U 78. godini života

Preminula Olja Ivanjicki

Autor: Tanjug, Blic online | Foto:E. Čonkić | 24.06.2009. - 12:54

Poznata slikarka Olja Ivanjicki preminula je danas u 78. godini života u Beogradu.

Završila je vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, ali se čelog života bavila slikarstvom. Jedna je osnivača grupe "Medijala", sa grupom umetnika među kojima su bili Milić od Mačve, Leonid Šejka, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Siniša Vuković i drugi, koju su osnovali zbog beskrajne ljubavi prema umetnosti i verovanja u njene sveukupne moći.

Olja Ivanjicki je imala 87 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Šezdesetih godina prošloga veka prva je počela sa pop artom u Beogradu. Njene slike nalaze se u mnogim muzejima i galerijama širom sveta, a između ostalog, izlagala je u muzeju "Metropoliten" u Njujorku, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju moderne umetnosti u Skoplju i na fakultetu "Dobs Feri" u Njujorku.

Dobitnica je mnogih nagrada i priznanja. Izabrana je za najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji na osnovu glasanja sprovedenog među jugoslovenskom publikom. Dobitnica je i Sedmojulske i Vukove nagrade za životno delo.

Odlazak legende

Umrla Olja

Autor: T. Nježić | Foto:v. lalić | 25.06.2009. - 08:01

Olja Ivanjicki

U Beogradu je juče u 78. godini umrla Olja Ivanjicki, naša proslavljena slikarka. Čuvena umetnica je dobitnik najvećih priznanja u zemlji, osnivač „Medijale”, autor 87 izložbi u zemlji i inostranstvu.

„Uopšte ne znam koliko znam. Znam i ono što mi još nije palo na pamet”, rekla je jednom prilikom za sebe Olja Ivanjicki, poznata i po svojim zanimljivim i pronicljivim intelektualnim nastupanjima
Rođena je 1931. u Pančevu kao dete Vasilija Vasiljenka Ivanjickog i Veronike Mihajlovne, koji su u Srbiju došli kao prognanici iz Rusije nakon Oktobarske revolucije. Živela je u Kragujevcu, a u Beograd je došla upisavši Akademiju likovnih umetnosti. Mada je upisala vajarstvo, od svojih umetničkih početaka uglavnom je bila okrenuta slikarstvu. Akademiju je u klasi profesora Sretena Stojanovića završila 1957. godine, a nakon postdiplomskih studija 1962, dobila je posebno priznanje i stipendiju „Fordove” fondacije za nastavak studija u SAD.
Kada su je jednom pitali kako se postaje slikar, odgovorila je da je to „zbir okolnosti i pitanje ljubavi, ljubavi za sve slikare pre nego što sam to postaneš”.
Jedna od najmarkantnijih činjenica njene raskošne karijere jeste da je bila jedina žena slikar u čuvenoj grupi „Medijala”, koju su 1959. osnovali mladi slikari, pisci, filozofi, a među kojima su bili doajeni Leonid Šejka, Milić od Mačve, Milovan Vidak, Svetozar Samurović i drugi. A svim članovima „Medijale” bila je zajednička jedna jedina ideja: beskrajna ljubav prema umetnosti i beskrajno verovanje u njene sveukupne moći.
Imala je čak 87 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a šezdesetih godina prošloga veka prva je počela sa pop-artom u Beogradu, pripremajući uzbudljive izvedbe koje se pamte.
Nedavno je u Galeriji „Niš art fondacije” upriličena, po prvi put, izložba njenih crteža, i tom prilikom je za „Blic” rekla da do tada nije izlagala svoje crteže jer, zapravo, uopšte ne voli da izlaže, a da je crtež „način mišljenja i način komentara i ima svoju senzualnu posebnost kao pokret koji se ne da kontrolisati, ne može predvideti”.
Likovni znalci isticali su i ističu visoke, vrsne umetničke domete njenih crteža. Publika ju je volela i zbog njenih mudrih opaski. Govoreći poslednjih godina o vremenu u kojem živimo, povodom objavljivanja svoje monografije, rekla je: „Vreme je postalo strašno neestetsko, što će reći nemoralno - jer te dve stvari su povezane. Gramzivost, nedostatak saosećanja - sve se to očitava u izgledu.”
Njene slike nalaze se u mnogim muzejima i galerijama širom sveta, a između ostalog izlagala je i u „Metropolitenu (Njujork), Muzeju „Santa Barbara”, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju moderne umetnosti u Skoplju, kolekciji „Filip Beman” u Filadelfiji, na fakultetu „Dobs feri” i u Muzeju „Vitezovi Malte” (Njujork), i na mnogim drugim prestižnim mestima.
Dobitnica je mnogih nagrada i priznanja. Izabrana je za najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji na osnovu glasanja sprovedenog među jugoslovenskom publikom.
A kada su je, ne tako davno, pitali šta očekuje od sutrašnjice, odgovorila je: „Veliku reviziju. Doći će do promene celog planetarnog sistema. Takođe i u ponašanju ljudi jednih prema drugima. A tek u nauci! Da ne govorim o monetarnom sistemu i vojnim doktrinama. Sve više verujem da smo mi, ljudi, oruđe sila dobra i zla. Vreme će pokazati koliko sam u pravu ili će me demantovati. Međutim, ne verujem u ovo drugo.”
Sahrana Olje Ivanjicki je u subotu u pola jedan u Aleji velikana.

Rekli su o Olji Jovan Ćirilov Doprinos ruske emigracije je neprocenjiv. Iako rođena kod nas, u Pančevu, možemo je smatrati poslednjim izdankom ruskih umetnika i intelektualaca kod nas, čime se ona sa razlogom ponosila. Bila je tako koloritna, mudra, darovita da svako ko je jednom sreo nije je mogao zaboraviti. Imao sam sreću da se sa njom, svojom vršnjakinjom, poslednjih godina družim više nego ranije, zahvaljujući zajedničkim akcijama u okviru „Niš art fondacije”. Pokazala je veliku veru u mlade i dala je svoj strasni doprinos u izboru najboljih među mladim slikarima. Rada Đuričin Jedinstvena i neuporediva ličnost i umetnica. Naš svetionik. Žalosti kraja nema. Neda Arnerić Neki ljudi, prosto, ne umiru. Olja je jedna od njih. Lebdeće nad nama sa svojom grandioznom energijom utkanom u njene slike, crteže, radove… Dok ovo govorim gledam njen crtež „Seoba moje duše ponovo”. Reči su tu višak. Imala je bogat život, težak i bogat, a to znači divan život. Radovan - Lale Đurić: Drugovali smo preko 40 godina u Njujorku, Beogradu… Čudesna Olja Ivanjicki. Leonardova kći, kako je sebe kadgod nazivala… Bila je jedan od osnivača „Niš art fondacije”, posvećene mladim likovnim umetnicima kojima sam stalno govorim da Olja treba da im bude uzor, uzor kako treba istrajati, boriti se i biti nezavisan.

[b]

Poslednja Oljina fotografija, koju je ustupio „Blicu” J. Ćirilov, slikana 4. juna ove godine. Na slici, sleva nadesno: Radovan - Lale Đurić, Neda Arnerić, Olja Ivanjicki i Jovan Ćirilov

[/b]

Počivala u miru..
Jednostavna i prekrasna umetnica.Mnogo dobra osoba.Imala sam čast da je upoznam na jednoj modnoj reviji U Hayatu...

Mnogo je ostavila iza sebe.Mnoga predivna dela..sve lepe reči za Olju..:))))))

Olja, srećan put u kosmos

Autor: tatjana nježić | Foto:a. ilić | 26.06.2009. - 05:00

„Čini mi se da su i slikarstvo i poezija moje glavne sporedne delatnosti, a da je moja osnovna delatnost bavljenje mislima. Posebno mišlju kako nešto sačuvati za budućnost, kao trag da smo uopšte postojali na Zemlji”, rekla je, svojevremeno, u intervju „Blicu” velika umetnica Olja Ivanjicki, čiji odlazak je (umrla je preključe u 78. godini) duboko potresao javnost, a o kojoj za „Blic” govore Suzana Spasić, direktor „Fonda Olge Olje Ivanjicki”, slikari Ljuba Popović i Vlada Veličković, i Moša Todorović, njen dugogodišnji galerista i prijatelj.

Olja Ivanjicki je govorila da je prijateljstvo „suštinski odnos među ljudima” i da veruje da nema slučajnih susreta. A Suzana Spasić, osoba koja je uz nju provela poslednje godine, za „Blic” kaže:” Olja i ja smo zajedno poslednjih 5 godina; poznanstvo koje je preraslo u zajednički rad. Moja uloga u našoj priči bila je i da pratim ono što radi, što želi da radi, da vodim računa o arhiviranju. Kao direktor „Fonda Olge Olje Ivanjicki”, koji je direktan naslednik zaostavštine i osnovan sa ciljem da preraste u muzej, mogu reći da je bila jedinstvena i izuzetna.
Imala je jedinstven odnos prema okolini, ljudima, radu kosmosu, umetnosti i to od detinjstva koje je bivalo i tužno i teško, pa do blistavih trenutaka karijere i postignuća.
I način na koji je otišla je poseban. Mislim da je znala da će otići. Poslednjih dana u bolnici umesto da tešim ja nju, tešila je ona mene; ustvari, odlučila je da ode.”

Olja Ivanjicki: 20. vek

Suzana je i koautor biografije Olje Ivanjicki i iz njenog života, za „Blic” izdvaja sledeće momente: „Jedan od ključnih momenata njenog života bio je davljenje u Tiranskom moru 1958. godine, gde je bila sa tadašnjim verenikom, koji je tu poginuo. Mislim da je tada shvatila da u životu treba ići do kraja, sledeći svoj put. Zatim, 1962. je bila prvi stipendista sa ovih prostora američke Fordove fondacije. Taj odlazak u Ameriku je, verujem, uticao na njene potonje pop art hepeninge i mnogo toga još”.
Činjenica da je bila među osnivačima Mediale po rečima proslavljenog umetnika Ljube Popovića, ima nemerljiv značaj.
„Bila je, uz Šejku, Glavurtića i Vukovića jedna od 4 osobe koje su osnovale Medialu”, veli Popović i dodaje:” Bila je njen stub i jedna od dve najlepše žene toga vremena. Druga je bila Ingrid Lotarijus. Otišle su različitim putevima; Ingrid prema filmu a Olja u slikarstvo, gde je ostvarila toliko toga. Njena „Teuta” je jedno od najvećih savremenih remek dela. Čitavog života je branila Medialu; posle smrti Leonida Šejke svojski je nastojala da Mediala nastavi da živi. Na nesreću nestao je muzej Mediale. Time smo izgubili priliku da imamo jedinstven muzej na svetu.
Ja sam se Mediali priključio kasnije. Naime, Olja je došla na moju klasu na Akademiji i dovela Šejku koji je hteo da se upoznamo i koji mi je rekao ’ti si jedan od naših’.
Mnogo je toga Olja uradila. Pogodila me vest o njenom odlasku. Jer je, na neki način, delovala kao ličnost za večita vremena. Zračila lepotom i enigmatičnošću.”
Likovni znalci isticali su i ističu da je na svojim slikama tragala za lepotom nekog budućeg sveta, za budućim licem lepote. A Leonid Šejka je ekao:” Njena dela utiču na život - sadašnji i budući. Pošto je osetila svetu i tragičnu sudbinu svog vremena, njena vera postala je svetla i evo teškog zadatka koji se ostvaruje; stvoriti novu mitologiju, ep herojstva i zato slike neka budu projekti čoveka budućeg”.
A Vlada Veličković, proslavljeni slikar, govoreći o velikoj umetnici kaže: „Naše prijateljstvo začeto je u Mediali, a potrajalo je i kada su se naši životi odvijali na raznim meridijanima. Otišla je velika dama savremene umetnosti.
Gubitak je neizmeriv.
Beogradska kultura i umetnost, i ne samo beogradska, osiromašena je za vanrednu, originalnu ličnost, ličnost koja joj se posvetila i ostala tu i kada je mogla da ode. Bila je i ostala nezamenljiva. Mogu da joj poželim neku vrstu sretnog puta u kosmos koji je toliko volela, i toliko slikala ne bi li ga učinila i sebi i nama dohvatljivijim”.
U njenoj biografiji, između ostalog, stoji i da je završila nekoliko arhitektonskih projekata, kao npr. za novi trgovinski centar u Njujorku (Big Apple Twins - Ground and Sky Zero Memorial), učestvovala je i na konkursu za memorijalni centar u Njujorku (projektom Memorial Sphere), kao i na Pežoovom takmičenju za projekat automobila bliske budućnosti. Zatim, da je radila i kostime za operetu „Slepi miš” Narodnog pozorišta u Beogradu, sa modnom kućom „Mona” realizovala je i modnu reviju „Tesla”, povodom 150-godišnjice rođenja velikog naučnika srpskog porekla Nikole Tesle, bila i zamenik guvernera Američkog biografskog instituta i direktora Međunarodnog biografskog centra u Kembridžu…
Moša Todorović, njen galerista koji je prijateljevao s njom više od četiri decenije, za „Blic” kaže:”Jedan deo mene je otišao s njom. Istrajaću na putu Mediale i nastojanja da zaživi muzej koji je osmislila. Bili smo u stalnom kontaktu, videli se na ručku par dana pred njen odlazak u bolnicu. Pominjala je testament, rekao sam da o tome nema potrebe govoriti jer verujem da će još dugo biti s nama.
Bila je zbilja veliki umetnik i veliki čovek. A uspeh se nikada ne prašta, kako je to napisao i Milorad Pavić – zato i nije dobila sve šta i kako zavređuje.”
Olja Ivanjicki je, kako je sama rekla, „fascinirana ljudskom potrebom da ostavi trag za sobom. I Bil Gejts je sebi napravio biblioteku čime je potvrdio da je knjiga ta koja ostaje za uvek”.
Iza Olje ostale su i knjige, među kojima i monografija „Očekivanje nemogućeg”, sa predgovorom Su Habard i naslovom za koji znalci kažu da je suštastveni simbol čuvene umetnice, koja je ponekad govorila da je pitanje smrti svojevrsna enigma. A život:” Svi kao znamo šta je život jer ga trošimo ovako ili onako, ne možemo izvan toga, ali kad se raščlani, nema odgovora šta je.”

Komemoracija Komemoracija povodom smrti slavne slikarke, skulptorke, pesnikinje, kostimografikinje, istinskog umetnika, Olje Ivanjicki biće održana danas u 13 sati na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Sahrana je sutra, u subotu, u 12.30 u Aleji velikana.

Tužno...:(Velika umetnica,bila je dama,ali toliko jednostavna osoba..To se ne može opisati..:)