati po gradu kako ne mogu imati djecu?" Kazem mu da bude malo normalan, da se spakuju i odu u neki grad, njih dvoje sami, niko da ne zna kad mu je vec do toga stalo, i da se prekontrolisu i da rade ako nista na umjetnoj oplodnji. Kaze neka, lakse je ovako.
Ja navalih jos koji put da mu objasnim da trebaju, ali on izusti lakse da za nju misle da je jalova.. meni se prereza nesto u stomaku i tiho mu kazem: Jedi govna.
Mladi su to ljudi, nekih par godina stariji od mene. Zivot je pred njima, a ne zive ga.. zasto? Jer sta ce narod reci?
Sretnem nju, u nedostatku posla u svojoj struci u kojoj je bila vrhunska, dostigla je mjesto direktora marketinga u tom velegradu, kupim cigare od nje. Radi na trafici, nije problem taj posao, niti jedan nije, ali ona je nezadovoljna. Vidim joj na faci i vidim joj kad krene pricati o prijateljici iz tog velegrada koliko je uspjela.
On kaze nema vise svoj bager, niti kamion, sad radi za ceste, i et sastavljaju kraj s krajem, ona je tu na probnom radu, i tako ce biti..
Dakle nezadovoljstvo. Razvest se nece, iako nisu sretni, iako se vise ne vole, iako nemaju djece, jer sta ce narod reci..
Dusa mi se raspala kad je vidjeh. I njega.. sve zbog toga sta ce narod reci???
Koji bre narod???? Ko diriguje ta pravila? Jesu li zapisana? Jeste li sretni zbog sebe ili zbog naroda? Probudite se dok nije kasno. Taj isti narod ce uvijek pricati.. a vi cete biti ti koji ce ispastati. Udahnite zivot! Nemojte da samo zivitr i disete..trgnite se, radite stvari koje volite i poletite zivotu u zagrljaju, jeste li osjetile zagrljaj zivota? Ako niste, vrijeme vam je da se probudite!!!










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Nov 09, 2017 10:28 pm

Tanka prekinuta linija, snova jednog dečaka.
Znam tu priču, ide ovako:
Bilo je rano proleće, tek počelo, davne 1980 godine. Sa prolećem se sve budi, raste i želi da živi. Tako je živeo i mali dečak, srećan, nasmejan i pun života. Potpuno bezbrižan šta život donosi, sa osećanjima i emocijama da ništa ne može prekinuti ono što je tek počelo...život.

U naručju, teškim koracima, kao da nikada neće stići na željeno mesto nade i spasa, majka malog dečaka, uplakana, nosila ga je izgubljenog, slomljenog, predanog sudbini. Mali dečak je širom otvorenih očiju gledao svoju majku, koja je za njegov život bila sve. Andjeo. Gledao je, čak i pomalo nasmešen.
Mnogo ljudi u belim mantilima se skupilo oko malog dečaka. Borili su se za njegov život, dajući sve od sebe kako bi nastavio da živi, zajedno sa prolećem.
Činila se kao bezuspešna borba.
Dečakovo srce je polako prestajalo da kuca.
...ravna linija...
Ljudi u belom su konstatovali da je nastupila klinička smrt.

Uplakana majka, sa nestrpljenjem je čekala bilo kakvu vest o malom dečaku. Napokon, jedna žena u belom je došla i rekla:
-Imate li drugo dete? - upitala je
-Ne - rekla je majka
-Rodite ga! Od ovog nema ništa - grubo je rekla žena u belom, kao da nije imala u sebi ni trunku osećanja.
Sa nevericom, potpuno bez glasa, majka malog dečaka je pala na kolena. Plakala je bez suza. Nije verovala u ono što je čula.

...14 minuta kasnije, posle ravne linije...

- ŽIV JE! - čuo se glas, koji je zagrmeo.
Jedan sedi, čovek u belom je istrčao iz sale i potrčao ka majci malog dečaka. Uhvatio je za ramena i počeo da trese, sa rečima: ŽIV je, gospodjo!

Majka malog dečaka, našla se u čudu. Plakala je i dalje. Pošla je u salu da vidi svog mališana.
Mali dečak je pogledao ka njima.
Nasmejao se....


N.N.

gcty gcty gcty gcty gcty gcty
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   

Nazad na vrh Ići dole
 
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 25 od 25Idi na stranu : Prethodni  1 ... 14 ... 23, 24, 25
 Similar topics
-
» Covek koji leci sterilitet pomoću trava
» Izlog mojih krpica u koje cu sigurno uci
» Kineski horoskop
» Bolna menstruacija
» Dezodorans ili antiperspirant

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: