DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 13 ... 25  Sledeći
AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Nov 30, 2008 5:52 pm

First topic message reminder :

--------------------------------------------------------------------------------
Jesen na Cetinju





Ovo je pismeni rad učenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen, hmm... vidjet ćete na kraju kako. Navodno su ocjena i sastav došli do ministra obrazovanja. Navodno živa istina. Velika greška nastavnice. Sastav je remek-djelo! Klik mu nudi posao!

Jesen? Pa o čemu drugom pisati nego da ti je žao?
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pasenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

Djed slomio nogu ili mu se samo neda pješačiti?

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kušu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI 3
Ocjena: jedan (1)
Komentar: 'Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena'










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com

AutorPoruka
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 02, 2012 9:40 pm


Za osam amajlija protiv svakog zla i nevolje potrebno je imati: iz levog oka odraz slova Alfa,
manji krug što stvara vilin konjic na površini vode, izmedju dva prsta nežnosti cvetnog praha,
kao nokat palca ljuspicu svoda, kraći šum rasta mladice tise, večnu zabranu okretanja,
srazmerno sebi snage semena, duplo nade , par krila od lepog sna, pod mišku prhtaj goluba,
krstinu uglova gledišta, što se na duge trepavice spusti pahuljica, koliko može da stane u usta
ljubavnih reči, nozdrvu mirisa majčine dušice, po dobar uzdah od sva četiri vetra, što više
prolećne svetlosti, nemerljive upornosti tajne, bilo koji deo duge, pola čaše sjaja belutka
iz potoka, dva sastojka koja se možete setiti samo na dan pravljenja amajlija , odoka boje
dnevnog leptira, svežanj magije ključeva , zrnce šuškanja skarabeja , srednje jačine zvuka
trube andjeoskih , jednu stalnu pomisao na vlagu prepona, po želji pesme zrikavca, kovrdžu
dima od kućnog ognjišta, na vrh noža plamena, pedalj dužine vlakno oblaka, iver bleska
munje, običnu kapljicu znanja vode, dokle može da se vidi let sokola, vertikalu bar do pete
nebeske svere, u drugu nozdrvu mirisa zemlje, smeha, nikad dovoljno smeha, za naušnicu
zuj pčela, dok se medju stablima ne izgubi pogled na šumu , kočopernost trave zvane prkos,
naramak popodnevnog hlada smokve, nisku cmoketića, malčice buke drvenog razboja,
na dlan toplote paperja, širi zamah strukom bosilja, veštinu posmatranja kvadrata,
oko svega opis kruga i iz desnog oka odraz slova Omega.


Goran Petrović
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 02, 2012 9:51 pm

Znala
sam da ćeš otići jednog dana,jedne tužne noći...Čekala sam i strijepila
nad vremenom,moleći se,da ćeš još večeras doći...Silna su osjećanja
koje izazove srce, koje ne razmišlja-već samo nudi idaje lažna
obećanja.Slatke riječi opiju čula,slatki poljupci otope tijelo...razum
se izgubi u jednom trenu,srce se daje i čezne-htjelo,ne htjelo!!!U očima
suze kasno se jave,kad sve boli i razara,kad u dušu useli se
pustoš-tama...onda ona koja silno voli-postaje svjesna da je opet sama

Biljana Milojica
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 02, 2012 10:10 pm

"Kroz
prozor svog automobila..gledam sa svih strana....trese nas
groznica"maturskih veceri'...neki novi klinci i klinceze krecu nekim
novih zivotnim stazama..misleci da su od veceras odrasliji,zreliji i
samostalniji, ,u svojim svecanim kombinacijama i sa leprsavim
frizuricama.. A ja..borim se jos uvek naivno sa ..vetrenjacama..i
zahvaljujuci ljudima koji me vole i koji su mi pravi prijatelji..iza
sebe vec imam"solidan"broj zivotnih kilometara.I ponekad ne znam gde ce
me put odvesti..ali znam da cu i dalje pokusavati da ovaj svet gledati
kroz pink naocare,,kroz moju dioptriju..xexxe.i vreme je da uzivam sa
njima u ovoj junskoj noci..."




[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
avatar

Godina : 57
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 02, 2012 10:45 pm

Godina je sve više – prijatelja sve manje.
Prijatelji se gube tako što ih ukradu žene
(poslednji put smo ih videli na momačkoj večeri),
krade ih posao, kradu ih godine, vreme,
krade ih smrt, kradu ih neke druge,
strane zemlje, kradu ih nam njihova deca,
njihovo ime u novinama, njihovo lice na televiziji,
kradu ih nam naše reči o njima koje su čuli od trećih prijatelja. ...


Momo Kapor










.

Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 02, 2012 11:12 pm

Jedan čovjek od
devedeset dvije godine, mali, dobrodržeći i ponosan, koji je svakog
jutra bio kompletno obučen, sa kosom moderno namještenom i savršeno
obrijan, iako je skoro slijep, danas se doselio u starački dom. Njegova
70-godišnja supruga nedavno je umrla, zbog čega je bilo neophodno da se
preseli u dom.


Poslije mnogo sati
strpljivog čekanja u holu doma, ugodno se nasmiješio kada su mu rekli
da je njegova soba spremna. Dok je upravljao svojom šetalicom ka liftu,
opisao sam mu njegovu malu sobu, uključujući i roletne koje su bile na
prozoru.


“Sviđa mi se”, rekao je sa entuzijazmom osmogodišnjaka kome su upravo pokazali novo štene.
“Gospodine, još niste vidjeli sobu. Sačekajte još malo!”

“To
nema nikakve veze”, rekao je. “Sreća je nešto o čemu odlučujete
unaprijed. Da li će mi se dopasti soba ne zavisi od toga kako je
raspoređen namještaj, već kako ja raspoređujem svoje misli. Već sam
odlučio da mi se dopada. To je odluka koju donosim svakog jutra kada se
probudim. Ja imam izbor: mogu da provedem dan u krevetu brojeći teškoće
koje imam sa dijelovima tijela koji više ne rade, ali mogu da ustanem
iz kreveta srećan zbog onih koji još uvijek rade. Svaki dan je poklon, i
dok su mi oči otvorene misliću na novi dan i na sve srećne uspomene
koje sam odložio. Bar za ovo doba svog života.


Starost
je kao bankovni račun: sa njega podižete ono što ste tu uložili. Moj
savjet vam je da ulažete mnogo u banku sjećanja. Hvala vam za vaš dio u
banci sjećanja. Ja još uvijek ulažem.”




[You must be registered and logged in to see this image.]

SLIKA: Vladimir Kush - ''Muzika šume''
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
avatar

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 02, 2012 11:17 pm

Dabogda me pratila do groba
kratka suknja i čupava noga! smehsmeh jwwwwww











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Jun 03, 2012 1:22 pm

A
znam...kriviš me za sve.Kriviš me što ne želim da se vraćam u tvoj
život.Kriviš me što sam drska i bezobzirna,što te ne razumijem,što se
nimalo ne trudim da spasit ono što se spasti da.Kriviš me,i ne zamjeram
ti.Ali ja tebe ne krivim što me nisi zadržao onda kad sam krenula iz
tvog života,ne krivim te što nisi rekao stani,ne krivim te što me nisi
povukao i rekao da ne idem,da ću ti faliti...Ne krivim te zato što sam
tada znala da će doći dan kada ćeš me opet htjeti kraj sebe.A već sam
tada odlučila da se neću vratiti ma koliko suza prolio.Ne vjerujem ja u
one priče da se onaj ko iskreno voli uvjek vraća,ja vjerujem da onaj ko
iskreno voli i ko je iskreno voljen nema nikada razlog da ode!
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 09, 2012 5:59 am

ŽOZE SARAMAGO


Ja mislim da smo svi mi slijepi; slijepci koji mogu da vide,
ali iz nekog razloga ne vide.

Kakav je ovo svijet gdje čovjek može i mašine poslati na Mars,
a ne može učiniti ništa da zaustavi ubijanje drugih ljudi?!

Nije teško živjeti sa drugima, teško ih je razumjeti.

Ljudski vokabular još uvijek nije u stanju, a vjerovatno nikada neće ni biti,
da sazna, prepozna i komunicira sa svime što čovjek može da doživi i osjeti.

Amerikanci su izumjeli strah.

Sve spletke i zavjere ovoga svijeta neće se pokazati kao trajne i transcedentne.
Sve što je autentično, istinsko, pojaviće se u obliku poklona. Pa makar nam izgledalo
i slučajno.

Postoji mnogo razloga da ne trpimo svijet ovakav kakav jeste.

Mnogi ljudi prožive cijele svoje živote čitajući, ali nikada ne tragajući za smislom iza napisanih riječi, oni ne shvataju da su riječi ustvari samo kamenje postavljeno da bismo prešli preko brze rijeke, a razlog zbog čega je to kamenje tamo, je taj da možemo da se dočepamo druge obale…druga obala je ono što je bitno.

Riječi nisu date čovjeku da bi prikrile misli.

Ja nisam loš čovjek. Ja samo vrijeđam jezikom.

Unutar nas postoji nešto što nema svoje ime;
to nešto je ono što mi zaista jesmo.




[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jun 11, 2012 5:19 pm

Nostalgija nije tek prijatna, dokoličarski neobavezna čežnja za romantično obojenim minulim danima. Nostalgija je poremećaj u doživljavanju vremena i prostora; ona je hipertrofirana svest o prolaznosti, prokleta sposobnost da se svaki trenutak života već u času svog trajanja doživi kao prošlost. A kada sve zaista postane prošlost, kada potone u taj gadan, mutan bezdan – nostalgija postaje bolest. Obično smrtonosna..

"Roman o Londonu"
M.Crnjanski
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 16, 2012 8:05 am

Истинита прича с почетка Другог рата 1941. у Југославији



Мајка ружа у великом златном оквиру

I


Жена стоји и погледом прати точкове воза како одскачу од трачница. Примети, у једном трену, високо подигнуту руку. Човек нешто виче. Локомотива гуши речи: "Узми ово". Нешто паде, жена приђе, чека да воз оде даље. Онда се окрену десно, па лево. Са земље подиже кутију опшивену белом крпом. На крпи стоји руком написано...

Почетак приче враћа нас у доба у којем су Немци у прве дане окупације у Србији, ближе, у Краљеву, безобзирно харали. Краљево је тада била само мала варош, у то време са много радника. Чувени су били железничари. Приповедајући, и сад ми се врзма слика: видим Ибар, поплочане улице на турски начин. Чујем тандркање точкова трачницама, писак локомотиве у даљини. Чују се хистерични гласови: "Лос, лос круцификс. Свиње! Бандити! Лос лос! Јуден!" Пратим црвене теретне вагоне. Чујем топот ногу. Говор и плач. На малом оквиру стегнути прсти. Чујем речи које ретко ко разуме. На споредном колосеку маневрише локомотива: вуче десет теретних, сточних вагона. Рампа спуштена. Жена стоји и погледом прати точкове како одскачу од трачница. Танки, сивкасти слојеви дима лебде изнад сивих кућерака. Жена примети високо подигнуту руку. Човек нешто виче. Локомотива гуши речи: "Узми ово..." Нешто паде поред трачница. Жена приђе, чека да воз оде даље. Онда се окрену десно, па лево. Са земље подиже кутију опшивену белом крпом. На крпи стоји руком написано "Нисим Албахари".


Жена ћушну кутију у недра. Окрете се. У даљини, негде на скретници корача немачка патрола. Два војника са пушкама.
Пређе улицу и пође путем који води према кући. Локомотива писну и врати вагоне с југа на север.
Кад је стигла кући син јој ћутећи поможе да скине капут, привуче столицу и седе за сто. Јасно му је да мајка о нечем размишља, да нешто озбиљно размеће по глави.

- Изгледаш уморна?

Мајка ћути. Погледа на шпорет.

- Ништа ниси донела? Гладан сам... Долазила је тетка Мира.

- Шта је хтела?

Дечак слегну раменима. Она одмаче лонац с ватре.

- Јеси ли видела Немце? Мира рече да од јутра у Краљеву довозе транспорте. Нису војници. Нема тенкова. Нема топова. Нема ни путничких вагона, само фургони. Пуни су људских гласова. Плача. Можда су то наши заробљеници? Транспортују их у логор.

- Пеђа, ово су тешка времена. Ништа не питај. Верујеш ли у оно што Мира говори?

- Наравно, зашто не бих веровао.

Мајка уздахне и ућути. Оде тихо у другу собу да се пресвуче. Кад се вратила, у руци је држала кутију.

- Шта је то? - упита је Пеђа.

Она слегну раменима:

- Нашла сам поред пруге. Неко је бацио - рече мајка и пружи сину кутију.

Обоје ућуте. Гледају "ону" ствар.
Син најпре погледа у мајку, па кликну:

- Шта је ово? Погледај! Злато, мајко! Злато, право злато!

Дечак напуни пуну шаку. У кутији промеша по злату.

- Ми смо богати! Нећемо гладовати! Све је суво злато!

- Ћути... О овоме ником ни речи. То је туђе. Туђа мука, а наша несрећа. Ником да ниси писнуо!

- Ти си то нашла, али то је онда наше!

- Да, ја сам то нашла, али...

- Зашто је бацио? Погледај - показа мајци. - Ко баца ово?

Она погледа. Скупи обрве.

- Види, три златна прстена са иницијалима. Ови други? Само драго камење: небо плаво, црвени, зелени... Јој, овај бели: то дијамант, брилијант! Ово, види, колико велики медаљон. Огрлица са дебелим ланцем и иницијалима Н. А. Огрлица са крупним, као кликер бисерима... а ово? Шта ту све има...

Мајка погледа у Пеђине прсте. Из кутије извуче и броји: један, два, три, пет, седам, девет и на крају: петнаест ланаца од чистог злата. Пеђа отвори медаљон. Окрене и погледа у Н. А. :

- Види две слике! Дечко у матроској униформи са великом крагном и машном. На другој страни девојчица са увијеном косом у локне. Машна у коси.

Мајка погледа слику.

- Деца - рече. - Како су лепа.

Пеђа вади дукате. Броји: - један, два, три, четири, пет, седам, девет, дванаест, двадесет и један... А ови су већи и гласно броји, држећи у шаци и рече: "седамнаест".

- Нису енглеске паре - рече мајка и загледа. - Чији је ово лик?

- Франц Јозеф - рече важно Пеђа.

Она из пуних плућа испусти ваздух.

- Ала смо богати - кликну Пеђа... Сад можемо лепо да живимо.

Док му гледа очи мајка порумени:

- Запамти: то није наше! То нама не треба.

- Нико те није видео када си нашла.

- Тачно, нико, али... Нама не треба туђа несрећа.

Пеђа на дну кутије угледа бели папир са линијама.

- Писмо! - рече Пеђа и пружи мајци.

- Читај! - нареди мајка.

"Ја ћу сигурно бити мртав. Можда већ данас. Можда сутра. Није важно. Главно је да ја више никад нећу видети сунце, небо. Ја сам Јевреј. Хитлер и фашизам нас уништавају. Таква је моја судбина. Са свима смо живели у љубави. Живели смо са Србима као са браћом. Срби су племенити, хумани, воле људе...

Поштени, човече (ко нађе ово писмо). Предајте, ако преживите оном из моје породице ко преживи.

П.С. Имам сестру Рахелу која живи са сином негде у слободном свету. Мислим да су на време избегли сигурну смрт и Хитлера. Живео сам у Београду. Био сам апотекар. Хвала. Нисим Албахари."

- Шта мислиш да урадиш са овим? - упита је Пеђа.

- То је моја ствар. У то не дирај. То је несрећа. Не, не то је несрећа. То је светиња.

- Нико од њих неће остати - рече Пеђа.

- То, ти не знаш.

- Они су Јевреји.

- Они су људи.

- Они, су мајко, бивши људи.

- Куш! - одбруси жена и остави писмо међу породичне драгоцености.

Он је само погледа.

- Од Немаца си остао без оца. Немој да ја останем без сина.

- Добро, мама.

Четири године касније, око седам ујутру Пеђа се спремао за школу.

- Имаш ли мало хлеба? - упитао је Пеђа.

- Проје.

- Од прекјуче.

Она процеди кроз зубе:

- Донеће ујак брашно и кромпир.

Пеђа заусти, али мајка га пресече:

- Знам шта ти је у глави.



Poslednji izmenio Zana dana Sub Jun 16, 2012 8:09 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 16, 2012 8:07 am

II
Он је погледа.
- Није наше - рече одлучно мајка.

- Само један мали дукат - запита он болећиво.

- Сад је већ доста. Пут под ноге и у школу!

Посматрала га је како се удаљује. Био је далеко од трачница. Рампа је спуштена. Она надланицом убриса сузе. Па се врати у кућу да се спреми за посао.
Немци се сад ужурбано крећу. Нема више оне бучне блех музике. Више је људи на улици, ретко која зелена униформа.
Седели су у оној истој соби у којој је први пут донела бели замотуљак. Вечерали.

- Хоћемо ли после вечере да прошетамо. Поред Ибра.

- Уморна сам - рече она и укочи поглед у зид. Гледа нетремице у своју венчану слику.

- Чега си се сетила? - упита је Пеђа.

- Година, оних прошлих.

- Знам... Ајде да знам - рече Пеђа.

- Не вреди мислити о томе. Сви они су одавно и ко зна где ликвидирани.

Она уздахну и рече:

- Годинама трагамо, мој синко. Био си дете, а сад, сад си зрео човек.

Пеђа је загрли, привуче к себи, нежно пољуби.

- Е, моја мајко... Чуваш ли још Нисима Албахарија? Где смо покушали, било је узалуд. Сећаш ли се писма? Још нам само остаје да покушамо у Перту, у Аустралији. А то је, мајко, на крај света.

Пеђа увуче десну руку у унутрашњи џеп капута.
Она погледом испрати покрет његове руке.
Пеђа с поносом извуче коверат.

- Ево те среће - принесе јој пред нос. - Карта за авион. Видиш, то би ти рекла. "Има Бога"! рече пркосно и насмеја се.

- Није то твоје - рече она.

- Моје, кунем се - рече Пеђа. Пружи јој карту. - Је ли пише ту моје име и презиме.

- Не играј се, није ми до игре. Стара сам. Ниси у панталоницама.

- Путујем за седам дана. Дошао сам да се поздравим. Још ако имаш поверење, дај ону кутију да окушам срећу.

- О, Боже, о Боже, ако те има. Хвала. Хиљаду пута хвала!

Мајка устаде. Онда донесе кутију и рече:

- Ево... Поздрави их. Много их поздрави. Сад могу и да умрем. Могу.

Он седе за велики сто. У спортску торбу стави кутију.

- Понећеш ово, покаже мајка на стаклену теглу. Дохвати је са ормана.

- Шта ти пада на памет. Дуње? О Боже мој. Дуње! То не носим.

- Они немају наше дуње.

- Смејаће ми се.

- Нека се смеју. Од срца им шаљем. Имали, немали. Ти ћеш то носити. Шта ме брига што имају. Хвала Богу да имају, али немају моју љубав. То им шаљем!

На вратима Пеђа пригрли мајку. Јако стегне и пољуби.
Пеђа на вратима махну руком.
После седам дана боравка у Аустралији, стиже у Перт.
У конзулату доби адресу Нисима Албахарија.
У дну степеница велике куће чекао је домаћин. Рашири руке, онако дежмекаст, румен и ћелав. Развуче усне, радосно рече:

- Добро ми дошли пријатељи из Југославије!

Пеђа се нађе у срдачном домаћиновом загрљају.

- Ја сам Нисим Албахари. Србин из Београда.

- Драго ми је - рече Пеђа и осети бол од загрљаја, у десној шаци бол од стиска.

Нисим Албахари га повуче к себи на груди.

- Јуче су јавили из Југословенског конзулата да ме жели видети господин Пеђа. То сте ви?

- Ја сам Пеђа - рече. - Ово је мој друг Бранко.


Poslednji izmenio Zana dana Sub Jun 16, 2012 8:09 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 16, 2012 8:07 am

III
- У својој сте кући.
У реду, с десне и леве стране, у великом холу стоје: жена, две девојке и три младића.

- Ово је моја жена Ребека. До ње, старија кћи Букица, овај девојчурак Лола - представи их Нисим с поносом. Ови момци, моји синови. Са брадом је Нисим. Ово, показа руком на најстаријег, Давид, а риђи то је Руца.

Пеђа скиде с леђа спортску торбу. Прихвати пружену руку. Бранко домаћици пружи букет црвено-белих ружа. Домаћица се мало изви и преда букет девојци у црној хаљини са белом чипкастом кецељом преко паса. Домаћица се пажљиво загледа у кутију са белим омотом и руком написано "Нисим Албахари"

- Шта ово треба да значи? - упита Албахари.

- Поклон од моје мајке.

Нисим се изненади.

- Није требало да се труди - окрене кутију неколико пута. - Ово је нешто тешко! - рече и напући усне. - Охоо!

Замисли се. Позелени. Поцрвени. Онда, изусти:

- Па, ово је рукопис мог драгог ујака... Зар он није мртав?

Пеђа ћути...

Укућани с пажњом гледају у "главу куће". Нисиму задрхти рука. У очима сузе.

- Извините - рече. И гласније заплаче.

Укућани све то с пажњом посматрају. Поглед упућен пакету. Никада нису видели главу куће да плаче. Најстарији син узе из очевих руку поклон.

- Да отворим? - упита.

Отац потврдно климну главом...
Пред крај ручка, Пеђа из торбе извади теглу са слатким. Устане, наклони се домаћици.

- Од моје мајке за вас - рече.

Она се збуни. Обрати се Нисиму. Он јој објасни о послатку као српском обичају.
Син Давид врати Пеђин поклон оцу и рече:

- То је твој поклон, изволи.

Укућани с пажњом прате шта се догађа. Многи не разумеју.

- Мало ми дрхте руке, узбуђен сам - рече Нисим Албахари.

Најстарији син извуче писмо деде кога никад није видео. Чуо је од оца да је имао ујака. Извуче ланац са медаљоном. Отвори. Мајка пружи руку за медаљоном.

- Ово - изненади се и показа Нисиму Албахарију. - Ово си ти!

- Да, то сам ја. Имао сам четири а можда, пет година.

Сви се смеју. Од срца.

- Сестра је била лепша - рече Нисим Јуниор.

Кћи Лола извади златни ланчић са окаченом шестокраком звездом.

- Ово је твоја сестра - рече Букица - много је слатка. Види локнице. Колика јој је машна у коси.

- Тако се то тада носило - додаје Нисим.

Нисим Албахари онда дохвати писмо и прочита га у преводу.
Супруга замоли Нисима да преведе њено питање:

- Откуда вашој мајци све ово? - упита.

Пеђа је о мајци испричао много тога. Онда о првим данима окупације. Прогањању и убијању. Причао о глади. О отпору окупатору. О транспорту у коме је био ујак. На крају, о тренутку кад је бацио пакетић и ствари које су сад ту, код њих, пред њима у Порту.

- Ох Боже! Ох Боже, то је ужасно и опасно. И страшно. Ваша мајка има велико срце! Она није познавала нашег ујака!

Пеђа настави да прича. Посматрала га је са пуно пажње и дивљења. У исто време и неверицом.

- Драги мужу. Морамо да видимо ту необичну жену. Мајку. Мајку храбрости. Такво срце. Не знам, не знам. Па она никог није знала. То је још чудније.

Пеђа исприча како је мајка, због озбиљности прилика и из страха да јој не украду пакетић носила у недрима. "Овде" и показа он руком на леву страну груди.
Нисим је све преводио. С напором, тражећи речи из свог језика.

- Она мора доћи и од сада живети код нас - изусти Ребека. - Она је мајка ове куће.

Пеђа се само насмеши.

- Она је мајка ове куће - рече и Нисим Албахари.

- Стара је - рече Пећа. - Она неће моћи и хтети да напусти... Не, не... Не би издржала овако далеки пут.

- Авионом, то није тако ни далеко ни заморно - рече Лола.

Пеђа рече:

- Када би имала твоју снагу и године.

Она погледа у Пеђу, окрете се мајци зачуђена.

- Не разумем. Ми ћемо платити!

Нисим се окрете Пеђи.

- Лола не разуме. То је неплативо, разумеш. То велико срце је више него за поштовање. Мој ујак је њој нико и ништа...

Син Руца важно рече:

- Ми ћемо ићи у Југославију: донећемо је овако - испружи руке и сави у лактовима и заљуља лево, десно као да љуља бебу.

Пеђи је драго. Само је понављао: - Не, не, то не долази у обзир!

- Онда, морамо је нечим наградити - предложи Нисим млађи.

- Не, ни то не долази у обзир - рече одмах Пеђа. - То је њена љубав, како да кажем. Саосећање за човека у невољи. Саосећање за слободом. Да човек живи свој живот у слободи, као птица... Хвала вама свима на доброти.

- Када је тако - рече Нисим Албахари - онда... Не знам шта да кажем, застаде и погледа све укућане.

- Имате ли бар њену слику - рече и погледа у Пеђу.

- Мислим, рече и завуче руку у џеп и извуче новчаник. - Ево је! - пружи фотографију Ребеки.

Мајчина слика је ишла из руке у руку. Свако је дао свој коментар и похвалу: "За племените очи, за добар, топао и саосећајан поглед". Опет се слика врати у Ребекине руке.

- Хвала вам, господине - рече она и сама се загледајући у слику. - Али, опростите, нећу вам је вратити. То је Нисимова мајка. И моја мајка. Даћемо је најпознатијем аустралијском уметнику да направи велику слику. Биће у оквиру од чистог злата, нека се овековечи овај племенити лик и племенито срце.

Нисим Албахари узе слику од Ребеке и пољуби је.
Домаћица покаже руком на источну страну у великом салону. С пуно важности рече: - Стајаће у средини! Ту јој је место!


Poslednji izmenio Zana dana Sub Jun 16, 2012 8:10 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 16, 2012 8:08 am

У ИМЕ МОРАЛА, ЧОВЕЧНОСТИ И ИСТИНЕ

Пре десетак година када је први пут објављена ова прича, аутор Предраг Сарић је замолио да се, по жељи учесника догађаја, њихова имена и презимена не обелодањују.

Сматрајући грехом не објавити пуне податке о овим људима зарад морала, човечности и историјске истине, редакција Српског наслеђа даје први пут широј јавности на увид њихова имена: мајка са златним срцем је данас покојна, Ружица Радојчић из Краљева. Њен син је Предраг-Пеђа Радојчић, данас покојни професор Београдског универзитета и некадашњи председник "Црвене звезде" из Београда, а Бранко, Бранко Станковић, славни фудбалер и тренер, данас пензионер у Београду.

Аутор: Предраг Н. Сарић није међу живима, а о породици Нисима Албахарија из Перта у Аустралији, нема ближих података.
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
avatar

Datum upisa : 24.05.2011

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Sub Jun 16, 2012 8:34 am


O, u Božjem je svetu sve tako prolazno i kratko. Prolaznost je pobeda svih pobeda, i sve je samo jedared ono što je. Sve se zaboravlja, jer se živci kukavički umaraju, i čim se stegnu usnice, udavi se groznica na njima.
Samo jedan poljubac je u životu čoveka, samo jedared je duša u očima, samo jedared je vera sujevera!
A sve ostalo je samo čežnja, silna ili slomljena, večna i bolna čežnja.
Čežnja mramora da bude stub ponosa i snage.
Čežnja bledih fresaka da ih ne sišu oči i sunce.
Čežnja zaleđene vodenice što stoji kao pusto tičje gnezdo, napunjeno snegom.
Čežnja košute, kad je mesec izmami u gusta žitna polja i gricka vrhove klasova i ne zna da to čini.
Čežnja raspučenog beskraja morskog, kad u sive časove večeri popadaju jedrila i vesla, i uplovi i poslednja lađa u plitke i mrtve vode luke.

Isidora Sekulic

Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Jun 17, 2012 11:12 pm

Mi verujemo da smo povređeni ako nam nije uzvraćena ljubav. Ali to nije ono što nas boli. Bol počinje kada ne dajemo ljubav.

Mi smo rođeni da volimo. Može čak da se kaže da smo mašine za ljubav. Mi istinski postojimo tek kada dajemo ljubav
.

Svet nas tera da verujemo da mi zavisimo od tuđe ljubavi. No to je pogrešno uverenje i uzrok većine naših problema.

Istina je da mi zavisimo od toga da li dajemo ljubav. Ne radi se o tome šta dobijamo zauzvrat, nego o tome šta dajemo unapred.

Alan Koen
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pon Jun 18, 2012 7:11 pm

Evo kape — a gde je glava?
Evo čizme — a gde je noga?
Pomrčina do zla boga!
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Jun 19, 2012 12:41 pm

Dobro je reći...da nismo zavisni od emocija.
Vešto ih skrivamo i gutamo, izbegavajući istinu koja nas ubija.
Trudimo se da svoju objektivnu utučenost predstavimo trenutnim
stanjima svesti bez mogućnosti da shvatimo koliko nam je teško
priznati da smo na dnu.
Zakopani i zakovani uz jednu istu bronzanu statuu za ceo vek.
Dok negde blizu, suviše blizu, tako da možemo joj svakodnevno čuti
dah i korak kreće se ona prava osoba.
U maloj sobi bez zidova, u tami, bez mogućnosti da se pronađemo.
I onda razmišljamo:
"Da li je život suviše kratak da bi se čekalo?
Treba li pokušati ili se jednostavno prepustiti i živeti ga onako kako
drugi rekli da treba u svojoj sujeti?!"
Možda bi trebalo prekršiti neka malena pravila svakodnevnice.
Staviti veto na tuđa mišljenja i okušati se u onome što nas ispunjava.
Čega se plašimo?
Neuspeha?
Pa, neuspeh je svaki dan proveden pored onoga zbog koga nam se
NE vrti u glavi kad stane pored nas.
Ili se možda plašimo slušajući "objektivna" mišljena nama dragih?
Ma, ne, objektivnost je subjektivna.
Istina je onakva kakvom je želimo predstaviti.
I, zašto onda ne promenimo svoju istinu i ne kažemo sebi kako mora biti?
Pa prosto, nismo zavisni od emocija.
Zato i živimo lažne živote pored pogrešnih osoba.
A sreća nam je samo emociju daleko, ali se plašimo da je uzmemo...
Večite kukavice...''
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
meseceva rosa
Magična
avatar

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Uto Jun 19, 2012 4:57 pm

Saharska ruža


Izranjajući iz okeana
Uz poslednji trzaj vrelog sunca
Mirna spavala si u jutru večitog rađanja
Prezirući možda ovu odiseju
Koja me dovela tebi
Jesen plamti u usecima tvojih irisa
Pukotina vrhunca
Pohlepa koju uvek rađa sumrak
Narandža, plavo more, istočni vetar
Zlatnožuto groblje meduza
Vreme čeznje Mlečnog Puta
Otkud nebo u tvom osmehu
Otkud moja tuga
U srcu kamena
Lakoumno ulovljena
Jalovo klizanje vremena
Tvoj glas gorak miris severa
Naga hiljadu puta
Teški miris ove noći
Gdje sam ukrštao ruke u iskonskoj tišini
Tvog zvezdanog tela
Tuga i beznađe ljubavnika
Osakaćenih tvojom senkom
Bez prave sigurnosti
U praznim očima mraka
Gde potapam tvoju prisutnost.

Anri Krea
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Jun 21, 2012 5:36 pm

Kako je sumski patuljak postao moj najbolji drug



Slike iz detinjstva coveku najtoplije zagriju dusu.
I ko bi rekao da je proslo vec toliko vremena otkad sam upoznala
slatkog sumskog patuljka sanjivih zelenih ociju, dugackih trepavica,
sa svojom drvenom prikolicom zakacenom kanapom, muzickom kasetom na prikolici, izvucene trake...

Patuljak je imao gumene cizme,
i koliko mi je bilo lepo s njim se druziti,
toliko sam mu i detinje zavidela na bajkovitoj kucici na kraju sume, ujutru okupanom kristalno cistom rosom,
a popodne zracima sunca kojima kao da je zao da zadju
i da ostave kucicu i proplanak da zarone u noc...

I zar je moguce da je proslo vec vise od dvadeset godina od proljetnog dana kada me je baka povela u sumu,
kad sm prvi put srela patuljka?

I kad pomislim da starimo, zao mi...
I kad pomislim da je patuljak odrastao i ne zivi vise u kucici na kraju sume, obuzme me neka tuga...
Al uspomena na nas prvi susret me ozari,
i i zar nisam presrecno dete, kad je patuljak i dan danas moj nabolji prijatelj!
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
avatar

Godina : 37
Location : F - AN - T - AS - T I C
Humor : YES-You now :)
Datum upisa : 21.12.2008

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Čet Jun 21, 2012 8:21 pm

.ne mozes vratiti samo onog ko ne zeli da bude vracen.
Zato,
ukoliko zelis da vratis staru ljubav, uvek treba pokusati, nema sta da
se izgubi, moze samo da se dobije...ili stara ljubav ili saznanje da si
ucinio sve sto si mogao. I jedno i drugo je dobitak.

U prvom slucaju na dobitku je srce . . .a u drugom savest . . .tvoje ja
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
John Doe
SFRJ
SFRJ
avatar

Godina : 55
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Jun 22, 2012 12:09 am

TARZANIJA

Devojke – Namerno ružne

Posted on 21. Jun, 2012 by Francky Delevra in Ženke

Čovek je autodestruktivno biće. Samo što je autodestrukcija kod nekog uzela maha manje, kod nekoga više. Tako postoje ljudi kojima ne smeta što im život i zubi trunu od previše heroinčine ili enormnih količina bombona koje glođu. Oni koji bez imalo blama srozavaju svoj kredibilitet u društvu slušanjem Miligrama ili glasanjem za Dveri. Urođeno je to, nije za zameriti, svako od nas upropaštava sebe na svoj način, samo što mnogi nisu svesni toga.

Ove devojke su imale sve preduslove da izgledaju lepo ili bar gledljivo i zloupotrebe sve beneficije toga, ali su se ipak odlučile da pokažu svoj bunt protiv svega estetskog i budu ružne. Neka ih, imaju prava na to.
Bilderke

Koliko god lupali glavu o tvrd zid ne možemo da shvatimo šta natera čoveka da izgleda kao da sam sebi ne može da obriše dupe. Koje god opijate uzimali pa tukli glavom o tvrd zid ne možemo da shvatimo šta natera ženu da izgleda kao čovek koji sam sebi ne može da obriše dupe. Dani i godine teretane, steroida, seče steroidnih dlaka bonsekom, čupanje brkova kombinovanim klještima, krv, zbog hemadže izrazito smrdljivi znoj i suze da bi na kraju mogle uskočiti u bure sa uljem i izaći pred žiri koji odlučuje koja od njih je najružnija tvorevina na svetu.

Naravno ovde se na podrazumevaju devojke koje treniraju aerobike, akva-aerobike, aero-aerobike, pilatese, kopaju kuruze preko zadruge ili se bave nečim sličnim zbog čega im dupeta izgledaju bolje, a celuliti i strijetine teže nuli. Podrazumevaju se samo one koje u kafiću uz proteinski šejk sa sojom, semenom tečnošću trinaestog ratnika i mlekom iz lavlje sise polemišu o tome koja koliko može izbaciti na kosom bendžu tokom menstrualnog ciklusa.

Ko se pali na njih:
Bilderi i mazohisti koji maštaju o ženi koja može da ih prebaci preko ramena, pa otrese o strujnjaču i tokom seksa im slomi ključnu kost, odgrize nožni palac, sažvaće proteine i ispljune im nokat u pupak.

Muškarače

Problem sa ovim devojkama nedefinisane fizionomije je što misle da neko zaista podržava to što one praktikuju ispijanje piva ispred prodavnice, podriguju i brišu penu rukavom ili nameravaju da se prijave za lički višeboj u disciplinama penjanja uz stožinu i surdukanju kamena sa ramena. Ne podržava niko. Čak ni oni muškarci koji licemerno palamude: “Voleo bih devojku sa kojom mogu da pratim drugu ligu Nemačke i idem u potkačivanje tostolobika”. To su gluposti – muškarci hoće žensko u potpunom smislu te reči ili drugog muškarca ako su braća homoseksualci. Ovo između što po se po ulici njuši ispod pazuha i glasno psuje kad je u PMS-u neće niko normalan.

Ko se pali na njih:
Feminizirani muškarci i oni koju su shvatili da ih ni jedno normalno žesnko neće pa se teše time da im ovo posle seksa bar može otvoriti pivo zubima i parkirati kombajn u rikverc.

Drolje

Imale su sve preduslove da izgledaju lepo, a onda su preterale. Navukle veštačke trepavice, orlove kandže, nacrtale obrve voštanim bojicama, nazule previsoke štikle, zagorele u solarijumima, umočile glavu u puder i ubrizgale silikon u usne pa izgledaju k’o da su žvalile ekspres ringlu na trojci. Napadan karmin, tetovaže, pirsinzi i došle do toga da deluju kao nabudžen Jugo kabriolet sa crvenim felnama iz kog tuče “Plava ciganka” od Milenceta Kitića. Ne samo da izgledaju ružno, nego narušavaju javni red i mir do te mere da je manje iritantno videti Rušku Jakić na ljuljašci nego njih na dnevnom svetlu bilo gde.

Ko se pali na njih:
Fudbaleri koji se bore da sačuvaju prvoligaški status kako gazda kluba ne bi aktivirao klauzulu iz ugovora koja predviđa da u slučaju ispadanja u niži rang između dva treninga moraju da timare krupnu stoku na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu.

Gotičarke

Izgledaju kao da su se našminkale “Velebit” kremom za cipele i na sebi imaju količinu sekundarnih metalnih sirovina dovoljnu da ih pripadnik romske nacionalne manjine opljačka i tri dana prehranjuje sve žene i decu. Podočnjaci koji su tu sa umišljejem, matice u labrinji, umašćen lanac od bicikla oko stuka, đavolov kazan za rakiju u tribalu istetoviran na mestu gde bi trebalo da bude sisa i šta god je potrebno da pomisliš da kad joj skineš gaće iz njih izlete crni stogodišnji gavran i slepi miš koji ti iskopaju oči za kaznu.

Ko se pali na njih:
Goričari i oni što na Kopernikus televiziji šalju poruke tipa: “36 godina, situiran i nevin molim da se jave da usamljene dame. Izgled, godine i koliko mošte pojesti nebitno. PEDERI STOP. Ustvari mogu i pederi, proš’o voz, daj šta daš.”



:joint:
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Pet Jun 22, 2012 10:38 am






VINSKE PRIČE: Pinot crni u Slavoniji poput “nektara bogova” u…
Pili smo ih 10 vrsta, a najbolji dojam ostavili su Krunoslav Sontacchi i Jasna Antunović

Ne znam zašto se o pinotu crnom uglavnom izgovaraju seksualne aluzije. Prije nekoliko dana, primjerice, čitajući nešto o srpskom vinaru Kosti Botunjcu, shvatio sam da obožava pinot crni. I da ga, pritom, propagira na vrlo zanimljiv način: „Moj pinot je dobar za žene kad ga piju muškarci!“ Rex Pickett u svojim sad već klasičnim „Stranputicama“ grintavom Milesu, prije nego što je s konobaricom Mayom „poput sidra potonuo u vlažni zaborav“, u usta je stavio antologijsku rečenicu: „Da u grudima umjesto mlijeka imaš pinot crni, bila bi savršena.“ Nazvao je Miles svoju omiljenu vrsta vina „nektarom bogova“, a izlazak sa ženom koja ne voli pinot crni usporedio je s „vezom s nekim kome se gadi oralni seks.“ Nakon „Stranputica“ pinot crni je postao toliko popularan u SAD-u da su brojni vinari, koji su u svojim vinogradima imali merlot, krčili panjeve i sadili popularniju lozu. Joanna Simon, autorica „Velike knjige o vinu“, pišući o pinotu crnom navela je kao idealno podneblje za to vino Burgundiju, Burgundiju i opet Burgundiju. Ivan Enjingi, hrvatski vinski velikan, nakon svojih iskustava s tom vrlo zahtjevnom sortom priča potpuno drukčije: Nedavno sam dva kartona pinota crnog dao, na njegov zahtjev, francuskom veleposlaniku, koji je htio da ih odnese u Burgundiju i tamo pokaže kao ogledne primjerke. Jer, sav sadni materijal pinota crnog zasađenog na venjskim vinogradima došao je iz Burgundije. I ovdje daje puno bolje rezultate nego u Burgundiji! Enjingi se dugo mučio s pinotom crnim i prvo pravo vino od te sorte dobio je tek 2000. godine. Nije ga htio prodavati i samo su rijetki mogli ga kušati. Ni Krunoslav Bartolović, koji je svoju prepoznatljivost stvorio na crvenim vinima, posebno po pinotu crnom, ne misli drukčije od Enjingija. I prema Bartolovićevom mišljenju Slavonija je kao stvorena za pinot crni. Pinot crni ima tradiciju u Zlatnoj dolini, a posebno je popularan posljednjih 15 godina. Definitivno su najbolji hrvatski pinoti crni iz ovoga kraja. No, njegova budućnost, kako ja vidim, bit će uglavnom kao temelj za pjenušce, što već radi Robert Čamak ili u Kutjevu d.d., priča Krunoslav Bartolović. Možda Slavonija nije Burgundija, ali nije ništa lošija od doline Santa Ynez. U to nas je uvjeravao i Krunoslav Sontacchi, najmlađi zaljubljenik u pinot crni. Kad nas je prošle godine uvjeravao da pričekamo njegov pinot crni, jer će s tim vinom „izaći iz ilegale“ i ozbiljno krenuti u osvajanje tržišta, nisam ga ozbiljno shvaćao. No, pinot crni je postao njihovo najbolje vino. Prije nekoliko dana sam kući okupio poveće društvo namjeravajući cijelu noć kušati slavonske pinote crne. Uspio sam nabaviti čak 10 vina: Đakovačka vina 2010., Krauthaker 2007., Adžić 2007., Kutjevo d.d. 2009., Sontacchi 2009., Jasna Antunović 2009., Bartolović 2009., Galić 2009., Enjingi 2006. i Kalazić 2009. Svi su morali ocijeniti vino od 1 do 10 i zbroj ocjena sam na kraju podijelio s brojem kušača. Konačan sud bio je vrlo zanimljiv. Barem četiri vina su dobila izvanredne ocjene. Jedino Enjingijevo vino nije izdržalo, doslovno se raspalo i spržilo nam usta. Najbolje su prošli Sontacchi i Jasna Antunović s prosječnom ocjenom 8,66, a nakon njih slijede: Bartolović – 7,66 Galić – 7,5 Kalazić – 7,25 Krauthaker – 7,25 Kutjevo d.d. – 6,22 Adžić – 6 Kutjevačka vina – 5,55 Koliko je tu noć velika količina pinota crnog obradovala žene, jer su ga pili njihovi muževi – ne znam, jer su one uglavnom zaspale…
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Jun 24, 2012 12:57 pm

"Zaslužuješ nekoga ko će te voljeti svakim otkucajem srca, nekoga ko će svake sekunde razmišljati o tebi, nekoga ko će se svake minute, svakoga dana pitati što radiš, gdje si, s kim si i jesi li dobro. Potreban ti je neko ko će ti pomoći da ostvariš snove i zaštititi te od onoga čega se bojiš. Potreban ti je neko ko će te poštovati, voljeti svaki djelić tebe, a posebno tvoje manjkavosti. Trebala bi biti s nekim ko će te usrećiti, usrećiti te tako da poželiš zaplesati na oblacima."


"Cecelia Ahern - "Na kraju duge"[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Jun 24, 2012 1:00 pm

“ Ono sto mi u najdubljem osnovu nedostaje jeste da budem nacisto sta treba da radim, a ne sta treba da znam, izuzev saznanja koje prethodi svakom delanju. O cemu se radi jeste da razumem svoje naznacenje, da vidim sta upravo hoce Bog da cinim. Valja naci istinu, moju istinu za koju cu ziveti i umreti…
To je ono sto nisam imao: da zivim potpuno covecjim zivotom, a ne samo zivotom saznanja, tako da osnov za gradjevinu mojih misli ne bude takozvano objektivno, nesto sto u niukom slucaju nije moje vlastito, vec nesto sto je spojeno sa najdubljim korenom moje egzistencije, cime sam takoreci urastao u bozansko, na cemu cu se cvrsto drzati ako se i ceo svet stroposta.
Ja sam cesto jeo plodove sa drveta saznanja i cesto se nasladjivao njihovim prijatnim ukusom. Ali je ova naslada trajala samo u trenutku saznanja, ne otavljajuci nikakva dublja traga u meni. Izgleda mi kao da nisam pio pehar mudrosti, vec se u njemu utopio…
Pre svakog drugog saznanja moramo sebe upoznati. Tek kad je covek sam sebe prisno razumeo i video samo svoj hod na svome putu, tek onda njegov zivot stice mir i znacaj, tek se onda on oslobadja onog dosadnog, kobnog saputnika…one ironije zivota koja se javlja u sferi saznanja i zapoveda istinitome saznanju da otpocne sa nesaznanjem. Onako kako je Bog stvorio svet ni iz cega.
Moje je stanoviste: naoruzana neutralnost.
Tragicno je ono sto se pokazuje u nemogucnosti da imamo nekoga kome bi smo sebe ucinili razumljivim. Ovo je tako divno izrazeno u knjizi Postanja kad Adam daje ime zivotinjama, ali nijedno za sebe ne nalazi.

Svaka je istina samo do izvesnog nivoa istina. Predje li taj nivo, dodje li kontraprodukt, ona postaje neistina.”[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Zana

avatar

Godina : 53
Datum upisa : 30.05.2012

PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   Ned Jun 24, 2012 1:04 pm

Ali...bash ne volim to ,,ali''

Pitam se…da li sam samo malodushna u ovom trenutku, jer mi se deshava ono shto mi se inace deshava…ljudi ne mogu da funkcionishu otvoreno I bez predrasuda, ustanovljavam po ko zna koji put… I po ko zna koji put mi nije jasno zashto je to tako. Izgleda da sam stvarno detinjasto naivna, u svojih j...nih 48 godina, ja ochekujem da ljudi budu otvoreni I iskreni.
Josh uvek se nadam da ima takvih. Koji ne beze, ne sakrivaju se, ne plashe se. Ja to ne radim, znachi, moguce je. E, ali, uvek neko ali…koje ne razumem chemu sluzi. Mislim, razumem ja, ali ne vidim svrhu tog - ali. Ono treba da sluzi kao ograda, kao odstupnica, kao rezerva…chemu? Zivotu? E, pa nek se nosi to - ali…ne volim ali.
Zivot, pravi, oslobodjen zivot, ne trpi - ali. Ja necu da ga trpim. I bash me briga shta ko misli o tome shto kod mene ne postoji – ali. Postoji neshto drugo, a to je: kazem shta mislim, radim sta osecam da treba, dajem sebi za pravo da promenim mishljenje I stav ako zakljuchim da tako treba, dajem sebi slobodu da ja, budem ja. I bash me briga za vashe – ali.
Ali, da li mozesh tako…znash, nije sve tako jednostavno…znash, sigurnost je sigurnost…znash…
ZNAM!
za dragu Astru koja je otvorila ovu temu i koja nema ALI
Zivot je tu da se zivi, zivot je tu da se dise, da se radujem, da placem, da ga zivim…nije tu da kazem …’’ali’’ svaki put kad osetim da treba nesto da preduzmem. Ja necu da zivim sa tim. Vi birate svoj put, I nek vam je sa srecom. Ja biram svoj, I ne treba mi vas blagoslov. Necu da mnome rukovodi vase ,,ali’’. Eto tako…sad sam se zainatila ko malo dete. I bas me briga. Necu da osecam malodusnost, necu da budem ljuta, necu da kazem nista…samo cu sutra da ustanem sa osmehom…bas onako VELIKIM…I da nastavim da idem svojim putem.
A vi pricajte sta hocete, I radite sta hocete…I zivite sa ,,ali’’ kocnicama, ako vam je tako lepo I komotno. Zatvorite oci, zaboravite sunce I oblake, I nebo…zaboravite sve one osecaje koji ves teraju da gledate, da osecate, da se pitate, da istrazujete…sebe, druge, drvo, potok, zivot…Ukopani pre vremena.
I nerviram sebe ponekad sto me to pogadja, a pogadja me. Zato sto je tako jednostavno, u stvari…a svi su tako uplaseni…Ne mogu a da se ne zapitam, zasto? I svesna sam da odgovora nema…Mozda je najpriblizniji taj, da neki ne mogu da funkcionisu bez ograda, bez znakova koji im govore kuda, levo ili desno, a da oni sami ne moraju da odluce, jer je to isuvise zahtevno, isuvise odgovorno, isuvise…zivotno.
Zvanicno izbacujem ‘’ali’’ iz svog recnika. Idem da spavam, da sanjam nesto lepo, I da se sutra probudim s osmehom.
Mozda se I desi cudo, pa na ovoj svojoj stazi krivudavoj sretnem jos nekoga ko shvata zasto ne volim ,,ali’’.
Laku noc I lepe snove zelim svima, bez obzira vodi li ih u zivotu ,,ali’’ ili ne…na kraju je uvek jedino bitno da li se osecamo dobro ili ne u svojoj kozi. I to ako umemo da budemo iskreni prema sebi.

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   

Nazad na vrh Ići dole
 
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 25Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 13 ... 25  Sledeći
 Similar topics
-
» Izlog mojih krpica u koje cu sigurno uci
» Kineski horoskop
» Bolna menstruacija
» Dezodorans ili antiperspirant
» Pismene izjave osiguranika Croatia osiguranja

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: