DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.


DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Miloš Crnjanski

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 1:42 pm

Sav zivot MIlosa Crnjanskog
protekao je u znaku seoba ali i vrtoglavica raskosi, gorcine neimastine i
izazova snobizma i boemstine. Rodjen je 1893. godine u Conogradu, u
porodici siromasnog notara. Ucio je gimnaziju kod katolickih fratara u
Temisvaru; oceva smrt u petom razredu bila mu je podsticaj da od osrednjeg
postane jedan od najboljih djaka. Dalje skolovanje nastavlja u Becu, gdje
izucava francusku revoluciju, Rusiju i cistu filozofiju, citajuci razne
knjige na njemackom, madjarskom, talijanskom, te nase prevode ruskih
knjiga. Kada se 1914. vratio u Novi Sad bio je uhapsen, a odmah zatim
mobilisan. Prebolevsi azijsku koleru upucen je na klanicu u Galiciji.
Poslije lijecenja u Krakovu radio je u jednoj manastirskoj bolnici u Becu,
zatim kao telefonista u Segedinu. Posto je diplomirao na Filozofskom
fakultetu u Beogradu, odlazi 1920. godine u Pariz gdje nastavlja studije.
Sledece godine, poslije posjete Ivi Andricu u Rimu, vraca se u zemlju i
vjencava se poznatom beogradskom ljepoticom Vidom Ruzic. Umro je u
Beogradu 1977. godine i sahranjen je u Aleji zasluznih gradjana u
oprostajnu rijec Vladimira Stojsina, predsjednika Udruzenja knjizevnika
Srbije.

[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 1:49 pm

Dela


LIRIKE ITAKE 1918.
DNEVNIK O CARNOJEVICIMA 1918.
PISMA IZ PARIZA 1921.
ANTOLOGIJA KINESKE LIRIKE 1923.
PESME STAROG JAPANA 1928.
SEOBE 1930.
KNJIGA O NEMACKOJ 1931.
KNJIGE O MIKELANDJELU 1941.
ROMAN O LONDONU 1971.
KAP SPPANSKE KRVI 1973.

Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 1:51 pm


CRNJANSKI
O BEOGRADU








"Lament
nad Beogradom" - jedna od najlepših pesama o srpskoj i
jugoslovenskoj prestonici - jeste vrh široke i visoke piramide emocija Miloša
Crnjanskog
o gradu prisutnom u mnogim njegovim proznim i
poetskim tekstovima.
Napisao je Crnjanski i poseban bedeker "Beograd", prvi i jedini
put do sada objavljen na francuskom jeziku 1936. godine. Sada, tek na
samom kraju dvadesetog veka, on se pojavio i na srpskom, u izdanju "Narodne
knjige" iz Beograda, kao prvo delo u okviru biblioteke "Slučaj"
(prevod s francuskog: Mira Vuković, urednik: Gojko Tešić).
Srpsko izdanje dopunjeno je tekstovima "Svitanje Beograda" (objavljeno
1926. godine u listu "Vreme", a do sada preštampavano u delima
Crnjanskog) i "Beograd u snegu" (objavljeno 1930, takođe u
"Vremenu" i naknadno preštampano u knjizi "Putopisi"
M. Crnjanskog). Na kraju, kao šlag na tortu, tu je uvrštena i poema
"Lament nad Beogradom", dobrotom D. Aćimovića prvi put
objavljena u emigraciji, u Johanesburgu (Garamond, 1962), a tek posle tri
godine u Beogradu u knjizi "Tri poeme" u okviru biblioteke
Stevana Raičkovića "Albatros" (Prosveta, 1965).

Na raskršću
Ova knjiga, čiji je glavni junak Beograd, nevelika po obimu, ali
bogata po sadržaju dragocenih činjenica i majstorskih opisa, sve
skladno upakovanih u autentičnu, sočnu i uzbudljivu priču,
i danas odiše punom svežinom, donoseći uzgred osećanje patine
sada, na izgled, davno prošlog vremena.
Crnjanski najpre daje opšti pogled na Beograd, prikazuje geografski položaj,
zatim objašnjava njegov razvoj i navodi autentične brojke: "Od
oslobođenja Srbije, Beograd se razvija kao novi grad. Posle prvih
ustanaka protiv Turaka, gradsko stanovništvo drastično je opalo.
Godine 1820. Beograd nije imao više od 5 000 žitelja, ali se već
1842. njihov broj popeo na 14 371. Od tada, broj stanovnika stare srpske
prestonice neprestano raste, tako da se, od 24 768 u godini 1866, penje na
65 598 u godini 1842, da bi uoči Prvog svetskog rata dostigao gotovo
100 000. Posle stvaranja jugoslovenske države, Beograd postaje
jugoslovenska prestonica i doživljava izuzetno buran razvoj. Godine 1931.
on broji 241 542 stanovnika."
Potom objašnjava privredni značaj Beograda kao raskrsnice velikih i
važnih puteva. Za Dunav kaže da je, sa ekonomskog stanovišta, najznačajnija
reka u Evropi, jer se tu ukrštaju ekonomski interesi više zemalja.
Beograd je, uz to, i važno železničko središte, jer se tu ukrštaju
velike linije: London - Istanbul, London - Pariz - Atina, Berlin - Atina,
Prag - Istanbul... Zatim napominje da "vazdušne linije London -
Indija, Pariz - Alep, Berlin - Bagdad i mnoge druge, čiji se broj uvećava
iz godine u godinu, čine od Beograda značajnu raskrsnicu
aviosaobraćaja na evropskom kontinentu" i podseća da "veliki
drumski pravac London - Afrika i London - Azija, koji je trenutno u
izgradnji i čiji je značaj podjednako velik i za Pariz i za
Berlin, prolazi kroz Beograd".
Od Crnjanskog saznajemo da u to vreme u Beogradu postoji oko sto pedeset
industrijskih preduzeća i oko sedam hiljada malih zanatskih preduzeća,
"koja čak uspevaju i da izvezu višak svojih proizvoda".
Predstavljajući turistički Beograd, kaže: "Po svom položaju,
Beograd je jedan od najlepših gradova u Evropi. Aleksandar Humbolt ga je
uporedio sa Lisabonom, Istanbulom i Štokholmom. Položaj stare beogradske
tvrđave podsećao je jugoslovenskog naučnika Pupina,
profesora na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, na položaj Gibraltara.
Slika grada nad rekama sa mnoštvom brodića i čamaca, jasna i
vedra pod plavim podnevnim nebom, završava se plavičastom piramidom
Avale. Toploj draži Istoka, visoka moderna zdanja daju izvestan američki
odsjaj."

Uspravan stav
Naravno, tu je i istorijski pogled na Beograd od njegovih najranijih dana,
s posebnim poglavljima: Beograd u doba Kneževine Srbije, Grad iz hiljadu
i jedne noći i Beograd u sudbonosnim danima 1914.
Slede potom objašnjenja kako stići u Beograd: vazdušnim putem, rečnim
putem, železnicom ili drumom. Zatim, kakva je klima u Beogradu, u kom se
hotelu (s navođenjem adrese) može odsesti i kakav komfor pojedini od
njih pružaju, gde se mogu dobiti turistička obaveštenja, kako se
prijavljuje boravak po dolasku u Beograd, informacija o centralnoj pošti,
kakav je javni prevoz, gde se može zameniti novac, adrese i telefoni
poslanstava i konzulata u Beogradu, kakve su kafane u jugoslovenskoj
prestonici i kakva se sve gurmanska zadovoljstva u njima mogu dobiti.
Onda opisuje beogradske ulice, centar grada, Kalemegdan i njegove tvrđave,
beogradske parkove, dvor, crkve, parlament, javne zgrade, muzej,
biblioteke, univerzitet, narodne univerzitete, Akademiju nauka.
Zatim prikazuje umetnički život, sport i razonodu u Beogradu. I, na
kraju, predstavlja izletišta u okolini prestonice (Topčider, Zemun,
Rakovički manastir, planina Avala, Oplenac, Aranđelovac, Fruška
gora, na Dunavu, Pančevo, Smederevo).
U pomenutom tekstu "Beograd u snegu" Crnjanski, između
ostalog, piše: "Spoljna lepota Beograda, vrlo velika, nije isticana
dovoljno, ali je poznata već stolećima. Varoš sa visokim
profilom, Beograd je lep lepotom uspravnog stava, pojavom na brdu, zakoračajem
nad vodama. Prilazeći mu, ma sa koje strane, ugleda se profil moćan
i oštar, koji će kroz dve-tri desetine godina biti, svakako,
nezaboravan."
Nažalost, Beograd je uskoro (u Drugom svetskom ratu) bio razoren, ali je
za Crnjanskog i dalje, videlo se to, ostao "svakako, nezaboravan".
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 1:53 pm


[You must be registered and logged in to see this image.]



"Kome
ja ovo pišem?"



[You must be registered and logged in to see this image.]

"Kome
ja ovo pišem?" Ovo pitanje postavio je sebi junak romana "Dnevnik o
Čarnojeviću" Petar Rajić, ili jedan sadašnji Čarnojević, osuđen od
davnina na lutanja, ili sam pisac postavlja sebi ovo pitanje da otkrije smisao
svog rada, svoje umjetnosti i svog života.

Čovjek
jednostavno ima potrebu da piše, da na papir prenese svoje misli, želje,
strahove. Naročito ako nema s kim da porazgovara o svemu ovome, kao što je slučaj
Rajićev. Njega okružuju ljudi kojima najveću važnost imaju svjetovne stvari
koje ih okružuju. U njemu, pak, postoji jedan drugi život, onaj koji proživljava
mali broj ljudi - boriti se protiv svoga roda, proživiti sve tragedije i
besmislenosti rata i, možda, želja da to sve nekome kaže, da utješi nekoga
ko je stradao kao on.

Jer,
književnost koja nas uči lijepom izražavanju, našem jeziku, ponekad običajima,
vjeri i mnogim drugim stvarima, može nam pomoći da se izborimo sa nekim teškim
trenucima u životu ugledajući se na junake velikih (i onih manjih) djela i način
na koji su oni riješili slične poteškoće. Tako Rajić kaže: "Posle su
me tukli. O, ni to nije bolelo. Bio sam navikao, da čitam romane, pa sam često
mislio na Dostojevskovu "Katorgu". Zato Rajić piše ovaj dnevnik
mladićima, onima kojima je, kao i svim Čarnojevićima, sudbina odredila stalnu
borbu i lutanja.

A
osim lutanja, u krvi njegovih potomaka postoji još jedno veliko zlo, tragedija
našeg naroda, to što se sve zaboravlja i gazi. "Da, zaboraviće se i igraće
pijani kolo nad zgarištima."

Možda
u tome postoji i želja da se što prije zaborave sve strahote kroz koje je
narod prošao u toku teških vremena. Postoji, ipak, i ona druga strana, a to je
ono vjekovno nastojanje da se priklonimo zapadu, istoku (u vidu Rusije) i, ono
što je Ćosić primijetio u svom "Vremenu smrti", da se Srbi stide
svog siromaštva (samim tim i svog života,sebe). Šta god bio uzrok ovom
stalnom zaboravljanju, postoji ta tendencija gaženja prošlosti (jer se "u
prošlosti ne živi"). Ali, isto tako, narod koji nema prošlosti nema na
čemu da izgradi ni sadašnjost, a kamoli neku daleku i neizvjesnu budućnost.
Zato kad Crnjanski kaže da piše "mrtvacima" on nije "štuknuo
pameću" kako kažu njegove tetke. On zapravo piše o onima čije žrtve
zaslužuju da se pamte. Piše njima u slavu, i ako uspije da neko od naših
generacija pročita ovaj njegov pomen, učinio je nešto veoma značajno za
pretke i istoriju.

Osim
ovog istorijskog aspekta, svako djelo sadrži i neke druge istine o životu,
kojih u ovom djelu ima mnogo, a koje ću obrađivati u daljem radu, ali ovdje hoću
da istaknem taj poučni karakter svakog djela.

"Zvona
su zvonila, jer sam ja udesio da stignem kad zvona zvone. A ja sam učen čovek;
znam, da se sve lepo mora namestiti i da o Božiću nikad mi nije Božić, nego
naša sluškinja, turala u cipelice orase, srebrne i zlatne."

Ovim
Crnjanski ističe značaj knjiga za oblikovanje čovjeka. O tome koliko knjige
uspijevaju da čovjeka odvoje od zabluda iz djetinjstva i da stvaraju jednog
izvajanog, obrazovanog i samosvjesnog pojedinca koji će znati i moći da se
ostvari u svom životu.

Rečeno
je da riječi lete, a da ono što je napisano ostaje. Zbog toga je značajno
zapisati svoje misli, jer će jednom nekom, možda, pomoći pri savlađivanju
makar i najjednostavnije prepreke u životu.

Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 1:54 pm

"Vojnik
sam, o, niko ne zna, šta to znači."






U
srpskom narodu postoje mnoga predanja, mitovi, priče koje se prenose sa koljena
na koljeno, pričom i zapisima. Jedan od najslavnijih i najslavnijih je mit o
Kosovskom boju. Kroz istoriju nas prate priče o junačkoj pogibiji srpskih
prvaka na Kosovu na dan koji je sada najveći dan u istoriji srpskog naroda
(Vidov-dan, naravno). Govori se o velikoj moralnoj pobjedi Srba tada na Kosovu,
iako su pali pod tursku vlast koja je trajala pet vijekova.

"Kad
bi ti znao koliko je skupa

i
jedna nevidljiva trunčica prašine,

u
životu koji se glavom plaća!

U
tom životu i varnica koja se gasi,

i
pahulja koja se topi,

vrede
više nego kruna u tvom!"

riječi
su kneza Lazara Bajazitu (iz nove verzije drame "Kosovski boj",
Ljubomira Simovića). I sasvim je onda normalno da čovjek koji odraste na
ovakvim pričama "glasno brani čast svog naroda, on veruje u vojsku,
govori o sinu svome."

Postoje,
ipak i oni drugi (kao što uvijek i svagdje postoje dvije suprotstavljene
strane) kojima su pričane druge priče. Postoji Rajić kome je majka
"sedela na postelji i pevala pesme u kojima se jednako klalo i ubijalo i
sela su gorela. O, koliko sam zbog toga vriskao." Možda je ovo i bolje.
Dijete plače, boji se zbog ovakvih priča, ali bar nauči da u ratu nema ničeg
sjajnog i uzvišenog.

Iz
Simovićevog djela su i riječi Bajazitove upućene knezu Lazaru:

"Ostavi
ti te varnice i pahuljice!

I
činjenicama pogledaj u oči!

A
činjenice, očigledne i opipljive,

činjenice
bez glave, činjenice bez nogu i ruku,

leže
na krvi po celom Kosovu!"

To
je stvarnost naša, njihova i bilo kog drugog naroda u ratu. I kad to spozna,
onda se takav čovjek onom drugom "ruga, priča mu krađe po štabovima,
blato i kišu".

A
u "Dnevniku"opet počinje
od Vidov-dana. "Bio je veseodan,
Vidov-dan", u kom je jedan gospodin govorio "sve nešto nejasno i dugo
o Kosovu".

Onda
opet pogibija, ovog puta bez sjaja. "Sede ranjenici krvavi, prljavi,drhte,
hladno im je. Jedan mrtvac potrbuške u lokvama krvi. Svukli su ga svega
golog." Oni koji su na to bili pripremljeni, sada su "mirni",
"naviknuti" i samo umorni. Oni drugi koji nisu uspjeli da vide sjaj
borbe, vjeruju još u lik Kosovke djevojke koja će ih nahraniti i napojiti, ali
"pred kućama stajahu prljave žene", a devojčice od dvanaest godina,
deset godina, nude se."

I
to je pad. Potpuni slom, potpuno rušenje mita. I onda se ćutljivi očevi vraćaju
od kuća "razjareni i govore o ubistvu." Više ne žele da junački
poginu za državu, narod, porodicu. Sad žele za njih da ubijaju. Zašto? Možda
da bi uplašili neprijatelja, natjerali ga da ode sa njihove teritorije i
prekine rat ili da oni prekinu rat poubijavši svoje protivnike.

Zašto
se mržnja budi u ratom uništenom čovjeku? To se ne zna. I sam Crnjanski je
rekao: "Vojnik sam, o, niko ne zna, šta to znači."

Simovićev
knez Lazar govori:

"Mi
smo se tukli u različitim bitkama!

Ti
si pobedio u tvojoj, ja sam u svojoj!"

Samo
je zaboravio da u bitkama nikad nema pobjednika. U ratovima svi gube.

A
Crnjanskov Rajić kaže:" Za nama će doći bolje stoleće, ono uvek
dolazi."

Nadao
se da će oni iza njih srušiti sve zablude i shvatiti sve istine o ratu, jer u
ratu nema boljeg vremena.

Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 1:54 pm

"Ne,
nije ljubav Bog,..."








Kada
se kaže Ljubav, djeca pomisle na majku, oni malo stariji na ljubav prema
djevojci, suprugu,...majke na ljubav prema djeci, a tek poneko (i najčešće,
mali broj njih) riječ ljubav veže za prirodu.


Pošto
je Crnjanski svoju knjigu napisao za sve generacije, opisao je u njoj sve tri
ove ljubavi i razvijao ih je onim redom kojim ih mi spoznajemo.

Prva
u "Dnevniku" je opisana ljubav majke i ljubav prema majci.

Svaki
čovjek majku će opisati kao jedno uzvišeno biće, kao brižnu ženu, punu
ljubavi i nježnosti za svoje dijete. Takva je majka koju bi svako poželio.
Ali, želje se ne mogu svima ispuniti. Rajićeva majka je bila "vesela i
lepuškasta udovica" koja "se glasno smejala. Primetio sam, da se taj
kikot, koji sam mrzeo, ponavljao uvek, kad bi se obukla u tu crnu svilenu
haljinu, koja je bila jako tesna." On je imao majku koja ga nije dočekivala
kada se vraćao kući, a mnogo je to želio. Želio je da osjeti beskrajnu
ljubav majke, a pronašao ju je tek u svojim snovima o Čarnojeviću i njegovoj
majci.

Čarnojevićeva
majka, za razliku od njegove "nije bila nikad zaljubljena, nju nikad niko
nije milovao, tukli su je, mamili pijani i obesni i ona je jednako ribala"
da bi plaćala dugove i da bi njega školovala. Tako je zamišljao majku Petar
Rajić. Silno je želio majku koja će se posvetiti samo njemu, koja bi se
brinula o njemu, a ona je to učinila samo jednim svojim gestom - kada je
"umrla, a nije dala da ga bude".

Kada
je otišao od kuće na školovanje, počeo je sa drugovima da traži i onu drugu
vrstu ljubavi. "Obuzimala me mladog neka strast koja sve voli." I ta
strast i čulnost je ono što se osjeća u mladosti. Ništa više nije potrebno.
"Vi mislite da sam ja pokvarena? Oh, šta sam ja mislio? Bio sam pun smeha.
(...) Njoj se nije sviđalo što
sam tako divlji."

I
dalje, kako je odrastao i sazrijevao, u njegovom životu su se nizale žene koje
su mu samo čulnost i davale. Prvo su to u ratu bile "neke prljave žene",
pa njegova žena čija ga čulna ljepota ne zavodi nego samo "začudi",
zatim Poljakinja koja muža vara s njim, a njega sa mužem, te Izabela koja se
javlja u njegovim razmišljanjima o Čarnojeviću. Vremenom ta ljubav počinje
da mu smeta: "Ja sam sa dosadom počinjao da je ljubim, ali me je njena
strast sve više gušila." Tražio je osjećanja, čistu ljubav koja bi ga
sveg ispunila. Njemu, čovjeku povrijeđenom ratom, trebala je žena koja bi ga
mogla razumjeti, s kojom bi razgovarao i o zemljoradničkim zadrugama, i o
umjetnosti i nebu, a ne samo o onome oko čega "se okreće svet".

"Ko
si ti, divna, lepa, strasna, među ogledalima i časicama u sumraku kafane? Ah,
ne, ja neću tebe; tamo napolju hoću da izađeš." Tražio je ženu bez
maske, a lijepu, čulnu, a čednu.

Našao
ju je u liku Marije, nedostižne žene iz njegovih snova. "Pod prozorom
stajaše Marija i pevaše. Prala je rublje. Iz njenog lika i golih ramena bleštaše
zora...Po grudima mi padoše vlažni skuti neba, ja tiho šapnuh: 'Marija'. Ona
se trže, pokri ramena, podiže rublje i reče nešto tiho."

Tako
čistu i uzvišenu on je vidi iz perspektive svoje neutoljene, ali čiste žudnje.

Čistu
ljubav osjetio je prema prirodi, kada je uvidio da neće naći ženu svojih želja
i snova.

"Ja
je ne ljubim. Ja ljubim nebo, moja je ljubav blaga, u snu, i neprolazna."
Okrenuo se prirodi, jer je samo ona stvarna i neprolazna. Svi ostali mogu da se
pretvaraju (kao žene prije braka), jedino je priroda iskrena i čovjek u njoj
može da nađe mirenje i utjehu za sve svoje bolove i razočarenja.

No,
bez obzira kakva ljubav bila i prema kome god je osjećali, moramo biti svjesni
da volimo zbog toga što nas "ljubav svuda nađe
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 1:55 pm

"Gde
je život?..."








Rekla
je "da je željna 'da živi, živi'. A kad bih je ja zapitao, šta hoće
time da kaže 'da živi, živi', ona bi porumenela, zaćutala, pa se
nasmejala." Ko zapravo zna šta je život?

Čovjek
se rodi, tačnije majka ga rodi, povije, krsti, a da on uopšte nema svijesti o
tome. Poslije ga šalju u školu, počne da radi i ponaša se prema nekim utvrđenim
normama, koje su prije njega ustanovili neki drugi ljudi. Drugi vrlo često odlučuju
umjesto njega: šalju ga u rat, ožene ga ("Svi su znali da me treba oženiti
i oženiše me. O meni se isto tako mnogo rešavalo kao i svemu drugom i o
ratu.") I tako, živeći prema propisanim pravilima, jednako prolazi dan za
danom, naročito u bolestima kad mora mirno da se sjedi na jastucima, jer
"kažu od toga zavisi život". Čovjek u jednom trenutku uvidi da je
njegov život u njegovim rukama, a nije njegov.

Neki
se pomire s tim i nastavljaju da se kreću niz struju, nastoje da taj vremenski
period koji im je dodijeljen završe u miru i onako kao što su se i rodili -
bez njihovog znanja i uticaja.

Postoje,
međutim, i ljudi koji se, kao i Rajić, zapitaju: "Zašto dragi moj? Zašto
je bila naša mladost?" Tada on, iako je fizički vezan za bolesnički
krevet, dopušta slobodu svom umu i kroz lik sina Egona Čarnojevića
uspostavlja vezu sa prirodom koja uvijek stvara i svakom svojom promjenom utiče
na čovjeka i na njegov život.

Shvata
on da je "velika razlika da li samo nosite svet u sebi, ili da li to i
znate." Okrenuvši se prirodi i lišću koje gleda sa svog prozora, on
otkriva da je sve u prirodi povezano. Lišće ima životni ciklus kao i čovjek:
rađa se, razvija i na kraju opada, kao što svaki čovjek umire. I, kao što
list, prije nego što svene, ima funkciju u ovom svijetu, tako i svaki čovjek
ostavlja u njemu trag, dubok ili plitak, širok ili ne, nebitno. To je, ipak,
trag za vječnost. "Sve što su činili, tvrdio je da negde, daleko, na
jednom ostrvu ostavlja traga."

Upravo
ta povezanost svih bića na svijetu, predstavlja okosnicu sumatraizma, koga
Crnjanski objašnjava kroz Čarnojevićev lik koji s ponosom uzvikuje: "Ja
sam sumatraista."

Njegov
život nije zavisio od ljudi koji su ga okruživali, a bio je "prijatelj
svakom na svetu". Govorio je: "Svi smo jednaki. Svud je moja otadžbina.
Svud ima ljubavi, jer svud ima trave i žila i lišća uvenula." On je, za
razliku od mnogih ljudi, spoznao svrhu vog života, bio ga je svjestan.
"Osećao je da je njegov život samo rumene jedne biljke radi na Sumatri. I
on se smešio mirno."

Kada
je Rajić spoznao u sebi ovakvog Čarnojevića, ne nekog lutalicu bez cilja,
nego čovjeka koji bira boju neba ispod koga će biti, čovjeka koji vjeruje u
smisao svoga postojanja na zemlji, shvata da, iako je rođen bez svog učešća
i bez svoje volje, njemu je data mogućnost i snaga da mijenja i upravlja svojim
životom. Ako već nije mogao da utiče na trenutak rođenja, on će moći da
oblikuje trenutak svoje smrti tako što će "pogledati poslednji put nebo,
utehu moju, i smešiću se."

Smiješiće
se da bi pomogao jednom cvijetu da se otvori, a i zato što zna da će
"umesto njega da žive rumene neke jele pune kakadua lepih na jednom ostrvu
dalekom".

A
nebo će, i poslije njegove smrti, da bude plavo i rumeno i da svojim mirom i
trajnošću pruža utjehu nekom novom Čarnojeviću, koji će pun životne snage
da hoda, a da ne gazi po zemlji.
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 1:57 pm

"Crnjanski
pjeva mutno, ali sugestivno."

M.
Krleža

"Od
svih nas, jedini je Crnjanski rođeni pisac."

I.
Andrić

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:03 pm

Trag


Zelim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvome telu.


Da poneses od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag …

puteva zasutim liscem svelim
sa jablanova.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:08 pm

Zivot





Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako bese lep,

nad vodama dubokim nekim,

kao Mesec beo,

sa lukom tankim i mekim,

jedan most.




I, vidis, to utesi me.

Ne zavisi od mene.


Dosta je da tog dana,

zemlja oko mene zamirise preorana,

ili da oblaci prolete,

malo nize,

pa da me to potrese.



Ne, ne od mene.


Dosta ce biti ako, jedne zime,

iz vrta jednog zavejanog

istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.




[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:12 pm

Prica



Sećam se samo da je bila

nevina i tanka

i da joj je kosa bila

topla, kao crna svila

u nedrima golim.



I da je u nama pre uranka

zamirisao bagrem beo.



Sucajno se setih neveseo,

jer volim:

da sklopim oci i cutim.



Kad bagrem dogodine zamirise,

ko zna gde ću biti.

U tisini slutim

da joj se imena ne mogu setiti

nikad vise.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:13 pm

Mizera



Kao oko mrtvaca jednog

sjaje oko našeg vrta bednog,

fenjeri.

Da l noć na tebe svile prospe?

Jesi li se digla me©Ęu gospe?

Gde si sad Ti?



Voliš li još noću ulice,

kad bludnice i fenjeri stoje

pokisli?

A rage mokre parove vuku,

u kolima, ko u mrtvačkom sanduku,

što škripi.



Da nisi sad negde nasmejana,

bogata i rasejana,

gde smeh vri?

O, nemoj da si topla, cvetna,

O, ne budi, ne budi sretna,

bar ti mi, ti.



O, ne voli, ne voli ništa,

ni knjige, ni pozorišta,

ko učeni.

Kažeš li nekad, iznenada,

u dobrom društvu, još i sada,

na čijoj strani si?



O, da l se sećaš kako smo išli,

sve ulice noću obišli

po kiši?



Sećaš li se, noćne su nam tice

i lopovi, i bludnice,

bili nevini.



Stid nas beše domova cvetnih,

zarekli smo se ostat nesretni,

bar ja i Ti.

U srcu čujem grižu miša,

a pada hladna, sitna kiša.

Gde si sad Ti?

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:16 pm

Sumatra


Sad smo bezbrizni, laki i nezni.

Pomislimo: kako su tihi, snezni vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik, sto ga izgubismo jedno vece, znamo da,

negde, neki potok, mesto njega, rumeno tece!


Po jedna ljubav, jutro, u tudjini,

dusu nam uvija, sve tesnje, beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih crvene zrna korala, kao, iz zavicaja, tresnje.


Probudimo se nocu i smesimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom.

I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom.


Beograd, 1920.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:27 pm

SMIRAJ


Setim se, kako su u ljubavi,

dragi prvi dani.

Kad su ruke tople, kad se oci slede,

preletajuci one kolutove blede,

oko usana...


Sto drhte, protkani, mutnom tisinom,

u kojoj su osmeh

i tuga pomesani nesigurno i tamno.

Klatno zvona tesko

i tmurno u grudi udara me.




Tad se dizem, i,

u mutna oka prozora,

puna sitnih glasova veceri, sapucem,

nesigurno, i moje ime.


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:30 pm

serenata



Cuj,place Mesec mlad i zut.

Slusaj me ,draga,poslednji put.


Umrecu,pa kad se zazelis mene,

ne vici ime moje u smiraj dana.

Slusaj vetar sa lisca svelog,zutog.


Pevace ti:da sam ja ljubio jesen,

a ne tvoje strasti,ni clanke tvoje gole,

no stisak granja rumenog uvenulog.


A kad te zamnom srce zaboli:

zagrli i ljubi granu sto vene.

Ah,niko nema casti ni strasti,

ni plamena dosta da mene voli:


No samo jablanovi viti

I borovi pusti ponositi.

No samo jablanovi viti

I borovi pusti ponositi.

[You must be registered and logged in to see this image.]




Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:33 pm

I sad eto uzalud pokušavam

da dotaknem tvoju nevidljivu dušu.

Jer ona bježi i svuda mi izmiče….

I ja stojim zbunjen,ostajem zaprepašten,

ćuteći se već pomalo skršen,

zbog te ljubavi koju ti odbacuješ,

stideći se već pomalo ove ljubavi,

koju ti toliko prezireš.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:38 pm

Ja, ti, i svi savremeni ljubavnici


Ceo nam je dan dug, i dosadan.

Do veceri, kad se, krisom, sastajemo.

Poljubac jedan, brz, i negledan,

dosta nam je. da se svetu nasmejemo.

Da odemo u noc, kao da smo krivi.

Lako, kao tica, koja kratko zivi.

Nas viti korak ne vezuje brak,

ni nevini zanos zagrljaja prvih.

Nego osmeh lak, sto cveta u mrak,

na usnicama sa dve-tri kapi krvi.

Ruke nam ne drhte, od stara prstenja,

nego od zudi, straha i sazaljenja!


Ah, nije taj strah samo nas uzdah,

kad vidimo sumu, kako lako cveta.

Nego je to plah, isprekidan dah,

kojim bi nekud dalje, sa ovog sveta.

U Slobodu, kud, nad nama, grane jezde.

U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde?


Uzese nam cast, ali svetli slast,

nebesna, kao ponos, na nasem licu!

Nasa je strast gurnula u propast:

lazi, zakone, novac, i porodicu.

Od ponizenja nam je klonula glava,

al nam se, u telu, proloce spasava!



Nas tuzan osmeh blagosilja greh;

zig onih koji ljube, na svetu celom.

Ceo nam je dan dug, i dosadan,

i prolazi u cutanju neveselom.

Tek uvece, slobodan ko u travi cvet,

ja te cekam. na jednoj klupi. razapet.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:41 pm


Reci, kad bi moj osmeh bled,

rastopio se kao cvet

pola san a pola led.


Kad bih jos jednom

mogao da volim...



da l bi mi tad bilo dobro svud,

i zivot bio manje lud?



ili bih i tad kao sad

morao da se smesim i razbolim,

i da umrem?



Kad bih jos jednom

osetio da volim, volim?



[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:44 pm

Rastanak kod kalemegdana


Rastali smo se
i sisli iz grada.
Kao dve suze, kad naporedo kanu,
sa naboranog lica.


Na vodi su nas cekale ladje.
tvoja ode prva.
Moja je obilazila ostrva.


Sedeo sam poguren i crn,
pust,
kao Meseceva senka.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:47 pm

Oči


O koliko puta kad pred tobom

osetim: da želim

da ostavim za sobom

moje tužne misli

u očima ti bistrim, neveselim...



O koliko puta

kad nam nad posteljom sat ućuti,

i na tvom pobledelom licu

od milja

primetim dosadu lutalicu...



O koliko puta tad ustajem sam,

poguren i crn pa se zagledam

kroz mutan prozor u proplanke daleke.



I osetim da mi nije dosta ljubav nevesela.

Razočaran od tvog umornog tela,

radoznalo milujem bludne i meke

velike oči bilja.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:57 pm


PUTNIK


Idem slobodno,

niko mi nije odneo,

da ljubim, tuznu moc.

Rasirim ruke, ali ne u zore

nego u more i noc.

Osmehom ulazim, stigo ma kud,

u tuzne i bolne jave.

Kad volim, meni i gresi svud

nebesa pletu,

oko radosno pognute glave.

Ostavljam bolnim osmehom san,

da prodje i ode i mre.

Ljubav je put beskrajan

na kom je dozvoljeno sve.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 2:59 pm

PRIVIDJENJA


Zaista, zrak si samo? I to je sjaj u meni

sto se sad, nestajuci, rasipa, u prazninu

osvetlivsi mi put, i bezdan, u isti mah?

Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni

na koje sam, kroz blagost, i zalost, i tisinu,

stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zracni, cisti, prah?



Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna,

ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju?

A plac mi samo vraca se, porfiru jednog zrna,

sto visi, o drscucem, zarkom, koncu, u svitanju?



Tu, tu bih, u ovom zivotu, da me oblije slap

svih divota culnih, kao pad mirisnog mleka.

A cini mi se, jedna jedina, takva, blista kap,

nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka.



Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni

sto se sad, nestajuci, rasipa, u prazninu

osvetlivsi mi put, i bezdan, u isti mah?

Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni

na koje sam, kroz blagost, i zalost, i tisinu,

stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zracni, cisti, prah?

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

avatar

Godina : 48
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pet Nov 28, 2008 3:04 pm


NA ULICI


Kad svetiljke sinu

i ulice podju u visinu,

u tami stojim ja

Na svemu sto dodje

moj osmeh zasija.



Nestanu boli okovi i laz,

od mog pogleda zavisi sva draz

svega sto prodje.

Zene prolaze i oblik gube,

smese se, pa mi pridju da me ljube,

a ja im novu senku dam.



I dok tio zamagli noc

ulice pune seni,

ja imam neba bezgranicnu moc,

svi boli sveta skupe se u meni.



Ko cvetici beli sa meseca

radjaju se po ulici deca.

Od osmeha mog umire dan,

I svakog koga pogledam

stize moja sudba sreca i an.



Kad mahnem rukom neotice

nove zvezde sinu.

Tad sjajan tuzan ceo grad

lici na moje lice.



Svi idu u nebo da me vide

po ulici zvezda i srebra.

Ja stojim raspet sam na zidu,

a Mesec mi blago probada rebra.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Sre Maj 13, 2009 7:01 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

avatar

Godina : 51
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   Pon Avg 03, 2009 12:20 am

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski   

Nazad na vrh Ići dole
 
Miloš Crnjanski
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
 Similar topics
-
» MAJCE26 - prvi VTO dnevnik

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: BIBLIOTEKA DANUBIUS FORUMA :: DOMAĆI PISCI/PESNICI-
Skoči na: