DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 13 ... 23, 24, 25  Sledeći
AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Nov 30, 2008 5:52 pm

First topic message reminder :

--------------------------------------------------------------------------------
Jesen na Cetinju





Ovo je pismeni rad učenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen, hmm... vidjet ćete na kraju kako. Navodno su ocjena i sastav došli do ministra obrazovanja. Navodno živa istina. Velika greška nastavnice. Sastav je remek-djelo! Klik mu nudi posao!

Jesen? Pa o čemu drugom pisati nego da ti je žao?
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pasenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

Djed slomio nogu ili mu se samo neda pješačiti?

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kušu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI 3
Ocjena: jedan (1)
Komentar: 'Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena'










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com

AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Jun 15, 2017 9:38 pm

Premijer(ka)
Objavio/la:[You must be registered and logged in to see this link.] u[You must be registered and logged in to see this link.][You must be registered and logged in to see this link.][You must be registered and logged in to see this link.] 15.06.2017. [You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this image.]

PIŠE: Aleksandar Bećić 
Veliki Vođa konačno s punim pravom može da kaže kako je ušao u istoriju Srbije. Imenovao je Anu Brnabić da bude premijer(ka).
Ženi koja je svim homofobima ove zemlje (a ima ih, koliko god hoćeš, naročito u SNS) bila trn u oku, Gospodar je poverio da bude mandatar nove vlade Srbije.

A KAKVE ĆE SUTRA BITI NASLOVNE STRANE? 

Težak je odgovor na to pitanje. U svakom slučaju, Blic je bio u pravu sa svojom procenom. Mogu komotno da napišu „Pogodili smo“…
Za to vreme, Dragan J. Vučićević iz Informera se trese i pije tablete za smirenje, jer ne zna kako da napiše hvalospev o „lezbači“ (njegov rečnik, ne moj).
Istovremeno, Saša Milovanović iz Srpskog telegrafa ne zna kako da pohvali izbor navodne Hrvatice i gej ministarke za mandatara.
Pinkovizija (i Studio B, naravno) će bez komentara emitovati besomučno snimak u kom Veliki Vođa izgovara „odlučio sam…“

A U STRANCI? 

U sedištu SNS verujem da je muk. Piše se tamo neko saopštenje kojim će da se navede da je njihov lider „još jednom dokazao državničku mudrost i evropsku orijentaciju stranke koja vodi zemlju“.
Momci koji su bili udarna pesnica dovođenja Aleksandra Vučića na vlast – pripadnici Obraza, 1389, Naših i još nekih organizacija u ovom trenutku pokušavaju da dobiju Vladu Đukanovića i pitaju ga šta se desilo sa njihovim Aleksandrom Velikim…
Nekadašnji Dosovac i lider neke tamo navodno seljačke stranke Marjan Rističević ispija drugi litar rakije.
Dragan Marković Palma odustaje od pravljenja voštane figure Aleksandra Vučića i preti Ivici bananom i koferčetom.
Ekipa koja je realizovala Savamalu i intervenisala nedavno na Terazijama gasi tugu u lokalu koji se nalazi na savskoj promenadi.

BRISEL I MOSKVA

Verujem da će se na portalima vrlo brzo pojaviti vest kako su „sve svetske agencije prenele vest sa oznakom „hitno“ da je Srbija dobila prvu gej premijerku.
Iznenađeni? Brisel sigurno nije. Naprotiv: Ovim potezom Vučić je dobio još malo pohvala iz sedišta Evropske unije. I još nekoliko meseci podrške. Barem deklarativne.
Jedno je činjenica: ministri u novoj srpskoj vladi biće u narednih nekoliko meseci (dok Gospodar opet ne raspiše izbore) vrlo dobrodošli u Briselu. U isto vreme biće moneta za podkusurivanje i meta neviđenih zajebavanja iz Moskve i Pekinga. Možete zamisliti nekog novog (ili starog) ministra vojnog koji odlazi kod Putina da ubrza isporuku Migova? A tamo ga dočekuje Rogozin i vrišti od smeha? I to sve sa predlogom da nam maskirna šara na avionima ili uniformama ubuduće bude u bojama gej zastave?

I DA SE RAZUMEMO

Lično me uopšte ne interesuje njeno seksualno opredeljenje iz prostog razloga što je to njen izbor. I ne, nemam nameru da ismevam činjenicu da je ona deklarisana lezbejka, niti da objavljujem sliku Ane Brnabić koja na nekakvom lancu „vodi“ svoju partnerku. Ana Brnabić barem nije licemerna. Ima mnogo muških političkih „veličina“ koje kriju da vole da se druže sa dečacima.
Njena sposobnost da bude ministar (pardon, premijerka) sigurno nije ni manja ni veća zbog njenog seksualnog opredeljenja.
Ali – ne verujem da će dosadašnja ministarka za državnu upravu biti premijer(ka) previše dugo. 
U mnogim krugovima se (sa ozbiljnom argumentacijom) govori i da je Ana Brnabić običan fikus koji će Vučiću služiti samo da bi sprovodio svoju volju, a da bude savršeno pokriven i u Srbiji i u Evropi.
Dragi građani Srbije, srećan vam izbor novog mandatara (pardon, mandatarke) vlade. Vidimo se na nekim sledećim izborima. 










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Jun 16, 2017 9:00 am

Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti. Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.

"Nedelja - dan bez budućnosti", napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.

Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru.

Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeljom se odlazilo na pijacu samo u slučaju da vas je nešto sprečilo u subotu. Uostalom, nedeljna ponuda na pijaci je pružala bledu sliku u poređenju sa subotnjim obiljem.

Nedelja je bila dan za izlet. Penjali smo se na Avalu kao da osvajamo Mont Everest, a onda smo trčali nizbrdo sve dok se ne bismo umorili. Tada bismo izvadili kifle namazane buterom, tvrdo kuvana jaja, kriške "Zdenka" sira i crvene jabuke.

Nedeljom je podnevni mir u dvorištu duže trajao. Nismo igrali fudbal, nismo udarali loptom u zid. Ćutali smo čak i dok smo igrali klikere. Tek kasnije popodne, kada se suton već prikradao preko neba, počinjali smo da govorimo glasnije i slobodnije, mada ni tada nisu naši glasovi odjekivali kao tokom drugih dana.

Nedelja je bila spor dan. Dan obnove. Dan kada su u celom gradu u podne složno zveckale kašike za supu, kada su ulice bile puste, a vozila gradskog saobraćaja prazna.

"Nedelja - dan bez budućnosti." Dan u kojem se zaboravljala prošlost i nije se mislilo na budućnost. Prošlost je bila užurbana subota, koju je trebalo što pre smetnuti sa uma; budućnost je dolazila sa ponedeljkom, strašnim danom, koji je predstavljao početak nove jednolične radne nedelje.

Nedelja je bila kao rajska bašta, dan između stvarnosti i snova. Dan u kojem je sve moglo da počne, a ništa nije moralo da se završi. Čardak ni na nebu ni na zemlji.

Međutim, kada sam juče izašao napolje, pomislio sam da je četvrtak, ili petak, ili bilo koji dan. Samo ne nedelja. Naime, sve radnje su bile otvorene: piljarnica, bakalnica, čak i apoteka.

Jedino banka nije radila. Međutim, to i ne očekujem od banke, jer banke svugde rade manje od svih drugih. Ako i banke počnu da rade nedeljom, biće to znak da uskoro dolazi propast sveta. (Nek propadne, nije šteta...)

Onda sam počeo da tražim nedelju. Zavirivao sam u razne zgrade, prošetao sam pored reke, pitao sam ljude koji su čekali na autobuskoj stanici, zatim mladiće i devojke sa slušalicama na ušima, ali niko nije znao da mi odgovori. Slegali su ramenima i gledali me pogledima koji su pokazivali da ne razumeju šta ih pitam, kao da je nedelja zaboravljen i mrtav jezik, razumljiv samo nekim lingvistima i arheolozima.

Lepa je nekad bila nedelja. Ujutru se duže spavalo, kasnije se doručkovalo i svako je smeo da odugovlači koliko god želi.

Nedeljom se išlo na fudbalske utakmice, zatim u šetnje pored reke, a onda, pred kraj dana, naručivale su se palačinke sa čokoladom i orasima. Veče se šunjalo preko neba, ali niko na to nije obraćao pažnju jer smo znali da je nedelja dan drugačiji od svih dana i da se, u stvari, nikada ne završava.

Ali onda se nešto desilo i nedelja je nestala. Ma šta mi radili, ma koliko pokušavali, ne uspevamo da je nađemo. Sakrila se negde, uvređena i zastrašena od mogućnosti da je neko natera da promeni ime. Naime, ako naziv nedelja potiče od reči "ne delati", a svi se tog dana ponašaju kao da je u pitanju bilo koji dan i ne prestaju sa svojim delatnostima, onda nedelja nije nedelja i s pravom je pobegla. Otišla je negde gde se još uvek poštuje jednostavan nauk: šest dana radi, a sedmog se odmaraj, čitaj knjige, piši pesme, otiđi u prirodu, budi nešto drugo, nešto različito od onoga što si ostalih šest dana. Budi drugačiji tog dana da bi ostalih dana bio uvek isti. Uspori ritam. Nađi neku sporu pesmu i slušaj je celog dana. Uživaj u sporosti. Kaži: "Spor sam, priznajem, ali kada bih bio brži, ne bih znao da postojim."

Da, krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti. A život bez nedelje, odnosno, život bez dana odmora nije više život, već sumorni ringišpil koji se zaustavlja samo jednom - onda kada je kasno za sve.

David Albahari
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Jun 20, 2017 1:44 pm

Misle ljudi
Misle ljudi da imaju prava na vaš život. Misle da imaju vlast nad vašim vremenom, osećanjima, samovoljno polažu vlasništvo na vaše stavove, poglede, lozinke i misle da je tako jedino ispravno. Misle da im niste dovoljno zahvalni iako vas nisu ničim zadužili, da njihovo dobro ima vrednost, a da se vaše podrazumeva.
Misle ljudi da su bogovi. Razumeju vaše muke, ali je njihova veća. Slepi su za vaše prećutane potrebe, ali su njihove zvučne, vidljive i naglas izgovorene. Misle ljudi da tako treba, da ste glupi i slepi, da ne vidite, da ćutite jer misle da vas drže u šaci. Naprave od sebe žrtvu, naprave alibi za svako unapred isplanirano ubistvo dostojanstva, naprave razloge i izgovore, a od vas koji prećutkujete naprave skota ako zinete. Misle ljudi da je to dobro.
Misle ljudi da im niste dovoljno dali, da niste dovoljno za njih tu, da dišete više vazduha od njih, da imate komad života veći od njihovog, da oni zaslužuju više; krivi su svi za ono što im je život zakinuo, što su imali pa gubili, a sad otimaju; ljubomora ih razdire što u vašem tanjiru stoji komadić kolača iako je u njihovom cela torta. Misle ljudi da im pripada sve.
Misle da su ispravni samo njihovi stavovi. Dreče i pre nego li im stanete na žulj, rupe na vašem životu nisu ništa koliko je na njihovom razderotina i zakrpa i to svi moraju da čuju, istine zasnivaju na sumnjama, tračevima i sopstvenim fikcijama. Vaše istine nisu istine, ali su njihova samoušuškavanja u laži dvostruke istine. Misle ljudi da ste budala ako ste čovek.
Puštam ljude da misle šta hoće, a sve se nešto mislim: pucati istinom u jednu ovakvu glavu značilo bi genocid nad glupostima.

Pavica Veljović
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Jun 20, 2017 11:11 pm

  Kada nekoga želiš dugo, mesecima, pa i godinama, takav susret, kada se napokon desi, postaje umetnost. Prava mala svečanost gde se sve vaše pretvara u pesmu.

Ona prestaje da bude obična devojka, kakva je u očima drugih. Pretvara se u okean želja sjedinjenih u jednom biću. Njene ruke prestaju da budu samo ruke. Njena kosa prestaje da bude samo kosa. Njen glas prestaje da bude samo glas.

Posmatraš je kako se lagano kreće po sobi, kako dodiruje nameštaj, posmatra te i zavodi.

Toliko dugo si maštao o njoj da počinje da te zanima svaki detalj.

U stanju si da slušaš o njenim roditeljima, prijateljima, o svemu što izgovori, što bi te ugnjavilo kod svake druge.

Želeo sam je godinama. Otkako sam je video osetio sam ono nešto, onu vatru koju samo odabrane znaju da probude.

Samo mi se učtivo smeškala, i kulturno me odbijala.

Ništa nisam znao o njenom životu. Skrivala ga je tako vešto da sam mogao samo da nagađam i da ga sastavljam iz minijaturnih delova koje mi je davala.

Zamišljao sam je svuda, na ulici, poslu, na fakultetu, sa svim onim ljudima koji su je svakodnevno okruživali. Zamišljao sam je tužnu, srećnu. Zamišljao sam je kada osvaja, i kada je odbijena.

Zamišljao sam je i u krevetu, onako, do kraja, na hiljade načina.

Smislio sam čitave priče o njoj, ispisao stranice, a nisam znao ni ono osnovno.

Sve do te večeri kada smo se, napokon, našli, prvo u gradu, a onda i kod mene.

U razgovoru se razvio čitav film. Isplivalo je sve ono godinama neizrečeno, pomešane emocije, strasti, strahovi, nekoliko usputnih zagrljaja, i jedan, ovlaš, poljubac kada su nam se usne slučajno dotakle.

I puno tišine, prave, nenametljive, koja je rekla više od svih, do tada, izgovorenih reči.

Bilo je tu svega, da ne prepričavam. Na kraju smo se skinuli, i legli, ali to nije bilo obično ležanje. Ništa, u stvari, među nama nije bilo obično. Ni dodiri, ni uzdasi, ni milovanja.

Njeno telo bilo je lepše od svakog do tada izmaštanog. Prelazio sam rukom preko nje, upoznavao sam je, sve njeno. Gledali smo se, razgovarali pogledima. Osetili takvu blaženost i spokojstvo koje nismo ni znali da može da se doživi u dvoje.

Hranili smo jedno drugo svojim prisustvom uvereni da bolje od toga ne može…

Zatim je usledilo tuširanje, večera, najnežnija moguća milovanja, i san koji sam dočekao sa njom u naručju,

Nakon toga je ponovo nestala iz mog života. Vratila se tamo gde je bila i do tada. Poštovao sam to.

Razmišljao sam, naravno, i dalje, o njenom životu, o svemu što mi je rekla, i što bismo, možda, nekada mogli da imamo zajedno. Dala mi je puno te noći, a opet, kao da sam sve izmislio.

Toliko dugo me nije htela da mi se činilo da ljubim, ležem, i da se uspavljujem sa svojim najvećim snom.

Znala je kada da se pojavi, a kada da nestane.

Zato je i najbolja. Zato će i pripasti drugome jer za druge može da bude i gruba, i prljava, i mrzovoljna, i pokvarena, i svakakva, a za mene samo onakva kakva je bila te večeri.

Kada sam se probudio nije više bila u krevetu. Ostavila je kratku poruku, nekoliko na brzinu smišljenih rečenica, i otišla je.

Ostao je miris njenog parfema na jastuku, njen šal koji je verovatno namerno zaboravila da me podseća na nju, i do pola ispijena čaša vina koja, definitivno, treba nešto da znači.

Znam, vratiće se, jednom, da je ispije do kraja.

Samo da je pre toga ne ispije neka druga, ili da mene, pre toga, ne ispije neka druga.

Isto tako do kraja.


Stefan Simić


[You must be registered and logged in to see this image.]











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Jun 21, 2017 12:35 am

-"I uvijek će te voljeti?"
- "Ne" , reče ruža , "jednog dana ću uvenuti i onda će prestati da mi se dive .."
- "Baš čudno" , reče Mali Princ . "Da si ti moja ruža , ja bih te volio i tada ."
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Jun 21, 2017 12:40 am

Sa Astrinog zida na fb.

Pčela je stvorenje koje je barem u jednom slična čovjeku..: brine se za budućnost.!..U dobra vremena radi za zle dane..ljeti za zimu..Ali uzmite košnicu i prenesite je u tropske krajeve, gdje cijele godine cvjeta cvijeće..Tamo se događa nešto što će svakoga, tko to prvi put čuje itekako iznenaditi.!...Pčele prestanu raditi i više ne proizvode med..To i nije potrebno jer im ne prijeti vrijeme u kojem nema cvijeće..Kada nema brige za zimu, nema ni meda..
Dajte ljudima neku brigu i oni će se pokrenuti..
U njima će se probuditi moralne i stvaralačke snage i oni će nešto poduzeti..Ne vrijedi mlade ljude ostaviti da rastu u blagostanju i osloboditi ih svega što služi za razvitak i korištenje njihove snage otpora...
Stalno obilje sredstava i hrane pretvara ljude u trutove.....
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Jun 21, 2017 9:22 pm

bosankaa ::
  Kada nekoga želiš dugo, mesecima, pa i godinama, takav susret, kada se napokon desi, postaje umetnost. Prava mala svečanost gde se sve vaše pretvara u pesmu.

Ona prestaje da bude obična devojka, kakva je u očima drugih. Pretvara se u okean želja sjedinjenih u jednom biću. Njene ruke prestaju da budu samo ruke. Njena kosa prestaje da bude samo kosa. Njen glas prestaje da bude samo glas.

Posmatraš je kako se lagano kreće po sobi, kako dodiruje nameštaj, posmatra te i zavodi.

Toliko dugo si maštao o njoj da počinje da te zanima svaki detalj.

U stanju si da slušaš o njenim roditeljima, prijateljima, o svemu što izgovori, što bi te ugnjavilo kod svake druge.

Želeo sam je godinama. Otkako sam je video osetio sam ono nešto, onu vatru koju samo odabrane znaju da probude.

Samo mi se učtivo smeškala, i kulturno me odbijala.

Ništa nisam znao o njenom životu. Skrivala ga je tako vešto da sam mogao samo da nagađam i da ga sastavljam iz minijaturnih delova koje mi je davala.

Zamišljao sam je svuda, na ulici, poslu, na fakultetu, sa svim onim ljudima koji su je svakodnevno okruživali. Zamišljao sam je tužnu, srećnu. Zamišljao sam je kada osvaja, i kada je odbijena.

Zamišljao sam je i u krevetu, onako, do kraja, na hiljade načina.

Smislio sam čitave priče o njoj, ispisao stranice, a nisam znao ni ono osnovno.

Sve do te večeri kada smo se, napokon, našli, prvo u gradu, a onda i kod mene.

U razgovoru se razvio čitav film. Isplivalo je sve ono godinama neizrečeno, pomešane emocije, strasti, strahovi, nekoliko usputnih zagrljaja, i jedan, ovlaš, poljubac kada su nam se usne slučajno dotakle.

I puno tišine, prave, nenametljive, koja je rekla više od svih, do tada, izgovorenih reči.

Bilo je tu svega, da ne prepričavam. Na kraju smo se skinuli, i legli, ali to nije bilo obično ležanje. Ništa, u stvari, među nama nije bilo obično. Ni dodiri, ni uzdasi, ni milovanja.

Njeno telo bilo je lepše od svakog do tada izmaštanog. Prelazio sam rukom preko nje, upoznavao sam je, sve njeno. Gledali smo se, razgovarali pogledima. Osetili takvu blaženost i spokojstvo koje nismo ni znali da može da se doživi u dvoje.

Hranili smo jedno drugo svojim prisustvom uvereni da bolje od toga ne može…

Zatim je usledilo tuširanje, večera, najnežnija moguća milovanja, i san koji sam dočekao sa njom u naručju,

Nakon toga je ponovo nestala iz mog života. Vratila se tamo gde je bila i do tada. Poštovao sam to.

Razmišljao sam, naravno, i dalje, o njenom životu, o svemu što mi je rekla, i što bismo, možda, nekada mogli da imamo zajedno. Dala mi je puno te noći, a opet, kao da sam sve izmislio.

Toliko dugo me nije htela da mi se činilo da ljubim, ležem, i da se uspavljujem sa svojim najvećim snom.

Znala je kada da se pojavi, a kada da nestane.

Zato je i najbolja. Zato će i pripasti drugome jer za druge može da bude i gruba, i prljava, i mrzovoljna, i pokvarena, i svakakva, a za mene samo onakva kakva je bila te večeri.

Kada sam se probudio nije više bila u krevetu. Ostavila je kratku poruku, nekoliko na brzinu smišljenih rečenica, i otišla je.

Ostao je miris njenog parfema na jastuku, njen šal koji je verovatno namerno zaboravila da me podseća na nju, i do pola ispijena čaša vina koja, definitivno, treba nešto da znači.

Znam, vratiće se, jednom, da je ispije do kraja.

Samo da je pre toga ne ispije neka druga, ili da mene, pre toga, ne ispije neka druga.

Isto tako do kraja.


Stefan Simić


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nemam običaj da ovako repliciram -ali namerno ,da i oni koji nisu pročitali -pročitaju .
Kakav tekst ?  naklon










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
MadamX
Grofica od Voždovca
avatar

Godina : 45
Location : Beograd
Datum upisa : 13.12.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Jun 30, 2017 11:46 pm

Zašto ne treba uvijek dijeliti svoju radost sa okruženjem

Sreća - to je energija, kada nas ona preplavi, gotovo je nemoguće da se uzdrži. Ako radost dolazi u naš život, onda svakako treba da je podijelimo sa drugima.
I što je radost veća, tim više imamo potrebu da pričamo o tome  nekom, a najbolje - cijelom svijetu.

Dijeleći svoja radosna iskustva, očekujemo odgovor od našeg sagovornika. I ovaj odgovor nužno mora biti oduševljavajući. Drugačija reakcija nas sigurno, neće zadovoljiti.
A ako odjednom neko nije odreagovao 100% po našoj mjernoj skali, to kod nas može izazvati zabunu, pa čak i ljutnju. Uostalom, on je obavezan da se raduje, kada je kod nas dobro! Ako to nije tako, znači da nam nije prijatelj.


Ali, avaj, naš egoizam opet ne računa, da ne treba misliti samo o sebi, već i o drugima. Možda je bolje prvo saznati kako stvari stoje kod drugoga?! Ili, možda sada nije vrijeme da se podijeli sa njim to, što smo namjeravali?! Ili ćemo možda isprovocirati zavist kod nekoga?!

Jedna moja prijateljica mi je jednom ispričala da je naš zajednička prijateljica pošla na veoma skupo ljetovanje i na pitanje: "Pa, kako je bilo?!", Ona je odgovorila: "O, ništa posebno! Nije mi se toliko svidjelo. " Rekla sam da, naravno, to je dobro poznata mantra bogatih i inteligentnih ljudi. Oni su svjesni zavisti, i trude se da je ne izazivaju kod drugih. Ovo je kulturan i human način odnosa prema ljudima iz okruženja.

Zašto bi nekome pričali da vaša nova haljina košta više od nečijeg cijelog mjesečnog budžeta? Možda je bolje reći (ako pitaju o tome!): "Ne sjećam se" ili nešto drugo ...

Nekulturno je cijeli sat hvaliti svoju djecu paru koji ne može da ih ima.

Sumnjam da je humano detaljno opisivati svoj ogroman stan, ljudima čije finansije su toliko male da čak ni iznajmljivaje stan ne mogu sebi priušti.

Uvijek je problem u tome što mislimo, prije svega, samo o sebi, a ne i o drugima. Mi ne želimo da budemo delikatni, kako ne bismo narušili dostojanstvo drugih. Pa čak i ako je to jedno od najradosnijih događaja u našem životu, ipak treba razmisliti o tome, kome treba ispričati o tome, opisujući sve do detalja, a kome - samo reci u prolazu, ako je neizbježno.

Problem savremenog čovjeka je u tome što je presrećan kada mu se dešava nešto dobro, i previše se uznemiri kada se, po njegovom mišljenju, dešava nešto loše. Kada emocije divljaju, one se moraju negdje izbaciti. I po pravilu to emocionalna podrigivanje (oprostite mi za ovakvo poređenje), čujemo od onih koji su nam najbliži.
A mi smo sigurni da moraju da nas razumiju. Oni su jednostavno obavezni da to urade!

Čovjek koji je na putu duhovnog razvoja, shvata da se sve na ovom svijetu  veoma brzo mijenja, i mi još uvijek ne znamo šta je dobro a šta loše u događaju koji nam se dogodio.

Sjetila sam se izvanredne parabole o tome.

Jedan čovjek našao je divljeg konja i uhavtio ga.

- Ooo! - rekle su komšije, kako si uhvatio i doveo konja - posrećilo ti se!

- Ne znam, da li mi se posrećilo ili ne ... - rekao je,

Njegov sin je počeo da jaše tog konja, konj je bio hirovit, i zbacio ga je.

Slomio je obje noge.

- Ah! Kakva nesreća! - rekle su komšije - kako je to loše!

- Ja ne znam, da li je to dobro ili loše - odgovorio je čovjek.

Ubrzo je izbio rat i svi pogodni mladići su odvedeni u vojsku.

Sinovi komšija su takođe otišli u rat.

- Tebi je dobro, - govorili su ljudi čija su djeca pošla u rat: tvoj sin je živ.

- Ja ne znam da li je to dobro ili loše - i dalje je čovjek isto odgovarao ...


Mi nikada ne znamo šta je iza krivine. Mi vidimo samo toliko, koliko je to moguće u skladu sa našom sviješću i situacijom koja se dogodila.

Ali, šta god da nam se dešava, ne treba to prolivati kao iz kante na svoje bliske ... i daleke. Dobar sagovornik je onaj koji zna da sluša. Da govori o sebi svako može. A ako želimo da idemo putem razvoja, moramo uvijek misliti o tome kako da učinimo srećne ljude koji nas okružuju. Ne treba priređivati pir za vrijeme kuge.

Najbolje je podijeliti to, što su spremni da prihvate naši bliski i prijatelji. Možda bi naša najveća radost za nekoga bila mala tuga. A to ne znači da je on loš i zavidan. To samo govori da smo neosjetljivi i nekulturni.

Preneto sa

[You must be registered and logged in to see this link.]










Ne diraj lava dok spava!

[You must be registered and logged in to see this link.]  

[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
http://mojezbrkanemisli.wordpress.com/
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jul 01, 2017 11:26 am

Лука не плаче. Није гладан мали човек, а изгледа да му је и све потаман на Опленцу. Довели су га Ана и Влада данас, то му је већ други пут у његовом једноипомесечном животу да дође код деде. Танаско је поново био опчињен садржајем дечјих колица и лизао му је ноге...
Доле из вароши се чује нека назови музика. Ваљда је то по угледу на београдске сплавове, па је власник неког кафића довео неког пјевача да узме неку кинту више и да сутра може да се курчи како је најјачи угоститељ у Тополи, еееј...
А моја матора трешња ми шапуће у потпуном мраку како ме воли. Шлихтара је то, зна да ће тек догодине поново имати своје адуте на гранама, па у међувремену измишља слатке лажи по наговору једног залуталог поветарца у ноћној бонаци. Милица... Милица је за мене заједничка именица, тако зовем све што ме разнежи. Има исто значење као дзидзе и гедзе. И савршено ме не занима што то нико не разуме. Ја разумем. Милица је и Мила, и трешња, и црвендаћи што су чак из Африке дошли и извели младе милице на кутији моје ролетне, и мали Гуја гуштер што ми је пожелео добро јутро јутрос на тераси, и каменчина коју смо син и ја једва убацили у гепек и донели га са Пештера, и пчела коју сам спасао дављења из Бибине посуде за воду, а која је дошла сутрадан да ми захвали и зујала око мене све док јој нисам рекао: 'Милице, бежи бре у пизду материну!"
А колико тек милица имам међу људима, броја им се не зна. Милица су и Мала кола тамо горе на небу. Имамо дил нас двоје: кад се будем горе преселио обећао сам им да ћу скочити на леђа Великом медведу и упрегнути га да их вуче. Има само да јездимо. И ако будете видели да Велики медвед вуче Мала кола по небу у некој јасној зимској ноћи, будите сигурни да сам ја у Малим колима. Са гајбом пива. Зајечарског.

ZLATKO ZIVANOVIC....odusevio me jutros ovim.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jul 03, 2017 6:40 pm

Porodica se pakuje za put
Žena: Prvo lekovi. Dva dana po apotekama -preparati za i protiv sunčanja, (iako ima u kući, ipak kupuje da budu sveži) lekove - za sve vrste bolesti, za prevenciju od proliva, za proliv, za posle proliva, zatvora, za upalu ušiju, zuba, glave, bubrega, flasteri, vate, zavoji znači ambulanta cela. Nešto protiv ujeda zmija. I komaraca naravno.
Kozmetički preparati za i protiv suve kože, masne kože, bele kože, crvene kože, braon kože. Za nokte, trepavice, obrve, vrat, laktove, pazuh, strije, kapilare, vene, pete. Za depilaciju, posle depilacije, između dve depilacije. Kozmetika za decu, što više to bolje. Ako su mala ceo kofer, ako su veća, dva. Peglu, uz celodnevno predomišljanje. Fen bez razmišljanja.
Garderoba. Sve osim bunde jer jebemumater neće baš sneg, ali zato jakna za uveče, ako zaladi, jakničica ako ne bude vetar ali vuče s leđa uz obalu. Čizme isto ne trebaju, baš ako udari oluja sa prolomom oblaka i nezapamćenim poplavama u istoriji Mediterana...a valjda neće...kupićemo tamo! Znači svima sve da se ponese. Osim zimskih jakni.
Posteljina. Jer šta ako – ne menjaju, neredovno menjaju, nije mekana, nije udobna, svima znači po jastuk i jastučnica. Peškiri mali, veći, tanji, deblji i oni za plažu svakom po jedan, mada može i po dva jer dok su ovi mokri..
Hrana. Za pre puta, za uz put, za pored puta, za kad stignemo, za kad dok smo tamo, za da imamo prvi dan na plaži. Za sedam dana zamrznute punjene paprike, pasulj, paprikaš, đuveč, pilav, i neka supica. Escajg. Voće i povrće obavezno jer ko zna tamo kakvo je i pošto. Sladoled ima tamo da se kupi.
Toalet papir u neograničenim količinama za uz put, za pored puta za kad stignemo, za proliv, za plažu za kad se budemo vraćali.
Muškarac: lična karta, pasoš. Nakon dva dana tamo – „Pa jel ti nisi ponela grickalicu?!“










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Jul 07, 2017 12:59 am

Gotovo sam ubedjen da nikad nisam budan. Ne znam da li ne sanjam kad živim ili ne živim dok sanjam, i nisu li san i život u meni dve izmešane, ukrštene stvari čijim se medjusobnim prožimanjem obrazuje moje svesno biće.

Ponekad, usred aktivnog života u kome, kao i svi drugi ljudi, jasno sagledavam sebe, okrzne me neko čudno osećanje sumnje; ne znam da li postojim, osećam da je lako moguće da sam nečiji tudji san, učini mi se, s gotovo telesnom opipljivošću, da bih mogao biti lik iz nekog romana, koji se kreće, nošen dugim talasima pripovedačkog stila, kroz stvarnost jedne opštirne pripovesti.
----------------------------------------------------------------
Ako mislim, sve mi izgleda besmisleno; ako osećam, sve mi izgleda čudno; ako želim, ono što želim sakriveno je negde duboko u meni. Uvek kad se nešto pokrene u meni, uvidjam da to nisam ja pokrenuo. Ako sanjam, samom sebi ličim na nešto što drugi pišu. Ako osećam, ličim na platno koje drugi slikaju. Ako želim, imam utisak da su me utovarili u kamion kao nekakvu robu i da se vozim, kao po sopstvenoj volji, prema nekom mestu na kome uopšte ne želim da budem, barem ne pre no što do njega stignem.
Kako je sve zbrkano! Neuporedivo je bolje gledati nego misliti, i bolje čitati nego pisati! Ono što vidim, može da me obmane, ali ga barem ne smatram delom sebe. Ono što čitam, može da mi se ne dopadne, ali ne moram da se kajem što sam ga napisao. Kako sve postaje bolno ako o tome mislimo potpuno svesni da mislimo, kao duhovna bića u kojima se odigralo ono drugo udvajanje svesti zahvaljujući kome znamo da znamo. Iako je dan prekrasan, ne mogu da prestanem da mislim. Da mislim, ili osećam il nešto treće što se zbiva medju kulisama gurnutim u stranu. Čamotinja sutona i zapuštenosti, sklopljena lepeza, zamor od prinude da se živi…

Fernando Pesoa, Knjiga nespokoja
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Jul 07, 2017 7:47 am

Sanja Cvijovic

Merkam danima flajku radze (ne volim radzu, tu je kvar!), blam me je da vucem nekog medicinara za rukav zbog sedativa, ker se vec olinjao od silnog mazenja (kazu da krzneni ljubimci dobro amortizuju stres!), a On - nista!!!
Vec u glavi vrtim nekoliko scenarija (svaki neverovatniji od prethodnog), sujeverno cutim o raznim stepenicama koje prelazimo svakih par dana na putu do cilja, okolina kapira frku u kojoj se nalazim i zabrinuto se u pola glasa raspituje , a On i dalje - nista!
Prijatelji savetuju "vezu", kuke & kvake & misje rupe kroz koje bismo se provukli ako emigriramo/promenimo veru/proglasimo se neuracunljivim ili neku slicnu kreativnu blentavost, a On, pogadjate - uopste se ne potresa!
I, konacno, mogu javno da kazem - danas se Mladi Gospodin upisao u zeljeni tip skole, na zeljeni smer, doduse malo dalje od kuce, ali - uspeli smo!
Odoh da se samoubijem od srece!
Ili alkohola, sta mi je blize...
A, da - On i dalje ne kapira sta mi je...
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Jul 09, 2017 9:59 am

Sanja Cvijovic

U cekaonici:
- Ta konoplja, jel to ona droga? Necu to!
- ...i onda nas truju tim kemtrejlzovima i harpovima, nije ni cudo sto smo ovako bolesni...
- ...a kod nas jedan starac ima neke posebne molitve, pop kaze da ne moze da skodi, ali mnogo skupo...
- Petrolej je najbolji, svi pricaju da mnogo bolje leci od te njihove hemoterapije.
- ...nego te pecurke, ne znam kako se zovu, al jetrvina komsinica ima kumu koja to jede stalno i mnogo joj je bolja i krvna slika...
- Ona baba mi gledala u olovo, tacno znam ko mi je ovu kletvu poslao, sad mi svakog dana baje da se oslobodim, cim ovde zavrsim idem kod te babe...
- Ama necu bre da se drogiram, kakva konoplja, kakvi bakraci!
...
Listam fejs i cutim.
Najludja sam, znam...
Nazad na vrh Ići dole
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Jul 12, 2017 12:59 am

Nakon svih mojih hladnih reči, otišla je. Prestale su poruke, pozivi, njena nežnost, smeh...najzad to sam i želeo. Mislio sam zaboraviću, živeću lako. Ali bila je u svemu što sam pokušavao zaboraviti, potisnuti u sebe. Toliko mi je nedostajala. Falile su mi njene ludorije, zvonki smeh, njeni poljupci, čak i način na koji se ljutila. Želeo sam joj reći da mi nedostaje kao otkinuti deo mene. Da je sve moje ništa, bez nje. Ali nisam. Nisam imao prava zvati je, nanositi joj novi bol. Ovako ćutali smo oboje i nadali se da je ono drugo dobro...tamo negde, daleko..
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Jul 14, 2017 10:15 am

Sanja Cvijovic

"Da me ubijes, ne znam da li je volim!
Znam da sam nesto postigao u zivotu, zavrsio skole, kazu mi
i da sam dobar advokat i da znam svakog vraga, ali to da ti
odgovorim - ne znam!
Oduvek je znam, mislim da smo jos u srednjoj skoli bili par,
pa smo i na studijama nastavili da se vidjamo a posle se i
vencali.
I, nije islo - ona oce jedno ja drugo, volimo razlicite stvari,
razlicito hocemo da gajimo decu, ona zeli stan a ja kucu, ona
da gradi karijeru u firmi a ja da dobijem proces u sudu.
Napravimo kucu, kupim joj i stancic u gradu kad vec voli, ali
nikako nam ne ide.
Rastanemo se, odem ja u garsonijeru, nisam ni ruzan, zacas
nadjem jednu mladu, finu zenicu, gleda me ko u Boga, ne
kazem.
I jedan dan kaze bivsa zena - znas, mnogo mi je lepo bez
tebe, sad je sve kako treba, ali fali mi ona nasa kafa posle
rucka na terasi, kad se vratis iz suda...
I ja sta cu - vratim se kuci!
Posle smo se jos nekoliko puta rastajali, nisam bio bas
monah kao samac i svaki put bih imao poneku "domacicu",
uglavnom mnogo mladju i mnogo zgodniju od moje bivse, ali
kad god bi me pozvala nazad - vratio bih se!
Da li je to ta ljubav, ne znam..."
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Jul 14, 2017 2:25 pm

Pošto vidim da su u modi otvorena pisma, evo mog kratkog otvorenog pisma svim robovima na Balkanu.
Dragi robovi,
Postoje slobodni ljudi i robovi. Nema treće grupe. Ne možete biti 'malo rob' - ili ste slobodni ili niste. A rob ste ako se pokoravate bilo kojoj nepravdi. Nepravdu ne možete uvek da pobedite, ali ako se makar borite protiv nje, vi ste već slobodni.
Na koje nepravde mislim? Sistem u kojem je veza važnija od kvaliteta. Mediji koji promovišu najprimitivnije vrednosti kao ideale društva i ćute pred suštinskim problemima u zemlji. Politički komentatori, kritičari i komičari kojima su najveći problemi u zemlji lapsusi političara, funkcionera i drugih javnih ličnosti, koje žele da 'razvale' što sočnijom uvredom ili duhovitom forom. Novinari koji su odustali od toga da budu pravi novinari. Rasprodate, prazne i uništene fabrike. Fabrike koje rade, ali u kojima radnici nemaju prava, pristojne plate ili dostojanstvo. Obrazovni sistem koji koči motivisane nastavnike i profesore, a u decu usađuje konformizam. Zdravstvo kojem ne veruju ni ministri zdravstva. Roditelji koji uče decu da napuste svoju zemlju, umesto da se bore za nju.
Izgovori tipa "Sistem je prejak da bih mu se suprotstavio", "Izgubiću i ovo malo što imam" i sl. vam samo pomažu da mirnije spavate, ali savest vam nikad neće do kraja biti mirna ako tako razmišljate, jer duboko u sebi osećate da traćite život da biste ga proživeli onako kako su ga drugi zacrtali, a ne vi. Znate da nećete potomstvu ostaviti bolji svet i boli vas uvo zbog toga?
Zašto uopšte živite? Plašite se smrti? Pa ako ste svesni konačnosti života, eto glavnog razloga zašto treba živeti slobodno, boriti se za svoju i slobodu drugih, jer šta god da se desi, savest će vam biti mirna, a svakako nas sve na kraju čeka ono neizbežno. Ako se borite, ostavićete trag. Neko veći, neko manji. Ali taj trag će večno da živi i da budućim generacijama pokazuje put kako se živi slobodno.
Jer život bez slobode nije život. Počnite već jednom da živite!
Vaš drug,
Boris Malagurski
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Jul 16, 2017 9:13 pm

Da bi voleo ženu moraš da je poštuješ
A da bi je poštovao moraš i da joj se diviš

Bez divljenja nema ljubavi
Bez onog osećaja beskraja kada sa nekim provodiš vreme

Kada nam je nečije sve čarobno i mirišljavo
I kada razgovora nikada dosta
I ne samo razgovora

To ne može na silu
Ili se to u tebi probudi ili ne probudi

Ali najposebnije su one žene
Koje nas prosto teraju da o njima maštamo
Koje u našim očima ne izgledaju ni jadne ali ni prejake

Od isuviše jakih žena se muškarac plaši
Nespreman za svakodnevnu borbu
A slabe žene su dosadne jer izazivaju sažaljenje

Žena je žena kada pored nje osetiš da vrediš
I da imaš šta da joj pružiš, kažeš, za nju uradiš
Da se zbog nje daješ, žrtvuješ
Kada izaziva ono nešto trajno
A ne da budeš samo posmatrač u njenom životu

Kada osetiš da možete dosta toga zajedno
I želite zajedno
A ne večito sami, svako za sebe

Ti osećaji se bude
Potreba, želja, strast, odanost

Ali najlepše od svega je poštovanje
Divljenje
Kada se zajednički sati pretvore u svečanost
I gde god da ste
Sa kim god da ste
Vi ste upućeni jedno na drugo

I to prestaje da bude odnos
Postaje igra
Gde sve vaše postaje toliko zanimljivo
Da deluje kao da ste u nekom samo vama znanom filmu

Kada uživaš dok je gledaš
Slušaš
Srećan što si deo njenog života
Sveta
Svega

Što si tu
Što ste tu

To nešto treba da imate i ti i ona
Ono nešto posebno
Drugačije
Kada se jednostavno osetite
U trenutku
I poverujete jedno u drugo

To je moć zajedničkog
Utisak da je sve moguće
I da čitav svet postoji zbog vas dvoje
Gde god da idete
Šta god da radite
Vi otkrivate tajne šifre koje samo vi razumete

Stefan Simić

[You must be registered and logged in to see this image.]











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jul 29, 2017 12:22 am

 "Svoj život i svoju umjetnost nikome nemam potrebu objašnjavati.
Ono što volim ne objašnjavam.
Ono što volim- čuvam i živim."

Marjana Lavric


[You must be registered and logged in to see this image.]











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jul 29, 2017 1:09 am

Brankica Damjanović- ima predivne tekstove 

Koliko volimo neko biće znamo onda kad ono iz nekog samo njemu znanog (ili neznanog) razloga prestane da voli nas. To što ostane, čista je ljubav. Sve drugo je razmena koju praktični ljudi nazivaju interes, oni grublji zovu sebičluk, a tek retki razumeju da je to bila veza koja je pomogla i jednoj i drugoj strani da još malo upoznaju sebe. I niko tu nije kriv niti na gubitku. Kad prestane odnos, ne prestaje stanje u kome smo. Ljubav koju smo uložili naša je medalja za hrabrost i neotuđiva imovina. Neki se i ne usude da vole. 
I nije najgore ono "imao pa nemao". To što si imao, imaš zauvek. U sebi. A to se jedino računa.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Avg 01, 2017 6:36 pm

Džentlmen

Rasizam u avionu
Žena bjelkinja, stara oko pedeset godina, sjeda pored jednog crnca.Vidno uznemirena pozove stjuardesu. 
Stjuardesa : - U čemu je problem, gospođo?
Bijela žena: - Zar ne vidite? Smjestili ste me pored jednog crnca!!Nezamislivo mi je sjediti pored jednog od tih... tih odvratnih ljudi. Dajte mi drugo mjesto, molim vas!!
Stjuardesa: - Čini mi se da su sva mjesta zauzeta. Provjerit ću ima li koje prazno.

Stjuardesa se udaljila i vratila nakon nekoliko minuta: - Gospođo, u ekonomskoj klasi nema mjesta. Imamo još jedno jedino mjesto u prvoj klasi.
Prije nego je gospođa uspjela izustiti i jednu jedinu riječ, stjuardesa nastavi:
- U našoj aviokompaniji je gotovo nedopustivo da putnik iz ekonomske klase sjedi u prvoj klasi. Ali, isto tako, bilo bi skandalozno siliti nekoga da sjedi pored osobe koja je ispod svih nivoa.
Zatim se okrene crncu i reče:
- Dakle, gospodine, ako želite, uzmite svoju ručnu prtljagu i premjestite se u prvu klasu.
Putnici koji su slušali ovaj razgovor spontano su počeli pljeskati.  aplauseee
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Avg 02, 2017 1:29 pm

Ona mi je bila idealan pacijent
Iako nisam doktor
Toliko lomova u njoj, nesklada
I potrebe da sve to deli sa mnom

Njen život je jedno veliko iskušenje i traženje
Data joj je lepota ali i bol
Potreba da se stalno preispituje
Potreba da se poveže, udje u nešto dublje, sa nekim
I nemogućnost

Neprekidna nesigurnost
I promene od osećanja radosti do rasula
Od želje za trijumfom da povlačenja u sebe
I sklanjanja od svih

Biti sa njom
Znači biti sa vulkanom koji neprekidno ključa
Kada je miran, onda je predivan
Kada poludi, svi od njega beže
Ona ponajpre

Skrivala se iza svih mogućih alternativa
Knjiga, pravaca, umetnosti
Samo da bi zacelila ranu koja krvari
Ali nikada nije bilo dovoljno
Iako se na trenutke činilo da se izvukla

Zavoleo sam njene nemire
Traženja i tišine
Toliko u njima staje
Naizgled mirna, krotka
A u sebi hiljade puteva i bespuća

Ona je jedna, jedinstvena
Ali u njenoj priči pronalazim sve druge devojke, objedinjene
Samo što je ona opterećena mnogo više
Zato što bi htela više
I to joj izmiče

Slušao sam je mesecima i godinama
Kada slušaš nju čuješ ranjenu dušu
Koja neprekidno za nečim plače i moli

Pritom je neodoljiva, i to nju izdvaja
Tako dobro vodi i zavodi
Da te prosto tera da se baviš njome
Zna da te uznese i zanese
Ali i spusti, nisko, najniže
Zbog nestalnosti i nedorečenosti

Druge devojke stave tačku
Kažu, kraj, neću više da mučim sebe
Ali ne i ona
Uvek iznova produbljuje, preispituje
Uverena da je pronašla rešenje za svoju bol

Njoj je život dao mnogo
Lepotu, pamet, šarm
Ali uzeo ono najvažnije
Mir, spokoj, dublje utemeljenje u nečemu
I pripadanje

Ono jednostavno ne ume da pripada
Ni muškarcu
Ni odredjenom zanimanju, učenju, ideji, veri
Ali ni sebi

Ni u šta do kraja ne veruje
Zato je u svemu ima, pomalo
Ali nigde do kraja i sasvim

Takav je i naš odnos
U jednom trenutku ljubav za sva vremena
A u drugom, potreba da se nikada više ne vidimo

Sada smo dobro
Pitanje je samo koliko će to da traje...

Stefan Simić


[You must be registered and logged in to see this image.]











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 57
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Avg 02, 2017 2:12 pm

bosankaa ::
----
Njoj je život dao mnogo
Lepotu, pamet, šarm
Ali uzeo ono najvažnije
Mir, spokoj, dublje utemeljenje u nečemu
I pripadanje

Ono jednostavno ne ume da pripada
Ni muškarcu
Ni odredjenom zanimanju, učenju, ideji, veri
Ali ni sebi

Ni u šta do kraja ne veruje
Zato je u svemu ima, pomalo
Ali nigde do kraja i sasvim

Takav je i naš odnos
U jednom trenutku ljubav za sva vremena
A u drugom, potreba da se nikada više ne vidimo

Sada smo dobro
Pitanje je samo koliko će to da traje...

Stefan Simić


Odličan je . To ti je neki "rođo "?










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.bestoforum.net/
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Avg 02, 2017 2:29 pm

Jesmo prezimenjaci, ali ne i rođE :)
Ali da mi se dopada kako piše, dopada.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Avg 02, 2017 8:55 pm

Rekla sam joj: “Volim što si tu.” Odgovorila je: “Biću uvek tu.” Bez mnogo reči, emotikona, patetike i pompe mi se povezasmo čvrsto. Ponovo. Već smo se sretale, uživo, u jednom drugom gradu, a onda sam ja krenula dalje. “Ne rastajemo se nikad ako se želimo sresti”, kažu. Izgleda da je tako. Ali o nečem drugom bih sada. O miru koji u mene useli jedna tako kratka rečenica. Biću uvek tu. Biću... uvek... tu... Zašto nam je važno da to čujemo? Zašto tako prija? Zar mi kao svesna i odrasla bića, ne znamo da je neoprezno davati takva obećanja? Ta, mi smo tako prolazni, tako kratko ovde, a kažemo da ćemo biti uvek tu. Nije to neistina. U momentu kada iz duše kažemo da ćemo uvek biti tu ili da ćemo zauvek voleti nekog, to je najčistija istina. Taj trenutak je sav uronjen u osećanje potpune predaje i posvećenosti. Taj trenutak je zapravo korak preko praga večnosti. Jer nekako verujem da su sve slabosti prtljag koji nosimo kroz život. Kad ga spustimo, udahnemo i kažemo “volim te” ili “biću uvek tu”, mi priznajemo da smo deo veličanstvene celine koja je izvan vremena i prostora i u kojoj su sada i zauvek jedno!
"Ne bih ovo mogla bez tebe"
Brankica Damjanović
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Avg 03, 2017 12:44 am

Koktel…

Ne umem da pijem.

A ni ne volim.

Nikad i nisam.

Ako bas „mora“ onda je gutljaj sasvim dovoljan.

Ni više, ni manje.

Samo jednom svratila sam u koktel bar.

I popila više nego što je trebalo.

I to samo zato što sam morala.

Bio je to poslovni sastanak.

Bejah probuđena jako rano, I poslata sa Meseca na Zemlju. U sekundi, bez prethodne najave, zazvonio je alarm. Totalno nemilosrdno za moj nervni sistem. Jutro. Teška glavobolja morila me je. Sunce izlazi, a dan je čudan. Ne ustaje mi se iz kreveta a znam da moram. Čekaju me. I dok su mi se pitanja kao “Zašto baš ja?” i “Mora li baš danas?” vrtela po glavi, uspevam da se pokrenem I koraknem do ormara. Rekoše bela haljina. I skidam jednu od mnogih sa ofingera, na kome nevidljivim flomasterom piše “Obućiću je jednom, nekad, možda”. Pokupih kosu u neobaveznu punđu, mada osetih po pramenovima koji padoše na leđa, da moja kosa jutros I nije nešto poslušna. Ko mari. Ionako ne idem na modnu pistu. Posao je u pitanju. Sredih se još malo, I uzurbano stavljajući sjaj za usne, zaboravih telefon na stolu. Krenuh sa vrata po njega, pa se lupih po čelu, džabe mi, ionako niko ne zna da sam tu. Neće me ni tražiti. Uzeh bele baletanke sa satenskom trakom oko članka, I strčah niz stepenice, uverena da već uveliko kasnim. Ko me zna, neće se čuditi. Tačnost u mom slučaju meri se “nemogućom misijom”. Moguća je samo I jedino pod mnogo čudnim okolnostima.

Na opšte iznenađenje, bela kola ispred mog stana. Preslišah se brzo, nije mi rođendan, nisam ih sebi priuštila, ne mogu biti moja. Slegnuh ramenima I koraknuh tek nekoliko koraka, kada začuh iza sebe povik:

-Gospođice!!!

Okrenuh glavu, misleći se šta je moglo da mi ispadne ako ništa nisam ponela, kada ugledah uglađenog vozača kako maše za mnom.

-Gospođice, molim Vas, poslali su vozilo po Vas, kako ne biste kasnili na sastanak, znate, nemamo puno vremena, da li biste bili ljubazni da uđete?

-Naravno! – osmehnuh se i sedoh u kola.

Dok su ona promicala nekim poznatim I nepoznatim ulicama, razmišljala sam o tako sitnoj pažnji. Priznajem godila mi je. Nije to bila velika stvar poslati kola, ako znaš da osoba koja ti je potrebna može da se zaglavi u saobraćaju I da joj stane tramvaj baš u toj uličici gde joj je svejedno da li da se vraća nazad ili ide napred. Glavobolja je malo minula kada mi vožač otvori vrata I pruži ruku:

-Izvolite stigli smo..

Osmehom mu se zahvalim na udobnoj vožnji, vidi se da je dugo godina u službi.

Ispred mene stajao je lokal, više nalik na dvorac iz bajki nego na pravu građevinu, svodovi I lukovi, prozori I terase, sve je bilo jako lepo. Uđoh u jedan dugačak hol sa puno vrata. Iako su rekli da odem do kraja pa desno, reših da pokucam na jedna od tih vrata I upitam za pravac, s obzirom da mi je orjentacija u prostoru još jedan minus više. Kucnuh I otvorih vrata ali tamo nije bilo nikog. U velikoj prostoriji stajaše velike, zapravo ogromne police sa raznim teglicama, I tečnostima. Raznih boja, oblika I veličina, odavale su šarenoliki kolaž. Ovo je koktel bar, ništa čudno rekoh sebi, otvorih I druga vrata ali videh isto ili slicno. Shvatih da se tu čuvaju svi potrebni sastojci za goste koji dolaze, jedino mi bi čudno to, što ni na jednoj bočici nije stajao naziv. Ali Bože moj, zar se tajne koktela otkrivaju tek tako? I nastavih do kraja hodnika pa desno. Sačekao me je veliki pult, I jedna barska stolica. Sedoh na nju, naslonih se na bar I uzdahnuh duboko.

-Izvolite, mlada gospođice, šta želite? – zacrvkuta mladi konobar sa krpom preko ruke.

-Dobar dan, pozvana sam na sastanak, rekli su bela haljina na današnji dan, zamislite čak su I kola poslali po mene. Danas sam ja na redu –rekoh pomalo zabrinuto.

-Da znam, ali mene zanima šta želite da popijete? – zbunjen mojim brzim odgovorom reče konobar.

-Ah, da, izvinite malo sam zbunjena… ne znam zaista, uzeću hladan nes, sa časom vode, ali molim Vas nemojte zaboraviti vodu –premda sam u sebi već napravila opkladu da ću mu vodu tražiti 100% najmanje jos dva puta jer će je zaboraviti. Iako gostiju, osim mene nije bilo, nisam znala da li postoji još neki separe, ili bar, ili je ovo jedan jedini. Skrenuh pogled sa svoje leve strane I ugledah jedno ogledalo, u kome se nisam videla, premda znam da sam stajala baš tik isped njega.. Počeh da se pomeram kako bi se lik odrazio u njemu, I dok se “tražih” čuh konobara kako uplašeno izusti:

-Zar ćete jedan ovakav dan zapoceti Nes-om????

-Pa da, zar Vi ne biste? – vratih pitanje.

-Naravno da ne, ovo je jedinstven dan za Vas, kada možete tražiti šta želite, a Vi krećete sa Nes kafom? Jako pogrešno, ali razumem Vas, zato ću ako dozvolite dati sebi za pravo da Vam spremim jedan koktel.

-Koktel?! Ne znam, priznajem nikada ih nisam pila, znate ja jako slabo konzumiram piće, sem vode I ponekog soka..

-Recite mi šta volite? –konobar je bio uporan stavljajući već jako lepu čašu ispred mene.

-Kako mislite šta volim?

-Tako lepo, kažite mi koja su Vam omiljena osećanja, sećanja, bilo šta, da bih znao kakav koktel da Vam spremim.

-Zaista ne znam – bih iskrena – tehnički ja još uvek nisam stvarna, probuđena sam jutros jako rano, ustala sa glavoboljom zbog pada sa Meseca, dovežena ovde, čekam Njega da održimo sastanak o mojoj budućnosti, I pojavljujete se Vi I želite da mi napravite koktel koji nikad I ne pijem. Mislim, sve je jako čudno, tako da ne možete očekivati od mene da Vam sada izdikitram šta volim a šta ne, kada ni sama to ne znam!!!- završih vidno iznervirana povišenim tonom.

-U pravu ste, neću Vas forsirati, vidim da ste zbunjeni. Hajde ovako, otićiću po sastojke, a Vi se smirite, pa kada probate koktel možda će Vam biti lakše? U redu? – I dalje nasmejan konobar iscvrkuta svoju repertoar.

-U redu- više zlovoljno izustih, besna što moram da čekam Njega koji kasni, a znam da to tako ne bi trebalo da bude, bar mislim, I što moram da trpim ovog veselog konobara koji ocigledno nije morao da ustane rano, ili se bar naspavao ako je radio noćnu smenu, voljnog da uvek nekome napravi neki koktel “po meri”.

Nestao je na par minuta I vratio se nosivši na staklenom poslužavniku male bočice raznih boja. Bilo je onih I u tečnom stanju, koje su u sebi nosile neko zrnevlje, kockice, neke su sadržale prah, neke bile naizgled prazne, druge opet sadržale šarenoliku paučinu, sve u svemu bile su jako zanimljive za posmatrati.

-Evo mene I Vašeg koktela. Vidim zaintersovale su Vas bočice?-upita konobar podižući neprimetno obrvu na desnoj strani.

-Jesu!- priznajem osmehnuta, kao malo dete opčinjena svim tim šarenilom ispred sebe.

-Da krenemo polako. Uzeću šejker I u njega sipati tamno crveni sok koji će ti dati život. Neka bude otprilike, pa ćemo videti kako I koliko će trajati. Ni jedan koktel ne pravim sa merama, a siguran sam, koliko dugo radim, da ni u jedan nisam stavio iste sastojke. Trudim se da svaki koktel bude jedinstven na svoj način. Elem, stavićemo jednu kockicu žutog sećanja. Dovoljnu da pamtiš ono što budeš zelela, srećno ili ono drugo to ću ostaviti tebi na izbor, staviću I zrnce zelenog razumevanja, crnog straha I narandžaste volje, dodaću I četvritine tuge, milostinje, uzurbanosti, ljubaznosti, srdačnosti, mržnje, gađenja, tuge, I jednu kockicu leda vremena kako bih ublažio to tvoje kašnjenje. U početku ćes sve stizati, a onda vremenom kako se led bude topio moraćeš naučiti da izbaciš nebitno a ubaciš bitno.

-Priznajem da ništa ne razumem od tih sastojaka, ali vidim da jako spretno radite, pa mi je zabavno gledati Vas, dok vadite te sastojke iz teglica I ubacujete. Uzgred hvala Vam, prekraćujete mi ovo čekanje koje se, priznaćete odužilo.

-Nema na čemu, svima u početku bude zabavno, a posle se često lupe po glavi I kažu nešto kao: Eh da mi je ova pamet a ono vreme. A ja sam ih sve, kao I tebe pitao šta žele. Uostalom tako mora biti. Nego, da mi nastavimo, stavićemo malo tananih stvari kao što su istina, razocaranje, izdaja, prevara, a evo malo I nade, vere, mudrosti da ne bude sve tako gorko. Staviću I ovo zrno, tamno kao kafa da bude malo crnog, ali ću zato ubaciti ovaj cvet belila da napravi krem kafu, pitku koja gorči, ili gorku koja se ipak može popiti. Još na vrh kaščice čemera I meda, malo šećera, I uzimamo supenu kašiku za crvenu ljubav, zdravlje, sreću, umerenost, odmerenost, neka bude tu I gordosti, borbe, želje, evo I tri četvrtine plave ljubomore, laži, spletki, videćemo sa čim će se to pomešati. Dodaću još par stvari a ti ćeš ih naknadno prepoznati, kada spoznaš I sve ostalo.. – osmehnuo se meni začuđenoj, svim tim nazivima, bočicama koje su se praznile sa poslužavnika, I bile stavljene na jedan drugi. Šejker se polako punio svim raznobojnim stvarima, mnogima ni dan danas ne znam ime.

Kako se kraj bližio vrhu, konobar uze poklopac zatvori šejker I promućka ga. Uzeo je neobičnu čašu sa pulta, krivudavu I nepravilnog oblika, okvasio spoljnu stranu i potopio je u posudu sa lomljenim kristalima. Mali beličasti kristali, ravni odsjaju zvezda, skupili su se po površini u jedinstven oblik. Beše to iscrtan pejzaž koji se svakim pomeranjem čaše menjao u neki drugi oblik I crtež. Bio je dovoljan I minimalan pokret da se crtež promeni. Konobar je uzeo šejker, otvorio ga I sipao beličastu tečnost u času. Kristali su zasijali a mene sjaj zaslepeo.

-Izvoli, nadam se da će ti se svideti, ako I ne bude, sačekaj da malo odstoji gutljaj u ustima, promeniće ukus zasigurno.

-Hvala Vam, moram da ga probam, jako me zanima kakav je taj Vas koktel, ali pre nego što ga probam da li biste mogli da mi kažete kako se zove?

-Naravno draga moja, krstiću ga sa Luna Morenin koktel. Odgovara?

-Naziv obećava- priznah- uzeh pruženu čašu I otpih gutljaj.

U prvom gutljaju osetih miris nekih dunja na ormaru, I osetih paučinu na starim albumima, videh tugu u pogledu jednog čoveka, osmeh na licu neke devojke, osetih radost zbog nekog dešavanja I suze zbog nekog poraza.

U drugom gutljaju već sam koračala rosnom travom, sunčala se mesečinom u burnoj noći, osetila mraz I jesen, videla sva predela I prostranstva, dodirnula klas žita, I osetila poljubac za dobro jutro.

U trećem gutljaju ljubomora na sebičnost izjedala mi je dušu, nepravednost me je kosila kao bolest drage mi osobe, nemoćnost je uveliko kucala na vrata dok me je nada hrabrila da nastavim dalje, I želja da osvane neko beličasto jutro, odmorno za moje umorne kapke.

U četvrtom gutljaju osetih bakine kolače, morsku so, I masline, čežnju za vrhom I bol od pada, videh život koji se rađa I upoznah hladnoću onog koji odlazi I mnogo drugih osećaja za koje bi mi trebale stranice I stranice da ih ispišem.

Narednih gutljaja se I ne sećam, znam samo da sam bacivši pogled na svoju levu stranu videla odraz u ogledalu I jednu devojku koja je bila spremna na sve što je čeka.

Bejah, tek tako, opijena životom.

By. Luna Morena
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   

Nazad na vrh Ići dole
 
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 24 od 25Idi na stranu : Prethodni  1 ... 13 ... 23, 24, 25  Sledeći
 Similar topics
-
» Izlog mojih krpica u koje cu sigurno uci
» Kineski horoskop
» Bolna menstruacija
» Dezodorans ili antiperspirant
» Pismene izjave osiguranika Croatia osiguranja

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: