DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 13 ... 22, 23, 24, 25  Sledeći
AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Nov 30, 2008 5:52 pm

First topic message reminder :

--------------------------------------------------------------------------------
Jesen na Cetinju





Ovo je pismeni rad učenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen, hmm... vidjet ćete na kraju kako. Navodno su ocjena i sastav došli do ministra obrazovanja. Navodno živa istina. Velika greška nastavnice. Sastav je remek-djelo! Klik mu nudi posao!

Jesen? Pa o čemu drugom pisati nego da ti je žao?
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pasenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

Djed slomio nogu ili mu se samo neda pješačiti?

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kušu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI 3
Ocjena: jedan (1)
Komentar: 'Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena'










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com

AutorPoruka
Oci-ANDJELA
Anđelina
avatar

Datum upisa : 08.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Maj 12, 2017 11:31 am

Uvek je zanimljivo kada se na javnoj sceni pojavi neka nova,  isforsirana, muzička, manekenska ili glumačka zvezda. Pritom svi počinju da je pamte i prepoznaju po emisijama u kojima je gostovala, ili po tome sa kim je u srodstvu, a retko ko po ulogama ili nekoj pesmi.
Spletom okolnosti, tačnije jakom vezom, dobija svoj medijski prostor i počinje da govori o trendu, modi, životu, sreći, uspesima. Ređa iz emisije u emisiju, iz intervjua u intervju, gomilu opštih mesta, gomilu ničega stvarajući u javnosti privid da je bitno ono što radi… Odjednom, ona postaje uspešna, primer drugima, mlada zvezda koja obećava, a i ona sama zna, duboko u sebi, da nije uradila ništa bitno, ali igra tu ulogu i vešto koristi pažnju koju dobija.
Koliko je samo takvih u novinama, na televiziji… Lažnih, isfoliranih, nezasluženo uzdizanih! Dok ih slušaš, vidiš da nemaju pojma o elementarnim stvarima, samo zamajavaju javnost nekakvim projektima, uspesima, hvale svoje kolege i govore kako su «genijalni», «fenomenalni», a radi se, u stvari, o jednoj farsi koja treba samo da stvori utisak da se nešto dešava.
Znaju da je najbolji način da zadrže popularnost da sve vreme pričaju o svojoj popularnosti… Sa svima lepo i f no, o svakome sve najbolje, a ni sa kim iskreno.
Cela Srbija se polako pretvara u tog «uspešnog» formalistu bez sadržaja koji samo stvara privide oko sebe. Glumata kako je važan, priča o nekakvom uspehu, popularnosti, a radi se samo o spoljnom efektu, ostavljanju utiska i ni o čemu drugom. Nisu, razume se, ti momci i devojke krivi koji učestvuju u svemu tome, već unapred kreirani ambijent koji prosto žudi i podstiče takve isprazne sadržaje. Isprazna kultura stvara isprazne kulturne predstavnike, a oni koji bi ispričali neku sasvim drugačiju priču ne dobijaju šansu jer bi time ugrozili nametnuti ideološki koncept…
Takvi su i voditelji koji ih dovode u emisije, lažni, foliranti koji samo odrađuju posao. Nema autentičnih ličnosti, nema promišljanja, nema konflikta, nema bilo čega što dovodi u pitanje postojeće stanje, samo kopije presvučene u kopije koji imitiraju nečije imitacije i odrađuju posao.
Dok ih slušaš, čini ti se kao da živiš u nekom rajskom vrtu, okružen dobrim vilama i morskim sirenama. Samo haha-hihi, cile-mile fazon, narcisiodnost do krajnjih granica, ograđivanje od svega što je bitno, samo budi faca, budi cool i srećno u budućnosti. Postavlja se još samo pitanje- u kakvoj budućnosti?
Ne sećam se da je iko od tih momaka i devojaka rekao nešto bitno, samo prodaju maglu malograđanima koji se lože na to i sanjaju sebe ili svoju decu u takvim emisijama. Pojavljivanje tamo postaje stvar prestiža dok se, u stvari, radi o degradiranju ljudskog i svođenju čoveka na šablon. Oni ne nude ništa novo, samo odvlače pažnju od bitnih stvari i zauzimaju prostor ljudima koji bi zaista imali šta da kažu, pokrenu stvari.
Žao mi je tih ljudi koji upadaju u medijsku industriju misleći da su bitni dok, u stvari, samo popunjavaju prostor i smenjuju se kao maske na pozornici. Pumpa im se ego do krajnjih granica, a onda, kasnije, kada izostane pažnja ili kada izgube popularnost, pokušavaju najnižim skandalima i tračevima da skrenu pažnju na sebe. Prolaze kao razmažena deca koja u jednom trenutku imaju sve, a onda, kada im roditelji okrenu leđa, počinju da glume ludilo.
Na kraju, naravno, počinju da pljuju po vlastitoj zemlji: kako im ništa nije pružila, kako nije prepoznala njihov talenat, originalnost, genijalnost i ne znam šta. Ne pada im na pamet da priznaju da su i oni sami, bar jednim delom, bili kreatori istog tog javnog mnjenja po kome pljuju. Najtužnije je što zauzimaju prostor boljima od sebe, ljudima koji su vredniji, talentovaniji, obrazovaniji. Onima koji zaista imaju šta da kažu i ponude javnosti, a ne da ređaju fraze, da se smeškaju i glumataju ne znam šta.
Kada se pojavio neki momak ili devojka, ili studenti, ili radnici, koji žive pravi život a da nisu manekeni, glumci, foto-modeli, pevači? Da nisu nečija deca? Kada se pojavio neko ko će da govori o realnom životu, iz duše, iz srca, a ne o modelingu, bekstejdžu, trendseteru i ne znam čemu? Stalno se nameću maske kao primeri uspeha, a ne daju se autentični životi preko kojih jedino i može da se vidi realno stanje i da se, samim tim, nešto promeni. A ne samo da se nude iluzije i prazne priče…
I na kraju, koje su odlike kiča? Dopadljivost po svaku cenu, svet obojen u roze, lišavanje onoga što stvara konflikt i poziva na dublje promišljanje, imitiranje, konvencionalnost, utešiteljski efekat, stvaranje utiska da je sve fino, lepo i slatko.
Upravo takav utisak ostavljaju takve emisije i gosti dok je, realnost, nešto sasvim, sasvim drugo…
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Maj 12, 2017 11:34 am

Oci-ANDJELA ::
Uvek je zanimljivo kada se na javnoj sceni pojavi neka nova,  isforsirana, muzička, manekenska ili glumačka zvezda. Pritom svi počinju da je pamte i prepoznaju po emisijama u kojima je gostovala, ili po tome sa kim je u srodstvu, a retko ko po ulogama ili nekoj pesmi.
Spletom okolnosti, tačnije jakom vezom, dobija svoj medijski prostor i počinje da govori o trendu, modi, životu, sreći, uspesima. Ređa iz emisije u emisiju, iz intervjua u intervju, gomilu opštih mesta, gomilu ničega stvarajući u javnosti privid da je bitno ono što radi… Odjednom, ona postaje uspešna, primer drugima, mlada zvezda koja obećava, a i ona sama zna, duboko u sebi, da nije uradila ništa bitno, ali igra tu ulogu i vešto koristi pažnju koju dobija.
Koliko je samo takvih u novinama, na televiziji… Lažnih, isfoliranih, nezasluženo uzdizanih! Dok ih slušaš, vidiš da nemaju pojma o elementarnim stvarima, samo zamajavaju javnost nekakvim projektima, uspesima, hvale svoje kolege i govore kako su «genijalni», «fenomenalni», a radi se, u stvari, o jednoj farsi koja treba samo da stvori utisak da se nešto dešava.
Znaju da je najbolji način da zadrže popularnost da sve vreme pričaju o svojoj popularnosti… Sa svima lepo i f no, o svakome sve najbolje, a ni sa kim iskreno.
Cela Srbija se polako pretvara u tog «uspešnog» formalistu bez sadržaja koji samo stvara privide oko sebe. Glumata kako je važan, priča o nekakvom uspehu, popularnosti, a radi se samo o spoljnom efektu, ostavljanju utiska i ni o čemu drugom. Nisu, razume se, ti momci i devojke krivi koji učestvuju u svemu tome, već unapred kreirani ambijent koji prosto žudi i podstiče takve isprazne sadržaje. Isprazna kultura stvara isprazne kulturne predstavnike, a oni koji bi ispričali neku sasvim drugačiju priču ne dobijaju šansu jer bi time ugrozili nametnuti ideološki koncept…
Takvi su i voditelji koji ih dovode u emisije, lažni, foliranti koji samo odrađuju posao. Nema autentičnih ličnosti, nema promišljanja, nema konflikta, nema bilo čega što dovodi u pitanje postojeće stanje, samo kopije presvučene u kopije koji imitiraju nečije imitacije i odrađuju posao.
Dok ih slušaš, čini ti se kao da živiš u nekom rajskom vrtu, okružen dobrim vilama i morskim sirenama. Samo haha-hihi, cile-mile fazon, narcisiodnost do krajnjih granica, ograđivanje od svega što je bitno, samo budi faca, budi cool i srećno u budućnosti. Postavlja se još samo pitanje- u kakvoj budućnosti?
Ne sećam se da je iko od tih momaka i devojaka rekao nešto bitno, samo prodaju maglu malograđanima koji se lože na to i sanjaju sebe ili svoju decu u takvim emisijama. Pojavljivanje tamo postaje stvar prestiža dok se, u stvari, radi o degradiranju ljudskog i svođenju čoveka na šablon. Oni ne nude ništa novo, samo odvlače pažnju od bitnih stvari i zauzimaju prostor ljudima koji bi zaista imali šta da kažu, pokrenu stvari.
Žao mi je tih ljudi koji upadaju u medijsku industriju misleći da su bitni dok, u stvari, samo popunjavaju prostor i smenjuju se kao maske na pozornici. Pumpa im se ego do krajnjih granica, a onda, kasnije, kada izostane pažnja ili kada izgube popularnost, pokušavaju najnižim skandalima i tračevima da skrenu pažnju na sebe. Prolaze kao razmažena deca koja u jednom trenutku imaju sve, a onda, kada im roditelji okrenu leđa, počinju da glume ludilo.
Na kraju, naravno, počinju da pljuju po vlastitoj zemlji: kako im ništa nije pružila, kako nije prepoznala njihov talenat, originalnost, genijalnost i ne znam šta. Ne pada im na pamet da priznaju da su i oni sami, bar jednim delom, bili kreatori istog tog javnog mnjenja po kome pljuju. Najtužnije je što zauzimaju prostor boljima od sebe, ljudima koji su vredniji, talentovaniji, obrazovaniji. Onima koji zaista imaju šta da kažu i ponude javnosti, a ne da ređaju fraze, da se smeškaju i glumataju ne znam šta.
Kada se pojavio neki momak ili devojka, ili studenti, ili radnici, koji žive pravi život a da nisu manekeni, glumci, foto-modeli, pevači? Da nisu nečija deca? Kada se pojavio neko ko će da govori o realnom životu, iz duše, iz srca, a ne o modelingu, bekstejdžu, trendseteru i ne znam čemu? Stalno se nameću maske kao primeri uspeha, a ne daju se autentični životi preko kojih jedino i može da se vidi realno stanje i da se, samim tim, nešto promeni. A ne samo da se nude iluzije i prazne priče…
I na kraju, koje su odlike kiča? Dopadljivost po svaku cenu, svet obojen u roze, lišavanje onoga što stvara konflikt i poziva na dublje promišljanje, imitiranje, konvencionalnost, utešiteljski efekat, stvaranje utiska da je sve fino, lepo i slatko.
Upravo takav utisak ostavljaju takve emisije i gosti dok je, realnost, nešto sasvim, sasvim drugo…
Stefan Simic
1. Septembar 2013
Nazad na vrh Ići dole
Oci-ANDJELA
Anđelina
avatar

Datum upisa : 08.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Maj 12, 2017 12:40 pm

Eugen Grafvajer, bila sam ubedjena da ćeš pronaći autora tekstova koje postavljam..samo sam se pitala kad! jesvala



Bravo! post
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Maj 15, 2017 6:39 am

Miroslav Vukovic

Ljeto izmedju prvog i drugog srednje smo u mom sokaku dočekali sa prvim , krišom puštenim loknicama po ušima , razdeljkom po sredini tintare i solufima u špic ka ušima . Super rifle made in Trieste kupljene kod "seje šuge" su bile nevidjeno blago i koštale su nas bar tri kupljenja sijena kod sebe , komšija i rodbine naravno . Mame su ( eh naše mame su bile modernije od naših očeva) popuštale pred našim molbama i u tek kupljene rifle ukrajale trokute . Nosile su se čitav juni vreće sa krečom na skladištima za šimike i šangajke , na gradilištima vadili iz dasaka colarica i ispravljali ekseri , prali u domaćoj radinosti remontovani tristaći , prale fiće i škode na Ukrini do besvjesti a sve za koju stoju da se skupi za karirane košulje i dukserice "fruit of lom" . Teksas jakna je bila nedosanjani san a za tankericu smo bili spremni da tapkamo pred kinom svake subote kada se prikazivao ONAJ film deleći pri tom zaradu sa blagajnikom i bježeči od milicajca gliše . Bio je tu u mom sokaku i nekakav dom , bivši električni mlin nekog jadnika "kulaka" pa poslije pretvoren u državnu birtiju pa odmah potom u neku poluprivatnu štatigajaznam prostoriju nazvanu "tri kiljera" , gdje su mlade konobarice ko zna od kud , utekle od motike . Te jednomjesečne ( jer nisu duže ostajale) jedre volovotke sa malim zrnom pameti više od ostalih u svojim teget na faltne minićima izazivale takve krvave tuče da su nam filmovi na teveJu sa tom tematikom uskoro postali dosadni , pa smo nedeljom poslije fudbala svi sjedili pred "buffetom" ijedva čekali kad će piva početi da vri u napaljenim traktoristima i kamiondžijama ...
Ni danas ne mogu da se sjetim ko je prvi , negdje na nekom tzv omladinskom sastanku "potegao" to pitanje ali smo se vrlo brzo izborili da subotom poslije osam dobijemo "dom" na dva sata i organizujemo disko. Iskren da budem bio sam oduševljen , jer već tad sam imao priličan broj singlica i eLPija a i stereo gramofon RIZ što mi je bio dobar kec u rukavu , pa sam praveći se važan predložio sam sebe da "puštam ploče" . Pošto su "argumenti" prevagnuli na moju stranu a i jedan dio ženskog dijela drugarica je bio grlato ZA prošao sam i odmah potom dao sve od sebe da tu prvu veče u sledeću subotu što bolje pripremim. Imao sam sedam dana i iskoristio sam ih da riješim neke "tehničke" probleme pozajmljujući od svojih kolega rock ploče uz njihovo nećkanje i moje moljakanje te na jedvite jade odnosio dragocjenosti uz kletve da ih čuvam i da ih "igla ne ispara" . Tu veče , naravno bez razglasa , sa dvije obične sijalice ofarbane setrinim akvarelom u crveno i plavo pa su zbog toga dreknule odmah nakon pola sata , kartonskom kutijom sa pločama čekao sam omladinu . Nije prošlo mnogo i pojavili su se , prvo naravno oni koji su bili moji drugari i drugarice a malo po malo i neki drugi koji su čuli za "ples" Ja se raspištoljio raspalio po rock and rolu . Atmosfera kao na sahrani , dvoje troje "šizi" ostali bleje . Mene hvata panika , ruke mi se znoje , pizdim što bi se reklo . Prodje tako dvadesetak minuta , pa pola sata ja , se još više unervozio Neki likovi počeli da dobacuju sa drugog kraja sale , da zvižde , da traže "nešto drugo" , donijeli neku rakiješinu i kruže sa njom po sali a ja za kao spas pustio sentiš , zgrabio jednu moju dobru drugaricu i na uho joj šapnuo : " Ćuti i pleši ,ne pitaj ništa vidiš da sam izgorio "
Škripa igle po ploči , dubok glas predsednika omladine i sočna psovka protiv imperijalizma i "bitlisa" čupavaca i ono :" Pričaćemo o ovom na sledećem sastanku" je bilo zadnje što sam od njega čuo tu veče a i za uvjek . Na sledeći sastanak naravno nisam otišao , pa ni na drugi sledeći pa i na one sve posle toga . Okrenuo sam se od svih njih , ubjedjen da sam potpuno u pravu . Okrenuo sam se nekim drugim ljudima , sličnim sebi , okrenuo se uskoro i drugim prostorima i samome sebi naravno , živeći svoj neki ljepši šareniji život ali noseći kao ružan ožiljak taj na izgled nevin i naivan sukob sa likovima sistema što bi da se sve vrti radi njih i oko njih . Zato sam čitav svoj život "antiprotivan" , zato sam onaj što se ni u kakve kalupe ne uklapa plešući neki svoj "sentiš" za koji ću uvjek naći bar jednu "drugaricu" i znam , biće nam dobro , veoma dobro !
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
avatar

Godina : 36
Datum upisa : 17.02.2010

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Maj 15, 2017 10:23 pm

 A ja ću i noćas oprostiti za sve nanete mi boli. Možda nisam ništa skrivila onom što me proganja, ali nisam ničim zadužila ni onog što se u ovom času moli za mene. I što bi moja srdžba bila veća od moje zahvalnosti? Neko će već urediti da sve bude kako treba, a ja ću i dalje da budem to što jesam. Drugima se bavim samo ako mogu da im pomognem. Odmagati neću. Teret koji na tuđa leđa tovarimo pre ili kasnije pašće na našu dušu. A ja svoju dušu čuvam. I kad ništa nemam, ona mi ostaje.

Brankica Damjanović  











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Maj 15, 2017 10:32 pm

Ja ne pripadam nikom, niti me poseduje bilo ko. Nema te mase koja ce me uveriti u suprotno onome sto mi nalaze moje srce i moji osecaji. Ne moram glumiti nesto sto nisam, jer volim ovo sto jesam. Ne stidim se svojih odluka, koraka, i nacina na koji razmisljam. Zasto? Zato jer smatram da je ispravno. Ne moram nikoga ponizavati svakoga dana, kao sto mnogi cine samo da bi dosli do izrazaja i zaokupili paznju drugih. Ne, ne moram nikoga poniziti da bi bila velika, jer velika i ne zelim biti. Zelim ostati normalna i svoja. Zelim ostati covek medju vukovima, koji se hrane onim cime pametan nikad ne bi. Puno sam puta ostajala sama, jer nisam htela biti ono sto drugi hoce, ali mi je savest uvek bila cista, a to je ono sto za mene ima znacenje i sto vredi. Ne treba mi 'ljubav' onih koji ne ljube ni sebe same. Sretna sam s onim sto imam i uz one koji su pored mene. Zar mi treba vise? NE!


Balada za dvoje. 
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Maj 16, 2017 8:32 pm

Boba Đuderija
· 
Čekala uru vrimena u redu za vađenje krvi. Ljudi nervozni, grintavi, osjetljivi na zvuke. Uhvatim slobodnu stolicu, odmah do žene u poznim godinama koja je ispred sebe držala kolica za hodanje. Bila je sva smežurana, pogrbljena i nekako agresivno živa. Pratila je sva događanja u čekaonici i jedva čekala da netko izrazi nezadovoljstvo zbog čekanja, pa spremno i skoro s nekom nasladom izgovarala:
- Ih, kol'ko sam se samo ja u životu načekala...!
Bilo je jasno da nikoga od prisutnih ne zanima kol'ko se ona u životu načekala jer nitko nije zatražio detaljniji uvid u njena čekanja. Zato je svaki put rečenicu izgovarala sve glasnije i odsječnije, čak unijevši i određenu dozu misterije u ton. Ali, zalud. Nitko ništa, osim što je svima već postala naporna.
Promatrala sam je i rekla sebi majko moja, ne daj da postanem ovako luda i iritantna kad ostarim. Nek' me netko rađe ubije nego da se pretvorim u ovo.
Sestra, s druge strane, svako malo vrištećim glasom uvodi red, a red ne postoji. Dere se. Uopće ne zna izgovoriti rečenicu bez uskličnika. Ima izblajhanu kosu koja joj štrči sa glave jednako histerično i nastojim joj se ne zamjerit. Smješkam se s razumijevanjem svaki put kad joj oštri, nabrijani pogled slučajno pređe preko mog lica. Najrađe bi je tresnila. Najrađe bi joj rekla da se ne može tako derat na bakice i didice. A bogami ni na mene. Ali mučim, kukavički. Treba mi taj nalaz, kvragu. 
Kako nema brojeva ni prozivanja, ima onih ljudi koji stignu zadnji a onda se, misle oni, diskretno ubacuju sve bliže vratima. Jer, kao, neće nitko primijetit da upadaju preko reda. A u njih gleda dvadesetak pari zakrvavljenih očiju i isto toliko očnjaka.
Kad sam napokon, napokon upala unutra, ljuta sestra je zgrabila moju uputnicu, pogledala me prezrivo i procijedila: "Gospođo, na krivom ste katu." Ne, nego u krivoj državi, došlo mi je reć, ali me bilo strah da me s onim živčanim vrhovima kose ne ubode u oko.
Skupila sam svoju uputnicu, potpuno poražena i nemoćna i uputila se na gornji kat. Tamo je red čekalo četrdesetak ljudi. Skoro pa kritična masa za jedan lijepi prosvjedić. Organizirala bi ja to časkom, samo nemam pojma više protiv čega ili za što prosvjedovati kad je ionako sve otišlo kvragu. 
Slegnula sam ramenima, zatomila revolucionarni duh pa opet stala u red. Valjda je ovaj put pravi red, zgrada nema više katova.
Nakon otprilike pola sata ubitačno sporog pomicanja reda, u prostoriju zgusnutu od nervoze i malodušnosti upadne curetak od svojih dvadesetak godina, ugleda onu masu ljudi, zastane pa onako mladenački nenaviklo i osupnuto uzvikne:
- Ajme meni koliki red! Ma ko će ovo čekat!?
Ubijte me ako znam šta me spopalo, ali pogledala sam je ravno u oči, zavrtila glavom i rekla:
- Ih, kol'ko san se samo ja u životu načekala...!










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
justicija

avatar

Datum upisa : 22.12.2013

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Maj 24, 2017 8:05 pm

ONIMA KOJE VOLIMO

Jutros sam svojoj majci rekla:
- "Molim te, ne mogu pričati isprazne priče uz kavu, volim šutjeti. I da, neću jesti ništa, ni najmanje me nije briga što ćemo kuhati i... znam da te bole ruke, ne trebaš petnaesti put jutros ponavljati".
Bez riječi je otišla od mene.
Bi mi žao k'o ćuki istog trena. Potražih je kraj masline, sjedila je mirno ispod zraka kasnojesenjeg sunca. Uputih joj osmijeh i rekoh:
"Hoćemo li kupiti Voltren mast, dobar je za bolove, evo ja ću skuhati ručak, vidi sunca konačno...“
Ne rekoh joj oprosti. Nabrojih milijun sinonima za oprost. Tisuću ispraznih kompenzacija.
No ne izustih...
A njeno lice granu od sreće s milijun refleksija sunca. Zasjeni sva proljeća. Bez "oprosti".
Pa se upitah, kakvi smo to mi ljudi. Zašto je ne mogu jednostavno zagrliti i prošaputati čarobnu riječ?
Zašto glupasto kompenziram molbu za oprost Voltarenom? Lakše je kupiti kremu, nego nanijeti gel od istinskog kajanja na rane onih koje smo povrijedili.
Lako je udariti šamar onom tko ti neće vratiti. Lako je povrijediti onoga tko te bezuvjetno voli, jer znaš da će te uvijek voljeti.
I praštati i bez onog "oprosti".
Ali ima u narodu ona poslovica: „Možeš kako hoćeš, al' ne možeš dokle hoćeš“.
Ima u narodu sva mudrost, jednostavnim, kratkim istinama satkana.
A možda ovoga trena komet udari Zemlju.
Možda ovoga trena stane srce osobe koju smo povrijedili računajući unaprijed na oproštaj. Možda ovog trena ta osoba nestane zauvijek iz našeg života.
Što onda?
Možda ostatak života provedeš gledajući u nebo, možeš iz petnih žila vrištati tu prokletu, tešku a tako jednostavnu riječ "oprosti", plakati, vikati. Uzalud, neće te čuti.
Jer je otišla.

Umorna od prokletih riječi koje olako kažemo onima koji nas vole.

Pod garancijom oprosta.

Imaju li ljubav i oprost garantni list, rok trajanja?
Nemaju. Ali ima ga vrijeme.
A ono curi, bespoštedno, dok mi nijemo gledamo one koji nas bezuvjetno vole i mislimo da će uvijek biti tu. Jer računamo na to da oni znaju da ih volimo, da riječi ne znače ništa. A riječ zna biti oštrija i bolnija od mača.

I zato...
Zagrli one koje si povrijedio.
Ma bolan, zagrli jako, da nestanu sve teške riječi, odlete u nebo.
I do vraga, izgovori tu prokleto jednostavnu riječ. Oprosti..

Nije teško...probaj.


By Leona
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sre Maj 24, 2017 8:11 pm

Predivno i tužno:(
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Maj 25, 2017 7:07 pm

Za nekoga anđeo,za nekoga đavo.  ludismeh

UPOZNAJTE ŽENU U ZNAKU VODOLIJE: ANĐEO KOJI ZEMLJOM HODA




Ime joj je dobrota, a prezime humanost. Od samog rođenja razlikuje se od svih i veoma je posebna – originalna u svemu. Sazrela je brže od ostale dece u svojoj generaciji i veoma je inteligentna i hiljadu svetlosnih godina ispred svih drugih predstavnika zodijaka. Ona mnogo toga unapred zna, a ako je pitate kako zna, neće umeti da vam odgovori. Rođeni je genije i biće koje se bori za ljudsku vrstu. Pruža otpor sistemu i ne dopušta da joj drugi nameću stavove i mišljenja. Uvek je tu da podrži prava običnog čoveka posebno kada je reč o radnicima ili omladini koja diže glas protiv iskorišćavanja i bezakonja.
 
Ovo je žena koja voli da prati trendove i uvek je u toku sa svim svetskim i domaćim događajima. Poptuno je bezazlena i uvek polazi od sebe kada je reč o ponašanju prema ljudima te se ophodi baš onako kako ona želi da se drugi ophode prema njoj. Žena Vodolija je anđeo koji zemljom hoda.
Ona unosi svetlost u tamu, donosi radost u porodice koje su namučene ili prepune tuge, a osmehom razoružava i one najstrožije oko sebe. Ona je drugarčina kakva se jednom rađa pa ako imate u svom društvu ženu Vodoliju obavezno je čuvajte jer će dok diše biti odana i predana očuvanju zdravih prijateljstava.
Planeta koja vlada njenim znakom je Uran, a suvladar je Saturn pa se u njoj sudaraju novo i revolucionarno sa starim i tradicionalnim i ona to odlično spaja u jednu predivnu celinu. Vodolija je znak dobročinstva pa ćete ovu ženu da vidite na čelu mnogih udruženja koja se bore za siromašne, obespravljene, stare, bolesne i namučene ljude, ali je takođe i borac za očuvanje prirode i životinja.
Veoma je spretna, brza u razmišljanju, sa lakoćom uči sve što je urbano i novo. Dobro joj ide rad sa kompjuterom i novim tehnologijama. Sve što je u vezi sa internetom i tehnikom ona voli i nije joj problem da proširuje znanja.
Žena Vodolija ne podnosi pritiske niti bilo kakvu vrstu ograničenja. Ona mora da ima potpunu slobodu na svim životnim poljima i ne prihvata da je bilo ko kontroliše gde je bila, šta je radila, ko je zvao ili ko joj je poruke slao. Ako je i nekad imala takovg muškarca u vezi, jasno mu je dala do znanja da ona nije spremna da preda svoju slobodu u tuđe ruke.
Ne voli da se veže i da bude u dugim vezama, više je za neke neformalne zajednice nego za tradiconalan brak i svadbe prepune neukusa i kiča. Ume da čita misli i intuitivno je izuzetno moćna pa se često rukovodi tim unutrašnjim glasom koji joj govori šta treba da radi.
Ova žena nije smarač. Kod nje sve prolazi i sve može samo ako to ne nanrušava njen sistem vrednosti i pogleda na život. Bez problema će i usred noći da ustane ako je neko pozove za pomoć. Ona je stvarno spremna da učini sve za ljude koji je poštuju i vole. Kada neko učini dobro delo prema njoj, ona uzvraća sto puta više i oseća se prelepo kada čini dobra dela i kada uspe da izmami osmeh na licima ljudi koje zna ali i koje ne poznaje. Ona daje šakom i kapom jer veruje u dobro.
Veoma je osetljiva na slabe, stare, bolesne ali i na decu pogotovo. Ova žena plače kada vidi nemoćne ljude ili gladnu, žednu, bolesnu ili ostavljenu decu. Kada bi mogla, stvorila bi raj na Zemlji i nahranila sve gladne, zaposlila sve one koji teško žive, obukla bi bose, napojila žedne, izlečila bolesne i smestila sve beskućnike koji lutaju bez cilja.
Žena Vodolija je lepa, humana i najbolja majka kojom se deca ponose. Ona je deci više drugarica nego mama. Nije stroga i ne ume da kažanjava kako svoju decu tako ni ljude koji su se o nju ogrešili. Prašta, ali ne zaboravlja. Blago onima koji u svojoj porodici imaju jednu ovakvu ženu, zlata vrednu. Sposobna je za sve, ali baš za sve poslove.
Nije joj strano ni da obavlja muške poslove i bez straha se upušta u sve novo i neistraženo. Veoma je popustljiva, ali i te kako ime da se odbrani u situacijama kada drugi prelaze granicu pristojnog. Život bi dala za svoju decu i prijatelje. Ona je od malih nogu naučila da daje i ne očekuje da joj bilo ko šta uzvrati.
Žena Vodolija voli da rizikuje i da se upušta u sve novo i neobično. Ona je izuzetno talentovana i prepuna humora. Ma kakve muke da ima, ona se smeje i zeza po ceo dan. Voli druženje i upoznavanje novih ljudi.
Ne podnosi monotoniju, voli da se uvek nešto dešava i da je u pokretu. Napušta bračnu zajednicu ako partner počne da joj oduzima nezavisnost koja je za nju svetinja. Mnoge Vodolije u znaku ili podznaku su razvedene jer su u zajednici počele da osećaju teskobu i sputavanja na svim nivoima. Njena parola je: Bolje mi je da sam sama, nego s bilo kim.
Ona je spremna da radi od jutra do sutra i nikada se neće žaliti na umor. Retko ko ima toliko dobre energije u sebi i retko je ko toliko aktivan u toku dana kao žena Vodolija. Ona razbija sve predrasude. Kod nje nema tabua i sa lakoćom se upušta u sve neistraženo i drugačije.
Nikada ne osuđuje one koji su različiti po bilo kojoj osnovi. Liberalna je i kada bi bila predsednica sveta dozvolila bi da svako radi ono što ga čini srećnim bez da ugrožava druge oko sebe.
Autor Astrolog Velimir Remić
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Maj 26, 2017 7:05 pm

O MUZEVIMA KOJI "POMAZU" ZENAMA

Jedan moj prijatelj je dosao kod mene na kafu, sedeli smo i caskali, pricali o zivotu...
"Odoh na sekund da operem tanjire koji su ostali u sudoperi", rekoh mu.
Pogledao me je kao da sam mu rekao da sam posao da konstruisem svemirski brod. Rece mi, diveci mi se, ali pomalo zbunjeno: " Dobro za tebe sto pomazes svojoj zeni, kada ja to uradim, moja zena to ne ceni. Jedne nedelje sam obrisao pod, ni hvala."
Vratio sam se da sednem sa njim i objasnio da ja ne pomazem svojoj zeni.
Mojoj zeni ne treba pomoc, treba joj partner.
Ja sam partner u kuci i zbog tog partnerstva su podeljeni zadaci, ali se sigurno ne radi o pomoci u kuci.
Ja ne pomazem svojoj zeni da ocisti kucu, zato sto i ja zivim tu i moram i ja da je cistim.
Ja ne pomazem svojoj zeni da kuva, zato sto i ja hocu da jedem i moram i ja da kuvam.
Ja ne pomazem svojoj zeni da opere sudove posle jela, zato sto sam i ja koristio te sudove.
Ja ne pomazem svojoj zeni oko dece, zato sto su to i moja deca i moja je uloga da budem otac i roditelj.
Ja ne pomazem svojoj zeni da siri.i pegla ves, zato sto je to i moj ves i moje dece.
Ja nisam pomoc u kuci, ja sam deo kuce.
A sto se tice cenjenja, pitao sam ga kada joj je poslednji put, nakon sto je zavrsila sa ciscenjem kuce, pranjem vesa, nakon sto je promenila posteljinu na krevetu, okupala decu, skuvala, organizovala itd., rekao hvala? Ali hvala tipa :"Wow. Zeno moja! Fantasticna si!"
- Cini ti se apsurdnim? Izgleda ti cudno?
A kada si ti, jednom u 100 godina, ocistio pod, ocekivao si minimun nagradu za izvrsnost, sa puno slave.
-Zasto? Da li si ikada mislio o tome, prijatelju?
Mozda zato sto je, po tebi, sve to njena obaveza? Mozda zato sto si navikao da se sve to obavi a da ti ne moras prstom da mrdnes?
Dakle ceni kao sto bi voleo tebe da cene, na isti nacin i istim intezitetom.
Pruzi ruku, ponasaj se kao pravi partner a ne kao gost koji je dosao samo da jede, da spava, da se opere.
OSECAJ SE KAO KOD KUCE U SVOM DOMU.
W.D.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Maj 28, 2017 12:42 pm

Ljudi sa Crvenom Ruzom
Dozvolite mi da vam ispricam jednu pricu.Uostalom, treba da znate da ja mnogo volim da pricam price zato sto imam tako dobre citaoce kao sto ste vi. Danas cu vam pricati pricu o ljudima sa crvenom ruzom a vi cete, verujem, i iz ove price moci da izvucete neki koristan zakljucak.
Ne znam da li ima medju vama onih koji dobro poznaju Njujork jer dogadjaj se zbiva u Njujorku negde kada je rat, II svetski rat zavrsen. Dogadjaj se dogadja na Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku.
O cemu se ustvari radi? Radi se o jednom mladicu, mladom coveku koji je na Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku trazio osobu koju nikada nije video a koju je voleo. Naime, o cemu se radi: ovu pricu sam procitala u jednoj knjizi i toliko je zanimljiva pa bih je kvarila i oduzimala od drazi ako bih to ispricala. Zato, dozvolite mi da taj deo procitam. Osoba, mladic je oficir i njegovo ime je Dzon Blanckort.
"Ustao je, kaze, sa svoga sedista sa klupe na kojoj je sedeo na Glavnoj Centralnoj stanici u Njujorku , zategao svoju vojnicku uniformu i poceo da pazljivo posmatra masu ljudi koja se kretala kroz veliku Glavnu Centralnu Stanicu u Njujorku. Trazio je devojku koje je njegovo srce poznavalo ali ciji lik nije mogao da zna.
Devojku sa crvenom ruzom. Njegovo interesovanje za ovu devojku pocelo je 13 meseci ranije u jednoj biblioteci na Floridi. Kad je sa police uzeo jednu knjigu, zainteresovao se ne za onim sto je bio sadrzaj te knjige, sa tekstom u toj knjizi, vec sa zabeleskama koje su se nalazile na margini skoro svake stranice. Bio je to vrlo lep rukopis i on je zakljucio da iza tog rukopisa stoji jedno bice koje je promisljena dusa i jedan duboki um.
Na prvoj strani knjige nasao je cak ime i prezime prethodnog vlasnika. To je bila gospodjica Kolis Mejhel. Potrosio je dosta vremena i truda i pronasao je cak i njenu adresu. Zivela je u gradu Njujorku. Napisao joj je pismo u kojem se pretstavio i pozvao je da se dopisuju. Sledeceg dana, dogodilo se, da je bio stavljen u brod i odvezen u Evropu kao vojnik na front Drugog svetskog rata.
Sledece cele godine i jos jednog meseca, dakle 13 meseci, dvoje se dopisivalo i upoznavalo preko pisama. Svako slovo padalo je na plodno tlo. Zapocela je romansa. Blancard je u jednom pismu, pri kraju 13 meseci zatrazio sliku ali devojka je odbila da je posalje. Njemu je to bilo jos privlacnije. Ona je smatrala da, ako je on zaista zainteresovan, nece puno znaciti za njega kako ona izgleda. Kad je dosao konacni dan da se vrati iz Evrope sa fronta, dogovorili su se za njihov prvi sastanak. 7 sati uvece na velikoj Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku.
" Prepoznaces me", - pisala je devojka" - po crvenoj ruzi koju cu nositi na mom reveru."
I tako, u 7 sati uvece on je bio na stanici i trazio ocima devojku koju je njegovo srce volelo ali cije lice nikada do tada nije video.
I sada, autor knjige, "Ljudi sa crvenom ruzom" kaze, dopusticu da sam Blancard prica sta se na stanici dogodilo prilikom susreta.
"Mlada osoba isla je prema meni; bila je visoka i vitka . Njena plava kosa padala je u uvojcima na ramena , njene oci su bile plave kao neki cvetovi. Crte lica bile su besprekorne i njene usne su odrazavale cvrstinu ali i odlucnost. Obucena je bila u svetlozeleni kostim i izgledala je kao prolece koje je ozivelo. Krenuo sam ka njoj potpuno zaboravivsi da ona na reveru svog odela nema crvenu ruzu. Dok sam joj prilazio mali provokativni osmeh je presao preko njenih usana i rekla je samo:
"Mornaru, da li ti i ja idemo u istom smeru".
"Skoro nekontrolisano, - pise mladic dalje, - nacinio sam jos samo jedan korak ka njoj a onda, tacno iz nje , ugledao sam Polis Mejhel, osobu koja je na svom reveru imala crvenu ruzu. Stajala je upravo nekako iza ove prekrasne devojke.
Na sebi je imala prosedu kosu koja je bila sakupljena i pritisnuta vec iznosenim sesirom. Bila je okruglog lica a i tela, isto tako. Na nogama su bile cipele sa niskim potpeticama. Devojka u zelenom kostimu odlazila je vrlo brzo.Osetio sam se u tom trenutku kao da sam se razdvojio na pola. Tako me je zelja vukla da sledim devojku u zelenom kostimu ali ipak moja teznja za zenom ciji je duh tako bio spojen s mojim i buzeo moj, bila je tako duboka. I ona je tu stajala. Njeno bledo i okruglo lice bilo je plemenito i osecajno; njene sive oci su imale svetlucavi i svetli sjaja.
Nisam oklevao. Podigao sam u svojoj ruci knjigu sa sivim koricama - to je bio znak prepoznavanja sa moje strane. I sada sam shvatio da to i ne treba da bude ljubav vec nesto posebno, nesto cak i bolje od ljubavi. Prijateljstvo za koje sam bio i morao biti uvek zahvalan. Ispravio sam se kao pravi vojnik , otpozdravio i pruzio knjigu zeni a,i ako dok sam govorio, osecao sam neku gorcinu razocarenja.
Ja sam porucnik Dzon Blancard a vi biste morali biti gospodjica Mejhel. Tako mi je drago da smo se nasli ovde na ovoj stanici.Da li biste prihvatili da vas izvedem na veceru?" Zenino lice se rasteglo u prijatan osmeh.
"Ja ne znam sta sve ovo treba da znaci, mladicu" - odgovorila je. " Ali mlada dama u zelenom kompletu koja je upravo ovuda otisla, zamolila me je da stavim ovu crvenu ruzu na moj kaput. I rekla je da ako me pozovete na veceru, da vam kazem da vas ona ceka u velikom restoranu preko puta. Ona je kazala da mene upotrebljava kao neku vrstu testa."
*****
Nije tesko razumeti mudrost ove devojke, gospodjice Mejhel.Prava vrednost ljudske duse se vidi u odgovoru na neprivlacno. Neko je napisao: "kazi mi koga volis i ja cu ti kazati ko si".
Ko nosi crvenu ruzu? Obicno oni koji nisu za primecivanje.Obicno oni za koje mislimo da ne treba da nose crvenu ruzu. Da li ste se ikada pitali kako postupamo sa njima, u nasim svakodnevnim kontaktima. Da, sa onima koje svaki dan srecemo sa crvenom ruzom na reveru...










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Maj 29, 2017 3:25 pm

Sanja Cvijovic

...a na temu "Krug dvojke versus ostatak galaksije"
.......
Recimo, dobijem posao profesora fizike u osnovnoj skoli nekog malog mesta u Srbiji.
Prvo na sta cu naici je, blago receno, nepoverenje i negativan pristup:
"Da je valjala, ostala bi u Beogradu"
"Ko zna cija je, mogli su jos par godina da sacekaju da Zikin sin diplomira, nema veze sto je na geologiji, polagao je fiziku pet godina, izucio ju je dovoljno! A ne da nam dovlace nekog sa strane!"
Onda, tu je i lokalni tajkun koji je taman postigao nekakvu ravnotezu u svom kraju i ne bas prijazno me posmatra kao tempiranu bombu "ko zna za ciji racun je ova sad tu!"
I, naravno, onda sledi detaljno spijuniranje i opipavanje pulsa:
"Sta je donosila semenke/sampon/sociva, kao da kod nas nema sta da se jede/cime da se pere/nose naocare! Nego ne valja joj nista ovde!"
Onda, pregled navika:
- ako slobodno vreme koristim za setnju/dzoging/citanje/racunar - mogla bi bas i nekog posla da se prihvati, a ne da dangubi ceo dan!
- ako posle radnog vremena poboljsavam prihode praveci ikebane/tapiserije/dekupaz/nakit - pa da, malo joj je drzavna plata, ta trosi ko luda!
i prijateljstava:
"Druzi se sa onom Zorinom jadnicom, mozda ce i u neku sektu da je uclani!"
Uvek, naravno, postoji neki Drakce sto bi "zavrsio studije u Beogradu, nego ga ona kurvestina omadjijala", koji i kad svi uvide da sam potpuno bezopasna, iznosi po ko zna koji put besne price o strahotama velegrada i pokvarenosti njegovih stanovnika...
Medjutim, ljudi su generalno gledano, normalni, pa ce posle nekog vremena da se priviknu na mene, kao i ja na njih :D
Srecom...
Nazad na vrh Ići dole
podbarac
Lala iz Bosne
Lala iz Bosne
avatar

Godina : 61
Location : Novi Sad
Humor : Ta dašta
Datum upisa : 30.11.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Jun 02, 2017 9:25 am

smehsmeh rlol rlol rlol

Ona učiteljica Smilja je stala isprid ploče i rekla je: „Dico, danas ćemo učit o domovinskom ratu! Moran odma na početku izrazit ushit, sriću i zadovoljstvo šta je to ušlo u nastavni plan i program trećaša! Nikad nije previše rano da mi ka ponosni Hrvati usvojimo to gradivo!“ Onda je uča pljesnila sa rukama i pitala je: „Jel možda neko od vas zna šta je to bija domovinski rat?“ Svi rulja u razredu su šutili i vrtili su sa glavušama kao da nemaju blage. Uča je pitala: „Šta? Baš niko?“ Onda sam ja dignijo ruku. Uča je rekla: „Izvoli Robi!“ Ja sam rekao: „Jel to bija rat di su naši uz pomoć saveznika satrali Njemce i ustaše?“

Učiteljica Smilja je mene blido pogledala. Onda je ona stavila ruke na kukove i pitala je: „A molinte lipo, od koga si to čuja?“ Ja sam rekao: „Od mog dida sa Šolte!“ Uča je rekla: „E pa dida ti se malo zajeba, mladiću! Biće čovik ostarija, pa je mrvicu propuva!“ Ja sam rekao: „Sori, učiteljice, al moj dida nije propuva!“ Uča je rekla: „Okej, ako nije propuva, onda je mislija na neki drugi rat!“ Ja sam pitao: „Na koji drugi rat?“ Uča Smilja je rekla: „Na drugi svjecki rat! Ti je rat bija prije domovinskog rata!“ Ja sam pitao: „Pa koga su onda naši satrali u domovinskom ratu?“ Uča je rekla: „Satrali su Srbe i četnike!“ Ja sam pitao: „A ko su nam bili saveznici?“ Uča je rekla: „Njemci i ustaše!“

Ja sam zblantao se u uču Smilju sa lakšom zbunjozom. Samo onda je moj drug Dino rekao: „Čekajte malo, učiteljice, zar oni već nisu bili satrani u drugom svjeckom ratu?“ Onda je onaj Kane Šteta rekao: „E stvarno, jebate! Ako su naši satrali Njemce i ustaše u drugom svjeckom ratu, a posli toga je doša domovinski rat, kako su ih onda mogli imat za saveznike?“ Ona tuljanica Niveska je uletila: „Možda ih nisu satrali sve! Nego su neke satrali, a neke su ostavili da in posli budu saveznici!“ Ona Nela Svinjogojstvo je pitala: „Kako su birali koje će satrat, a koje će ostavit za saveznike?“ Onaj Rino Sajla je rekao: „Možda su in dali igrat na par-dišpar?“

Učiteljica Smilja je dvaput pljesnila sa rukama i rekla je: „Dico, molinvas lipo nemojte konplicirat život! Ovo je tribalo bit jednostavno gradivo, da skužimo ko je agresor a ko žrtva, a ne da sad tu idemo do stoljeća sedmog…“ Samo onda je ona balibanica Lidija uletila: „A di su onda bili Srbi i četnici?“ Uča je pitala: „Kad?“ Balibanica Lidija je rekla: „Pa u drugom svjeckom ratu!“ Uča Smilja je počeškala se po bradi i malo je dumala. Onda je ona rekla: „Četnici su bili skupa sa Njemcima i ustašama! A Srbi su bili skupa sa našim Hrvatima, znači protiv Njemaca, ustaša i četnika!“ Onda je mala Teica pitala: „Zašto onda moja mama govori da su mog dida u domovinskom ratu uhapsili Taljani?“

Učiteljica Smilja je okrenila se prema njoj i rekla je: „Teice, dušo, didu ti nikako Taljani nisu mogli uhapsit u domovinskom ratu! Možda su ga jedino mogli uhapsit u drugom svjeckom ratu!“ Kane Šteta je pitao: „A jesul Taljani bili Njemci, ustaše ili četnici?“ Uča Smilja je podviknila: „Taljani su bili Taljani! Samo su bili u kompi sa Njemcima, ustašama i četnicima! A to znači protiv Hrvata i Srba!“ Ona pederica Sandra je pitala: „A jesul onda posli u domovinskom ratu bili u kompi sa Hrvatima i Srbima?“ Moj drug Dino je njoj rekao: „A glupa si ka tava, Sandra! Kako će bit u kompi sa Hrvatima i Srbima ako su Hrvati bili protiv Srba!“ Pederica Sandra je pitala: „Kad?“ Dino je rekao: „Pa u domovinskom ratu!“ Kane Šteta rekao: „Možda je po Taljana išlo sa Srbima, a po sa Hrvatima!“ Nela Svinjogojstvo je pitala: „Kako su birali koji će sa kojima? Jesul igrali na par-dišpar?“

Uča Smilja je zveknila sa dnevnikom po klupi i viknila je: „Jel više bilo dosta?!“ Ja sam njoj rekao: „Ovo gradivo je zapopizdit teško, učiteljice! Ja ne kužim ništa živo!“ Uča je dreknila: „Zato šta smo sve zakonplicirali sa tvojin didom i drugim svjeckim ratom! Odsad se držimo samo domovinskog rata i gotovo! Jel to svima jasno?!“ Mi smo svi u razredu umirili se i začepili smo labrnje. Uča je podviknila: „I da se više uopće ne spominju Taljani i Njemci, pošto su to sad naši dragi turisti! Jel i to jasno?“ Mi smo svi šutili i klimali smo sa glavušicama. Uča je rekla: „Okej! Znači, vratimo se na početak! U domovinskom ratu su Srbi i četnici išli okupirat našu zemlju, a onda su…“ Dino je uletijo: „…a onda su ih Hrvati i ustaše satrali! Jel tako?“

Učiteljica Smilja je značajski se okrenila prema njemu. Ona je zarežala: „Otprilike!“ Ja sam uletijo: „Za razliku od drugog svjeckog rata, di su Hrvati i Srbi satrali četnike i ustaše! Jel tako?“ Uča je značajski zapiljila se prema meni i zarežala je: „Otprilike!“ Onda je Dino uletijo: „Šta znači da će u sljedećem ratu Hrvati i četnici satrat Srbe i ustaše!“ Uča je iskobečila oči i zinila je sa ustima. Onda je tuljanica Niveska rekla: „A zašto Hrvati uvik moraju pobjedit? Možda će baš Srbi i ustaše satrat Hrvate i četnike!“ Samo uča je na nju arlauknila: „Niveska, kakvo je to nedomoljubno ponašanje?! Za koga ti navijaš? Neću da čujen takve stvari u ovom razredu!“

Tuljanica Niveska je u roku odma zablindirala gubicu. Moj drug Dino se mrgaški smjehuckao. Učiteljica Smilja je naperila kažimprst prema njemu i rekla je: „A ti se, pametnjakoviću, ne keseri! Otkud tebi pravo da govoriš da će bit novog rata? Je li, klipsone?!“ Dino je raširijo ruke i rekao je: „Pa ubra san da je to princip lige prvaka! Igra svak protiv svakoga i na kraju se zbroje punti!“ Ja sam rekao: „Naravska stvar! A nemoš prekinit natjecanje napola!“ Uča je podviknila: „E pa slušajte me dobro, papani, to van je malo degenerična logika! Prvo i prvo, više nikad ne smi bit rata! A drugo i drugo, ako ga i bude, onda je turbo nemoguća kombinacija da Hrvati skupa sa četnicima ratuju protiv Srba i ustaša! Gotova priča!“ Onda sam ja rekao: „A zašto onda na Šolti mom didi ka Hrvatu jebu četničku mater?“ Uča je zableušila se u mene sa težim ošamutom. Ekipa u razredu su isto gledali sa čudilom. Ja sam rekao: „I to samo zato šta je bija u partizanima!“

Onda je Rino Sajla pitao: „Ko su sad partizani, jebate noj?“ Kane Šteta je rekao: „Nikad čuja!“ Nela Svinjogojstvo je rekla: „Biće neki turisti, ka Njemci i Taljani!“ Učiteljica Smilja je i dalje stajala ukipana isprid ploče sa namušenom facom. Onda je balibanica Lidija nju pitala: „Stvarno, učiteljice, a ko su bili partizani?“ Uča je gledala koljački prema meni i podviknila je: „Jel vidiš sad šta si napravija, debilu? Jesmol mi na ovom satu tribali govorit o domovinskom ratu il o partizanima?“ Ja sam rekao: „Moj dida kaže da su partizani bili odlučujući faktor u domovinskom ratu!“ Uča se napečila: „A po čemu to, majketi?“ Ja sam rekao: „Po tome šta su nedostajali!“










[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 03, 2017 3:19 pm

E ovako ovo sam ja pisala pre nekih godinu ipo inspirisana s temom o silnim dijetama, vezbama i ludilom o debljini .... nisam znala gde da okacim pa eto nek bude tu ...

Dragi dnevniče... /Rođendanski poklon/


Dragi Dnevniče,

Od supruga za rođendan sam dobila vaučer za nedelju dana u teretani sa ličnim trenerom.
Nazvala sam juče trenera i zakazala sam za danas prvi trening. Moj lični trener se zove Marko, ima 26 godina, sem treniranja bavi se i manekenstvom . Nemaš pojma koliko sam samo uzbuđena zbog sutrašnjeg dana! Ima od sad da budem u tip-top formi!
Marko mi je predložio, da vodim dnevnik ove nedelje, da dokumentujem putovanje do savršene linije.

Ponedeljak

Probudila sam se u 6 ujutro. Bilo mi je malo teško ustati iz kreveta, ali je vredelo svakog truda kad sam ugledala Marka kako me čeka, bio poput jednog od Grčkih Bogova, dok me gledao neverovatno lepim očima i osmehivao se savršeno belim zubima. Juhu‼!
Marko me proveo kroz teretanu i objašnjavao kako koja sprava radi. Posle treninga sam odgledala i jedan čas aerobika u njegovoj izvedbi. Bilo je veoma inspirativno.
Marko me uporno ohrabrivao dok sam pravila trbušnjake, mada sam morala zaista veliki napor da uložim, već sam osetila upalu mišića, jer sam celo vreme u njegovom prisustvu držala uvučen stomak.
Osećala sam da će ovo biti jedna savršena nedelja!

Utorak

Alarm je i danas zvonio tačno u 6. Morala sam popiti bokal kafe da dođem sebi pre nego što krenem od kuće.
Marko mi je rekao da legnem na leđa i da držim iznad glave jednu gvozdenu šipku. Zatim je počeo ređati na tu šipku tegove!
Na traci za trčanje su mi pomalo počele noge klecati, ali izdržala sam onih 2 kilometra. Wuhu! Bilo je vredno truda zbog Markovog osmeha!
Savršeno se osećam. Ovo je jedan novi stil života za mene!

Sreda

Jedini način na koji mogu da operem zube je da , spustim četkicu na umivaonik zatim nagnem se i pomeram glavu gore-dole. Imam osećaj da su mi s obe strane grudni mišići popucali. Auto još i super vozim sve dok ne moram volan da smotam negde na krivini ili da se zaustavim.
Marko je danas bio malo nervozan na mene. Rekao je da moje glasno prenemaganje uznemiruje ostale ljude u teretani. Inače njegov prijatan bariton se pretvorio u zvuke koje ispuštaju mačori pred paranje u februaru i postalo veoma iritirajuće za moje uši.
Jako su me boleli grudni mišići na traci za trčanje, tako me Marko poslao na steper. Ko još izmišlja bezveznu spravu koji simulira staromodno hodanje u vreme kad postoje liftovi? Marko je rekao da će mi ovo pomoći da ostanem u formi i da uživam u životu. Posle govorio još raznih gluposti.

Četvrtak

Kreten s vampirskim zubima i osmehom ajkule me dočekao jutros kad sam pola sata kasnila na trening. Ali šta da radim, kad mi je bilo potrebno više vremena da zavežem cipele.
Danas smo trebali da vežbamo dizanje tegova. Kad nije obratio pažnju izašla sam i sakrila se u svlačionici, na moju žalost poslao za mnom neku anoreksičnu kozu, da me pronađe. Kao za kaznu me poslao na spravu koji simulira veslanje, na kraju sam i potopila nevidljiv čamac.

Petak

Mrzim ovog prokletog Marka. Više nego bilo koga što iko mrzeti može. Glupi nabildovani , anorexični, uobražena majmunčina!
Ako bih imala deo tela koji mogu da pomaknem a da pri pomeranju istog ne umrem u užasnim bolovima, onda bih ga s tim izudarala!
Marko je forsirao da radim na tricepsima. Ja nemam tricepse! Tako me opet poslao na traku za trčanje, što me odbacio dole i pala sam na nekog kulinarskog savetnika. Zašto nisam mogla da padnem na nekog mekšeg od ovog kostura?
Marko ako ne želiš da po podu napravim pukotine onda nemoj da mi daš u ruke ništa teže od jednog sendviča!

Subota

Bolesni gad mi ostavio poruku jutros na govornoj posti. Sa njegovim zavijanjem hteo da sazna zašto nisam danas došla. Čim sam čula njegov piskav glas došlo mi da razbijem telefon, ali nisam imala snage ni toliko da dignem daljinski sa stola. Tako sam bila prisiljena čitavih 11 sati da slušam i gledam emisiju o vremenskim prognozama koji se neprestano emitovala.

Nedelja

Naručila sam stacionarna kola za jutrošnju misu ,da se zahvalim Bogu ,što se konačno i ova nedelja završila. Nadam se da će me muž iduće godine iznenaditi s nekim lepšim poklonom , kao na primer sa lečenjem korena zuba ili eventualno sa operacijom hemoroida.
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/ Na mreži
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jun 05, 2017 11:21 pm

Hajde da igramo na slovo na slovo. Prva ja biram! Neka budeeeee, neka bude - Č. Zašto baš Č...?!
Zato što je Čarobno. Zato što niko više i ne zna šta je Čabar.
Ja znam šta je čabar. Šta...? Smeje se. Nije to. Čabar je ono u šta se stavlja sir. A znaš li šta je Čador? Šator. Jeste, al’ nekako mi milije kad kažem Čador. Svaki Čador ima svoga Čagalja.
Čagalj je pas, divlji. E, izmišljaš sad. Ne izmišljam. Ja nikad ne izmišljam. Pričao mi deda.
I pričao mi i to da je, kad je bio mlad, pio Čaj u nekoj Čađavoj Čajdžinici u stambolskoj Čaršiji, gde su sve muške glave bile obmotane Čudesnim belim Čalmama i gde su se Čardaci nadvijajali nad kaldrmom kao kakvi Čangrizavi starci.
A jednom je deda bio i u Čapljini, znaš...? Kaže, sve je Čarobno u toj Čapljini. A naročito Čatrnje u kojim se sakuplja kiša. I Čempresi. I Četinari su Čarobni, isto. Samo Čaplji nema.
Ja volim Čarape. Majka je rekla da će mi kupiti nove, da ne idem okolo pocepana kao čergarka. I rekla je da će me, ako ne budem dobra, dati ciganima. Neka me da. I cigani su Čoveci.
I Česnicu da lomim s dedom volim, pa kad me poljubi ovde posred kose i kaže ’’Čedo moje Čupavo’’, i to volim. I Časovnike na navijanje mnogo volim.
I Čaše. Lepe, tanke, od Češkog kristala. Mi imamo samo one obične, al' pričala nam tetka da su to mnogo lepe čaše i da njene gazde samo iz takih piju vodu.
I Časopise s puno slika volim da Čitam. Al' to samo kad idemo u grad, pa mama kupi da niko ne zna.
Ti ćeš mi biti Čauš, kad se jednog dana budem udavala. Pa ćeš brinuti da sve bude kako treba i da me neko ne ukrade.
Baš volim da Čavrljam s tobom. Ti si tako pametan. I velik. Ne Čačkaj nos. To nije lepo.
Jedino ne volim na Č što moram da Čekam da porastem.
Al’ zato volim Čekiće. I eksere. I Čekrke. I Čelik. Kaži ’’Čelik’’... Ne tako tiho, nego onako glasno – ČELIK!
Čuješ li kako odzvanja...? Kako ne čuješ...? Imaš tako visoko Čelo, a ništa ne razumeš... Šteta... Baka kaže da si fino Čeljade. Iz Čestite kuće. Baka me vodila na vašar, da vidim Čeze. Ni to ne znaš šta je..? Eeeee, Čemerna ti je ta tvoja škola, uče li vas išta tamo...?
I ne Čeprkaj taj nos, kazaću te kod majke, Čuješ li me...? Vidi kakav si prljav, idi, operi se na Česmi. Nemoj takav u kuću. Majka kaže da se prljavština skuplja u nekim sitnim Česticama i da je ima posvuda.
A moja mama ima Četrdeset godina i jako je stara. Baka je još starija. Mislim da ima Četristo godina, najmanje. Mama kaže da baka Čuje samo ono što ne treba, ali ja mislim da baka Čuje sve. I da dobro vidi.
Jednom je našla detelinu s Četiri lista. Moja mama bi volela da smo mi Četvoročlana porodica i da se baka vrati da živi u svojoj kući. Ali onda bi baka bila jednočlana porodica a nije lepo kad je neko jednočlan. Mama kaže da je baka malo Čuknuta. Ali nije, samo se pravi.
Znaš da je jednom isekla maminu bluzu od Čipke, i rekla je da samo rospije nose Čipku i da je ona jedna obična Čobanica s Vrške Čuke, koja ne bi odmakla dalje od Čučavca da se nije udala za mog tatu. I rekla je da je moj tata gospodin Čovek za nju. Mama je onda plakala toliko da je Čula cela ulica. Tata je rekao da će dobiti Čir od njih dve, a baka je onda rekla kako ona Čir ima godinama pa opet živi. Deda nije rekao ništa, samo je Čadio onu svoju lulu. Mama ga je onda isterala napolje, jer joj svu kući začadi, a ona nije nije ničija Čistačica. Baka je onda rekla da može slobodno da se Čisti iz ove kuće ako joj se ne sviđa, a tata se pravio da Čita novine. Baka je uzela stranu s Čituljama, pa se onda više nisu svađali. Mama je pravila Čorbu od zelja iako zna da baka i tata ne vole Čorbu od zelja. Kad sam je pitala zašto pravi kad zna da ne vole, ona je rekla – zato što Čobanica ništa drugo ne ume nego samo Čorbu od zelja. Baka je onda otišla da legne jer je bolelo srce.
Tata je rekao da će zvati strica da dođe iz vojske i da vodi babu kod lekara. Mama je rekla da je džaba vode jer baba ionako nema srca. Moj striko je vojnik. I ima veliki Čin. Kad on vodi baku kod lekara, nikada ne Čekaju u Čekaonici, nego ulaze preko reda. Mama kaže da ličim na njega. I da imam Četvrtastu glavu kao on. A nemam.
Hajde da hodamo Četvoronoške...? Nećeš..? Ah, da, ti si sad veliki.
Jedva Čekam Četvrtak… Četvrtkom mi mama napuni kadu. Posle me Češlja i Češlja dok mi se svaki Čvor u kosi ne odmrsi. Kakva je ovo kosa, kaže svaki put. Od kakve si to Čudne sorte, dete moje.
I čvarke volim, kad deda pravi. A Čokoladu, voliš li...? Volim. Al' svaki put kad molim baku da mi kupi, ona kaže da Čeka penziju. A ja ne volim na Č ni da Čekam ni ništa.
Daniela Bakic










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
justicija

avatar

Datum upisa : 22.12.2013

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jun 05, 2017 11:39 pm

Divno!
Moram priznati da mi se ova rečenica najviše dopala:
"Ali onda bi baka bila jednočlana porodica a nije lepo kad je neko jednočlan."
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jun 05, 2017 11:42 pm

justicija ::
Divno!
Moram priznati da mi se ova rečenica najviše dopala:
"Ali onda bi baka bila jednočlana porodica a nije lepo kad je neko jednočlan."
smehsmeh Tekst je odličan.Upravo sam Asri rekla ebem te u slovo Č.Upljuvah se sva.
Sledeći put nađi F,da frfljam.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jun 05, 2017 11:47 pm

Jeste cure,ta me recenica oborila isto.










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Okano
Somborska Ruža
Somborska Ruža
avatar

Godina : 42
Datum upisa : 06.01.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Jun 06, 2017 12:22 am

[You must be registered and logged in to see this image.]

Priča o ravnodušnosti

Jednom je đavo nekako rešio da proda sve instrumente iz svog arsenala. Uredno ih je postavio u vitrinu da svi mogu da ih vide.

Kolekcija je bila impresivna: ovde se nalazio blistavi bodež Zavisti, a pored njega se nalazio šraf Gneva, na drugoj polici su ležali luk Žeđi, pored njega su se živopisno razmestile otrovne strele Pohote i Revnosti.

Bilo je tamo oruđa Straha, Gordosti i Mržnje, a na svima se nalazila – cedulja sa nazivom i cena.

A na najlepšoj polici, odvojenoj od svih ostalih instrumenata, nalazio se mali, i naizgled neugledan drveni klin, na kome je visio naziv – Ravnodušnost.

Začudjujuće je bilo to da je cena ovog instrumenta bila veća od svih ostalih zajedno.

Jedan prolaznik je upitao đavola zbog čega tako skupo ceni taj čudni klin.

– Odista, cenim ga više od svega, – odgovorio je đavo, – jer je to jedini instrument u mom arsenalu, na koji mogu da se oslonim, ako svi ostali otkažu.

I on je nežno pomazio drveni klin.

– Ako mi uspe da zabijem taj klin u čovekovu glavu, – nastavio je đavo, – on mi onda otvara vrata za sve ostale instrumente…
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/ Na mreži
Oci-ANDJELA
Anđelina
avatar

Datum upisa : 08.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Jun 06, 2017 12:37 am

Lice sa naslovnice

Ne sećam se da sam pred nekom devojkom osećao takav strah…
Hiljade muškaraca čezne za njom, žele je, a ja je se plašim…
Pritom sam joj se svideo, rekla mi je to otvoreno, pravio sam se da ne čujem i da mi je svejedno…
Plaši me njena popularnost, sve one medijske face koje se muvaju oko nje, cela industrija lažnih likova, i ona je jedan od njih. Meni je to kilometrima daleko, a opet sam radoznao, i voleo bih da izbliza upoznam taj svet.
Izašli smo samo jednom, neobavezno… Bio sam defi nitivno u najboljem mogućem izdanju, sve što sam joj govorio – prolazilo je. Svaki fazon, svaka reč, svaki pogled, sve je bilo na mestu. U tim trenucima sam joj bio zanimljiviji od svih onih glumaca i pevača koji je okružuju, koji su školovani da zabavljaju i da se dopadnu.
Problem je što nisam takav svakog dana, a ona me je upoznala samo takvog…
Pritom, nemam ni para, ni smeštaj u Beogradu, i osim priča i smeha malo toga mogu da joj ponudim. Ona je verovatno navikla na momke sa brzim automobilima, skupom odećom, parfemima, i izlascima do zore. Ne sećam se kada sam poslednji put izašao da se provedem, nemam ni vozački položen, a o parfemima, luksuzu, da i ne govorim.
Koliko bih joj bio interesantan, dva dana ili dva minuta? Našla bi mi milion mana, mogu samo da zamislim način na koji bi me šutnula, obrisala bi sa mnom patos i otišla.
Iskompleksirala bi me za sva vremena, provalila da sam bednik, šta će mi to?! Bolje da zauvek ostanem nedostižan i misteriozan, nego da tek tako zakopam sebe u njenim očima…
Mada, rekla mi je, dobro se sećam toga, da nju zanima moja duša. Odgovorio sam joj, onako u šali, da se od duše ne živi. I zaista, da je njoj stvarno stalo do duhovnosti, ne bi uložila celu sebe u borbi za medijsku slavu, uloge, naslovnice, okrenula bi se nečemu drugom.
Možda je to drugo prepoznala u meni? Možda sam ja ta druga strana koja joj nedostaje, strana koja je vraća u realnost i drži je sa dve noge čvrsto na zemlji… Ljubav jeste lepa, posebno kada o njoj pišeš ili pričaš, ali ljubav nisu samo reči, osmesi i zagrljaji, ljubav je i nešto drugo. Ljubav je i izlazak na večeru, skupa haljina, poklon u vidu tašne ili nakita, ljubav je i odlazak na letovanje, i onaj osećaj lagodnosti u svemu.
Lako je izaći sa nekim na piće i biti mu u tim momentima zanimljiv i drag. Ali, treba pratiti i podržati želje i ambicije te osobe. Treba obezbediti smeštaj, hranu, treba omogućiti toj osobi da se oseća ugodno i rasterećeno, a ne da ti zadrhti ruka svaki put kada treba nešto da platiš.
Ona bi naslovnice, glavne uloge, viđene ljude oko sebe, a ne mene koji ništa od toga ne može da joj pruži. Moja priča joj je zanimljiva jer je drugačija i nesvakidašnja, ali ona bi da se uklopi u sistem, da bude voljena i prihvaćena, da priča ono što se od nje očekuje, nju margina i marginalci ne zanimaju, kao ni ona druga strana života po kojoj ja godinama plovim, u potrazi za inspiracijom…
Ona je satkana sva od ovog sveta, tako priča, tako se oblači, takve fi lmove gleda i takvu muziku sluša, a meni je sve to strano. Mogu na sat ili dva da se pretvaram, pred njom, zbog nje, kako me sve to zanima i kako je kul dok su, u stvari, sva moja nadahnuća plod nekih sasvim drugih obala…
Pitanje je samo koliko bih ja mogao da se nosim sa tim a pitanje je i koliko je ona spremna na kompromi-
se…
Mada, priznajem da mi se sviđa…
Sviđam se i sam sebi dok sam sa njom. Sviđa mi se njena popularnost, njena pojava, način na koji reaguje na mene… Lagao bih kada bih rekao drugačije. Kompliment je biti u društu sa devojkom kojoj se svi smeškaju i mašu. Lepo je biti prvi put, drugi, treći, ali šta posle? Gde posle? Bojim se svojih kompleksa, oni se ne vide na početku, ali vrlo brzo bi shvatila da, osim ljubavi, poštovanja i slobode nemam šta drugo da joj ponudim.
A i ona, verovatno, ne bi htela da ode sa mnom na selo. Možda i bi, eventualno svakog desetog vikenda – mada sumnjam u to…
Navikla je na refl ektore, brzinu, aplauze, fotoaparate, koktel partije, a mene sve to asocira na izveštačenost i prevaru. Bolje ni sa kim da se ne viđam, nego sa svima, neiskreno i lažno, zarad nekakvog prestiža. Za nju je to samo posao, za mene je to život.
Odbija me svet kome pripada, to nisu moji ljudi, to nisu moje vrednosti a opet ne bih mogao, bar na trenutak, da odolim njegovoj zavodljivosti. Kao što ne bih mogao ni njenoj, i nisam…
Spreman sam da je volim, ali toliko je onih koji su takođe spremni, i koji mogu da joj ponude mnogo više?
Spreman sam da joj se predam, ali toliko je onih koji je čekaju i sebično vuku na svoju stranu…
Mislim da se njoj svidelo moje odbijanje i nezainteresovanost, nije navikla da se neko odnosi prema njoj kao da mu je svejedno. Prijalo joj je što sam je od prve
sekunde spustio na zemlju i pričao sa njom kao sa običnom devojkom…
Za mene stvarno, u tim momentima, nije postojala njena popularnost, kao ni svi oni medijski duhovi, koji su u svakom odnosu lebdeli nad njom, postojala je samo ona i njeno biće željno iskrene pažnje i ljubavi…
Kako da joj kažem da nismo jedno za drugo, kada deo mene vapi za njom. Kako da joj kažem da ne bismo mogli duže da trajemo, kada sam već sada spreman toliko toga da uradim za nju…
Popularni smo oboje, samo što ljudi koji nas vole nisu isti…
Nju vole zato što uvek deluje blistavo, šarmatno i lepo, simbol kićene, doterane i moderne Srbije, a mene zato što mi je najčešće svejedno kako izgledam, i što već godinama pričam svoju priču ne mareći puno za utisak, posledice, malograđanski moral i ostalo…
To je i nju najviše privuklo, bojim se samo da me je precenila…
Ili sam ja sebe jednostavno potcenio, a vredim mnogo, mnogo više?
Ko bi ga znao…


Stefan Simić
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Jun 11, 2017 8:04 pm

Sanja Cvijovic

Udala se iz ljubavi.
Tacnije, pobegla od kuce, za mladog, lepog pisara.
Roditelji su je se odrekli, ali ona nije mislila o tome - imala je najboljeg muza na svetu, za koju godinu ce napredovati, a onda ce svi videti da je dobro postupila...
I onda je dosao Veliki rat, a njen lepi, mladi muz se nije vratio.
Ostala joj je bedna penzija, kucica na periferiji malog mesta i kutija puna uspomena i sasusenih ruza.
Bila je bogataska cerka, vaspitana i skolovana, ali nista nije umela da radi.
I resila je, kao i tolike pre nje, da se snadje kako zna i ume.
U gradicu su uvek postojale te zene, udovice ili "udovice", kod kojih bi dobrostojeci muskarci dolazili na kafu, i cinili im sitne usluge i manje poklone.
Postala je jedna od njih - imala bi jednog ili dvojicu "gospode", koji bi posecivali lepu, mladu, doteranu zenu u precistoj kuci sa ispoliranim namestajem, i pozajmljivali joj manje sume novca ili donosili sitniji nakit.
Pa je srela Njega - buduci sudija u novoj drzavi, sa majkom i mladjim bratom, jedan od mladih ljudi sa skromnim kapitalom i lepom buducnoscu.
Nikad joj nije nista obecavao, bio je pun postovanja prema njoj i uskoro je postao jedini "gospodin" koji pije kafu kod nje.
Znala je da od toga nema nista - ne samo zbog razlicite vere i nacije, niti zbog razlike u godinama, nego i zbog njegove karijere, majke, brata koji treba da se skoluje...
I tako je to trajalo godinama - birala mu je odela, preporucivala veserke, branila mu da dolazi danju "da ga neko ne vidi", i govorila mu koje su devojke dobre za udaju.
Ozenio se, uz njenu saglasnost, neposredno pred rat i prestao da dolazi.
Kad se vratio iz zarobljenistva, sve su mu oduzeli - njegova zena je uspela da dobije posao u drugom mestu, a On je ostao sam.
I sada je Ona brinula o Njemu, kao i pre - nisu zajedno ziveli, ali Ona mu je pozajmljivala novac ustedjen za starost, donosila strudle i prala mu kosulje.
I niko nikad nije rekao da su njih dvoje "par".
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Jun 11, 2017 10:22 pm

Život se isplati živjeti!
“Većina ljudi zna za mene, ali ne zna za moju priču. Kad sam imao tri godine, moj je otac napustio obitelj. Patim od disleksije što je moje vrijeme u školi učinilo bolnim i moje obrazovanje sporim. Moj najbolji prijatelj River Phoenix se predozirao kad sam imao 23 godine. Upoznao sam Jennifer Syme 1998. godine i to je bila ljubav na prvi pogled. Naša kćer rođena je mrtva 1999. godine što je uništilo našu vezu, a 18 mjeseci kasnije Jennifer je izgubila život u automobilskoj nesreći. Zbog toga ne želim ući u ozbiljnu vezu i ne želim imati djecu. Moja mlađa sestra imala je leukemiju, no uspjela je ozdraviti. Donirao sam 70 posto zarade od Matrixa bolnicama koje liječe pacijente s leukemijom. Ja sam jedna od rijetkih hollywoodskih zvijezda koja ne živi u vili, nemam tjelohranitelje i ne nosim skupu odjeću. Iako imam preko 100 milijuna dolara, vozim se podzemnom željeznicom i uživam u tome! Na kraju se svi možemo složiti da jaka osoba može preživjeti i najgore tragedije i nastaviti uživati u malim stvarima. Bez obzira na to što vas trenutno muči, možete to pobijediti! Život se isplati živjeti!”
Keanu Reeves
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Jun 15, 2017 11:50 am

.....eeee ni bond nije što je bio....oni matori paceri su zavodili po tuce riba....onaj brosnan samo po jednu...frajer džebiga...ovoga novoga nisam gledao....ke vidim kad vidim...


...nego....u podgorici....


...opšta gužva u studiju..frka trka cajtnot...a kolegama za vrat seo neki stari podgorički fotograf….kako god mu urade neku glupost koju je naručio još pre deset dana nije zadovoljan….

….pizde svi odreda, al ne vredi…dobar prijatelj direktora i vlasnika studija…džebiga…


….u svu tu gungulu upadam ja…aj da me neko slika trebaju mi slike…više pojma nemam za kakav dokument…digitala…fleš…frontier….slikice za 180 sekundi….aj zdravo….

…uzme onaj matori smor sliku…gleda je i iscepa…

…dijete….nema ova slika duše….ti si fotograf i ti to znaš, al si zaboravio…nego ajmo mi kod mene da ti stari XX napravi sliku za dokumenta….

…odemo u njegovu radnjicu….negde u pizdi materinoj….uđemo u atelje….

…ja zinuo…ne mogu da verujem……radnja je …prima majstor mušterije….a ja bih se zakleo da je muzej….

…tri reflektora sa po dve glave….al nisu fleševi nego opalne sijalice…..tako nečega se sećaju samo ovi stariji od trideset iz provincije….stolica kp domska…one što se okretanjem postavljaju u položaj anfas, poluprofil, profil…..pozadine komada tri…bela, siva, crna….na stativu srednje formatni pentaks…..u prostoriji odvojenoj crnim platnom ogledalo od plafona do poda…..ceo atelje zastrt sivim linoleumom….

…uparkira mene čika u stolicu…namesti na poluprofil i snimi….

…kaže…dođi za neđeljak dana….a sad aj tamo kod vas i uradi ono što sam tražio, sad znaš šta oću…..

... ....…

….perioda puberteta se maglovito sećam….ali i tada sam slovio za samotnjaka…mada je činjenica da se u tom uzrastu svi osećamo neshvaćenim i posebnim….

…u vojničko doba…desi mi se vojna služba namenjena, gotovo isključivo, samotnjacima…vrlo verovatno da su vojni psiholozi tog doba bili upućeni u svoj posao…izviđač…..specijalistički kurs za …u se i u svoje kljuse i kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati….

…studentsko doba….dal sam ja tu bio svestan svoje nesvesti pojma ne znam….ali znam da sam sa svim devojkama živeo u istom stanu, sobi, garaži, pod istim drvetom u parku….sve u svemu ….sve su to bile veze koje su imale ful kapacitet braka…ma kako definisali brak….isključujući momenat roditeljstva naravno…..

….kasnije je došao brak sa sve roditeljstvom….

…potom opet potpuno samotnjaštvo…..

…sećam se kolbija na doktoresinoj temi….oni koji su unutra žele van i obrnuto….o paru je reč….

….ne, ja nikada nisam želeo ni jedno ni drugo….ustvari, ja nikada ništa ne želim….prijatelji kažu, to je zato što si vaga i ne možeš da se odlučiš….ne, ja to doživljavam….ako poželim ostvariće mi se i šta kada mi se ne posviđa…ja sam uvek znao samo šta neću….

….sećam se i sentence…da strah od samoće čini ljude komunikativnim…mene nije strah samoće…valjda za to nisam komunikativan….ili ipak zato što sam glupan…..ne bitno u svakom slučaju….nije me strah samoće…..naprotiv….čini mi se da bi mi prijalo da zadnje trenutke svog kratkog i dosadnog mačećeg života provedem samo sam….

…biti u paru…po meni….sledi….biti bezrezervno u paru…do ende šlus….bez bilo kakvih limita i obzira….

…i tu mi se negde ukazuje kvaka 22….

….mlad…sa relativno kratkom istorijom….sećaš se dosta pojedinosti….svaka naredna devojka je bolja od prethodne….teško da možeš da se zadovoljiš sa isto dobrom… goru je suvišno komentarisati….

…..spreman živeti snove sa tom sa kojom si u tom trenutku….

….i tu se negde desi prelomni momenat….počneš živeti snove roditeljstva sa odabranom…sa najmudrijom od svih…sa najlepšom od svih…..sa naj naj naj devojkom na kugli zemaljskoj, a i šire….

…iživite zajedničke snove….niste više zajedno….

….narednoj devojci reći…ti si najlepša od svih devojaka….?????....ok…

…ali….postao si svestan u međuvremenu da je lepota, između ostaloga definisana i vremenom njenog postojanja….ali njoj kao ženi to nije dovoljno…njena ženska priroda zahtijeva da je lepša od svih pre i od svih posle….ogledalo ogledalce najlepši na svetu ko je….

…prećutkivanje ili pakovanje u oblande ove činjenice…nema nikakvoga smisla…u osnovi protivi se osnovnom postulatu…za dati pojam,istina je samo jedna….

….ti si najbolja ljubavnica na svetu….to je sasvim ok….činjenica je da sa iskustvom raste kompetentnost za ocenu ljbavničkih tehnika, znanja, umeća…..

….ti si najbolji čovek na svetu…..potcenjivanje kvaliteta pedigrea tvog deteta….udarac na ličnu sujetu….sa jedne strane…..sa druge strane….sa iskustvom postajemo sve nekompetentniji za suđenje o nečijim ljudskim kvalitetima….između ostaloga i zbog: nedostatka vremena za detaljne provere nekoga, nedostatka volje za testiranja u ekstremnim situacijama, moć opažanja je već popustila…i svašta nešta….

…..elem kvaka 22….liči mi da je…. bilo singl, bilo u paru….razvojna faza u životu svake individue ponaosob….koliko će ko razvojnih faza proći i gde će se i kada zaustaviti…i da li će se ikada zaustaviti…..stvar je talenta…


...... …..šta sam pričao starijem kolegi i prijatelju i učitelju zanata i uskoro počivšem sinu zemlje hercegove u nedavnom susretu…..

….ribe kao polno-emotivnu kategoriju opet sam počeo da primećujem tokom prošle zime…i to isforsirano….jednostavno sam rekao sebi….čekaj dečače, potreba za emotivnosti je deo mentalnog zdravlja, i vreme ja da počneš da ozdravljaš i u tom pogledu….kako se to beše radi???....prvi korak posmatranje i uočavanje ….

…..L&M kako sam u tom periodu uglavnom boravio po severnoj i centralnoj gori počeo sam posmatrati tamošnje ribe….

….prvo što sam primetio je da vlada totalno odsustvo devojaka uzrasta 30 i više godina…YBG put do ozdravljenja nikada nije bio lak….vremenom ukapiram u ovoj sredini takav je lek apsolutno nemoguće naći…

…žašto ????....zato….

….zato što su neudate devojke tog uzrasta ovde apsolutni izuzeci….i kada postoje, svojim postojanjem pokazuju da su pod falinku….pod kaku falinku????...dosta širok spektar falinki…

….ako je reč o telesnom nedostatku tipa nedovoljno atraktivna, kao debela, muškobanjasta, vrljava ili već slično….vreme je ostavilo posledice i ona je postala apsolutno mentalno falična…nešta baš nisam imao volje da razvrstavam i proučavam načine i vrste te njihove mentalne faličnosti…..mada moram priznati, tu bi se dala uraditi jaka studija….

….ako su bile udate, a sada to više nisu…..opet su udate….kuku mene eno mi bivšeg đevera, ono mi je bio svekrov rođak i pun qur sličnih gluposti….da ne dužim pitanje vlasništva nad njom posle rastave nije razgraničeno između bivšeg dragog sa svom njegovom rodbinom i njene rodbine, pride nimalo zavidan ekonomski položaj takve crnjane….

….tražeći prihvatljivu starosnu odrednicu, slučaj me gurne u srednje škole, maturantkinje…..

….možda sam ja bio sosvem mali pa nisam mogao tako dobro snimiti maturantkinje nekada, ali ovo što sam sada snimio me blago rečeno deprimiralo….

….gimnazija….to je valjda potencijal društvene elite….ok što su pred sezonu upisa na studije sve upisivale diplomatiju i ekonomiju na prestižnim univerzitetima….ah da i menadžment…..zanimljivo je što ama baš ni od jedne nisam čuo da će upisati medicinu, pravo, jezike, likovnu ili dramsku akademiju…..

....njima jednostavno nisam bio atraktivan…

.....nisam posedovao ama baš nijedan statusni simbol….nemam ama baš nikakav auto,… zippo je smrdeo,… za marku i tip mog mobilnog telefona nikada nisu čule, bilo im je nejasno kako se to data kablom sa mobilnim i laptopom pristupa internetu (sic) !!!!....duga kosa ih privlači ali asocira na SRBE !!!!....muziku koja se čuje sa mog mp3 plejera u životu nisu čule…i sve su me redom pitale u kojoj sam sekti zbog džinsa i vojničkih čizama…..

….realno govoreći mene i dalje više privlače devojčice uzrasta četiri pet godina…........

CA Blues
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer



Datum upisa : 22.03.2017

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Jun 15, 2017 11:58 am

.... ......Kakav radostan dan

…već danima sam bez para….gotovo nedelju dana se grebem za kutiju cigareta, YBG jedan klinac koga učim video reportaži i montaži me gađa kutijom malbora dnevno…al ne učim ga svaki dan YBG…preživljavam sa kockom pileće supe za pola litra vode, stotinjak grama kisele pavlake, najjeftinije moguće, naravno, i pola hleba dnevno….

…neki dan me zove marta….bla bla bla….kaže, ne sekiraj se posle razgovora sa mnom uvek te pukne neka lova…i uostalom šta još uvek tražiš u nikšiću…ne tražim ništa, ali nema lovu da pobegnem odavde…juče dobijem sms: korisnik broja 069 bla bla, marta, je dopunio vaš račun sa dva eura…super YBT, imam lovu za poziv koji može da promeni sve…

…u gluvo doba sinoć zove kolega, kaže, nije u mogućnosti, da li bih mogao da odradim neko venčanje danas ?…jok ti ćeš…

…..venčanje četvrtkom, lepa stvar…u restoranu njih četvoro, mladenci i kumovi…matičarka stigla pre njih…fleš, fleš, fleš, ende šlus…da li želite da vam odradim fotografije dok vi ručate ?......moj bedni procenat 24 EUR….

….srećan kao kuče u liftu kupujem cigarete….

….cena uspeha…pola sata po isplati, isti kolega zove i kao pita, jel možeš da odradiš neki protokol u domu zdravlja ?...YBG, mogu…kako da mu kažem da ne mogu ????!!!!!....a to što će fotosi sutra osvanuti na naslovnoj strani bednog lokalnog dnevnika, najtiražniji u ovoj državi, valjda još uvek najmlađoj u svetu, sa njegovim potpisom, e YBG !!!!....mora se odužiti bednih 24 EUR….to što je on fotografska debilčina, koja pojma ne zna šta je expozicija, a ne šta je blenda, to je druga strana medalje….kao i to što su tvoji fotosi, u zadnjih četiri pet meseci, bar pet puta osvanuli na naslovnici potpisani njegovim imenom…..YBG brate, leba mora da se jede….

…al super, dok čekaš da se bedni protokol u još bednijem domu zdravlja završi stiže sms, čekaju te Xovići….YBT, to venčanje sam radio još pre četiri nedelje….otišli ljudi na more…bole njih uvo što ti nemaš lovu za stan i leba…bilo im je ludo i nezaboravno....al super, YBG tu je honorar 46 i nešto EUR…konačno da namirim ujutru drugi deo od bednih šezdeset EUR stanodavcu….a i ovih današnjih 24 EUR mogu lagodnije trošiti….

…aha, al u qurcu….za nepunih trideset pet godina nikada nisam uspeo biti štedljiv…YBG ja sam protočni bojler za lovu…u jednu ruku dotiče, iz druge ističe…sranje….

…o kako radostan dan….

….YBG, na prvi poziv koji može da promeni sve, dobiješ odgovor, ja nisam u gradu, u BGD sam, nisam se video sa pretpostavljenima iako sam im prezentovao tvoju ponudu, ajde da se čujemo ovih dana….ufff….još uvek mrcvarenje…YBT gde ću ja od prvog , a danas je već šesnaesti ?????????......

…drugi broj koji može promeniti sve, naravno ne odgovara…agonija se produžava….

…krećem u stan….usput sretnem A….jedino normalno stvorenje koje sam za gotovo više od godinu dana upoznao u ovom gradu…..ja je nisam poznao, poznala ona mene i zove i maše…hej ćao devojko, šta se radi, ajmo na kafu…

….A je bila koleginica…sada to više nije…razumna devojka, nema leba u ovom poslu druže….ima 28 godina, izgleda kao avion i nije udata…jedno jedino normalno stvorenje koje je iz ove sredine….u stvari, ako izuzmem poslovnog partnera, ona je jedini stvor sa kojim sam ja u ovom gradu popio kafu…ne računam, naravno, sve skotove kojima pokušavaš prezentovati vrednost tvoga rada….i uopšte mi nije žao potrošiti lovu na nju….jeste to uvek bednih par EUR, al YBG brate, ja sa tih par bednih EUR preživim nedelju i više dana….

….A ….JA TE VOLIM….

…mojne se tripujete da sam zaljubljen….ne, ….devojka me lepo resetuje svaki put kada popijemo kafu….jednom mi je čak njeno znanje engleskog isčupalo dupe iz govana…jednostavno je gotivim….ona je DIVAN LjUD….devojka za sva mesta….verujte mi, poznavati nekoga kao A u ovakvoj sredini je vrednije od džebem li ga koliko EUR……

….bešmi sve da nije nje i marte, u ovoj sredini, davno bi me kupili mrežom na Glavi Zete….

…..kakav radostan dan, ptice pevaju aliluja…..

….A pali home, ja u svoj mali privatni pakao…..usput svraćam u dragstor….YBT u džepu imam čak dvadeset EUR….

….politika, YBG nije svaki dan sreda, pola EUR…ilustrovana revija sa kojom pokušavam napraviti neku saradnju, dva EUR…hleb specijal, običan industrijski beli hleb, 600 grama, pola EUR….imlekov jogurt, litarski, 0,90 EUR…marmelada višnja, 1 kilogram, 1,70 EUR….mileram, šabački, 400 grama, najjeftinija pavlaka sa najvećim procentom mlečne masti, 0,80 EUR…jetrena pašteta karnex, 150 grama, komada dva, 1,22 EUR….tunjevina, najjeftinija moguća, dva komada, 1,12 EUR….govnjivi ariel za ručno pranje, 450 grama, 1,33 EUR….kosili sapun, 90 grama, 0.40 EUR…malboro 1,30 EUR…i ko ga jebe, kad je bal nek je s muziku, nikšićko pivo, dva litra, 1,24 EUR…tolkooo…..

….sve u svemu 13,01 EUR….uđem u stan sa ravno sedam EUR….

….koliko dana će potrajati ove zalihe hrane, ke vidime….budem bio obavestio cenjeni auditorijum….

….e aj sad, …… zašto pišem sve ovo ?????.....

….PA JEBEM LI VAM MILU MAJKU, DA VAM JEBEM…. POJEBEM LI VAM SE SA SESTROM…..PA ĐE JE SOLŽENjICIN DA MU JEBEM I MAJKU I SESTRU I SVE NAJMILIJE…..SA SVE IVANOM DENISOVIČEM I NjEGOVIM DANOM…..PA JEL OVO ŽIVOT DOSTOJAN LjUDSKOG BIĆA ??????......AAAA???? PIČKA LI VAM MILA MATERINA….PUUU, JEBEM TI ŽIVOT, SVE TI JEBEM……MRŠ U TRI LEPE PIČKE MATERINE…..

….. sjedim sam na trotoaru, prebijenu nema paru i čitam stare novine
Čitam neke stare novine,


Tu na uglu od ulice derem jadne farmerice i čitam stare novine
Čitam neke stare novine,

Život moj lumperaj, a jedva s krajem vežem kraj

Ja nijesam kao svak, ja ne sanjam kadilak, smuči mi se na to sve,
Uzmem čitam novine, novine


Tu na parčetu betona, bescarinska moja zona, tu čitam stare novine,
Čitam neke stare novine


Gradom žure lica mnoga, svako pita đe je lova, ja čitam stare novine,
Čitam neke stare novine,

Život moj lumperaj, a jedva s krajem vežem kraj, …..Miladin Šobić, nikšićanin…..

Ca Blues
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   

Nazad na vrh Ići dole
 
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 23 od 25Idi na stranu : Prethodni  1 ... 13 ... 22, 23, 24, 25  Sledeći
 Similar topics
-
» Izlog mojih krpica u koje cu sigurno uci
» Kineski horoskop
» Bolna menstruacija
» Dezodorans ili antiperspirant
» Pismene izjave osiguranika Croatia osiguranja

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: